Ма шта бригаш ко је шта украо. Овери акције из НИС-а и Телекома, све спичкај, па нек'иде живот

A , EPS si zaboravio?

ЕПС не дирај... остави ба нешто и за старост

Kad se propada, neka se lepo živi.

Ove vesti su sve od danas 8.12.2010, neka mi neko navede samo jedan razlog zasto bi normalan covek ziveo u ovakvoj zemlji?


Evro skuplji 41%, ide na 115 dinara
8. decembar 2010. | 08:03 | Izvor: Novosti
Beograd -- Ekonomisti smatraju da bi evro do kraja godine mogao da se kreće od 106 do 109 dinara, a u 2011.godini taj raspon bi iznosio od 110 do 115 dinara.

Od oktobra 2008. godine do oktobra ove godine, prema računici glavog ekonomiste Erste banke Alena Kovač, evro je u odnosu na dinar ojačao za 41 odsto-

Od poslednjih dana septembra 2008. godine do februara 2009. godine, evro je intenzivno jačao i sa oko 76 dinara “skočio” na nešto više od 96 dinara ili za oko 15 odsto.

Od oktobra prošle do oktobra ove godine dinar se srozao za 11 odsto. Narodna banka Srbije je da bi sprečila prekomerno slabljenje dinara, samo u ovoj godini potrošila gotovo 2,4 milijarde evra iz deviznih rezervi.

Ukoliko ne bude spoljnih šokova, očekujemo da će inflacija u Srbiji do kraja 2011. godine približiti gornjem kraju koridora od tri do šest odsto, koji planira NBS, ističe Kovač i dodaje da "s obzirom na prirodu trentunog pritiska, manevarski prostor centralne banke ostaje ograničen na kratak rok, dok je ona pooštrila stav zbog kontrole inflatornih očekivanja i podržavanja valute".



"Perspektiva kursa je neizvesna, jer slabe strane direktne investicije, smanjena je zaduženost privatnog sektora i pogoršava se trgovinski bilans, a sve to stvara pritisak da dinar slabi", smatra Kovač.

On dodaje da "rizici od inflacije podrazumevaju visoku osetljivost NBS na kretanje kursa i aktivan pritstup na tržištu, sa ciljem da se slabljenje domaće valute kontroliše. Zbog toga predviđamo kretanje kursa u rasponu od 106 do 109 dinara za evro do kraja ove godine, a za sledeću predviđamo nivo od 110 do 115 dinara za evro".

Kako su inflacija i kurs usko vezani, NBS je od polovine godine napravila zaokret u monetarnoj politici, jer je došlo do rasta cena i poremećaja u planiranoj stopi za ovu godinu. Centralna banka podizala je referentnu kamatnu stopu i namerava da i dalje to čini.

"Uz i dalje prisutnu veliku zabrinutost oko inflacije, predviđamo da će NBS dodatno pooštriti stav, kombinujući dodatna povećanja stope i intervencije na deviznom tržištu", kaže Kovač.

On dodaje da "obim pooštravanja i dalje ne uliva optimizam. Nedavne izjave su bile dosta čvrste, jer centralna banka mora da ostane obazriva u pogledu targetiranja inflacije. Stoga ne isključujemo dodatno povećanje kamatne stope već ovog meseca i još jedno u prvoj polovini sledeće godine".




U Vladinu flotu sleće "falkon 2000"
8. decembar 2010. | 08:04 | Izvor: Novosti
Beograd -- Hoće li se najviši državni funkcioneri naredne godine voziti u novom avionu - odlučiće premijer i ministri na sednici sledeće nedelje.


Ta tema trebalo je da se nađe na dnevnom redu okupljanja u četvrtak, ali je odlučeno da se rasprava odloži do povratka sa službenih putovanja svih članova Vlade.

Prema saznanjima Novosti, ukoliko većina njih bude za nabavku novog aviona, najveće šanse da se priključi sadašnjoj floti avio-službe Vlade ima ”falkon 2000 LX”.

Druga varijanta, koja će se naći pred ministrima, jeste nabavka „polovnjaka“, a procene su da je za avion star 14 godina potrebno 11 miliona dolara.

Održavanje preko 50 miliona dinara
Prema podacima Avio-službe, za pola godine dva aviona bila su u vazduhu 380 sati. Njih održava tehnička operativa ove službe, kao i servis ”Džet avijejšena” u Bazelu i ”Aerodinsta” u Nirinbergu. U budžetu Srbije, inače, za tekuće održavanje aviona - a kao najveća stavka pominju se radovi na motorima - namenjeno je 59,5 miliona dinara.


Ponuda koja će se naći pred ministrima daje i precizan opis ”falkona”: Ima dva motora, visok je sedam, dugačak 20,2 metra, a reklamira se kao letelica koja u cugu može da prevali razdaljinu od Njujorka do Moskve ili od Pariza do Nju Delhija. Osnovni model predviđen je za dva člana posade i šestoro putnika, mada, u dogovoru s proizvođačem, može da se prepravlja.

"Da li ćemo nabaviti nov ili polovan avion, ili nećemo kupovati ništa, zavisiće isključivo od toga da li će biti novca u državnoj kasi. Nabavka neće moći da se organizuje preko noći, jer treba da se sačeka usvajanje budžeta za sledeću godinu, kao i raspisivanje tendera", kažu u Vladi.

Kupovina aviona za potrebe državnih funkcionera pominje se već godinama, ali je odlagana zbog hroničnog nedostatka novca u državnoj kasi, ali i žestokih kritika javnosti kad god se pomene ta tema. Međutim, posle prošlonedeljnog incidenta, kada je avion u kojem je bio premijer Cvetković morao da se vrati s leta za Sofiju, čak su i najštedljiviji članovi Vlade potegli pitanje bezbednosti sadašnjih letelica.

Aneta Bulatović, direktorka Avio-službe, ukazuje da u finansijskom planu već godinama predlažu izdvajanje za nabavku aviona, ali taj predlog ne prolazi. O tome u kakvom su stanju ”falkon 50” i ”lir-džet”, koji su sada na raspolaganju funkcionerima, ova služba izvestila je Vladu proletos.

Avione stare 30, odnosno 19 godina, najčešće koriste predsednik Tadić, premijer Cvetković, ministri Jeremić, Dačić i Dinkić i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.



Akcize poskupljuju benzin 6 dinara
8. decembar 2010. | 08:06 | Izvor: Press
Beograd -- Zbog usklađivanja akciza na gorivo sa cenama na malo, benzin će od januara poskupeti za 6,21 dinar, a evrodizel 4,23 dinara po litru.


U Ministarstvu finansija potvrđuju da će se početkom naredne godine usklađivati iznosi akciza na gorivo, što će povećati cene derivata u Srbiji.

Radi se o redovnom januarskom usklađivanju akciza na gorivo sa usklađivanjem cena na malo. Osim ovog usklađivanja, za sada se ne planira nikakvo povećanje akciza na derivate.

Cene na malo od početka godine porasle su 10,8 odsto, ali se očekuje da će do 1. januara skočiti barem za još jedan odsto. U skladu s tim, akciza na benzin bi od januara mogla da bude povećana za 5,27 dinara, a na evrodizel 3,59 dinara.

Kada se u ukupnom obračunu cena derivata doda i 18 odsto poreza, benzin će poskupeti 6,21 dinar, dok će evrodizel biti skuplji 4,23 dinara.

Nebojša Atanacković iz kompanije Nafta sumnja da će država održati obećanje da akcize povećava samo jednom godišnje. "Vrlo je moguće da se to još jednom desi, slično kao što su uradili za cigarete. Uprkos tome što obećavaju nešto drugo", skeptičan je Atanacković.

Prethodnih meseci najavljivano je da bi od 1. januara, kada padne monopol NIS-a i otvori se tržište derivata, gorivo moglo zbog toga da pojeftini. Međutim, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić kaže da država pokušava da spreči slobodan uvoz postavljajući pred uvoznike nemoguće zahteve.



"Prema mojim informacijama, od uvoznika će se tražiti da imaju skladište od 5.000 tona, što je van svake pameti. Tako država pokušava da spreči slobodan uvoz, a gorivo će moći da uvoze samo velike kompanije koje poseduju takva skladišta. Oni će i dalje diktirati cene goriva u Srbiji, zbog čega derivati neće pojeftiniti", objašnjava Rakić.

Cena goriva u Srbiji nije se znatnije menjala više od pola godine, ali je zato TNG u poslednja dva meseca poskupeo za čak 14,5 dinara, poslednji put prošlog petka, za dva dinara. Borisav Tatić iz Udruženja benzinskih stanica Srbije kaže da se do kraja godine može očekivati da TNG nastavi da poskupljuje, dok bi od januara njegova cena trebalo da krene unazad.

"Što se tiče TNG, njegova cena formira se slobodno i nema veze sa državnom politikom, već sa tržištem. Naime, nekoliko rafinerija u okruženju su u remontu, pa ne proizvode dovoljne količine TNG-a. S druge strane, zbog zime je trenutno veliko povećanje potrošnje, što mu dodatno povećava cenu. Očekujem da će do Nove godine njegova vrednost da raste još malo, a onda će krenuti da pada i vratiće se na nivo od pre nekih mesec i po dana", smatra Tatić.

On je optimista i po pitanju potpune liberalizacije tržišta goriva. "Prodaja goriva je od početka godine znatno pala. Zato i očekujem da će od Nove godine doći do trke kompanija da što više kupaca privuku na svoje pumpe", kaže Tatić.



Država krši zakon star mesec dana
8. decembar 2010. | 08:12 | Izvor: Danas
Beograd -- Država bu u 2011. mogla da ispoštuje zakon o fiskalnoj odgovornosti samo ako značajno smanji rashode i uštedi oko jedan odsto BDP ili preko 30 milijardi dinara.


Član Ekonomskog saveta premijera Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je ključna mera za svođenje rashoda u održive okvire značajno umanjenje januarske indeksacije plata i penzija.

"Umesto povećanja za pun iznos inflacije u prethodnih šest meseci, što bi iznosilo oko pet odsto, plate i penzije u januaru će se povećati za najviše dva procenta, čime će se uštedeti oko 0,8 odsto BDP-a", navodi Arsić, dodajući, da time ipak ostaje još oko jedan procenat BDP-a koji mora da se uštedi na drugim mestima.

Ne kršiti pravila već prve godine

"Kako se aranžman sa MMF-om završava u toku 2011. godine, koja je ujedno i prva godina primene novousvojenih pravila fiskalne odgovornosti, za ostvarenje srednjoročnih makroekonomskih ciljeva veoma je važno da fiskalni deficit u 2011. godini bude u skladu sa fiskalnim pravilima. Kršenje tih pravila već u prvoj godini primene imalo bi izrazito negativan uticaj na kredibilitet ekonomske politike, što bi se negativno odrazilo na kreditni rejting zemlje i priliv kapitala iz inostranstva", kaže Milojko Arsić.

Međutim, samo smanjenje povećanja na dva odsto predstavlja kršenje zakona o fiskalnoj odgovornosti u kojem se navodi da će rast biti jednak šestomesečnoj inflaciji, što znači da država krši zakon koji je donela pre samo mesec dana i to pre nego što je i počela da po njemu postupa.

Kako bi se izbeglo kršenje zakona, država će morati da tokom decembra promeni novi zakon, što onda otvara pitanje ozbiljnosti i svrsishodnosti donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti u Srbiji, kada on može da bude menjan na svakih par meseci u skladu sa razvojem ekonomskih okolnosti i političkih prioriteta.

On je podsetio da će do sada usvojene izmene u poreskoj i carinskoj politici uticati na smanjenje javnih prihoda u odnosu na bruto domaći proizvod i da će samo zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji Srbija ostati bez osam milijardi dinara carinskih prihoda.

Ukidanje poreza na mobilnu telefoniju od 1. januara smanjiće prihode za dodatnih šest milijardi dinara. S druge strane, povećanjem akcize na cigarete i ukidanjem pojedinih olakšica kod poreza na dobit, doći će do izvesnog povećanja prihoda, ali ne većeg od osam milijardi dinara.

Kako napominje Arsić, očekuje se da deo fiskalnog deficita nastao infrastrukturnim ulaganjima bude finansiran iz prodaje Telekoma Srbije. Ovaj ekonomista pozdravlja predlog ministra ekonomije da polovina prihoda od prodaje akcija ove kompanije bude upotrebljena za vraćanje skupih kredita Londonskom klubu poverilaca i drugim institucijama i da se ti krediti zamene jeftinim zajmovima za infrastrukturne projekte.

Time bi se učešće javnog duga Srbije smanjilo za dva do tri procenta i doprinelo dugoročno održivim javnim finansijama, a pošto bi kredite za izgradnju infrastrukture davale međunarodne organizacije, svi projekti bi prethodno morali da prođu testove ekonomske opravdanosti „što po svoj prilici ne bi bio slučaj kada bi se projekti neposredno finansirali prihodima od privatizacije“.

Kao dodatnu korist Arsić navodi to što bi se vraćanjem dugova novcem od Telekoma, predupredila mogućnost da u predizbornoj godini taj novac bude iskorišten za tekuću potrošnju, odnosno za plate, penzije i druge troškove.



Srbija lider - po visini inflacije
8. decembar 2010. | 08:11 | Izvor: Blic, Danas
Beograd -- Do kraja godine ukupna inflacija će verovatno biti oko 11 odsto, što će Srbiju s Ukrajinom svrstati među zemlje s najvećom inflacijom u Evropi.


Autori ekonomskog časopisa „Kvartalni monitor” naglašavaju da posebno brine visok nivo inflacije od avgusta do novembra.

Kada bi inflaciju iz poslednja četiri meseca podigli na godišnji nivo, premašivala bi 15 odsto, navode oni i dodaju da je to je i nivo inflacije s kojim ulazimo u 2011. i sa kojim se sada treba boriti.

Postizanje ciljane inflacije NBS za 2011. od 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto iz ovog ugla izgleda teško dostižno. "Krajnje je neizvesno da li se toliko smanjenje može postići, ali je sigurno da bi se bez smanjivanja fiskalnog deficita inflacija otrgla kontroli", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović

Telekom "pretnja" inflaciji
Osnovna opasnost u 2011. godini, kaže Pavle Petrović, jeste da se, kada dođu sredstva od Telekoma, a izbori približe, ponovo rode ideje o stimulisanju proizvodnje povećanjem državne potrošnje i deficita. To bi razbuktalo inflaciju, povećalo spoljni deficit i dovelo do daljeg pada vrednosti dinara. Tada bi se strane, a i domaće investicije značajno smanjile, privredni rast zaustavio, a rešavanje osnovnog problema, visoke nezaposlenosti, bilo nemoguće.


Prema njegovim rečima, dobra je vest to da je predstojeće povećanje penzija i plata u javnom sektoru ograničeno na dva umesto šest odsto koliko bi na osnovu inflacije u drugoj polovini godine verovatno trebalo da bude.

„Ovom merom je delimično obuzdan val populizma dela Vlade koji je tražio da se plate i penzije odmrznu najpre u junu, pa u oktobru, i na kraju nametnuo loš kompromis za odmrzavanje u januaru. Puna indeksacija (oko šest odsto) plata i penzija u januaru izazavala bi novi talas inflacije“, smatra Petrović.

On napominje da će priliv stranog kapitala, nužan za stabilnost dinara, presudno zavisiti od kredibilnosti Vladine fiskalne politike odnosno od toga da li će se ona tokom 2011. držati dogovora sa MMF-om u pogledu deficita. Petrović ipak ističe da glavna ušteda, manje povećanje plata i penzija od planiranog, nije dovoljna.

„Sada se jasno pokazuje da je bilo daleko bolje, kako zbog smanjenja deficita tako i zbog obuzdavanja inflacije, odmrzavanje plata i penzija početi u aprilu, kakav je i bio prvobitni dogovor. Javne investicije će biti najviše tri odsto BDP-a što je nedovoljno s obzirom na njihov značaj kako za neposredni privredni oporavak, tako i za budući privredni rast“, smatra Petrović .



Činovnicima ni kriza ne može ništa
8. decembar 2010. | 08:09 | Izvor: Novosti
Beograd -- Iako je broj zaposlenih sve manji, broj radnih mesta u javnom sektoru je gotovo isti. Od 2006. iz privrede otišlo 169.000 radnika, a iz administracije 5.000.


Činovnici, kako oni u republičkim tako i u lokalnim organima vlasti, jedini su uspeli da kroz tešku godinu prođu sa očuvanim radnim mestima i pristojnim platama.

Najveći pad nezaposlenosti u poslednjih šest meseci beleži se u prerađivačkoj industriji, oko 9.000 osoba, odnosno tri odsto u okviru sektora.

U istom periodu došlo je i do pada zaposlenosti od 2.000 ljudi u sektoru trgovine na veliko. Ni u jednom sektoru u Srbiji ove godine nije došlo do realnog rasta zaposlenosti. U isto vreme broj zaposlenih u javnom sektoru ostaje govoto nepromenjen, konstatuju ekonomisti FREN.

U javnosti je gotovo nezapaženo prošlo imenovanje dva nova pomoćnika direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju, a Savet je do sada uspeo da održi samo jednu sednicu. "U Kancelariji trenutno radi osam ljudi, a odluka da se imenuju još dva pomoćnika doneta je još pre godinu dana, kada smo mislili da će čitav proces ići mnogo brže", objašnjava Nenad Živković, novoimenovani pomoćnik direktora Kancelarije.

Za one koji su ove godine imali sreće da imaju zaposlenje, prosečna neto zarada iznosi 327 evra i, u odnosu na prethodni kvartal, niža je za 2,2 odsto. Ako se, pak, uporedi sa istim periodpm prošle godine, kada je prosečna plata bila 340 evra, zarada se, zapravo, smanjila realno za 3,8 odsto.

"Prosečna realna zarada u javnom sektoru u trećem kvartalu ove godine beleži međugodišnji pad od oko pet odsto, i to u sektorima zdravstva, socijalnog rada, obrazovanja i kulture, kao i u javnim preduzećima. U tom periodu, realne zarade u administraciji i javnim lokalnim preduzećima ostale su na istom nivou", ističu u FREN.

Istovremeno, uprkos obećanju da će smanjiti državni aparat, gotovo da ne prođe mesec, a da Vlada ne osnuje novu kancelariju, savet, radnu grupu, ili ne donese odluku da zaposli nove činovnike u nekom od postojećih tela.

Pod direktnim okriljem, Vlada ima oko 15 službi, saveta i kancelarija, za čiji rad godišnje izdvaja ogromna sredstva. Prema evidenciji povernika za informacije, na svim nivoima nagomilalo se skoro 11.000 institucija koje dobijaju novac iz budžeta.

Posebno ”bode oči” što se najčešće daje ”zeleno svetlo” za gomilanje institucija koje praktično rade isti posao. Tako je, na primer, Vlada u septembru osnovala sedmu instituciju koja se bavi regionima i njihovim razvojem, iako je ovo pitanje već u nadležnosti Ministarstva ekonomije, ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina, zatim Ministarstva za NIP, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Agencije za mala i srednja preduzeća.

Obrazovali su i Savet za razvoj nedovoljno razvijenih područja, koji ima predsednika i šest članova, a finansiraće se iz budžeta.

Pre nekoliko nedelja doneta je odluka da ubuduće na platnom spisku države bude još jedna Vladina kancelarija, osma po redu - Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, mada se time već godinama bavi Jedinica za SRP.

Kada se ne bavi formiranjem novih tela, Vlada ”širi” birokratsku mrežu. Skoro na svakoj sednici Vlade, pod tačkom dnevnog reda ”kadrovska rešenja”, ministri ”popunjavaju” komisije, službe, upravne i nadzorne odbore, povećavaju broj pomoćnika i zamenika u raznim institucijama...

Milosavljević: I meni pao standard
9. decembar 2010. | 00:01 | Izvor: Novosti
Beograd -- Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević kaže da i sam deli sudbinu građana i da je i njegova kupovna moć smanjena.

“Nažalost, zbog probijanja projektovane inflacije, i odlaganja odmrzavanja zarada za januar, prvi pozitivni efekti stezanja kaiša i poboljšanja standarda još se ne vide. Ni sam ih lično ne osećam! Naprotiv, vidim da je moja kupovna moć u padu, iako sa ministarskom platom od 100.000 dinara zarađujem više od proseka”, objašnjava Milosavljević.

Ipak, ministar ocenjuje da dvocifrena inflacija od 11 odsto u ovoj godini nije katastrofa, a da je gubitak vrednosti dinara naša realnost.

Nismo prezaduženi
"Prosečna zaduženost po glavi stanovnika je oko 3.000 evra, a ukupni dug 23,1 milijarda evra, što nas čini među manje zaduženim zemljama u Evropi. U Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji dug po stanovniku je 10.000, u Grčkoj 50.000, a u Irskoj čak 500.000 evra. Tačno je da se sada brže zadužujemo, ali taj novac odlazi u infrastrukturne projekte", kaže Milosavljević.

“Znam da su sve kolege učinile maksimum kako bi cene ostale stabilne i depresijacija dinara bila što manja. Nažalost, kurs je tokom ove godine devalvirao za 15 odsto, ali to je ogledalo srpske privrede i njene konkurentnosti”, smatra Milosavljević i dodaje da je najvažnije da je Srbija očuvala razvojni potencijal privrede.

Takođe, izrazio je zadovoljstvo što će u trećem kvartalu rast BDP-a biti 2,1 odsto. Milosavljević je kazao i da je vlada mogla da troši manje, ali i da je pravi rasipnik javni sektor a ne država.

“Slažem se da je Vlada mogla da troši manje. Slažem se i da je potrebno smanjenje broja ministarstava i vladinih agencija, ali to nije dovoljan nivo ušteda. Mnogo veće uštede bile bi u racionalizaciji javnog sektora, gde imamo ogromne gubitaše, čiji menadžment zarađuje i po nekoliko puta više od proseka u Srbiji”, smatra ministar trgovine.

Na pitanje zašto onda Vlada ne ograniči plate direktorima i rukovodiocima, Milosavljević kaže da je to već pokušano, ali da nije dalo prave rezultate.

“To smo već pokušali, kada smo maksimalne zarade zakucali na šest prosečnih plata, ali toga su se u javnim preduzećima kratko pridržavali. Ako previše smanjimo plate, nećemo naći kvalitetan kadar da vodi ta preduzeća, što znači da smo praktično u začaranom krugu”, ističe on.

Konstatujući da zarade ni u januaru neće porasti za obećanih šest odsto, već samo za dva, on kaže da ga to "ne čini zadovoljnim. Lično sam želeo da do povećanja dođe ranije i da bude veće. Ali, punjenje budžeta nije bilo kako smo očekivali, a suočili smo se i sa mnogim dodatnim izdacima, kao što je saniranje posledica zemljotresa i poplava".

Spreman sam da dam ostavku
Presudnu reč u rekonstrukciji vlade, prema njegovim rečima, imaće premijer, ali je lično spreman da se odrekne ministrovanja. “Ali resor trgovine mora da ostane, bez obira na to da li Vlada ima 25 ili 15 ministarstava. Uostalom, o tome presudnu reč treba da ima premijer, jer je on najodgovorniji i ima najviše uvida u rad svakog ministra”, precizira Milosavljević.

Sve preko jednog stana luksuz
Ministar trgovine tvrdi da poreski sistem Srbije nije najpravedniji, posebno kad je reč o oporezivanju bogatih.

“Sve što je iznad nekog proseka mora da bude dodatno oporezovano i država tu mora što pre da reaguje. Recimo, ako imate više od jedne stambene jedinice po članu domaćinstva. Po meni, vikendica je luksuz, da ne govorim o jahtama, avionima, skupocenim automobilima...", kaže Milosavljević.

On dodaje da "veliki broj vlasnika kompanija sebi prijavljuje minimalne plate i zato im treba dodatno oporezovati prihode od dividendi".
"Kada se na ovo doda smanjenje sive zone, rada na crno, vraćanje dela prihoda iznesenog kroz ofšor kompanije - procene su da bi na taj način budžet bio bogatiji i do 10 milijardi dinara godišnje”, kaže Milosavljević.

Јбг, не може да купи ауто од 2 плате.

Korupcija povećana, stranke najgore
9. decembar 2010. | 12:53 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Nivo korupcije u Srbiji se povećao u poslednje tri godine, a Vlada se u tom periodu manje uspešno borila protiv te pojave.


Prema istraživanju organizacije Transparentnost, 25 odsto ispitanika smatra da je u tom periodu veoma povećan nivo korupcije, 23 odsto da je malo povećan, 36 odsto da je nivo korupcije ostao isti, 10 odsto da se malo smanjio, četiri odsto da se veoma smanjio i isto toliko ne zna.

Svaki šesti podmićuje
Među ispitanicima u Srbiji 17 odsto je potvrdilo da su oni ili neki član njihovog domaćinstva davali mito u poslednjih godinu dana. Najveći broj onih koji su ove godine naveli da se davali mito, 14,8 odsto, podmićivao je policiju, zatim 13,2 odsto zaposlene u pravosuđu, 12,7 odsto zdravstvene radnike, 12,4 odsto carinike, a 4,1 odsto zaposlene u obrazovanju.


Prosečna ocena učinka Vlade u borbi protiv korupcije se pogoršla u odnosu na prošlu godinu sa 2,38 na 2,24.

"Neuspešna borba protiv korupcije je za Srbiju najveći problem u procesu priključenja Evropskoj uniji", ukazao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.

On je rekao da se ove godine 61 odsto ispitanih građana izjanilo da se Vlada Srbije neefikasno bori protiv korupcije, a samo četiri odsto da se bori efikasno.

Od građana koji su davali mito 23,5 odsto je reklo da je to činilo da bi izbeglo problem sa vlastima, 6,2 odsto da bi dobili uslugu na koju imaju poravo, a šest odsto da bi "ubrzali stvar".

Da ni u koga nema poverenje u borbi protiv korupcije izjasnilo se 67,4 odsto ispitanika, predstavnicima vlade veruje 8,5 odsto, nevladinim organizacijama 5,4 odsto, međunarodnim organizacijama 4,9 odsto, a medijima 4,8 odsto.

Doživljaj građana je da su političke stranke najkorumpiranije i one su dobile najvišu negativnu ocenu 4,2, pravosuđe je ocenjeno sa 3,9, državni službenici sa 3,8, koliko je dobila i zakonodavna vlast, policija, obrazovanje i poslovni sektor dobili su ocenu 3,6, a mediji i nevladine organizacije 3,4.

Gora samo BiH
Od Srbije je na lošijoj poziciji Bosna i Hercegovina gde se 71 odsto ispitanika navelo da se vlast neefikasno bori protiv korupcije, a 23 odsto da vlada to čini efikasno. U Hrvstskoj 28 odsto ispitanih građana smatra da se njihova vlada neuspešno bori protiv korupcije, u Makedoniji 34 odsto, a na Kosovu 61 odsto.

Najmanje korumpirani su vojska i verske institucije koji su ocenjeni sa 2,7.
Istraživanje je ove godine paralelno sprovedeno u 86 država i pruža odgovore 91.500 ljudi, a obavljeno je u julu na 1.007 ispitanika, koji predstavlja reprezentativni uzorak.

Minić: Kritična situacija
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zlatko Minić kaže da je situacija u Srbiji, kada je reč o suzbijanju korupcije, i dalje kritična.

Prema njegovim rečima, bitnu ulogu u suzbijanju korupcije u Srbiji na visokom nivou imaće donošenje Zakona o finansiranju političkih stranaka.

“Ja se nadam da ovaj zakon može da uredi, da postavi okvir koji bi stranke morale da poštuju, da postavi bolje mehanizme kontrole koje će Agencija zaista moći da primenjuje, za razliku od sadašnjeg zakona koji je vrlo teško primenljiv“, navodi Minić.

On, međutim, dodaje da postoji i druga strana medalje, a to je eventualno finansiranje u gotovini i slične stvari, koje se nikakvim zakonom ne mogu regulisati.

Ti načini finansiranja moraju biti predmet, s jedne strane interesovanja drugih organa, odnosno istražnih organa, a s druge stane i stvar jednog šireg društvenog koncenzusa da li želimo poštenu političku scenu, poštenu politiku i da li želimo Srbiju kojoj će biti omogućeno da uđe u EU, smatra Minić.

Posebna grupa pri Savetu Evrope objavila je početkom nedelje izveštaj o stanju korupcije u Srbiji.

Navodi se da je vlast svesna problema i bori se s njim, što dokazuje i svrstavanje korupcije u kriminalna dela i zakonsko gonjenje takvih slučajeva, naročito od kako je formirana posebna antikorupcijska agencija.

Međutim, kako piše u izveštaju, na svemu se mora više raditi, kako bi se suzbila i korupcija visokog nivoa u javnom sektoru.

Kalanović: Nećemo završiti Koridor
11. decembar 2010. | 10:21 |
Beograd -- Do kraja mandata Vlade biće kompletiran samo deo od Horgoša do Beograda sa mostom kod Beške, a na drugim deonicama biće započeti radovi, kaže Verica Kalanović.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan time priznaje da obećanja koja su ministri davali o sigurnom završetku Koridora u mandatu Vlade neće biti ispunjena.

Kalanović dodaje i da se, povodom izjave predsednika Tadića da se kasni sa realizacijom infrastrukturnih projekata, oseća neprijatno jer je deo tima koji je zadužen za taj projekat.

"Ali, smatram da moje odgovornosti nema, jer su jasno podeljena zaduženja između tri ministarstva. Moja nadležnost je finansijska realizacija, i u ovom trenutku imamo veći avans nego što je pravdanje u radovima, ali će se to do kraja godine promeniti, biće završeno sve što smo kroz avanse uplatili", kaže ona.

Treba rekonstruisati Vladu
Ministarka Verica kalanović kaže da se zalaže "za rekonstrukciju, za smanjenje broja ministarstava i za jednu znatno manju i efikasniju vladu sa mnogo boljom koordinacijom i sinhronizacijom poslova koje ministarstva rade. To podrazumeva da i ovo ministarstvo može da bude deo drugog ili da se NIP-u priključe neka druga ministarstva. Do sada ozbiljnijih razgovora na tu temu, koliko znam, nije bilo".

Ministarka smatra i da se predsednik Tadić s pravom ljuti što imamo zastoj u radovima i dodaje da je tu bilo dosta nesinhronizovanih aktivnosti. "Nažalost, svako, i malo iskakanje iz sistema uzrokuje velike posledice i imamo situaciju ovakvu kakva jeste", navodi Kalanović.

Govoreći o pregovorima sa turskim Kolinom oko izgradnje Koridora 11, tačnije deonice od Obrenovca do Uba, u dužini od 26,2 kilometra, i od Lajkovca do Ljiga, u dužini od 23,9 kilometara, ministarka navodi da bi ove nedelje na sednici Vlade trebalo da bude usvojen zaključak o formiranju tri tima.

"Prvi, za usaglašavanje projekata, jer završeni su i idejni i glavni projekti, koji su prošli tehničku kontrolu. Drugi tim, koji ću predvoditi, treba da vodi razgovore oko izvođačkog ugovora odnosno utvrđivanja cene, rokova, učešća domaće operative i materijala, i to ne manje od 45 odsto. Treći tim definisaće uslove kredita", objašnjava ona.

Kalanović dodaje da sa Kolinom postoji stalna komunikacija i dodaje da misli da se izvođački ugovor može definisati u roku od 20 dana. "S obzirom na to da imamo projekat, da izvođački i ugovor o kreditu treba da ratifikuju Vlada i parlament, očekujem da bi izgradnja mogla da počne na proleće", dodaje ministarka za NIP.

Na pitanje koliko će koštati izgradnja kilometra tog autoputa, ona odgovara da će se to utvrditi u postupku pregovora. "Turci su dali početnu cenu, a sa konačnom ne bih da licitiram, ali sam ubeđena da ćemo napraviti mnogo bolje uslove za Srbiju nego što je turska strana predložila. Setite se, za most Zemun - Borča, Kinezi su prvo dali ponudu od 320 miliona evra, a onda smo tu cifru pregovorima spustili na 170 miliona", naglašava Kalanović.



-------------------------------
Izvor: Novosti.rs

More Turci ne gaz'te oranje.