Topiary art trust

Miško Pavlović, Dušan Marković, Nebojša Eres, Vlada Žikić
Mesto: Galerija Singidunum
Adresa: Knez Mihailova 40
Vreme: 11 - 21. septembar


Izvor: B92-Kultura

Tatjana Gazibara

Izložba fotografija "Finska duša"
Mesto: SKC
Adresa: Kralja Milana 48
Vreme: 11 - 24. septembar


Izvor: B92-Kultura

Zoran Velimanović

Anđeli XXI veka
Mesto: Galerija O3one
Adresa: Andrićev venac 12
Vreme: 14 - 22. septembar


Izvor: B92-Kultura

Geneza i Venation

(Postanje i lov na životinje)
Izložba „Geneza i Venation“ predstavlja izbor od dvadeset radova iz Zbirke flamanske grafike koja se čuva u Kabinetu grafike Narodnog muzeja u Beogradu. Temom se ukazuje na dve tendencije koje karakterišu odnos prema životinjama; njihovo stvaranje sa jedne, lov i prilagođavanje životinjske prirode čovekovim potrebama sa druge strane. Grafike su objavljene kao deo poznatih ciklusa u flamanskim štamparijama krajem XVI i početkom XVII veka. One su plod saradnje vodećih slikara, gravera i izdavača doba manirizma i baroka u Flandriji: Žana Kolarta, Johana Sadlera, Karola de Malerija, itd.
Mesto: Galerija Instituta Servantes
Adresa: Čika Ljubina 19
Vreme: 20. septembar - 11. oktobar


Izvor: B92-Kultura

Can I Change My Career For A Little Fun


“….kada pogledamo novu seriju slika Can I change my career for a little fun?, pada u oči krupna promena paradigme koja se dogodila u poslednjih dvadeset godina. Ona se u ovom slučaju moze svesti na činjenicu da je onda bilo moguće da se bez ikakve cenzure pojavi reklama u kojoj dečak gura devojčici šargarepu u usta, ali ne i crtani film u kom iščupano oko nekog malenog dabra ostavlja sluzavi trag ili se od eksplozije prosipa utroba neke slatke veverice. Danas je svakako obrnuto. Današnje vreme sebe vidi kao mnogo manje “naivno”. Mislimo da danas mnogo više znamo i o sebi i o deci.

Znamo da se iza naivnih motiva kriju strašne seksualne perverzije a da je predstavljanje eksplicitnog nasilja uvek i samo predstava koja, kažu, nema veze sa realnim. U odnosu na ovo, Kaluđerovićeve slike ne postavljaju nikakva pitanja. One nas pre svega suočavaju kako sa pomenutom promenom paradigme tako i sa, još uvek nerazjašnjenom, vezom između, na primer, predstavljenog i realnog nasilja.
…
Nijedan naš pogled na svet komercijalne eksploatacije dece ne može biti isti nakon upoznavanja s Kaluđerovićevim radovima. Pa ipak, ove slike ne nastaju iz nekih didaktičnih intencija umetnika. Naprotiv, one su i same duboko umešane u svet kojim vlada naša nesposobnost da u njemu neposredovano učestvujemo i da ga menjamo. One nas zbog ovakve bliskosti i uznemiravaju.”

Otvaranje u ponedeljak, 10. septembra 2007. u 20.00.
SALON MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI - 10.septembra-4.oktobra 2007.
 

Topiary art trust

Miško Pavlović, Dušan Marković, Nebojša Eres, Vlada Žikić
Mesto: Galerija Singidunum
Adresa: Knez Mihailova 40
Vreme: 11 - 21. septembar


Izvor: B92-Kultura

Prednaslovna strana

Olivera Batajić završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Rad na dizajniranju knjiga započinje u izdavačkoj kući Samizdat B92 1999.g. Od 2004 pa do danas saradjuje sa izdavačkom kućom Fabrika knjiga. Za te dve izdavačke kuće oblikovala je najveći broj knjiga.

Radila je na mnogobrojnim projektima: interaktivna knjiga na internetu, Baia dos Tigres Pedra Roze Mendeša, Časopis Reč, kalendar-knjiga posvećena ruskom pesniku Mandeljštamu za izdavačku kuću Amman Verlag, iz Ciriha, Švajcarska, itd.

U Lisabonu je, radeći za novinsku kuću Publiko i agenciju SDesign, ostala četiri godine (2001-2005), radeći i knjige za izdavačku kuću Lingva Franka iz Beograda, i izdavačku kuću ACEP iz Lisabona. Po povratku u Beograd (2005) sarađuje sa Filmskim centrom Srbije, Narodnom bibliotekom Srbije i izdavačkom kućom Teatar Za, oblikujući knjige i stvarajući identitet pojedinih edicija.

Jedan od poslednjih velikih projekata bio je redizajn dnevnog lista Politika (2007) zajedno sa Borutom Vildom, Vedranom Erakovićem, sa Mirkom Ilićem kao savetnikom i Jovicom Veljovićem, autorom tipografskih pisama.

Jedna je od osnivača sajta Tipometar (www.tipometar.org), koji je posvećen tipografiji, gde je i sama autor mnogih tekstova i fotografija.

Na samostalnoj izložbi grafičkog dizajna Olivere Batajić biće prikazani mnogobrojni radovi koje je ova umetnica izvela za domaće i inostrane izdavačke kuće i insitucije kulture sa kojima je sarađivala. Usled obimnog međunarodnog iskustva ove mlađe umetnice, biće značajno uporediti njeno stvaralaštvo za domaće i inostrane naručioce. Isto tako, na izložbi će biti prikazani i finalni proizvodi njenog rada, odnosno knjige i časopisi koje je vizuelno oblikovala.

Značaj stvaralaštva Olivere Batajić leži i u tome što je grafički dizajn prisutan u svakodnevnom životu ljudi, koji se sa njenom umetnošću susreću čitajući dnevnu štampu, knjige i časopise.

Otvaranje u ponedeljak, 17. septembra 2007. u 19.00.
GLASNIK - 17.septembra-13.oktobra 2007.

Metamorfoze

Jedan od najoriginalnijih predstavnika umetnosti Nove predstave 80-tih, Slobodan Trajković je od početka 90-tih trajno nastanjen u Njujorku a poslednjih godina u Londonu, gde uspešno nastavlja svoju umetničku karijeru. U galeriji ’Beograd’ autor će se nakon nekoliko godina ponovo predstaviti beogradskoj publici sa jedinstvenim ciklusom objekata, skulptura, instalacija i akvarela pod nazivom METAMORFOZE.

U svom njujorškom ateljeu, Slobodan Trajković je u ambijentu velike umetnosti i dirigovanih magistralnih tokova, inicirao jedan novi, disparatni slikarski program u kojem, u slikarskom smislu, ima mesta jedino za čist autorski govor kolorističkih masa na površini platna.

Tadašnja njujorška škola apstraktne umetnosti još uvek je predstavljala aktivno vrelo inspiracije, čak i za umetnike nastale osamdesetih godina. I tada je, tvrdoglavo, zastupao evropski slikarski kredo čije je vrhovno božanstvo originalnost po svaku cenu, (na čemu posebno insistira tzv. beogradska slikarska škola), Trajković je podlegao pozitivnim uticajima nefrustrirane američke, možda ne toliko originalne koliko ikonički redukovane i koloristički intenzivne slikarske predstave.

U sučeljavanju ta dva shvatanja, Trajković je iz dubina zaklonjenih kreativnih potencijala vlastite imaginacije izlučio i ovaj najnoviji ciklus slika prepoznatljivog internacionalnog zvuka. Pri tom, zadržao je i majstorsku slikarsku egzekuciju koja ga je dovela u red naših uspešnijih umetnika u međunarodnim razmerama. (...)

U ciklusu METAMORFOZE radovi su, iako međusobno nezavisni po temi i obradi, objedinjeni kao mogući, jedinstveni ciklus. Zajedničko im je iskakanje, u zavisnosti od teme, iz jedinstvenog materijalnog sadržaja. A pošto je sada ponovo (pre)naglašeno to fizičko svojstvo dela, Trajković se još jednom našao pred izazovom ručnog rada kojim razmatra široki raspon problemskog sadržaja, zapravo interesovanja za koegzistenciju njihovih oprečnih svojstava: organsko-artificijelno, kolorističko-ahromatsko (ili monohromatsko), grubo-nežno, tvrdo-fragilno..., ali sve u cilju definisanja i (samo)razumevanja jedinstvene ideje prirodnog stanja stvari u toj različitosti.

Otvaranje u četvrtak, 13. septembra 2007. u 19.00
PRODAJNA GALERIJA BEOGRAD - 13.septembra-7.oktobra 2007.

Kompjuter piše olovkom a olovka srcem

Ivana Vidić je rođena 1970. godine u Zemunu. Diplomirala 1995. godine na grafičkom odseku Fakulteta Likovnih umetnosti u Beogradu,  u klasi profesora Velizara Krstića. Magistrirala 1997. godine na grafičkom odseku Fakulteta Likovnih umetnosti u Beogradu,u klasi profesora Velizara Krstića. Član ULUS-a od 1996. godine. Nalazi se u statusu slobodnog umetnika.

Ovo joj je četvrta samostalna izložba. Od 1992. godine učestvuje na grupnim izložbama grafike u zemlji i inostranstvu.

Novi ciklus grafika, ovog puta rađenih u CGD tehnici (kompjuterska grafika) su nastavak prethodnog ciklusa koji je nosio naziv „Olovka piše srcem“. Osnovni značaj je simbolizam boja– njegova univerzalnost. U radovima se javlja rezultat kontrolisano vođenog procesa „apstrahovanja realnosti“ izmenjenih predstava, moguće prepoznatog prirodnog reda, linearnim tokovima optočavam sopstvene likovne predele, dovodeći u saglasje moje unutrašnje naboje sa ritmom daljeg kretanja materije. Sve to uz pomoć novog medija – kompjutera.

Otvaranje u četvrtak, 13. septembra 2007. u 20.00
UMETNIČKA GALERIJA STARA KAPETANIJA - 13-25.septembra 2007.

Leteći čunovi (Flying Boats)

Povodom manifestacije „Dani evropske baštine 2007“ čiji je ovogodišnji domaćin grad Beograd, u Galeriji '73 postavljena je izložba pod nazivom:

„LETEĆI ČUNOVI“ (Flying Boats)
čamci koji lete – letelice koje plove

Postavaka ove izložbe, pomalo neobičnog naziva, zasnovana je na bogatom nasleđu tradicije vazduhoplovstva na „ovim prostorima“. Predmet su letelice koje za poletanje i sletanje koriste vodenu površinu, hidroplani. Mada naziv „čun“ u prvi mah deluje kao jezička figura, činjenica je da je oblik trupa nekih hidroaviona bio u formi centralnog čamca – čuna. U mnogim evropskim jezicima stručni naziv ovakve letelice znači upravo to, leteći čun (Flying Boat).


Tri četvrtine prošlog veka, sa vodenih površina ovih prostora su uzletali, i na vodu sletali, hidroavioni, amfibije i hidro-jedrilice. U prikazu ovih letelica uočljivo je da su mnoge od njih bile proizvod domaće pameti i domaćih proizvodnih snaga. Danas zvuči neverovatno, ali, uglavnom na prostoru Srbije, su postojala industrijska preduzeća - fabrike aviona, hidroaviona i jedrilica: Ikarus, Rogožarski, Zmaj, Kraljevo, Utva, Albatros, kasnije i Vršac, kao i Soko, u Mostaru, i neke druge konstruktorske i proizvodne jedinice na teritoriji ondašnje Jugoslavije.

Slikom – fotografijama i crtežima – i tekstom, dočarana je predstava ovih letećih sprava koje su delovale u ambijentu neba i mora. Hidroavioni, pridodati ratnoj mornarici su bili njene oči, budni stražari i ubojito borbeno sredstvo. Posle drugog svetskog rata, usled razvoja ratne tehnike na kopnu, u vazduhu i na moru, njihov značaj je opao, i postepeno su nestajali. Danas u svetu još postoje, ali na Jadranu, i na našim rekama, gde su izrađivani, nema ih više. Ostale su samo uspomene, poput ovih, ponuđenih temom ove izložbe.

Građa za postavku potiče iz kolekcija dvojice istraživača i publicista, vrsnih poznavalaca oblasti istorije vazduhoplovstva na (onim i) ovim prostorima. Šime Oštrić i Milan Micevski su stavili na raspolaganje Galeriji ’73 likovne priloge i podatke iz svojih zbirki, i pre svega uložili nesebični trud da se izložba pripremi i ostvari.

Većina ilustracija i podataka, do sada neobjavljivanih, predstavlja pravo otkriće za ljubitelje vazduhoplovstva, i biće veoma interesantni posetiocima izložbe, željnim novih saznanja iz atraktivne oblasti letenja, koja mnoge impresionira, ali o njoj ne znaju dovoljno.

Otvaranje u petak, 14. septembra 2007. u 19.00.
GALERIJA 73 - 14-27.septembra 2007