BEOGRAD 14. 12. 2010
PRESS
BEZOBRAZLUK
Gazde vila na Dedinju duguju milione za porez
Petorica vlasnika sedam luksuznih kuća duguju državi 12 miliona dinara

Pet imućnih Beograđana, koji poseduju ukupno sedam vila na Dedinju i Senjaku, dužno je na ime poreza na imovinu čak 12 miliona dinara, saznaje Press! Vlasnici luksuznih kuća u najelitnijim delovima Beograda koji izbegavaju plaćanje svojih poreskih obaveza biće prvi na udaru novog sistema naplate koji će gradska uprava Beograda primeniti od početka sledeće godine.
Kako smo saznali u upravi grada, novi način naplate dugova podrazumeva da se građanima, u zavisnosti od visine mesečnih primanja, automatski odbija do 30 odsto zarade, dok će pravnim licima sa poreskim dugovanjima biti blokirani računi. Prvi na kojima će biti primenjen ovaj način „uterivanja dugova", uz najbogatije Beograđane, biće zaposleni u gradskim preduzećima i administraciji, koji ne izmiruju svoje poreske obaveze.
Rekorder sa 3,7 miliona
Najveći dužnik za porez na imovinu je vlasnik tri vile na Dedinju, u ulicama Augusta Cesarca, Vajara Đoke Jovanovića i Iličićevoj. On ukupno duguje za porez više od 3.700.000 dinara. Vlasnik još jedne vile u Augusta Cesarca dužan je gotovo 3.500.000 dinara. Za skupocenu vilu u ulici Baje Pivljanina nije plaćen porez u visini od dva miliona dinara, dok komšije u istoj ulici „kasne" gotovo 1,5 miliona. Među najvećim dužnicima je i vlasnik kuće u ulici Doktora Milutina Ivkovića, sa dugom od 1,1 milion dinara.

- Postoje slučajevi da vlasnici po nekoliko vila na Dedinju duguju više miliona dinara za porez na imovinu, sa čime smo upoznati i naročito ćemo biti uporni da njih nateramo da izmire dugove. Oni evidentno imaju novca, ali neće da plate svoje obaveze. Utvrđujemo imovno stanje građana po dubini, i na osnovu toga ćemo posebno tretirati osobe koje imaju vile na Dedinju, a prijavljene su na platu od 50.000 dinara, ili čak minimalac. Oni će, uz zaposlene u javnim gradskim preduzećima, biti prvi koji će ući u proces prinudne naplate - navodi Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac u Beogradu.
U gradskoj upravi ponudili su otpis kamate na dugovanja građanima i pravnim licima koji do 31. decembra izmire zaostali dug za porez na imovinu, komunalne takse i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta dospele do kraja 2009. godine. Uslov je da istovremeno plate i račune za tekuću godinu. Oni koji to ne prihvate biće podvrgnuti prinudnoj naplati od početka naredne godine.
- Građanima će se odbijati do trećine plate u zavisnosti od visine primanja. Shodno tome, onima koji imaju najveća primanja i imovinu odbijaće se maksimalnih 30 odsto mesečno. Ne možemo da im odbijamo više od 30 odsto, jer odluka da ne pribegavamo zakonskom maksimumu od uzimanja dve trećine prihoda važi za sve podjednako. Ova mera nije uperena protiv građana koji nemaju da plate, o njima ćemo posebno voditi računa. Činjenica je da su ljudi sa prosečnim ili nižim primanjima najredovnije platiše i razmišljaju kako prvo da izmire svoje obaveze, pa šta im ostane za preživljavanje - kaže Goran Aleksić, član Gradskog veća.
Isti sistem i za „Infostan"
Treba naglasiti da će isti sistem naplate velikih dugovanja važiti i za „Infostan". Kako nezvanično saznajemo, među najvećim dužnicima sredstava objedinjene naplate nalaze se osobe koje su vlasnici više vila na Dedinju i nekoliko ugostiteljskih objekata u gradu. Proces prinudne naplate nagomilanih dugova za „Infostan" počeo je još u oktobru, kada su sudski izvršitelji počeli sa popisom imovine. Međutim, čak i njima je na raspolaganju da naprave sporazum sa „Infostanom", kojim se omogućava plaćanje u ratama.

Bogataši izbegavaju porez... Vlasnici kuća na Senjaku duguju milione državi
- Kada je reč o sredstvima objedinjene naplate, građanima je ponuđeno da dug otplate u ratama ukoliko do Nove godine potpišu sporazum, ali nije predviđeno da im se time otpišu i kamate na dug. Od tog dana prestaje se sa daljim obračunavanjem kamata - objašnjava Aleksić.
ANA VLAHOVIĆ

Milijardu evra ukradu u javnim nabavkama?!

U Srbiji se godišnje četiri milijarde evra potroši na javne nabavke, u tim poslovima zbog korupcije se izgubi čak 25 odsto, upozoravaju stručnjaci

Neki se bogate na državnim poslovima... „Transparentnost Srbija" upozorava na česte zloupotrebe prilikom javnih nabavki

Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji je oko četiri milijarde evra, što je 15 odsto bruto nacionalnog dohotka, izjavio je juče šef Delegacije Evropske unije u našoj zemlji Vensan Dežer.

On je na konferenciji koju je organizovala „Transparentnost Srbije" kazao da je to mnogo novca i da je zbog toga korupcija u ovoj oblasti najveća. Procenjuje se da se u poslovima javnih nabavki izgubi čak 25 odsto od vrednosti ugovora.

26 pitanja
- Srbija je na 83. mestu od ukupno 178 zemalja po korupciji, što nije dobro, a u oblasti javnih nabavki ona je najzastupljenija - kazao je Dežer.

Prema njegovim rečima, regulisanje oblasti javnih nabavki je veoma važno za Srbiju ako želi da postane deo EU, naglašavajući da u Upitniku EU Srbija mora da odgovori na 26 pitanja iz ove oblasti. Dežer je rekao da oblasti bezbednosti, koncesije, javno-privatnog partnerstva i komunalnih preduzeća u Srbiji nisu još dobro pokrivene zakonom o javnim nabavkama i da očekuje da se to u narednom periodu reši.


On je naglasio i da treba da se dograđuju i jačaju administrativni kapaciteti koji se bave javnim nabavkama.

Direktor Uprave za javne nabavke Srbije Predrag Jovanović kazao je da je svetska procena da se oko 20 do 25 odsto vrednosti ugovora javnih nabavki gubi jer su toliko nabavke precenjene. To je potvrdio i regionalni direktor „Transparensi internešenela" (TI) Mikloš Maršal. On je kazao da je na svetskom nivou godišnja vrednost javnih nabavki oko dva triliona dolara, naglašavajući da se zbog korupcije gubi četvrtina vrednosti ugovora.

- Prema globalnim indikatorima TI, koji omogućavaju poređenje među zemljama, Srbija se nalazi zajedno sa BIH na začelju u regionu u suzbijanju korupcije tokom poslednje tri godine - kazao je Maršal.

Prema njegovim rečima, da bi se ostvario pozitivan napredak, neophodna je veća transparentnost u radu državnih organa, a to se naročito odnosi na trošnje budžetskih sredstava. Bitan je i odnos države prema institucijama zaduženim za sprovođenje antikorupcijskih zakona i da na njihovom čelu budu dokazani profesionalci.

Programski direktor „Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kazao je da su rezultati istraživanja sprovedenog od 1. aprila do 30. juna ove godine pokazali da je sistem javnih nabavki u Srbiji umereno uspešan kada je reč o primeni osnovnih odredaba Zakona o javnim nabavkama. On je kazao da je to istraživanje pokazalo da se i dalje nedovoljno koriste zakonske mogućnosti za postizanje većih ušteda budžetskih sredstava.

12 odsto ne plaća
Prema Nenadićevim rečima, prosečan broj ponuda po tenderu bio je 3,3, dok je 2,7 ponuda u proseku bilo ispravno. Istraživanja su pokazala, kako je dodao, i da pri oglašavanju naručioci poštuju zakonske obaveze, ali ne i više od toga, kao i da imaju plan nabavki, ali da ne planiraju na period duži od godine.

Suština demokratije
Prvi sekretar Ambasade Norveške u Srbiji Siri Andersen kazala je da su javne nabavke suština demokratije i da moraju da budu u središtu svih prioriteta, jer poreski obveznici za svoj novac moraju da dobiju najbolje.

- Javne nabavke nisu problem samo jedne zemlje već je to problem šire međunarodne zajednice. Taj proces je podložan neprekidnim promenama, ali glavni problem kod svih je što se mnogo ugovora naročito u sektoru odbrane zaključuje izvan glavnih ugovora - kazala je ona.

- Naručioci ne plaćaju sredstva obezbeđenja, u sedam odsto nabavki uložen je zahtev za zaštitu prava, a najmanje 12 odsto ponuđača kasni sa izvršenjem nabavke, dok 28 odsto naručilaca povremeno kasni sa plaćanjem - kazao je Nenadić.

On je dodao da je istraživanje pokazalo i da internet prezentacije koristi samo 18 odsto naručilaca i da 75 odsto naručilaca naplaćuje konkursnu dokumentaciju više od zakonski propisanih troškova.


----------------------------
Izvor: pressonline.rs

UVOZIMO 50.000 KRAVA!
 
Sreda, 15. Decembar, 2010.| Autor:
Srbija u 2009. ostala bez 110.000 krava jer se seljacima ne isplati da ih drže, a uvozimo 50.000 junica, čiju ćemo telad slati u Rusiju!


BEOGRAD - Do juče ih klali, a sad ih uvoze!
Ministar poljoprivrede Saša Dragin juče je s predstavnicima ruske kompanije „Agromed“ i beloruskog „Ost-importa“ potpisao pismo o namerama zahvaljujući kojem će iz zapadne Evrope u Srbiju biti uvezeno 50.000 steonih junica. Srbija za ove „kravice“ neće dati ni dinara, ali je u obavezi da njihovo potomstvo nakon ukrštanja s domaćim bikovima isporuči Rusiji i Belorusiji. Pored toga, lečićemo ih isključivo ruskim lekovima.

- Tvrdim da je realizacija ovog sporazuma na granici s naučnom fantastikom - kaže za Kurir profesor Poljoprivrednog fakulteta Gligorije Trifunović, i dodaje da je nemoguće pronaći toliko kvalitetnih holštajn-frizijskih steonih junica.

- Austrija ih nema više od 5.000, a ovde pričaju o uvozu od 50.000! Pa toliko ih nema ni Holandija! - čudi se profesor Trifunović i kaže da je fond goveda u zemljama zapadne Evrope smanjen zbog pojave bolesti plavi jezik, zbog koje je doskoro bio zabranjen njihov izvoz.

On dodaje da je to jedino moguće izvesti sakupljanjem „svakakvih, pa i nekvalitetnih krava koje su pre za klanje nego za davanje mleka“. Kao drugu nelogičnost profesor naglašava ukrštanje ovih krava s domaćim bikovima.

- Da bi davale puno mleka, te krave moraju da ostanu u čistoj rasi. Ukrštanjem s našim bikovima ne bi se dobilo ništa što valja - kategoričan je Trifunović.
Slično misli i Ljubiša Jovanović, direktor najveće mlekarske farme u Srbiji, „BD Agro“ iz Dobanovaca.

- Uvoze junice pod izgovorom da nema mleka, a nema ga jer su seljaci poklali krave pošto im se nije isplatilo da ih gaje i predaju mleko, za koje su dobijali mizerne premije - objašnjava Jovanović.

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, stočni fond samo u 2009. godini smanjen za 110.000 grla.



Neisplativo!
Saša Dragin kaže da će ovaj sporazum biti realizovan od 2011. do 2016, do kada ćemo biti u obavezi da Rusiji u Belorusiji isporučujemo telad.

- Taman tada završava se i njihov vek iskorišćavanja. Treba hraniti, gajiti, a sve to mnogo košta. Očigledno bi im naši seljaci bili uslužni proizvođači, pa je pitanje da li im se i koliko tako nešto isplati da rade - skeptičan je vlasnik mlekarske farme „BD Agro“.


Lud, zbunjen...?
Kao još jedan razlog za sumnju u čitav projekat Ljubiša Jovanović, vlasnik mlekarske farme „BD Agro“, navodi i činjenicu da su pre desetak dana predstavnici ruske kompanije „Agromed“ od njih tražili da kupe 30.000 muznih krava!

- Oni nisu svesni koliki je to broj! Toliko krava nema u čitavom regionu! A sad saznajem da oni junice hoće da daju Srbiji, pa mi nije jasno zašto su pitali mene da im prodam?! - zbunjen je Jovanović, koji kaže da će oni 1.000 krava moći da prodaju tek za godinu dana.


------------------
Izvor kurir-info.rs

Vozni park platili oko 500.000 evra
"Srbijagas" kupio 60 novih automobila
 | 16. 12. 2010.

Javno preduzeće “Srbijagas” kupilo je nedavno čak 60 automobila za potrebe kompanije. Radi se mahom o automobilima “fijat punto” i “stilo”, kojih je 50, a među kupljenim vozilima su i dva „audija A8“ i automobili marke „škoda“, saznaje “Blic”. Iako nije neobično da jedna kompanija s vremena na vreme obnavlja svoj vozni park, nije jasno zašto je ovom preduzeću potrebno 60 putničkih vozila.
 
Novi „audi A8“ košta od 76.000 do 100.000 evra
Iz “Srbijagasa” nismo juče uspeli da dobijemo zvanično objašnjenje za koju namenu su kupljena ova vozila, zašto je potreban toliki broj putničkih vozila, kao ni koliko je nabavka koštala. Moguće je da su vozila kupljena po nešto nižoj ceni od tržišne. Pokušali smo zato da sami dođemo do sume koju je potrebno izdvojiti. Ako bi se uzele prosečne cene ovih automobila na tržištu, dolazi se do računice da je kompanija za ovaj izdatak trebalo da izdvoji ukupno blizu 500.000 evra, što nije mala svota.
 
Zapravo samo nabavka 50 novih „punta“ može da košta 350.000 evra. Ko će se sve voziti ovim automobilima, takođe nije poznato, tek zna se da kompanijski menadžment broji osmoro ljudi, pa je nemoguće da su vozila kupljena samo za njihove potrebe.


Poznavaoci prilika u kompaniji kažu da je bilo krajnje vreme da se vozni park obnovi nakon 12-13 godina, te da su zaposleni do sada vozili „zastave 101“. Ipak, u vreme kada vlada kriza, a srpska privreda veoma loše stoji, obično se pribegava štednji, pogotovu ako se zna da “Srbijagas” posluje sa gubitkom.

Minus kompanije će do aprila 2011. prema najavama samog direktora Dušana Bajatovića dostići 100 miliona evra.

Na početku grejne sezone direktor ovog preduzeća je izjavljivao da će “Srbijagas” morati da se zaduži za još 200 miliona evra ako gas u našoj zemlji ne poskupi. I pored svega, preduzeće je uspelo da obnovi vozni park. “Srbijagas” je poslednjih dana takođe dospeo u žižu interesovanja javnosti zbog preuzimanja i kupovine brojnih firmi koje duguju za gas ili su pod stečajem. Poslednja kompanija koju je “Srbijagas” kupio bilo je “Agroživ”, koji je kupljen za 11,3 milona evra.

----------------------
Izvor: Blic.rs

Sada, ako bi u krizi svi stedeli, dovelo bi do toga da niko vise nista ne proda i niko vise nema zaradu i da bii svi sedeli i vrteli palcevima da prodje kriza. Kupili su domaci Punto sto je dobra odluka, za privredu Srbije i za Kragujevac

Jel ti brate nesto podjebavas ili sta ne kapiram te, problem je sasvim logicne prirode kako firma koja je gubitas kupuje automobile, to cije su automobile kupili potpuno je sada nebitno, sve ovo se kupuje iz dzepa naroda Srbije koji je takoreci na samom dnu pogledaj kolika je stopa nezaposljenosti koliko sektora u krizi, pogotovu moja gradjevina

To sto ti pricas prica i dinkic, treba da se trosi sto vise da se trosi da se pokrene proizvodnja, jebem li ga ne razumem dok svi u svetu stezu kais mi razvijamo neke nove teorije o sanaciji krize, na svu srecu ne placaju danak toj teoriji mozgovi koji je smisljaju i sprovode nego ovaj jebeni narod kome lakse moze da se utera pola metra u dupe neko 2mm u glavu!

Pa to je ustvari i najbitnije


Pa sa dna mozes jedino da krenes ulaganjima i ozivljavanje proizvodnje i trgovine.

Vlada Srbije zaboravila 1,2 milijarde evra!

Državni revizor Radoslav Zelenović otkrio juče brojne nepravilnosti u trošenju narodnih para. Šokantno otkriće: država u javni dug nije unela kredit od MMF-a

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je brojne nepravilnosti u trošenju novca poreskih obveznika Srbije, dok u nekim slučajevima ima i elemenata krivičnih dela. Najveći broj nepravilnosti odnosi se na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama, a revizor je otkrio čak i da država kod NBS nije prijavila dug prema MMF-u od 1,182 milijarde evra!
Generalni državni revizor Radoslav Sretenović, ipak, nije želeo da kaže ko je činio najteže povrede, dodavši da rezultati revizije „nisu toliko zabrinjavajući", ali da će DRI pored datih preporuka i rokova za otklanjanje nepravilnosti preduzeti mere protiv svih odgovornih lica u revidiranim subjektima.
- Ugovori o delu i javne nabavke nisu knjigovodstvene greške, već kršenje propisa - istakao je Sretenović.

Prekršaji na 1.200 strana

U izveštaju na 1.200 strana koji je Press juče pročešljao navodi se da su potrošena 303 miliona dinara na ugovore o nabavci dobara, pružanje usluga i izvođenje građevinskih radova „mimo utvrđenih procedura za javne nabavke". Istovremeno su premašene preuzete obaveze i zaključeni ugovori za nabavku nematerijalne imovine u iznosu od 115,3 miliona dinara. Skoro 77 miliona dinara je otišlo na zaključivanje ugovora o delu sa fizičkim licima, koji nisu u skladu sa Zakonom o radu.
Kontrola završnog računa budžeta Srbije za 2009. obuhvatila je 625,08 milijardi dinara budžetskih rashoda, odnosno 70,13 odsto ukupnih budžetskih izdataka. Kontrolisani su sedam ministarstava (infrastrukture, prosvete, rada i socijalne politike, poljoprivrede, nauke, omladine i sporta), Uprava za trezor i NBS u delu koji se odnosi na raspolaganje budžetom. Njima je dostavljen izveštaj DRI i ostavljen rok od 45 dana da otklone sve nepravilnosti.
Izvodi iz izveštaja
303 miliona mimo propisa na ugovore o nabavci dobara i izvođenje građevinskih radova
77 miliona na ugovore o delu koji nisu u skladu sa Zakonom o radu
26,7 miliona dinara bankarskih usluga za kredite studentima
11,2 miliona dinara iz subvencija otišlo na specijalizovane usluge
1,7 miliona dinara za verske zajednice završilo u vodoprivredi

Državni revizori su ukazali i da se podaci o ukupnom javnom dugu Srbije razlikuju za 1,18 milijardi evra (113,4 milijardi dinara) od podataka Narodne banke Srbije.

Zaboravili na MMF

- Ukupni javni dug 31. decembra prošle godine iznosio 9,848 milijardi evra. Taj iskazani iznos se razlikuje od podataka NBS i manji je za 1,182 milijarde evra. Ta razlika je posledica neiskazivanja obaveza Srbije prema MMF-u po osnovu kreditnog aranžmana - kazao je Sretenović.

Za kredite studentima i učenicima plaćani su rashodi bankarskih usluga u iznosu od 26,7 miliona dinara. Suma od 11,2 miliona dinara namenjena subvencijama potrošena je za isplate zaposlenih i za specijalizovane usluge, a dotacije verskim zajednicama korišćene za vodoprivredu u iznosu od 1,7 miliona dinara. Budžetskim novcem namenjenim izgradnji zgrada i građevinskih objekata plaćane su novčane kazne i penali po sudskim presudama u vrednosti od 13,7 miliona dinara, dok su bankarske usluge u iznosu od 17,7 miliona dinara isplaćene sa računa za isplate za socijalnu zaštitu.

DRI je utvrdila da država i dalje nema popis imovine, odnosno ne postoji evidencija o imovini vrednoj oko 30 milijardi dinara, a nije popisana ni finansijska imovina u iznosu od 3,4 milijarde dinara.

(B. B.)

O cemu bre pises ti uopste?
Firma koja posluje sa gubicima kupuje automobile za 500.000e!

To je najbitnije u celoj prici, to je problem, odakle pare kad posluju sa gubicima???? Kakve veze ima cije su automobile kupili?
Taj model izgleda ja trebam kuci da primenim kad ostanem bez posla da potrosim svu ustedjevinu kako bih pokrenuo privredu, 

Ma nemoj pa sto ne ulozise u gradjevinu, nego duguju grajdevincima milijardu eura na ime izvrsenih radova a guraju ih u nove poslove koji im takodje nece biti placeni, jedino sto rade je da se zaduzuju tamo negde pizda li im materina nesposobna, pa tako svaki slepac moze da vodi drzavu! Sva trgovina u ovoj drzavi se vodi preko lanca trgovinskih centara zna se u cijem vlasnistvu..

Ministarstvo rada ne zna za tendere
17. decembar 2010. | 09:37 |
Beograd -- Ministarstvo rada Rasima Ljajića jedno je od najkritikovanijih u izveštaju DRI, a bez tendera su kupovali čak i bolnice.

U izveštaju Državne revizorske institucije o izvršenju budžeta za prošlu godinu, se navodi da su u tom resoru vlade pronađene brojne nepravilnosti, koje se uglavnom odnose na kršenje Zakona o javnim nabavkama.

Ministarstvo rada je tako od opštine Šid preuzelo obavezu finansiranja tekućeg održavanja spomen kompleksa Sremski front, a da se DRI nije uverila na osnovu kojih propisa su preuzeli tu obavezu. Ministarstvo je za održavanje ovog kompleksa izdvojilo 5.093.000 dinara.

Neažurnost
Revizori kritikuju i Vladu Srbije, koja je pristala da na zahtev Ministarstva rada direktnom pogodbom kupi od Bratislava Trifunovića iz Despotovca bolnicu veličine 1.788 kvadratnih metara za 238 miliona dinara. Ne samo da je to protivzakonito, navode u DRI, već je ministarstvo Trifunoviću isplatilo drugu ratu duga tek posle nekoliko meseci, kada je dinar značajno pao, zbog čega sada mora da mu isplati još 216.466 evra.

Sporan je i ugovor ovog ministarstva sa Specijalnom bolnicom za neuromišićne bolesti Novi Pazar, s obzirom da u resoru Rasima Ljajića nisu mogli da revizorima dostave ugovor sa tom bolnicom, već samo akt iz 1991. godine „koji se ne može smatrati dokazom“.

Neki od najvećih propusta ponovo su se odnosili na javne nabavke, a Ministarstvo rada je opet imenovano u nekoliko takvih slučajeva, kao i prošlog puta.

Tako se navodi da je Gerontološki centar Pančevo jula prošle godine pokrenuo postupak javne nabavke velike vrednosti za adaptaciju prostora za smeštaj nepokretnih korisnika, odnosno za postavljanje medicinskog poda u njihovoj sobi, procenivši vrednost posla na 4,5 miliona dinara.

Nabavka je sprovedena direktnim pregovaranjem, u hitnom postupku, jer je sanitarni inspektor utvrdio nedostatke. Posao je dobila firma MK Biro, a ugovor je bio vredan 4,96 miliona dinara, od čega je 75 odsto dato avansno, što je, kako su konstatovali u DRI, za 25 odsto veći avans od onog koji je MK Biro tražio u svojoj ponudi.

Međutim, iako je nabavka sprovedena kao hitna, čime je izbegnuta tenderska procedura, izgradnja je počela tek u oktobru. Kako navode u DRI „nismo se uverili u neophodnost primene hitnog postupka obzirom da su radovi počeli više od dva meseca nakon sprovedenog postupka javne nabavke“, što znači da je nabavka izvršena protivzakonito.

Ministarstvo rada je i sa Zavodom za urbanizam, izgradnju i uređivanje opštine Novi Pazar sklopilo ugovor vredan 3,68 miliona dinara za izradu tehničke dokumentacije za Dom za stara lica čime je postupilo suprotno načelima javnih nabavki, konkurencije i jednakosti ponuđača, odnosno izbeglo je primenu zakona o javnim nabavkama.

Revizori navode i primer hitne nabavke za sanaciju kanalizacionog sistema gerontološkog centra Jelenac u Aleksincu, za šta takođe nije sprovedena javna nabavka. Iako je „hitna“ nabavka započeta juna prošle godine, radovi vredni skoro 20 miliona dinara, počeli su tek krajem septembra.

Ministarstvo poljoprivrede nije iskazalo prihode od 4,7 milijardi dinara ostvarenih na osnovu otplate kredita poljoprivrednih gazdinstava, odobrenih u 2004. i 2005. godini, koji su uplaćeni na podračun Fonda za razvoj, utvrdili su državni revizori.

Tu nije kraj navodima u vezi sa ovim ministarstvom, pošto je utvrđeno da je posao izgradnje Centra za socijalni rad Užice dat Projektomontaži iz Beograda, koja nije ispoštovala ugovorne rokove za završetak radova. I pored toga, ministarstvo nije tražilo naplatu penala za kašnjenje od dva promila dnevno, kako je bilo predviđeno ugovorom.

I Dragin mimo zakona
Ministarstvo poljoprivrede takože je kritikovano u izveštaju DRI, u kojem se navodi da je Ministarstvo zaključilo ugovor o uvođenju informacionog sistema za implementaciju ruralne i agrarne politike sa Hjulit Pakardom vredan 3,5 miliona evra, što je za čak 115 miliona dinara više nego što je odobreno zakonom.

U tom Ministarstvu su mimo zakona sklopili i ugovor vredan 150.000 evra sa estonskom firmom za konsulatcije Rural sistem, pri čemu DRI nije imala uvid u dokumentaciju o izvršenoj avansnoj isplati od četiri miliona dinara za prvu ratu.



--------------------
Izvor: Blic.rs