Gradonačelnik plaćeniji od Tadića
5. novembar 2010. | 14:16 | Izvor: Tanjug
Aranđelovac -- Opštinski funkcioneri u Aranđelovcu dobili su povećanje plata od 40 odsto, nepunih mesec dana od izbora nove vlasti u toj opštini.

Na predlog predsednika opštine Vlade Gajića (DS), Komisija za kadrovske i administrativne poslove odlučila je da se opštinskim funkcionerima plate povećaju.

Pod pritiskom opozicionih odbornika i medija, Gajić je saopštio da je njegova plata 115.000, njegovog zamenika Aleksandra Damnjanića (G17 plus) 105.000, a presednika Skupštine opštine Milutina Djurića (SPS) 100.000 dinara.

Prema njegovim rečima, zarada načelnika opštinske uprave je 78.000 dinara, pomoćnika predsednika 70.000, članova Opštinskog veća 66.000, zamenika predsednika Skupštine 60.000, a načelnika pojedinih resora 48.000 dinara.

Opozicioni odbornici su ovo povećanje koje se odnosi samo na funkcionerske plate ocenili krivičnim delom s obzirom na to da su plate u javnom sektoru zamrznute, pa su tako primanja ostalih zaposlenih u opštinskoj upravi ostala nepromenjena i kreću se između 20.000 i 33.000 dinara.

"Ja radim časno, pošteno, vredno, odgovorno i stručno, i ne stidim se svoje plate od 115.000 dinara", rekao je Gajić na sednici opštinske skupštine na kojoj se raspravljalo o rebalansu budžeta.

On je istakao da će se stideti jedino ako sa svojim saradnicima ne ostvari sve izborne ciljeve.

"Onaj ko zna bolje, može bolje i ume bolje da radi za male pare, otvorena su mu vrata", poručio je predsednik opštine.

Gajića je podržala njegova zamenica Danijela Veljović Radovanović (LDP), jer, kako je rekla, smatra da svako ko snosi veliku odgovornost mora da bude i nagrađen.

Ona je, međutim, skrenula pažnju da se povećanje plata ne odnosi i na dvoje finkcionera iz njene stranke koji učestvuju u vlasti, zato što svoj posao obavljaju volonterski

Uzmu otpremninu pa se opet zaposle
6. novembar 2010. | 12:07 | Izvor: Novosti
Beograd -- Mnogi državni službenici zloupotrebljavaju zakon o racionalizaciji broja zaposlenih. Činovnici zamenjuju državne službe i dobijaju visoke iznose otpremnine.

Dok država, zbog štednje, desetkuje sopstvenu administraciju, zakonom ili nekim drugim aktom nije sprečila ovakve zloupotrebe.

Proglasiti se tehnološkim viškom, uzeti visoku otpremninu u državnoj instituciji i otići u drugu, unapred pripremljenu fotelju, postao je, izgleda, manir mnogih državnih činovnika na visokim položajima.

Odlazak Svetlane Vukajlović sa mesta direktora PIO fonda u „Delta đenerali“, uz otpremninu od 1,7 miliona dinara, podsetio nas je na rupe u postojećim zakonima.

Za otpremnine 356 miliona dinara
Od početka godine do 20. oktobra 638 službenika proglašeno je tehnološkim viškom i otišlo iz državne službe, uz otpremnine. Za njihove otpremnine, rečeno nam je u Ministarstvu finansija, potrošeno je iz državne kase 356.268.711 dinara. Nisu svi zaposleni odlazili uz otpremnine, pa je broj za koji je smanjena državna administracija dosta veći od broja odobrenih otpremnina. Predviđeno je da lokalne samouprave i država, u proseku, kadrove smanje za deset odsto ili za oko 8.000 ljudi i ovaj posao privodi se kraju.

Pre nje, manjkavost u propisima pomogla je i Slavici Totić, koja je poziciju pomoćnika direktora PIO Fonda zamenila istom funkcijom u Direkciji za imovinu, uz nadoknadu države od oko 20.000 evra. Ni jedna, ni druga nisu prekršile zakone. Na moralne se malo ko i poziva.

U slučaju RZZO, Vukajlovićeva je, po isteku direktorskog mandata, proglašena tehnološkim viškom, a već tada se uveliko govorilo da odlazi u privatnu osiguravajuću kuću. Totićeva je, u okviru racionalizacije broja zaposlenih u državnom sektoru, otišla, uz bogatu nadoknadu, iz jedne u drugu državnu kuću. Posle velikog pritsika javnosti, sama je tražila raskid ugovora o radu i Vlada je prihvatila njen otkaz.

Slučaj je stigao i do Inspektorata rada, protiv nje je podneta prekršajna prijava zbog zloupotrebe Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji.

"Nismo imali prijava po ovom osnovu. I u slučaju PIO fonda sami smo reagovali i izvršili vanredni nadzor", kaže Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.

On dodaje da "to što prijave ne stižu, ne znači da takvih primera nema još. Ovo je klasična zloupotreba Zakona o racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru, koja bi trebalo da bude sprečena bar ugovorom o radu. Poslodavac bi trebalo da obaveže radnika, na primer, da ne može da se zaposli u drugoj državnoj službi".

Ipak, sve dok se koriste „rupe u zakonu“, a ne krši sam Zakon, nema osnova za kažnjavanje. Prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora „Transparentnosti Srbije“, treba da budu sankcionisani oni koji ga ne menjaju, a ne ljudi koji koriste njegove manjkavosti.

"Otpremnina bi trebalo da bude neka vrsta novčane potpore ljudima koji ostanu bez posla", smatra Nenadić i dodaje da ona gubi svrhu ako se oni već sledećeg dana zapošljavaju, posebno u državnoj službi.

"Zbog toga bi trebalo precizirati ko ima pravo da dobije otpremninu a za koga treba da se ukine ili proporcionalno umanji. Ako to ne bude urađeno, dodaje, ljudi bi mogli svake godine da napuštaju jednu i idu u drugu službu, što je potpuno besmisleno", kaže Nenadić.

Мост без дна

Град је од 2006. године за изградњу ћуприје преко Саве, приступних чворишта „Радничка” и „Јурија Гагарина” и прилазног булевара од Тошиног бунара позајмио 290 милиона евра



(Фото Д. Јевремовић)

Вест да ће град Београд затражити још 90 милиона евра кредита од Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за изградњу приступних саобраћајница ка мосту преко Аде Циганлије долила је уље на ватру у већ захукталој расправи да ли се најамбициознији грађевински пројекат претвара у финансијску рупу без дна. Четврти зајам (други од ЕИБ-а), према најавама челника у Скупштини града, биће искоришћен за финансирање две прилазне петље – у Радничкој и Улици Јурија Гагарина.

За изградњу три километара дугог приступног булевара са шест трака од Тошиног бунара до петље у Јурија Гагарина, град је од ове банке крајем 2009. већ позајмио 70 милиона евра. А од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Београд је 2006. и средином ове године узео кредите за подизање саме конструкције моста.

Први зајам, из 2006. године, вредан 69,6 милиона евра узет је када је вредност комплетног пројекта процењена на око 160 милиона (мост 85, а приступне саобраћајнице 65, остали трошкови још 10 милиона). Веровало се да даљих задуживања неће бити. Кредитни уговор са ЕБРД-ом подразумевао је да град из сопственог буџета одвоји још 80 милиона, чиме је уз ранију донацију из Европе од 10 милиона финансијска конструкција била затворена. По пријему понуда извођача, постало је јасно да је процена од 160 милиона за мост и прилазе нереална. Аустријски ПОРР, чија је понуда била најповољнија, тражио је око 120 милиона „само” да би премостио реку (без изградње приступница).

У међувремену, градски буџет остао је без доброг дела очекиваних прихода, па је скупштина у јулу ове године била приморана да од ЕБРД-а тражи још од 60 милиона евра не би ли „покрпила” своје учешће у раније договореном аранжману. Пристанак ЕБРД-а да надомести оно што је град требало да исплати уједно је значио да ће у наставку изградње сваки шраф на мосту бити оптерећен каматом.

Сабрано, град је од 2006. године за изградњу моста преко Саве, приступних чворишта „Радничка” и „Јурија Гагарина” и прилазног булевара од Тошиног бунара позајмио 290 милиона евра. У овом тренутку, нико од надлежних, а првенствено у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу која је инвеститор пројекта, није јавно потврдио да ли је ово последње задуживање за мост који је кичма Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП).

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, подсећа да се недоследност града као инвеститора најбоље увиђа поређењем садашњих изјава градских челника са оним што су говорили у изборној кампањи.

– Овај пројекат објективно је досегао цену четири до пет мостова, додуше не овог типа и изгледа. Тих 290 милиона, колико је позајмљено, је збир без камата и трошкова финансирања кредита који ће „дозидати” још најмање 120 милиона на ову цифру – истиче Бушатлија, додајући да у целој причи део одговорности сносе и банке.

У првом уговору са ЕБРД-ом, наиме, прецизиран је такозвани оквир кредитног задужења где је одређено колико се град може задужити у односу на буџет којим располаже.

– То се прати на основу четири параметра, и кад бисте затражили да видите однос „простирања и губера”, сигуран сам да би се испоставило да је граница задуживања давно пробијена. Банке су биле обавезне да кажу: „Изашли сте са игралишта” – закључује Бушатлија.

У Градској управи, међутим, подсећају да се цена самог моста није мењала од тренутка потписивања уговора са извођачем. Аранжман од 120 милиона није предвидео прилазне путеве који су, према речима градоначелника Драгана Ђиласа, посебан пројекат.

Александар Бијелић, градски менаџер, најавио је да се наредних седмица може очекивати почетак радова на приступним петљама.

–  „Радничка” ће бити грађена по фазама како бисмо избегли саобраћајни колапс. Најлакше је затворити улицу и предати је радницима, али би то на овом месту имало озбиљне последице – рекао је Бијелић, додајући да би због тога обе петље требало да буду завршене до краја 2012. године.

Од рока за завршетак самог моста (крај 2011) тај датум разликује се за једну годину. Мост ће, истина, бити спојен са раскрсницом Царева ћуприја, али недостатак петље „Радничка” значиће да возачи из ове улице и Булевара војводе Мишића у том периоду неће имати приступ саобраћајници преко Саве.

----------------------------------------------

Топчидерски тунел дело краси

Најоштрији критичари позивају се на чињеницу да ће мост на Сави остати нефункционалан ако комплетна траса унутрашњег магистралног прстена не буде завршена што пре. То подразумева копање топчидерског тунела који ће Цареву ћуприју спојити са Аутокомандом. О овом, једнако сложеном пројекту, у јавности се не говори много, мада је познато да предрачун унутрашњег прстена предвиђа цену од 1,2 до 1,4 милијарде евра за изградњу свих потребних саобраћајница. Процене су стручњака да би овај пројекат био изводљив у случају да градски бруто производ годишње расте између пет и седам одсто, што је у овом тренутку далеко од реалног.

М. Луковић
објављено: 08.11.2010.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Most-bez-dna.sr.html

Policijska akcija "Pištolj"
Uhapšeno dvadesetak radnika NIS i funkcioner Ministarstva ekonomije
Tamara Marković-Subota | 09. 11. 2010. - 09:31h

U akciji “Pištolj”, koju su pod rukovodstvom Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal rano jutros izveli pripadnici SBPOK-a, kako ekskluzivno saznaje “Blic”, uhapšeno je više od dvadeset radnika kompanije NIS. zajedno sa njima u pritvoru se nalazi i Veljko Jerković, funkciner Ministarstva ekonomije osumnjičen da je organizator kriminalne grupe koja je prema saznanjima policije na benzinskim pumpama od građana krala 20 odsto plaćenog goriva.
Uhapšeni su uglavnom šefovi benzinskih pumpi, a akcija policije izvedena je na teritoriji cele Srbije, u Beogradu, Užicu, Lazarevcu...
Osumnjičeni se terete za zloupotrebu službenog položaja tešku više od dva miliona evra, odnosno ukradenih 1.900.000 litara goriva. Krađa je, kako saznaje “Blic”, izvođena instaliranjem specijalnih ploča u benzinske stanice, koje su brojačem evidentirale količinu goriva koju su građani tražili i plaćali, dok je u rezervoar automobila ulazila količina manja za petinu.
Za nabavku specijalnih ploča, i dogovor sa šefovima beninskih satnica, kao organizator grupe osumnjičen je Veljko Jerković, inače šef Odseka za kontrolu mera i dragocenih metala u Ministarstvu ekonomije
Uhapšeni su trenutno na informativnom razgovoru u prostorijama MUP Srbije.

У пакету са НИС-ом, продали смо и мрежу добро обучених лопова. Сад видим да смо баш јефтино продали НИС.

Šta je sa mojim akcijama, da li im možda raste vrednost?

Имаш ваљда право власништва над неким од тих лопина

Njaveci je problem u celoj ovoj prici zato sto od politicara niko ne zavrsi u zatvoru a ne moze niko da me ubedi da nisu povezani kako sa ovim zadnjim slucajem tako i sa putarinama, carinom, privatizacijama, tenderima, javnim nabavkama...

To je demokratija, oni se uvek izvuku.

Spisak pumpi NIS na kojima su vas potkradali

Tamara Marković-Subota, Bojan Bednar, V. Spasić    | 09. 11. 2010. - 09:31h |
"Blic" objavljuje spisak benzinskih pumpi za koje se sumnja da je na njima građanima točena manja količina goriva nego što su platili.

1. Šopići - Ibarska magistrala, izlaz iz Beograda
2. Stepojevac - Ibarska magistrala, blizu Beograda
3. Barajevo
4. Lipovica 1 - Ibarska magistrala, izlaz iz Beograda
5. Surčin selo
6. Surčin Aerodrom
7. Nacional - Novi Beograd
8. Zmaj 2 - Beograd
9. Dimitrija Tucovića - centar Beograda
10. Cvijićeva - centar Beograda
11. Sever - Smederevski put, izlaz iz Beograda
12. Kosmaj
13. Velika Plana grad 2 - autoput Beograd-Niš
14. Mali Požarevac - autoput Beograd-Niš
15. Batajnica
16. Vase Pelagića - centar Beograda
17. Stadion JA
18. Avalski put - Trošarina
19. Zlatibor
20. Sevojno 2
Te pumpe su danas prepodne bile zatvorene na više sati da bi bili zapečaćani neispravni aparati na kojima su se vršile malverzacije, ali su kasnije otvorene.
 
U akciji “Pištolj”, koju su pod rukovodstvom Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal rano jutros izveli pripadnici SBPOK-a, kako ekskluzivno saznaje “Blic”, uhapšeno je više od dvadeset radnika kompanije NIS. Zajedno sa njima u pritvoru se nalazi i Veljko Jerković, šef Odseka za kontrolu mera i dragocenih metala, osumnjičen da je organizator kriminalne grupe koja je prema saznanjima policije na benzinskim pumpama od građana krala 20 odsto plaćenog goriva.
Uhapšeni su uglavnom šefovi benzinskih pumpi, a akcija policije izvedena je na teritoriji cele Srbije, u Beogradu, Užicu, Lazarevcu...
 
Osumnjičeni se terete za zloupotrebu službenog položaja tešku više od dva miliona evra, odnosno ukradenih 1.900.000 litara goriva. Krađa je, kako saznaje “Blic”, izvođena instaliranjem specijalnih ploča u benzinske stanice, koje su brojačem evidentirale količinu goriva koju su građani tražili i plaćali, dok je u rezervoar automobila ulazila količina manja za petinu.
 
Za nabavku specijalnih ploča, i dogovor sa šefovima beninskih satnica, kao organizator grupe osumnjičen je Veljko Jerković.

Uhapšeni su trenutno na informativnom razgovoru u prostorijama MUP Srbije.