Država ne plaća struju, vodu, gas
21. novembar 2010. | 00:03 |
Beograd -- Rebalansom budžeta država je predvidela čak tri milijarde dinara za plaćanje starih dugova koje su napravile republičke institucije.

Ministarstva, agencije i zavodi nisu godinama izmirivali račune za struju, vodu, grejanje, a niko od njih nije namirivao ni taksu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

O državi - masovnom neplatiši obaveza - javnost je saznala tek nedavno.
Verovatno bi činjenica da država ne plaća javnim preduzećima u svom vlasništvu i dalje ostala tajna da predstavnici ovih firmi, po svoj prilici iritirani upornim pridikama da moraju da štede i posluju racionalnije, nisu objavili podatak da im baš državna administracija duguje, i to mnogo više nego građani. Inače, izdaci za ove obaveze bili su u planu svakog, do sada, donetog budžeta.

Nema plaćanja jer nema ni para
Kako se u Vladi Srbije može čuti, razlog za ovo, neprimereno ponašanje državnih službi leži u činjenici da je u ovoj godini priliv sredstava bio manji od očekivanog, odnosno da je do zaostatka u plaćanjima obaveza došlo jer nije bilo para. Čim „prođe“ rebalans, svi dugovi će, kažu, biti namireni. Istina, za razliku od građana za koje je predviđeno i plaćanje kamate za neizmirene obaveze, država će platiti samo osnovni dug.


Dug Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, prema šest javnih preduzeća, i to samo za ovu godinu, dostigao je iznos od skoro 200 miliona dinara. Neplaćen račun za grejanje dostigao je iznos od 100 miliona dinara, dok dugovanje za struju iznosi 84 miliona dinara.

Pored ovoga, Uprava nije plaćala ni naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, pa gradu Beogradu duguje 703,7 miliona dinara.

Inače, Beograd, po osnovu nenaplaćenih taksi za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, od republičkih organa potražuje 2,64 milijarde dinara, odnosno 24,3 miliona evra. Namirenje ovih dugova predviđeno je odmah nakon što Skupština Srbije usvoji predlog rebalansa budžeta koji joj je dostavila Vlada Srbije.

Beogradske elektrane su trenutno samo po osnovu neplaćenih računa od strane republičkih organa u minusu od 370,2 miliona dinara, odnosno 3,4 miliona evra. Dug za neplaćene telefonske račune Telekomu Srbija narastao je na oko 20 miliona dinara, a Pošti oko deset miliona dinara. Državni organi duguju i Vodovodu, ali i Gradskoj čistoći - po oko 20 miliona dinara.

Služba za zajedničke poslove ove godine nije plaćala ni fakture koje joj je ispostavljala njena avio-služba, i to u iznosu od skoro pola miliona evra.

I na lokalu je zastupljen isti, potpuno nemaran odnos prema plaćanju svih, pa i komunalnih obaveza. Republika će, tako, rebalansom namiriti račune za struju, grejanje i otplatu rate za vozilo u iznosu od 500 miliona dinara za Južnobački upravni okrug, komunalne račune u istom iznosu za Srednjobanatski okrug, račune za grejanje od skoro milion, koje nije platio Pomoravski okrug...

Državi kroz prste, građanima makaze
Dug građana i privrede za struju i gas, krajem prošlog meseca, iznosio je oko 1,1 milijardu evra. Prema podacima EPS-a i Srbijagas-a, najveći deo ovih dugovanja ide na teret državnih preduzeća, ustanova, privrednika, toplana... Ali, dok sve deluje da se za neplaćene račune državi gleda kroz prste, to nije slučaj i sa građanima kojim se prekida isporuka ovih energenata nakon dugih kašnjenja.


Zbir neplaćenih računa prema EPS ove godine porastao je za oko 190 miliona evra. Brojke govore da je samo u Beogradu u prvih devet meseci ove godine Elektrodistribucija Beograd tužila oko 30.000 građana. Jer, na osnovu neplaćenih računa, u kasu EDB nije se slilo 1,4 milijarde dinara.

Toplane isključuju
Kada je grejanje u pitanju, postoje mehanizmi da se isključe neredovne platiše. Tamo gde sistemi dozvoljavaju, toplane se ne libe da prekinu isporuku grejanja. Ali, veliki problem predstavljaju dugi i teški sudski sporovi koje se vode protiv preduzeća ili domaćinstava.


S druge strane, oko 3.100 privrednika dobiće po „plavi koverat“ zbog duga od 1,25 milijardi dinara. A način naplate je jasan - ko ne izmiri račune, sudski izvršioci zapleniće mu imovinu u visini duga. U EDB, ipak, navode da kada se približi trenutak plenidbe, dužnici najčešće nađu način da plate račune.

A dug neplatiša prema Srbijagasu prošle nedelje iznosio je oko pola milijarde evra! Najveći dužnici za neplaćene račune za gas su privrednici i daljinski sistemi grejanja. Kako kaže prvi čovek Srbijagasa Dušan Bajatović, domaćinstvima je lako prekinuti isporuke gasa, pa ona iz bojazni izmiruju obaveze znatno bolje od drugih. Problem nastaje sa naplatom od nesolventnih preduzeća.

"Dešavalo se da ciglana, koja se godinama nalazi na istom mestu, tri puta promeni vlasnika i tri različita društva sa ograničenom odgovornošću. Isporučujemo gas na istu lokaciju, a svaki put mi moramo da platimo", kaže on.

Situacija nije mnogo drugačija ni kada na red dođu računi za grejanje. Zbog niske naplate od građana, toplane često nemaju novca da plate za nabavke gasa i mazuta.

"Građani počnu više da plaćaju grejanje tek kada počne grejna sezona. Tako se, u jesen, stepen naplate poveća između 65 i 70 odsto. Ali, primećujemo da je naplata mala i u gradovima gde je prosečna plata veća u odnosu na ostatak Srbije", objašnjavaju u Udruženju toplana.

Samo građevincima dug milijardu evra
Nedavno je sindikat radnika građevinarstva podsetio da država ovom sektoru duguje milijardu evra, zbog čega su firme iz oblasti niskogradnje nelikvidne i nemaju mogućnost da učestvuju na tenderima. U institucijama države, nažalost, nema preciznih podataka koliko se i kojim građevincima duguje. To je, kako tvrde u Vladi Srbije, posledica činjenice da je reč o zaostalim računima ne samo republičkih organa, već i lokalnih samouprava, ali i preduzeća čiji je osnivač država.


Inače, na početku mandata ove vlade, država je putarima vratila dug od oko 300 miliona evra. Sada se, kažu u nadležnom Ministarstvu infrastrukture, dugove putarima servisiraju u ugovorenoj dinamici.

Dug i prema vojnim penzionerima
Više od 50.000 vojnih penzionera u Srbiji čeka da se reši problem duga koji je nastao zbog neusklađivanja njihovih penzija sa primanjima aktivnih vojnih lica u periodu od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. Mada su od Ministarstva odbrane i Vlade Srbije obavešteni da postoji spremnost da se ovaj problem reši, do sada je pokrenuto oko 30.000 tužbi preko nadležnog Penzionog fonda. Po jednom penzioneru država danas duguje od 150.000 do 350.000 dinara, jer su više od tri godine primali penzije niže od zakonski propisanih.


Građevinci, inače, upozoravaju da je država vrlo nekorektan partner - ne plaća svoje obaveze, a ne prihvata da promeni Zakon o porezu na dodatu vrednost, odnosno ukine obavezu da se PDV plaća odmah po fakturisanju. Po sadašnjem zakonu, privrednik ima rok od deset dana, po fakturisanju, za plaćanje poreza. A svoj rad naplati i za dva, tri meseca... [b]ili NIKAD prim.Dominick
[/b]
Nije samo građevinska industrija ta koja danas ima problem sa naplatom svojih potraživanja od državnih institucija ili firmi. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, država, odnosno firme u njenom vlasništvu i javni sektor, privredi trenutno duguju oko 96 milijardi dinara. Zbog dugovanja države se, prema proceni Unije poslodavaca, čak 3.000 privatnih firmi danas nalazi u blokadi.

"Kriza, ali i apsolutno neprihvatljivi rokovi plaćanja koje je u slučaju građevinske industrije uvela država, dovela je do toga da u prošloj godini svaki treći građevinac ostane bez posla", tvrdi Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

On dodaje da je "prošle i početkom ove godine došlo do blagog smanjivanja vremena naplate za isporučenu robu i usluge u poslu sa državom. Sada je rok plaćanja sveden na pet meseci, što je dobro u odnosu na činjenicu da je u jednom momentu bio i deset meseci".

Nažalost, privrednici ne žele javno da govore o problemima u naplati koje imaju sa raznim nivoima državne uprave, firmi u njenom vlasništvu ili javnim preduzećima. Nije ni čudo, ako se zna da, zapravo, danas jedino država, u najvećem delu naše zemlje, može da obezbedi kakav-takav posao.




---------------------------------------

Izvor: Novosti

U "ofšor" zemlje odlilo se 226,6 miliona evra

BEOGRAD - Domaće kompanije, ogranci stranih firmi u Srbiji i njihova predstavništva su, prema podacima Narodne banke Srbije, od januara do kraja septembra ove godine transferisali u "ofšor" poslovne zone 226,6 miliona evra, a u protekle tri godine oko milijardu i 100 miliona evra.
Podaci NBS pokazuju da je najveći deo transfera obavljenih za devet mesecu ove godine bio usmeren ka ofšor zonama iz Švajcarske - 134,9 miliona evra, zatim ka Kipru - oko 30 miliona evra, Belgiji - 15 miliona evra i Holandiji - oko 20,8 miliona evra. Istovremeno je u Panamu transferisano 5,7 miliona evra po osnovu plaćenih usluga kompanijama u inostranstvu, dok je u ofšor zone na Devičanskim Britanskim ostrvima otišlo 5,6 miliona evra. Lihtenštajn je bio krajnje odredište za transfer oko 2,1 milion evra, a nešto veća suma, u vrednosti 2,5 miliona evra, otišla je u luksembruške ofšor zone.

Posmatrano po godinama, najviše se novca iz Srbije odlilo u kriznoj 2008. godini, kada je punim intezitetom izbila globalna ekonomska kriza. Tada je transferisano ukupno 434,2 miliona evra, zatim sledi 2007. kada je poslato 354,4 miliona evra, dok je lani o ofšor zone upućena najmanja svota od 322,8 miliona evra.
Na spisku zemalja u koje je transferisan novac iz Srbije su Belgija, Bermudi, Bahami, Belize, Švajcarska, Kipar, Gibraltar, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Maršalska ostrva, Malta, Holandija, Panama, Singapur, San Marino i Devičanska ostrva. Inače, prema poslednjem preseku koji je radila Agencija za privredne registre (APR), sredinom maja ove godine u Srbiji je poslovalo 11.013 preduzečha čiji je vlasnik jedno strano fizičko ili pravno lice.
Među zemljama iz kojih dolaze pojedini "stranci-osnivači" su i tzv. poreski rajevi, pa je tako sa Britanskih Devičanskih ostrva zaključno sa majom ove godine u APR registrovano 163 preduzeća, iz Luksemburga - 84, Lihtenštajna - 61, Maršalskih ostrva - 12, Monaka - četiri, San Marina - četiri, Kajmanskih ostrva - tri...

Najviše preduzeća došlo je sa Kipra - ukupno 682, a prema podacima APR u Srbiji posluje 58 preduzeća gde je jedan od osnivača fizičko lice sa Kipra i 624 preduzeća u kojima je jedan od osnivača firma registrovana toj članici Evropske unije.

"Ofšor" kompanije su, prema rečima eksperata, potpuno legalan način poslovanja, na osnovu kojeg vlasnici registruju svoja preduzeća u zemljama gde postoje poreske olakšice i gde su niski troškovi registracije i praktično sa tom firmom obavljaju važne transakcije u svetu - kupuju druga preduzeća, trguju robom i uslugama i vrše razne druge komercijalne poslove. Vlasnici kompanija uglavnom celokupno vlastito poslovanje obavljaju van mesta gde se "poreski raj" nalazi.
Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, sada u svetu postoji na desetine ofšor zona, a među najpoznatijim zemljama "poreskim rajevima" su Lihtenštajn, Kipar i Luksemburg. Tu ne zaostaju ni Britanska Devičanska Ostrva, Švajcarska, a ofšor zona ima i u Latinskoj Americi i Aziji, gde su, na primer, najpoznatiji Hongkong i Makao. Kako ukazuju podaci APR, sa Kipra na tržištu Srbie posluje ukupno 682 kompanije. U Kipru je bilo, neposredno pre ulaska te zemlje u Evropsku uniju 2004. godine, više od 61.000 "ofšor" preduzeća, ali je nakon ulaska te zemlje u Uniju njihov broj smanjen jer su neke ranije olakšice za vlasnike takvih kompanija ukinute zbog harmonizacije sa propisima EU.

U Srbiji ima mnogo firmi koje su privatizovala i kupila preduzeća i investicioni fondovi koji su registrovani u ofšor zonama. Tako je na primer, kompaniju "Knjaz Miloš" kupio investicioni firm "FPP Balkan Limitid" iz Lihtenštajna, dok je Investicioni fond "NJordfin" koji je kupio "Luku Beograd" registrovan u Luksemburgu. Ranije je mesnu industriju "Karneks" iz Vrbasa kupio je investicioni fond "Midland" sa Britanskih kanarskih ostrva...
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujačić objasnio je da u poslovanju "ofšor" kompanija veliki problem predstavlja i "pranje novca" , odnosno preko njih se često obavlja uključivanje nelegalnog stečenog novca u legalne finansijske transakcije. Vujačić je ukazao da to nije samo problem Srbije, već i mnogih zemalja širom sveta i naveo da se prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke na globalnom nivou godišnje "opere" između tri i pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Za Srbiju, prema nekim procenama Uprave, taj procenat je oko pet odsto BDP-a i to je približno na nivou koji se beleži u našem regionu , ali i celoj EU.

Niš: Pad od giganta do prosjaka
29. novembar 2010. | 00:04 | Izvor: Novosti
Niš -- Niš je na 70. mestu po primanjima u Srbiji. Ipak, samo 30.000 ljudi radi u proizvodnji, a ni oni nemaju redovne plate. Penzije i naknade za nezaposlene mizerne.

Kad je Niš u pitanju, njihovo poređenje pokazuje zbog čega je ovaj grad sa oko 260.000 stanovnika, jedan od najsiromašnijih u Srbiji, sa prosečnom zaradom na 70. mestu rang liste.
Prema podacima niške filijale Fonda PIO na teritoriji grada ima ukupno 55.344 penzionera po svim osnovama, dok je na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 34.448 lica (ne računajući ljude koji se zbog neredovnog javljanja redovno brišu sa spiska). Dakle, ukupan broj onih koji ne privređuju, iznosi 89.792, što je nešto više od trećine žitelja grada.

Nišavski okrug stoji jednako loše

Kada je u pitanju Nišavski okrug, koji uglavnom pokrivaju pomenute filijale, brojke su takođe poražavajuće. Penzionera ima ukupno 84.838, nezaposleno je 49.367 lica (bez brisanih) dok je broj onih koji se vode kao zaposleni, 87.358.

S druge strane, podaci iz Niške filijale Fonda zdravstvenog osiguranja govore (na osnovu izdatih zdravstvenih knjižica), da Niš ima 69.631 zaposlenog u svim sektorima, dakle, 20.000 manje nego što je penzionera i nezaposlenih.
"Mada je teško utvrditi tačan broj, prema nekim procenama, od pomenutog broja zaposlenih, samo oko polovina radi u proizvodnji, ostali su u takozvanom neproizvodnom sektoru", kaže Milovan Kocić, predsednik Regionalne privredne komore.
Kada se sve sabere i oduzme, ispada da tridesetak hiljada ljudi (mnogi neredovno, pa čak i mesecima ne primaju ionako uglavnom minimalnu zaradu) stvara dohodak za čak 124.000 sugrađana, koji primaju ili penzije ili naknade za nezaposlenost ili zarađenu platu u prosveti, državnoj administraciji i drugim delatnostima.
Što je mnogo mnogo je. Do pre petnaestak godina, samo u EI i MIN radilo je oko 40.000 uglavnom radnika u proizvodnji. Danas oba ova nekadašnja privredna giganta, jedva zapošljavaju između dve i tri huljade ljudi. Kažemo, zapošljavaju, jer u nekim od njihovih delova, radnici nisu primili platu ni 100 meseci.
A zašto je to tako, u nekadašnjem gradu elektronike i mašinogradnje, možda najbolje potkrepljuju i reči predsednika Tadića prilikom nedavne posete Nišu.
"Grad Niš je jadan od najvažnijih strateških tačaka u našoj zemlji, ali ovde decenijama nije bilo suštinskih investicija, pa ni dominantnih ulaganja u infrastrukturu. Tek kada se to reši, a moraće, Niš će moći da ostvari sve svoje strateške prednosti. Dotle moramo da se izborimo da očuvamo radna mesta koja danas postoje", naglasio je Boris Tadić.
Sve je to tačno, znaju to dobro i same Nišlije, ali se na svim formalnim i neformalnim sastancima i na ulici ili pijaci svakodnevno pitaju, dokle će da čekaju bolje dane? Traže posao, a ne milostinju.

BEOGRAD 02. 12. 2010

Press

najplaćeniji srpski diplomata svih vremena
Ambasador,penzioner, milioner!

Ambasador Srbije u UN Feodor Starčević prima platu od 5.146 dolara, ali dobija i penziju od UN! Kao njihov bivši saradnik dobio najmanje 200.000 evra
Ambasador Srbije u UN u Njujorku Feodor Starčević (68) još jedan je na spisku državnih funkcionera koji kao penzioner od države dobija i platu. Starčević kao diplomata ima platu u Ministarstvu spoljnih poslova od 5.146 dolara, dok istovremeno ima i penziju upravo od UN. Kao dugogodišnji saradnik Ujedinjenih nacija, Starčević je svoju penziju podigao odjednom, od čega je kupio stan u Beogradu.

Feodor Starčević, rođen u Splitu, diplomata je od 27. godine. Većinu staža proveo je na raznim pozicijama u UN, poslednji put u Indiji, da bi se penzionisao 2004. godine. Međutim, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić prvo ga je postavio na čelo Generalne direkcije za multilateralu MSP, da bi ga Vlada Srbije u januaru 2009. godine izabrala za ambasadora Srbije u UN.

Starčević je potvrdio za Press da je penzioner, ali da kao ambasador Srbije u UN prima platu od oko 5.000 dolara.

- Kad steknete uslove za odlazak u penziju u Ujedinjenim nacijama, imate mogućnost da primate penziju ili da uzmete penzioni iznos u celini. Ja sam uzeo ceo penzioni iznos i od toga kupio stan u Beogradu. A koliko sam podigao novca nije stvar Pressa - rekao nam je Starčević i prekinuo vezu.

MSP: Penzija privatna stvar

Ukoliko je ambasador Starčević penzijom od UN kupio stan u Beograd, onda ta suma nije manja od 200.000 evra. Jer nije realno da bi neko njegovog ugleda kupio stan manji od 100 kvadrata i to na dobroj lokaciji u prestonici.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da ambasador Starčević prima platu od 5.146 dolara u skladu sa pravilnicima i da ne poseduju podatke o njegovoj penziji, jer je to „privatni podatak".

Ljajić: Ukinuti dupla primanja

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić priznaje da se ne radi na promeni zakona kojim bi se regulisala primanja državnih funkcionera koji su u penziji.

- Naravno da se kao i pre nekoliko meseci zalažem da se prema funkcionerima koji su u penziji primeni „hrvatski model" propisa - da dok je neko na funkciji mora da se opredeli da li će za to vreme primati penziju ili platu. To treba uvesti kada se bude pravila suštinska promena penzionog sistema - kaže Ljajić.

 
- Privatni je podatak i mi ne znamo koliku penziju prima u UN, ako je uopšte prima. On uživa veliki ugled među kolegama kao vrsni stručnjak za sistem UN, što je bio jedan od glavnih motiva prilikom njegovog angažovanja - rečeno nam je u Ministarstvu spoljnih poslova.


To što ambasador Starčević radi kao ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama, a od iste institucije ima i penziju otvara i pitanje sukoba interesa. Međutim, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da nema kršenja zakona.

- Bio bi sukob interesa da je ambasador Starčević od naše države uzeo penziju ili da je naša država dala UN novac da njemu isplati penziju, a da sada prima platu iz državnog budžeta. Nije sukob interesa ni što je nekad radio za UN, a sada je angažovan da zastupa naše interese pri UN. Kurt Valdhajm je posle funkcije generalnog sekretara UN postao predsednik Austrije - navodi Starčević.

Zaboravili na dupla primanja

Iako je Vlada Srbije pre četiri meseca najavila ukidanje prakse duplih primanja posle serije tekstova u Pressu, ništa od toga. Ukidanje duplih zarada podržali su premijer Mirko Cvetkovića, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Rasim Ljajić...

- Podigla se prašina kada je Press otkrio brojne primere da poslanici, ambasadori i drugi funkcioneri primaju i penziju i platu. Tada su se svi založili da se prekine praksa duplih primanja, ali na tome je ostalo. To više niko i ne pominje - kaže izvor Pressa iz Vlade.

B. Bojić

Nati Mesarović još 60.000 dinara
3. decembar 2010. | 00:10 | Izvor: Press
Beograd -- Predsednica najviše sudske institucije u Srbiji, Vrhovnog kasacionog suda, Nata Mesarović, svakog meseca prima čak četiri plate.

Ona prima platu u Vrhovnom kasacionom sudu, dobija dve nadoknade kao predsednik Visokog saveta sudstva i član Komisije za polaganje pravosudnih ispita, a pored toga mesečno dobija i 60.000 dinara kao član „tajne" vladine komisije.

Na svim ovim funkcijama Nata Mesarović zarađuje ukupno 462.625 dinara, što je tri puta više od predsednika Borisa Tadića i četiri puta više od premijera Mirka Cvetkovića i svih ministara. Ali to nije sve, jer je Nata Mesarović na čelo ove „tajne" komisije postavila samu sebe!

Sva primanja Nate Mesarović
Vrhovni kasacioni sud - 322.625*
Visoki savet sudstva - 45.000
Komisija za pravosudne ispite - 35.000
„Tajna" komisija Vlade Srbije - 60.000
Ukupno - 462.625
* pre povećanja od 30 odsto koje je sama odredila njena plata bila je 248.173 dinara



Ona je prema zakonu bila obavezna da imenuje jednog člana komisije iz redova sudija Vrhovnog kasacionog suda (odnosno Vrhovnog suda Srbije, pošto je ovaj zakon donet 2005. godine), ali umesto da predloži nekog od svojih kolega, ona je izabrala sebe!

Nata Mesarović nije želela da govori o svojoj četvrtoj plati niti zašto je sama sebe predložila na čelo „tajne" komisije. "Molim vas, ne mogu ništa o tome da govorim! To je službena tajna i strogo poverljivo! Životi ljudi mogu da budu ugroženi zbog te informacije. Ne, ne mogu uopšte da govorim o tome i molim vas niste me dobili. Do viđenja", kratko je rekla Mesarovićeva.

Zbog „tajnosti" komisije koju vodi od Nate Mesarović nismo uspeli da dobijemo informaciju da li je ona ovaj prihod prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije, na šta je zakon obavezuje.

U njenoj imovinskoj karti koja je dostupna na zvaničnom sajtu Agencije nema podataka o četvrtoj plati. Međutim, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić ima moguće objašnjenje za to.

"Tajna vladina komisija"
Komisija kojom predsedava Nata Mesarović donosi vrlo ozbiljne odluke u vezi sa učesnicima u krivičnom postupku i postoji pet godina, ali se do sada na njenom čelu nije nalazio predsednik najveće sudske instance. Svaki akt koji ova komisija donese nosi oznaku „poverljivo" i zato ne možemo da navedemo njen pun naziv i čime se konkretno bavi. U Vladi Srbije i Ministarstvu pravde rečeno nam je da bi otkrivanje rada ove komisije i njenih preostalih članova nanelo veliku štetu u borbi države protiv organizovanog kriminala.


"Svaki državni funkcioner je obavezan da prijavi svaki dinar koji dobija iz budžeta, pa čak i prihod koji dobijaju u nekoj komisiji čiji rad nije javan. Ali, ako se radi o nekom poverljivom podatku, kao što je slučaj komisije u kojoj je gospođa Mesarović, mi taj podatak ne objavljujemo, već tu sumu uračunamo kroz neko drugo primanje iz budžeta, recimo platu. Ali, što se tiče konkretnog slučaja, ne znam da li je Nata Mesarović prijavila prihod o kome govorite", kaže za Press Čupić.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević smatra da Nata Mesarović ne bi trebalo da gomila funkcije. "U jednom sistemu kao što je pravosuđe mislim da nije dobro napraviti tako velike razlike u platama ljudi koji suštinski obavljaju istu funkciju. Značajno je da se funkcije i poslovi ne gomilaju u jednoj ličnosti jer to uvek bude na uštrb kvaliteta posla koji treba da se obavi", kaže Boljevićeva.

Sekretar pravosuđa sindikata Srbije Slađanka Milošević pita se kako Mesarovićeva postiže da obavi sve funkcije. "Stvarno ne znam kako predsednica Vrhovnog kasacionog suda uspeva da bude tako uspešna, profesionalna i odgovorna na tim funkcijama! Da nije tužno što su plate u pravosuđu toliko različite i da ljudi zarađuju gomilajući funkcije, bilo bi smešno. Svaki komentar je suvišan", smatra Miloševićeva.

Dulić: Radim po zakonu
3. decembar 2010. | 18:38 -> 22:30 | Izvor: B92
Beograd -- Oliver Dulić ne spori da je vlasnik firme za koju je sajt Pištaljka.rs objavio da posluje sa firmama koje se finansiraju iz budžeta.

 
Oliver Dulić (Tanjug)
Ministar životne sredine i prostornog planiranja je, ipak za B92 izjavio da je još 2008. godine preneo upravljačka prava.
Sajt Pištaljka je, pozivajući se na podatke Uprave za trezor, objavio da 70 budžetskih ustanova iz Vojvodine kupuje robu i usluge od firme DG comp. računari, čiji je vlasnik ministar Oliver Dulić.
Među njima su i: Opšta bolnica u Subotici, Zavod za javno zdravlje Subotica, Direkcija za izgradnju Subotice, Zoološki vrt Palić, Centar za socijalni rad Subotice, Građevinski fakultet Novi Sad, Gradska uprava Subotice - objavljuje sajt Pištaljka.rs.
Ministar Dulić ne spori da je firma DG com. racunari u njegovom vlasništvu već 11 godina.
On je gostujući u našim Vestima naglasio da je to uvek i prijavljivao u skladu sa zakonom kao i da je preneo upravljačka prava.
“Važno je reći da posluje samo na teritoriji Subotice i nijednog trenutka nije prekršila zakon. Svi poslovi koji su dobijeni, dobijeni su na fer i pošteni način tenderima. Mi smo neke tendere dobijali, mnoge smo i gubili i nijednog trenutka nije postojao nijedan problem od strane firmi koje su tendere gubile jer su nas dobijale na nekim drugim tenderima. Tako da je sve što je objavljeno, apsolutno tačno”, rekao je Dulić.
Podaci uprave za trezor pokazuju da je Dulićeva firma u 2008. ostvarila promet preko 97 miliona dinara, a u 2009. skoro 92 miliona.
Ukupna neto dobit je milion i 170 hiljada dinara, navodi Pištaljka.
“Ta firma je ostavrila profit od milion dinara, ali ste vi svesni da je milion dinara plata, i porez, i doprinos za jednog zaposlenog”, izjavio je Dulić.
“Ta firma će u ovoj godini imati negativno, imaće minus, deli sudbinu i sve ovo što ste prikazali kao izvanredne sume. Milion dinara za firmu za 12 meseci nije ogroman promet, nije ni dobit, nije vredna pažnje. To je dobit jednog kafića u Beogradu za jednu noć”, dodao je on.
Sve do petka popodne, na sajtu Agencije za privredne registre stajalo je da je frima DG comp.računari u stoprocentnom vlasništvu Dulića i nije bila upisana promena prenošenja upravljačkih prava na drugo lice.

Međutim, tek u petak, APR je registrovao promenu.

“Mi smo ugovor potpisali odmah po stupanju mom na dužnost, ugovor koji se prosleđuje svim državnim institucijama, ja sam bio siguran da je to učinjeno. Utvrdilo se da APR to nije objavio i danas je to učinjeno. Ali suštinski zakon obavezuje da se slobodnom voljom dvoje ljudi dogovore i to je nešto što je učinjene još 2008. godine”, kaže ministar.

U Transparentnosti Srbija kažu da zakon ne zabranjuje funkcionerima da imaju firme, niti im propusuje da moraju da se odreknu vlasništva nad istim.

Stoga mogu i da konkurišu na tenderima na tržištu.

U ovoj organizaciji međutim navode da ono što može da bude loše jeste da druge firme mogu da pretpostave da će tender biti namešten, ali da sve treba ispitati.

Apropo ove teme,

Istražujemo: Kako „kralj šerpi“ iznosi novac iz Srbije
OTKRIVAMO: KAKO CEPTER IZNOSI PARE IZ SRBIJE
(46)    Ponedeljak, 6. Decembar, 2010.| Autor: Ekipa Kurira
Gotovo sve firme Filipa Ceptera u Srbiji iz godine u godinu beleže sve veći gubitak. Sumnja se da se novac izvlači u of-šor zone

BEOGRAD - Srbija radi, a Kipar se gradi!
Na koji način pare iz srpskih preduzeća završavaju na računima firmi u of-šor zonama u inostranstvu Kurir je pokušao da istraži na primeru firmi čiji je vlasnik posle privatizacije postao Filip Cepter.

Finansijski izveštaji od 2006. pa zaključno sa 2009. godinom pokazuju da su skoro sva Cepterova preduzeća, osim „Jugocentra“, iz godine u godinu poslovala sa gubicima, dok se istovremeno broj zaposlenih smanjivao. Neka preduzeća, poput „Novog kolektiva“, koji mu je nedavno oduzet, nemaju čak nijednog zaposlenog?! Na spisku gubitaša su i „Jugošped“, „Centrotekstil“, Brodogradilište Beograd, „Stoteks“ iz Kraljeva, „Meteor“ iz Subotice, „Kultura“ i „Jugometal“, „Beograšped“... Vlasnici tih firmi su kompanije sa sedištem na Kipru ili u Švajcarskoj, iza kojih stoji Filip Cepter ili njegov zastupnik Mirko Rašić.

- Nedavno je objavljeno koliko novca iz Srbije završava u of-šor zonama. Zato bi trebalo proveriti sve ove firme. Da se, recimo, vidi da li sa kompanijama iz „poreskih rajeva“ sklapaju fiktivne ugovore o marketinškim, projektantskim, konsultantskim i drugim uslugama i na taj način ispumpavaju novac iz srpskih preduzeća - ističe naš dobro obavešteni izvor. On kaže da je drugi način za iznošenje para fakturisanje proizvoda po višim cenama.

- Konkretno, Cepterova firma iz inostranstva fakturiše njegovom domaćem preduzeću proizvod po većoj ceni, tako da ova domaća, umesto da zaradi, trpi gubitak. Na primer, on svoj proizvod ovde proda za 100 dinara, a njegova firma iz inostranstva fakturiše ga domaćoj firmi po ceni od 99 dinara, tako da joj ostaje samo jedan dinar. Ta razlika ne može da pokrije trošak poslovanja, pa firma beleži gubitak. Kad je firma u gubitku, ne plaća porez, a vlasnik te firme je svakako zaradio novac koji je legao na račun njegove firme u inostranstvu - kaže izvor Kurira.

Rašić: Skinite mi se s k...a
Odgovor na pitanja zašto skoro sva preduzeća koja je kupio Filip Cepter godinama gomilaju gubitke i da li su ova preduzeća sklapala ugovore sa preduzećima u of-šor zonama, potražili smo od Mirka Rašića, predstavnika kompanije „Cepter“ u Srbiji, ali smo umesto odgovora bili „počašćeni“ salvom uvreda.
Rašić je tvrdio da su sva Cepterova preduzeća u Srbiji uspešna. Međutim, kad smo mu skrenuli pažnju da zvanični podaci govore suprotno, Rašić se iznervirao i osuo paljbu po novinarki Kurira:
- Odakle vam moj broj telefona, šta vas briga čije su to firme, gubici su nastali zbog sudskih presuda, vi me vređate, povraća mi se od vaših pitanja i skinite mi se s k...a.
Pitanja smo poslali i u elektronskoj formi, ali odgovore još nismo dobili.

Agencija: Bilo je ispumpavanja para
U Agenciji za privatizaciju kažu da je teško utvrditi da li je neki ugovor o uslugama stvarno realizovan ili ne.
- Marketinški ugovor može da bude sumnjiv ako ima šestocifren iznos, ali mi na osnovu njega ne možemo da znamo da li je usluga obavljena. To je u nadležnosti Poreske uprave, koja bi trebalo da kontroliše naplatu poreza. Agencija kontroliše samo ugovorne obaveze, kontinuitet proizvodnje, plate radnika... I nema zakonska ovlašćenja da se bavi krivičnim delima. Kada smo posumnjali da je bilo ispumpavanja para, prijavili smo policiji, koja je neke i uhapsila - objašnjava Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju.

Cepter na službenom putu
Odgovore o tome kako posluju njegove kompanije potražili smo i od Filipa Ceptera, ali nam je njegova sekretarica dva dana govorila kako je on na službenom putu u inostranstvu i da nije uspela da mu prenese poruku. Međutim, fotoreporteri Kurira zatekli su Ceptera u subotu na teniskom meču Srbija - Francuska u Beogradskoj areni.

PUT Šerpi
1. Posuđe dolazi preko švajcarskih i kiparskih firmi u Srbiju
2. Ako se šerpa prodaje za 100 evra, nabavna cena je 99 evra
3. Srpske firme uredno izmiruju obaveze prema dobavljačima, a ostvareni profit ne postoji pa samim tim ni osnova za oporezivanje

Kipar
Kako odlazi lova iz Srbije
1. Sklapanjem fiktivnih ugovora o marketinškim, projektantskim, konsultantskim i drugim uslugama sa preduzećima iz of-šor zona
2. Fakturisanjem proizvoda po većim cenama. Izvlači se veći profit, srpska firma ostavlja se u gubicima. A gubitaši ne plaćaju porez

Srbija

„Jugofund“, Beograd                   
Godina                2009              2008            2007    2006
Neto gubitak    49.720.000    6.217.000    7.791.000    22.052.000
Zaposleni                  13      7      10                 12
„Meseta“, Beograd                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto gubitak    14.971.000    679    53    0
Zaposleni    0    0    0    0
„Meteor“, Subotica                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto dobitak    0    0    26.723.000    11.783.000
Neto gubitak     21.822.000    3.169.000    0    0
Zaposleni    2    3    13    25
     „Kultura“, Beograd         
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto dobitak    0    0    0    90
Neto gubitak    8.090.000    11.818.000    47.868.000    
Zaposleni    10    12    32    46
Brodogradilište Beograd                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto gubitak    114.817.000    182.027.000    26.141.000    36.587.000
Zaposleni    35    36    39    39
„Novi kolektiv“, Beograd              
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto dobitak    0    0    0    8.876.000
Neto gubitak    21.609.000    3.154.000    28.504.000    0
Zaposleni    23    70    42    41
„Jugošped“, Beograd                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto gubitak    71.765.000    128.627.000    165.303.000    62.932.000
Zaposleni    53    109    167    352
„Centrotekstil“, Beograd                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto dobitak    0    0    2.959.000    0
Neto gubitak    497.178.000    376.442.000    0    132.135.000
Zaposleni    130    252    557    684
„Jugometal“                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto gubitak    5.150.000    801    274    12.449.000
Broj zaposlenih    1    2    4    
„Stoteks“                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto gubitak    9.379.000    8.191.000    22.467.000    15.727.000
Zaposleni    12    47    77    100
„Beogradšped“                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto gubitak    7.742.000    3.325.000    13.035    28.746.000
Zaposleni    0    1    13    21
„Jugocentar“, Beograd                   
Godina    2009    2008    2007    2006
Neto dobitak    22.170.000    8.524.000    0    0
Neto gubitak    0    0    26.837.000    20.235.000
Zaposleni    5    16    59    80
Vesti: Filip Cepter, of-šor zona, iznosi pare iz Srbije

Prosečna plata ista kao u Albaniji
7. decembar 2010. | 08:16 | Izvor: Blic
Beograd -- Septembarska prosečna zarada u Srbiji bila 296 evra, čime smo se skoro izjednačili sa Albanijom, koja ima prosek od 295 evra, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.
U Uniji navode da privreda u Srbiji mesečno plaća 65 državnih nameta, što je nekoliko puta više nego u zemljama u okruženju i Evropi.
"Direktna posledica ovakvih izdvajanja su najniže plate zaposlenih u privredi u Srbiji u odnosu na iste te države", kažu poslodavci.
Dragoljub Rajić, zadužen za odnose sa javnošću i privredom u Uniji poslodavaca Srbije, kaže da "brojna opterećenja koja privreda plaća državi i opštinama onemogućavaju vlasnike malih i srednjih preduzeća da isplate veće neto zarade".
"Neefikasna i preskupa država glavni je razlog što zaposleni u privredi imaju skoro 30 odsto manju prosečnu zaradu u odnosu na njihove kolege u javnom sektoru i preduzećima, jer se od privrede na svakom koraku uzimaju dragocena sredstva koja pojede ovaj sektor i budžetski korisnici", dodaje on.

Напрасно уписан пренос права у Dg comp.
03.12.2010
Пише Владимир Радомировић

У Агенцији за привредне регистре у петак 3. децембра 2010, непосредно пошто је Пиштаљка објавила текст о фирми Dg comp. računari који је пренео и Б92, уписана је забележба о преносу управљачких права по уговору који је наводно потписан 10. јула 2008. између Оливера Дулића и Жолта Медђешија.
Иначе врло ажурној Агенцији за привредне регистре у овом случају је – из непознатих разлога – било потребно више од две године да региструје промену.
Министар Дулић је у Вестима ТВ Б92 потврдио писање Пиштаљке, иако је његово министарство претходно за Радио Б92 саопштило да је “свака реченица текста (на сајту Пиштаљке) неистинита”.

Забележба у Агенцији за привредне регистре:

03.12.2010

Уписује се у Регистар привредних субјеката забележба Уговора о преносу права управљања, закљученог 10.07.2008. године између Оливера Дулића из Суботице, мат.бр. xxxxxxxxxxxxx као преносиоца, и Meдђеши Жолта из Суботице, мат.бр. xxxxxxxxxxxxx као стицаоца, којим је оснивач Оливер Дулић, као преносилац, пренео права управљања у привредном друштву DOO DG COMP. RAČUNARI ZA PROIZVODNJU, TRGOVINU I USLUGE SUBOTICA, BEOGRADSKI PUT 12, матични број 20424010, на стицаоца, Meдђеши Жолта, да у своје име, а за рачун преносиоца, наведена права користи до престанка јавне функције преносиоца, сходно одредби члана 8. Закона о спречавању сукоба интереса.