nazalost...treba njima jos vremena i vremena da stignu ruse i amere...

Kina ukinula "politiku jednog deteta"

Tanjug/I.A.   | 29. 10. 2015. - 12:08h  izmena vesti 12:34h | Foto: AP   
Kina je danas ukinula kontroverznu "politiku jednog deteta", a državna novinska agencija Sinhua navodi da će ubuduće svim parovima biti dopušteno da imaju dvoje dece.


Kina je revolucionarnu odluku donela zbog pada nataliteta
Sinhua je tu vest objavila pozivajući se na saopštenje vladajuće Komunističke partije, objavljeno nakon četvorodnevnog zasedanja u Pekingu, na kojem je određen kurs te druge po veličini svetske privrede u narednih pet godina, prenela je agencija AFP.

"Politika jednog deteta" je u Kini uvedena 1979. godine, kako bi se smanjila stopa nataliteta i usporio rast broja stanovnika. Nakon višedecenijske primene, ta mera je, međutim, uzrokovala zabrinutost zbog sve veće prosečne starosti populacije.
 
Prema procenama Ujedinjenih nacija, Kina će u 2050. godini imati skoro 440 miliona stanovnika starijih od 60 godina.
 

Parovi će ubuduće moći da imaju dvoje dece
Otkako je stupila na snagu, "politika jednog deteta" je, prema procenama, sprečila rođenje 400 miliona kineskih beba. Parovi koji su prekršili ovaj zakon suočavali su se sa novčanim kaznama, otkazima na poslu, pa čak i prisilnim abortusima.
 
Vremenom, pomenuta politika je "omekšala" u pojedinim delovima Kine, gde su demografi i sociolozi utvrdili nedostatak radne snage.
 

Mnoge Kineskinje su bile primorane da abortiraju kako ne bi prekršile zakon
Komunistička partija je pre dve godine dozvolila dvoje dece parovima u kojima je bar jedan supružnik jedinac.
 
I dok bogatiji Kinezi slave zbog odluke o potpunom ukidanju "politike jednog deteta", oni manje imućni kažu da to nije jedino što ih je sprečavalo da prošire porodicu.
 
- Moj suprug i ja mnogo volimo decu i bilo bi sjajno kada bi naš jednogodišnji sin imao brata ili sestru, ali činjenica je da oboje mnogo radimo i nemamo dovoljno slobodnog vremena za to. Takođe bismo morali da se preselimo u dvosoban stan, koji je u Pekingu veoma skup - kaže Ćao Jao (28).


Izvor: Blic

Braca....

Dzabe su se setili sada. Kinezi, pogotovo oni sa sela koji rmbace dan i noc da jedno dete odskoluju i da ostvare san da im dete zivi u gradu a ne da mora da putuje sa sela u grad za posao, nece praviti vise od jednog deteta nego sav novac i trud ce da uloze u jedno dete. Ni ove bogatije bas nece motivisati, mozda svaka treca familija ce da ima dvoje dece. Uz to, imaju manjak zena jer zbog politike jednog deteta su vecinom zenske fetuse abortirali. Sve u svemu, za jedno dvadesetak godina ce osetiti onako kako stari drustvo...

ma da....

Kineska valuta je zabeležila najveći rast u odnosu na dolar u više od 10 godina, budući da je juan ojačao 0,6 odsto na 6,3171 juana za dolar.

Do jačanja je došlo nakon saopštenja Narodne banke Kine da razmatra probni program u šangajskoj zoni slobodne trgovine koji bi omogućio domaćim investitorima da direktno kupuju sredstva u inostranstvu.

"Izgleda da centralna banka želi da juan ojača uoči razmatranja u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) o uključenju kineske valute u korpu valuta koje čine specijalna prava vučenja (SPV)", rekao je za Rojters berzanski trgovac iz Šangaja koji je želeo da ostane anoniman.

Peking već niz godina želi da juan igra veću ulogu na globalnom finansijskom tržištu i da konkuriše dolaru. MMF je ranije ovog meseca saopštio da će juan najverovatnije uskoro biti uključen u korpu SPV, a konačna odluka trebalo bi da bude objavljena u novembru.

Juan je u avgustu postao četvrta najviše upotrebljavana valuta u globalnim plaćanjima, prestigavši japanski jen. Kineska centralna banka je ovog meseca lansirala sistem globalnih plaćanja koji omogućava prekogranične transakcije u juanima.

Nemačka Dojče berza, operater Frankfurtske berze, udružila je juče snage sa Šangajskom (ŠE) i Kineskom berzom za trgovanje finansijskim fjučersima (CFFEX) radi trgovanja proizvodima denominovanim u juanima.

Izvor: B92

Bas je bilo dzaba 

Ko sto rekoh...braca...

Zašto Kina gradi misteriozna ostrva u Južnom kineskom moru?

N. V.   | 01. 11. 2015. - 08:13h  izmena vesti 08:34h | Komentara: 5
Puno malih ostrva, grebena i sprudova, Južno kinesko more u središtu je teritorijalnog spora koji je više država suočio jedne s drugima. Kina tvrdi da se njene teritorijalne vode prostiru stotinama kilometara južno i istočno od ostrvske pokrajine Hainan, što je u nekim slučajevima u suprotnosti sa tvrdnjama njenih suseda.

"Si-En-En" navodi da je napetost u tom regionu je porasla kada je Kina teritoriju od nekih 800 hektara morskih sprudova ogromnom operacijom iskopavanja pretvorila u mala ostrva sa pistama za sletanje aviona, lukama i svetionicima.
 
U utorak je Kina objavila da je njena vojska upozorila i pratila američki vojni brod-razarač "U.S.S. Lasen" koji je prišao previše blizu jednom od pet veštačkih ostrva u spornim vodama Južnog kineskog mora.
 
Kui Tijankaj, ambasador Kine u Vašingtonu, kazao je da je američka patrola bila "veoma ozbiljna provokacija, politički i vojno". Bruneji, Malezija, Tajvan i Vijetnam osporavaju kineski suverenitet nad nekoliko ostrvskih lanaca i međusobno se takođe prepiru.
 
Ka severu, u Istočnom kineskom moru, Kina je u teritorijalnom sporu sa Japanom i Južnom Korejom. Američki medij navodi da je Kina zapravo relativno kasno počela sa okupacijom teritorije u arhipelagu Spratli, koji Peking naziva ostrvima Nanša.
 
- Tajvan je prvi okupirao jedno od ostrva u tom arhipelagu nakon Drugog svetskog rata, a sledili su ga Filipini, Vijetnam i Malezija koji su svi izgradili baze i piste na zauzetim teritorijama - navodi Majra Rep-Huper, viša saradnica Programa za azijsko-pacifičku bezbednost u Centru za novu američku bezbednost (CNAS).
 
Filipini, koji se geografski nalaze nalaze najbliže Spratliju, imaju trupe stacionirane u tom području.
 
Kina je sa zauzimanjem grebena i ostrva u tom području počela krajem 80-ih godina prošlog veka. Vijetnam osporava i kinesko pravo nad ostrvima Parasel, a prošle godine tenzije su porasle sa severnim susedom pošto je Kina počela da istražuje naftu u tom regionu.
 
Kina je 2014. pokrenula ogromne operacije čiji je fokus bio na tri velika grebena u arhipelagu Spratli - Fajri kros, Subi i Misčif rif. Zauzela je 800 hektara za manje od dve godine, što je područje veće od devet kvadratnih kilometara.
 
U septembru je, tokom posete SAD, kineski predsednik Si Đinping kazao da Kina neće "militarizovati" ostrva, ali ona ipak gradi tri piste za koje američki analitičari veruju da će na njih moći da sleću bombarderi.
 
To područje potencijalno bogato sirovinama, a za neke delova, pogotovo kod malezijske obale i blizu Vijetnama, dokazana su nalazišta gasa i nafte, čija je količina procenjena na milijarde barela.


Izvor: Blic

 

Kineski ministar odbrane Čang Vankuan upozorio je SAD da ne prete suverenosti i nacionalnim interesima Kine, prenosi “Raša tudej“.

Ovo je još jedno u nizu upozorenja koji su usledili nakon incidenata u Južnom kineskom moru, kada je američka mornarica prišla veoma blizu kineskoj teritoriji.

Kineski ministar i američki sekretar odbrane Eš Karter sastali su se u Kuala Lumpuru gde su razgovarali o problemu Južnog kineskog mora.

Vankuan je naglasio da SAD ne bi trebalo da preuzimaju nikakve opasne akcije koje prete kineskim bezbednosnim interesima.

Izvor: B92