Кад Цветко позове има инвеститори свих земаља да наврну са шлеперима пуних пара.

Šta ćeš, imačovek uticaj.

Pazi kakvog premijera imamo 4x je ove godine rekao da smo izasli pa nismo pa jesmo pa je onda rekao ne znam iz samo njemu poznate krize dok su njegovi ministri i poslanici redovno primali plate, dnevnice i ostalo sto ide uz to...
Kada mu je demolirana drzava 10.10.2010 Mirko nejaki se nije ni oglasio ko zna u koju se rupu sakrio. Premijer je nista drugo do nafatirana marioneta u rukama despota Borisa zato ce mu i ostati nadimak u narodu Mirko nejaki ili nemusti Mirko!

A ne treba zaboraviti da su najvce pljacke i najmutnije privatizacije upravo radjene kada je Mirko nejaki bio direktor agencije za privatizaciju!!!

Potvrđeno pisanje Kurira
MIŠKOVIĆA OPET DRŽAVA ČASTILA
(26)    Sreda, 27. Oktobar, 2010.| Autor: Ekipa Kurira
Agencija za privatizaciju Miroslavu Miškoviću dala saglasnost za stavljanje hipoteke na hotel „Kontinental“ i apartmane iako je to ugovorom bilo zabranjeno
Saznanja Kurira da je vlasnik „Delte“ Miroslav Mišković stavio hotel „Kontinental“ i apartmane pod hipoteku iako je to kupoprodajnim ugovorom bilo zabranjeno najmanje sedam godina - potvrđena su!
Da stvar bude gora, Agencija za privatizaciju naknadno je odobrila Miškoviću da hotel stavi pod hipoteku, čime su ostali zainteresovani kupci za imovinu kompanije „Internacional CG“ obmanuti i dovedeni u podređen položaj. Sve to skrivano je godinu dana!
Podsećamo, učesnicima na licitaciji za kupovinu imovine „Internacional CG“ krajem marta 2008. godine bilo je predočeno da se na hotel „Kontinental“ i apartmane ne može staviti hipoteka, zbog čega je i interesovanje za kupovinu opalo. Da su svi zainteresovani kupci znali da će im biti dozvoljeno da na račun „Kontinentala“ i apartmana mogu uzimati kredite iz kojih će finansirati otplatu firme „Internacional CG“, to bi značajno podiglo licitiranu cenu i u državnu kasu bi se slilo mnogo više novca. Prema neki procenama, reč je o milionima evra.
- Odlukom od 14. januara 2009. godine Agencija za privatizaciju dala je saglasnost za upis hipoteke na objektima koji su predmet prodaje, uključujući hotel „Kontinental“ i apartmane, radi obezbeđivanja kredita za finansiranje transakcija nastalih nakon dana ispunjenja, a sve u skladu sa Ugovorom o prodaji metodom javnog tendera, zaključenim 29. aprila 2008. godine između Agencije za privatizaciju i kompanije „Internacional CG“ u restrukturiranju kao prodavca i „NBGP propertis d.o.o.“ kao kupca - rečeno je Kuriru u Agenciji za privatizaciju.
Ovim je potvrđeno da je Miroslav Mišković od države dobio još jednu povlasticu jer, da mu Agencija za privatizaciju nije dala saglasnost za stavljanje hipoteke na hotel i apartmane, Mišković bi obrao bostan. Prema odredbama osnovnog ugovora, morao bi da plati kaznu od 74,5 miliona evra, odnosno 50 odsto od prodajne cene imovine „Internacional CG“.
Stevanović: Mi smo banana država
Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da će se u Srbiji takve stvari dešavati dok god ona ne bude u predgrađu Evropske unije.
- Mi smo jedna banana država u kojoj, očigledno, ne moraju se svi investitori ponašati jednako. Kada potpišete ugovor, to se mora poštovati. Ne valja što se kod nas sklopljeni ugovori shvataju relativno, a ne valja ni što neko ograničava nekom kako će tom imovinom raspolagati - kaže Stevanović.

Vesti: delta, Miroslav Mišković, Internacional CG, Kontinental

Јавни конкурси за скупштинске положаје потпуно обесмишљени
У парламент преко везе!
Недеља - 31.10.2010
И суд је доказао да се у парламенту Србије негује запошљавање преко везе, али ће скупштински „бели медведи“ остати недодирљиви!

После пресуде којом је утврђена неправилност током јавног конкурса и оспорен избор Милана Брзаковића на место помоћника секретара парламента из 2006, Скупштина је допунила образложење и, упркос свему, оставила га на платном списку.
Архитекта Татјана Димитријевић пред Управним судом успела је да добије пресуду којом је доказала да је Брзаковић одабран без поштовања прописаних критеријума, те да је практично четири године примао њену плату, с обзиром на то да је на конкурсу била првопласирани кандидат. Брзаковић је досад из скупштинске касе инкасирао више од шест милиона динара.
Административни одбор усвојио је ново, допуњено решење и ставио тачку на цео случај. Међутим, Татјана за „Ало!“ најављује да ће због злоупотребе службеног положаја поднети кривичне пријаве против бившег секретара парламента Марка Даниловића, садашњег Вељка Одаловића и председника Административног одбора Ненада Константиновића. После овакве одлуке Административног одбора, она каже да ће упутити жалбу Врховном суду и суду и Стразбуру.
Секретар Одаловић за „Ало!“ тврди да суд није ни оспорио законитост поступка.
- Реч је о томе да образложење не садржи све потребне елементе и ми смо га допунили - објашњава Одаловић.
Брзаковић је иначе примљен на помоћничко место док је секретар Скупштине био Марко Даниловић, а остао је на тој позицији и за време Одаловићевог мандата. Пракса запошљавања у Скупштини показује да, иако постоји јавни конкурс, сваки секретар има дискреционо право да одабере свог човека на помоћничку и сличне позиције. Тако је и Марко Даниловић крајем 2006. предложио Брзаковића, који је до тада био начелник одељења за инвестиционо, техничко и текуће одржавање, а Административни одбор је то аминовао. Занимљиво је да је у пакету с Брзаковићем постављено још троје помоћника, такође из структуре дотадашњих скупштинских руководилаца.
 
„Неко мора да отпадне“
- Јавни конкурс је законска обавеза и секретар је међу кандидатима изабрао најстручније, верујући да су најадекватнији кадрови за та места. То што су до тада били на неким скупштинским положајима вероватно значи да је старешина био задовољан њиховим радом. Жао ми је што ова жена има одређених резерви према комисији, јер је мислила да је најпогоднија за то место. Али ето, комисија је утврдила другачије. Такви су вам конкурси. Неко мора да отпадне - објаснио је Вељко Одаловић, секретар Скупштине.
 
„Нису им се допале моје ципеле“
Татјана Димитријевић најављује да ће наставити борбу да докаже да је секретар
Скупштине злоупотребио службени положај.
- Не доводим у питање рад комисије, већ одлуку секретара. На чему се базира његово дискреционо право да одабере Брзаковића, ако је комисија истом оценом оценила сва три кандидата. Секретар је морао да образложи ту одлуку. Показало се да смо дискриминисани сви који смо се пријавили за место које је већ резервисано за Брзаковића. Конкурс је потпуно обесмишљен - тврди Татјана.

Ало новине 31.10.2010

Преткривични поступак против „Дунав храна групе”

Кривични законик за дело злоупотребе монополистичког положаја у откупу млека прописује кумулативну казну затвора од шест месеци до пет година и новчану казну
 

Прво основно јавно тужилаштво у Београду покренуло је преткривични поступак против власника и одговорних лица фирме „Дунав храна група” због кривичног дела злоупотребе монополистичког положаја. С обзиром на то да је Управни суд утврдио да поменуто предузеће има монопол на тржишту откупа млека и да је то злоупотребило, тужилаштво је по службеној дужности покренуло преткривични поступак.
– Постоје основи сумње да је та фирма наметала неправилне и неједнаке услове производње, чиме су конкуренцији онемогућавали улазак на тржиште откупа млека, а произвођаче млека стављали у зависан положај – рекао је за „Политику” Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва.
Према његовим речима, Кривични законик за дело злоупотребе монополистичког положаја прописује кумулативну казну затвора од шест месеци до пет година и новчану казну.
Инае, после прве правоснажне пресуде да је нека компанија у Србији злоупотребила монополски положај, Комисија за заштиту конкуренције не би могла да казни „Дунав храна групу”, изјавила је јуче за „Политику” бивша председница Комисије Дијана Марковић-Бајаловић, током чијег мандата је овај поступак покренут.
– Поступак против „Дунав храна групе” покренут је по старом закону – каже Дијана Марковић-Бајаловић. – Покретали смо прекршајне поступке, али ниједна казна није изречена. Судије су се позивале на кратак рок, а када је ступио на снагу нови Закон о заштити конкуренције позивали су се на то да је овим законом предвиђена санкција управна мера, а не прекршајна казна. Како је управна мера блажа казна за починиоца од прекршајне казне, нема услова да се она примени.
Бивша председница Комисије напомиње да би потврђена злоупотреба монополског положаја по сада важећем закону таквог учесника на тржишту коштала 10 одсто укупног годишњег прихода, од чега би произвођачима млека била надокнађена причињена штета. Овај поступак против две млекаре „Дунав храна групе” покренут је 2007. године, подсећа Марковић-Бајаловић, а окончан је почетком 2009. године.
Пресуда Управног суда је коначна, овај суд не изриче санкције, а „Дунав храна група” нема право жалбе, али ни разлога, како је из те групе најављено као могућност, да судску одлуку доводи у питање зато што је суд пресуду учинио јавном пре него што ју је ова група добила у писаној форми, речено нам је у том суду.
– Свака пресуда је јавна од момента када се из писарнице пошаље странкама у поступку, а то је учињено јуче ујутро – изјавила је за наш лист Весна Дабић, портпарол Управног суда.

Од тог тренутка пресуда мора бити доступна јавности, указује Дабићева, јер у управном поступку не постоји јавно изрицање пресуде у присуству странака, као што је то случај у кривичном поступку.

М. Дерикоњић

А. Микавица
објављено: 04.11.2010.
-----------------------------------------------------------------
Verujem da je to samo obično bacanje prašine u oči narodu i da niko nikada neće biti kažnjen.

BEOGRAD 04. 11. 2010

PRESS

Jelašić prekršio zakon o NBS

Bivši guverner od 1. decembra radiće kao savetnik u Unikredit banci u Beču. Prema Zakonu o NBS, guverner godinu dana posle razrešenja ne sme da radi u banci, a Skupština je razrešila Jelašića pre nešto više od tri meseca
1
Bečki dečak... Radovan Jelašić

Bivši guverner Narodne banke Radovan Jelašić potvrdio je agenciji „Blumberg" da će od 1. decembra raditi u Unikredit banci, u sektoru za jugoistočnu Evropu, sa sedištem u Beču. Pressu je u Unikredit banci potvrđeno da će od sledećeg meseca zaposliti Jelašića.

- Zahvaljujući svom velikom iskustvu, gospodin Radovan Jelašić će u okviru Divizije za centralnu i istočnu Evropu u Beču preuzeti poziciju savetnika. Zadovoljstvo nam je da imamo takvog profesionalca u redovima Unikredita - rečeno je Pressu u informativnoj službi ove banke.

Međutim, zaposlenjem u Unikredit banci Jelašić je prekršio Zakon o Narodnoj banci, koji u članu 33 predviđa da se „guverner, viceguverneri i članovi Saveta ne mogu godinu dana po razrešenju zaposliti u bankama i drugim finansijskim organizacijama"!

Ne poklapaju se datumi

Jelašić je ostavku podneo 23. marta na konferenciji za novinare, a svoj odlazak je obrazložio „privatnim razlozima". O svojoj odluci da napusti NBS Jelašić je sat vremena pre nego što će javno podneti ostavku obavestio samo predsednika i premijera, a Skupština ga je razrešila 29. jula. Ni Jelašić ni Unikredit banka nisu želeli da komentarišu da li je njegovo angažovanje u skladu sa zakonom.

Član Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže da treba ispitati da li je Jelašić imao pravo da se zaposli u stranoj banci.

- Prema Zakonu o borbi protiv korupcije, najmanje godinu, dve treba da prođe do novog zaposlenja ako se radi o istim oblastima. Tako da i ovaj slučaj treba proveriti, jer sam siguran da ni on u tom roku nije mogao da se zaposli - kaže Stojiljković.
A

Saznajemo: Hteo u Svetsku banku

Posle odlaska iz NBS, Radovan Jelašić konkurisao je za jedno od direktorskih mesta u Svetskoj banci, a preporuku za ovu funkciju dobio je i od ministra ekonomije i lidera G17 Plus Mlađana Dinkića. Ali, i pored toga Svetska banka odbila je da angažuje Jelašića, otkriva Press. Tokom pregovora mađarske OTP banke o privatizaciji Poštanske štedionica pojavila se i informacija da bi Radovan Jelašić mogao da bude generalni direktor te nove Poštanske štedionice, ali se ona ispostavila kao netačna.

 
I profesor ekonomije Ljubomir Madžar upozorava da zakoni moraju da se poštuju.

- Ako u zakonu piše da neko ne može određen period da se bavi poslovima koji se preklapaju sa njegovom ranijom funkcijom, onda to mora da se poštuje. Mada, Jelašić mi izgleda kao čovek koji ne bi išao protiv zakona. On je sposoban stručnjak i ne iznenađuje me novo zaposlenje - kaže Madžar.

Portparol DS Jelena Trivan takođe navodi da bi trebalo ispitati ovaj slučaj kako bi se svaka sumnja otklonila.

- Svačiji rad, pa i guvernerov, podleže zakonu. U tom smislu ako postoji ijedna sumnja vezana za njegov dosadašnji rad, ona može i treba biti ispitana - kaže Trivanova.

Vladimir Ilić iz G17 uveren je da je Jelašić odgovoran čovek.

- Zato za nas apsolutno nije čudno da se neko zaposli nakon što je radio kao guverner. Ozbiljno pitanje bi bilo da neko ko je proveo godine kao guverner ne može da nađe posao - kaže Ilić.

Detalji „transfera" Radovana Jelašića u Unikredit banku nisu dostupni javnosti, ali ako se zna da je pre dolaska u NBS, kao direktor HVB banke imao mesečnu platu od 15.000 evra, očekuje se da njegova zarada neće biti manja od ove sume. Kao guverner Jelašić je imao platu oko 412.000 dinara, a u vreme kriza zarada mu je odlukom Vlade smanjena na oko 180.000 dinara, zbog čega je podneo tužbu Ustavnom sudu.

Poznat i po vili na Dedinju

Jelašić će ostati poznat po slučaju kupovine vile na Dedinju za 360.000 evra, iako je ona realno vredela bar tri puta više. Ugovor o kupovini vile sastavio je Dejan Simić, koga je Jelašić potom doveo za viceguvernera NBS. Sud je Simića oslobodio krivice u aferi „Kofer", iako je policija u njegovom stanu pronašla kofer sa 100.000 evra koje mu je doneo funkcioner SPS-a Vladimir Zagrađanin.

S. Vojinović

Zanimljiva izložba u Skupštini
Portreti koji su nas koštali četiri miliona AnketaFoto
M. Maleš | 04. 11. 2010. - 15:50h | Foto: N. Marković | Komentara: 88

U holu kod glavnog ulaza u Dom Narodne Skupštine Srbije otvorena je izložba portreta predsednika Narodne skupštine od 1920. godine do danas. Među njima je osam međuratnih portreta koje naslikao Uroš Predić i 26 novih portreta koji su poreske obveznike koštali 3,99 miliona dinara bez PDV-a ili oko 150.000 po svakoj slici. Portrete, koji su po opštoj oceni sumnjive umetničke vrednosti, uradio je akademski slikar iz Sombora Dragan Stojkov na osnovu fotografija.

Šef protokola Skupštine Srbije Milovoje Glišić je izjavio da je izrada novih portreta bila njegova ideja i da, prema slovu zakonu, nije bio potrebno raspisivati tender za naručivanje slika.


    * Dragan Maršićanin
    * Nataša Mićić
    * Zoran Lilić
    * Oliver Dulić
    * Slavica Đukić Dejanović
    * Predrag Marković
    * Dragan Tomić

 

Osim toga što se gotovo nikom ne sviđaju, portreti su naručeni mimo procedure, bez odobrenja Odbora za kulturu i informisanje i Administrativnog odbora ali se, kako tvrdi Glišić, sa time saglasio Narodni muzej, a odobrenje su dali predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović i generalni sekretar skupštine Veljko Odalović.

 

Kako vam se dopadaju portreti?

 
Anketa
Šta mislite o portretima predsednika Skupštine?
Odlični su
7.8%
Nisu loši
13.6%
Ne prepoznajem ih
4.8%
Ne dopadaju mi se
73.6%


Blic

Slike da ne bih kačila mogu da se pogledaju na linku

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/215400/Portreti-koji-su-nas-kostali-cetiri-miliona

Inače 150 000 dinara za sliku kakvu bi onaj badža iz Kneza prodao za 10 000, pa gomila takvih mazarija treba da otvore dva pitanja. Prvo o bahatoj pljački a drugo o kompetenciji diplome koju dotični mazačo ima

posle kažu koštunica neobavešten 

Почиње суђење Катарини Ребрачи
 

БЕОГРАД – Пред Вишим судом у Београду сутра почиње суђење власници добротворног фонда за превенцију рака дојке Катарини Ребрачи и њеним сарадницама оптуженим за противправно присвајање 37 милиона динара из тог фонда.
На оптуженичкој клупи наћи ће се поред Ребраче, њена мајка Сандрина Богуновић, Слађана Миронија и Мирјана Христић.
Ребрача, Богуновић и Миронија налазе се у притвору док се Христићева брани са слободе.
Све четири су оптужене за кривично дело злоупотребе службеног положаја за које им прети казна до 12 година затвора.
Оне су оптужене да су од марта 2006. до априла 2010. противправно присвојиле 37 милиона динара, које су на рачуне Добротворног фонда "Катарина Ребрача", уплатили донатори ради образовања и информисања женске популације о предупређивању рака дојке, углавмо преко уплатница "Инфостана".
Ребрача је фонд основала маја 2006, а његове активности су почете већ у септембру те године и за кратко време је постигао све своје краткорочне циљеве, наведено је на сајту ове невладине организације.
Основни циљ оснивања Фонда је борба против рака дојке у Србији.
Почетком јула у акцији "Краба" ухапшена је и група запослених на Институту за онкологију и радиологију Србије на челу са директором Ненадом Боројевићем, због сумње да су вршили малверзације са цитостатицима и извршили кривична дела примање и давање мита.

Данас је ухапшено још седам осумњичених за иста кривична дела, пет лекара и двоје представника фармацеутских кућа.
Танјуг
објављено: 04/11/2010