džaba ćeš da krečiš.. u Srbiji (nažaolst) malo ljudi zna da čita, pod čitanjem ne podrazumevam da neko zna sva slova i da ih izgovara onako kako su napisana, nego da zaista shvati smisleni sklop toga što je pročitao..  
Ja sam (nažalost) digao ruke, obzirom da je sve stranke osnovao isti čovek i da su to oni koji znaju da čitaju zaboravili jer mi Srbi ima pamćenje malo bolje od zlatnih ribica..  Tako da kad se sabereš i oduzmeš ne ostane ti ništa drugo no da budeš cinik i da staneš sastrane.. ko u nekom lošem filmu..

A kumovi nek pljačkaju i nose.. pa kad sve odnesu i opljačkaju nek traže novu Srbiju nek se sele, a mi ili naši potomci, da krenemo na livadi i pustahiji da gradimo temelje neke države u kojoj će biti vladavine prava..

Ti se probudio iz zimskog sna?

Sta, ti ne placas dadzbine 

Još spavaš?

Al je tebi dobro, kakve cajeve to pijes 

Brate govorim o besmislenim taksama koje prate te racune koje nisu nistra drugo do mini reketa za punjenje budzeta, placanje potrosenih energenata i registracije nikad nije bilo sporno! Evo clanak ispod!

Partije koče borbu protiv korupcije
Budžet koriste kao stranačku kasu
M. Maleš | 26. 10. 2010.

Uticaj političkih partija u Srbiji je presudan po pitanju sistemske korupcije, kažu stručnjaci i navode da se to odražava na neracionalno poslovanje i stagnaciju države, čiji je indeks percepcije korupcije za 2010. nepromenjen u odnosu na prošlu godinu i, prema juče objavljenim podacima „Transparensi internešenela”, iznosi 3,5.



Zemlje regiona koje se lošije kotiraju od Srbije, po ovom istraživanju, samo su Bosna i Hercegovina i Albanija. Srbija, sa indeksom 3,5 odsto, zauzima 83. mesto među 178 zemalja u kojima je analiziran indeks percepcije korupcije. Predsednik „Transparentnosti Srbije” Vladimir Goati je ukazao na to da je Srbija napredovala do 2007. godine, ali da se od tada beleži stagnacija. Istraživanje pokazuje da je korupcija u Srbiji najčešća u oblastima javnih nabavki, pravosuđa, obrazovanja, zdravstva, poreza i finansija.

Goati ocenjuje da je problem u tome što postojeći politički sistem ostavlja previše prostora za korupciju, s obzirom na to da izborni zakon promoviše posredni izborni sistem i instituciju blanko ostavki. On kaže da bi Vlada Srbije trebalo odlučnije da podrži rad samostalnih institucija koje se bore protiv korupcije i sistem usaglasi sa drugim demokratskim zemljama. Problem je, kako navodi, u tome što političke stranke društvene institucije posmatraju kao plen.

- Problem je u tome što je uticaj partija prevelik i širi se na neke zone u kojima one ne bi smele da imaju značaj. Pomenuo bih u tom smislu javna preduzeća, gde političke partije kontrolišu njihove delatnosti. Zbog uticaja partija javni sektor gubi primarnu ulogu da bude sektor građana i da služi za udomljavanje ljudi u koje partije imaju poverenje, što se odražava na neracionalno poslovanje. Kada je u pitanju Skupština i Vlada, normalno je da stranke donose odluke, ali štetno je da utiču na zapošljavanje ljudi u javnoj administraciji - pojašnjava za „Blic” Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti”. Zato je potrebno doneti zakone po kojima bi zapošljavanje u javnim preduzećima moralo da bude po kriterijumima javnog konkursa.

Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za „Blic” da političke partije, čak i u razvijenom svetu gde postoje ozbiljni kontrolni mehanizmi, izmiču kontroli kada su u pitanju izbori i izborne kampanje. Ali, kako dodaje, to je samo jedan deo uticaja kada je u pitanju problem koruptivnih i kriminalnih radnji.

- Partije mogu i preko drugih mehanizama, kao što je recimo trgovina sa uticajima, da omogućavaju korupciju, odnosno da na razne načine dobijaju sredstva raznim kanalima, posebno od interesnih grupa kojima treba nešto da prođe u parlamentu ili u vladi. To su načini na koje one mogu da utiču i onemogućavaju borbu protiv korupcije - kaže Čupić.

On podseća, na primer, kada je Skupština Srbije aminovala dvostruke funkcije većeg broja poslanika. Time se, kako ocenjuje, pokazalo da je politička volja vlasti za borbu protiv korupcije samo deklarativna, ali ne i suštinska. U delu gde je postojala mogućnost za koruptivne radnje, a to je dupliranje funkcije, vladajuća koalicija je u dogovoru o izmenama zakona za borbu protiv korupcije omogućila jednom broju funkcionera da zadrže više funkcija.

- Verovatno je veliki uticaj političkih partija i u sudstvu. Do sada smo imali društvo koje je bilo zasnovano na ideološkom kriterijumu. Mislim da je ova reforma koja je učinjena u sudstvu potez dobra, ali je pitanje da li su poštovani svi kriterijumu da se izaberu samo one sudije koje su dostojne te funkcije. Pitanje je da li su napravljeni takvi kriterijumi koji će omogućiti da nijedan sudija koji je bio u bilo kakvom odnosu zavisnosti, partijske ili ideološke, ucenjen od kriminalnih grupa ili tajnih policija, koji je izašao iz tih ucena da se ovom reformom on više time ne može baviti - komentariše Čupić.

Korupcija jača od države
Estonija ima indeks percepcije korupcije od 6,5, Slovenija 6,4, gde je najbolja situacija kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije. Crvena lampica da je narušeno funkcionisanje države se pali kada je indeks oko petice. Mi smo u toj grupi, pored Crne Gore i Rumunije, koje imaju indeks od 3,7, i Bugarske sa indeksom od 3,6 - rekao je Goati. On je naveo da su Slovenija i Crna Gora nazadovale u odnosu na lane, Makedonija je napredovala, a Hrvatska stagnira kao i Srbija. Nenadić je dodao da je ove godine prvi put rangirano i Kosovo, koje ima indeks 2,8 i nalazi se između 110. i 115. mesta.
 
Goati: Vlada mora da bude skromnija
Goati je ocenio da bi Vlada trebalo da se ponaša skromnije, ocenivši da je potrebno smanjiti administrativne troškove i da bi 15 ministara bilo „više nego dovoljno”. On smatra i da bi trebalo izbegavati posete inostranstvu kada one nisu ekonomski motivisane, odnosno kada je njihova svrha produbljivanje prijateljskih odnosa

---------------------------------
Izvor:blic.rs

Za sat u upravnom odboru 4.200 evra
27. oktobar 2010. | 08:05 |
Beograd -- Članstvo u upravnim odborima najunosniji posao u Srbiji, pa tako neki članovi odbora sat rada naplaćuju 4.200 evra. Broj imenovanih iz godine u godinu raste.

Sastaju se dva puta godišnje, na sastancima ćute, piju besplatnu kafu i dobijaju prosečnu platu - članstvo u upravnom odboru je najplaćeniji posao u Srbiji!

Poput svetskih manekenki ni članovi upravnih odbora javnih preduzeća, državnih agencija i preduzeća ne napuštaju kuću bez 4.200 evra!

Jer, toliko košta sat rada u upravnom odboru. Teoretski, upravni odbori trebali bi da se sastaju prilikom donošenja svake važnije odluke u preduzeću. Međutim, u proseku, upravni odbori se sastaju jednom-dva puta godišnje, a sastanci traju po - sat!

Sedam članova UO i dva zaposlena
Pored Turističke organizacije Srbije, Beograda i Vojvodine, svaki grad ima svoju lokalnu turističku organizaciju, a postoje i regionalne. To nije bilo dovoljno pa su osnovana i JP Palić i Stara planina, ali i Nacionalna korporacija za razvoj turizma i Vojvodina spa (sa sedištem u Novom Miloševu). Tome treba dodati i JP Skijališta Srbije. Uporedo sa porastom novih državnih preduzeća broj turista uporno - pada. Svojevrsni rekorder bilo je JP Babin zub (Stara planina) koje je imalo sedmoro članova Upravnog odbora i dvoje zaposlenih.

Oko 1.000 ljudi u Srbiji lepo živi samo od prihoda koje ubiraju “sedeći” u upravnim odborima turističkih organizacija, agencija i javnih preduzeća koje žive na budžetu i posluju sa gubicima.

Afera “Krišto” ostala je u gorkom sećanju članovima upravnih odbora, jer je posle otkrića da menadžment javnih preduzeća novac deli šakom i kapom Vlada ograničila mesečna primanja članova upravnih odbora na jednu prosečnu platu.

"Odluka Vlade o naknadama za članstvo u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća i agencija je u formi preporuke. Vlada će imati uvid da li se preporuka poštuje i sankcionisati one koji budu na drugačiji način obračunavali te naknade", kaže ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković.

Pre dve godine je, naime, otkriveno da su neka javna preduzeća, poput Aerodroma Beograd, potrošila 16 miliona dinara na plate 12 članova UO! Najveće plate delila su upravo ona preduzeća koja rade sa gubitkom, poput Železnice ili“Jata. Recimo, predsednik UO Skijališta Srbije Saša Vitošević u 2008. godini prosečno je primao oko 160.000 dinara mesečno.

Svojevrsni rekorder sa ubedljivo najvećom platom u javnim preduzećima u Srbiji ostaće Željko Popović čija je mesečna plata na mestu predsednika UO NIS bila 600.000 dinara, dok je 20 članova podelilo 33,3 miliona dinara!

Članstvo u upravnom odboru ne mora da bude “debelo plaćeno”, pa mnoge firme članovima plaćaju samo dnevnice za dolazak. Takođe, u uglednim institucijama članstvo je zamišljeno kao čast. Međutim, mesta u upravnim odborima oduvek su bila profitabilan izvor stranačkih prihoda i vlast tako podmiruje apetite stranačkih funkcionera.

Pošto su plate ograničene broj članova u upravnim odborima je godinama sve veći, a vlada osniva sve veći broj javnih preduzeća i agencija.

Upravni odbor Pošte Srbije, sastavljen od devet članova, u 2008. je potrošio 21 milion za plate, dok je ovaj trošak u 2007, kada je UO brojao 13 članova, iznosio 16,5 miliona dinara. Pošta sada ima osam članova UO, njihova plata je 30.000 dinara, a sastaju se i po dva puta mesečno.

Uprkos pritisku javnosti da se obelodane podaci koliko javna preduzeća i agencije imaju članova upravnog odbora i kolike su nadoknade, te informacije se uskraćuju iako je nesporno da je trebalo da javna preduzeća podatke sama ažuriraju i objave na svojim sajtovima.


------------------------------
Izvor: Novosti.rs

BEOGRAD 27. 10. 2010
PRESS
Korupcija „pojela" 10 milijardi evra!

Srbija na 78. mestu po indeksu korupcije u svetu, stručnjaci smatraju da je u privatizaciji i javnim nabavkama najviše prostora za pljačkanje državnih para


Na listi 178 zemalja svrstanih prema indeksu korupcije, koju je napravila organizacija „Transparensi internešenel", Srbija zauzima 78. mesto i deli ga sa još šest zemalja - Kinom, Kolumbijom, Grčkom, Lesotom, Tajlandom i Peruom.
Sumnjive privatizacije
- „Sartid"
- Beočinska cementara
- Šećerane
- „Sever-Subotica"
- Zgrada „Kluza"
- „Hemofarm"
- „Henkel"
- „Zdravlje" Leskovac
- Veterinarski zavod
- „Jugoremedija"
- Nacionalna štedionica
- „Knjaz Miloš"
- „Večernje novosti"

Indeks percepcije korupcije u Srbiji je 3,5, kao i prošle godine, kada se Srbija nalazila na 83. mestu, a lošije ocene među zemljama u regionu dobile su Bosna i Hercegovina sa indeksom 3,2, koja je na 91. mestu, i Albanija koja sa indeksom 3,3 zauzima 87. poziciju. Bolje se kotiraju Slovenija (27. mesto), čiji je indeks percepcije korupcije 6,4, Hrvatska i Makedonija dele 62. mesto sa indeksom 4,1, dok je Crna Gora na 69. mestu sa indeksom 3,7.

Krivi političari
Predsednik „Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati kao glavni razlog stagnacije u borbi protiv korupcije označava naš politički sistem u kome stranke donimiraju nad parlamentom. On objašnjava da postojeći politički sistem „ostavlja previše prostora za korupciju, s obzirom na to da izborni zakon promoviše posredni proporcionalni sistem izbora i da i dalje postoji institucija blanko ostavki".

- Politički sistem u velikoj meri određuje koliki će stepen korupcije biti moguć, a naš sistem otvara prostor za korupciju. Problem je što političke stranke državne institucije posmatraju kao plen. Umesto poslanika biraju se partijski delegati sa blanko ostavkama - kazao je Goati.

On je dodao da bi Vlada trebalo da se ponaša „skromnije", ocenivši da je potrebno smanjiti administrativne troškove i da bi 15 ministara bilo „više nego dovoljno".

Pavlović: Rešenje za dva meseca
Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović tvrdi da država vrlo lako može da se obračuna sa problemom korupcije.

- Samo je pitanje da li želi da postavi ljude koji smeju da se obračunaju sa krupnim kriminalom. Bukvalno, kada bi se brojalo, treba postaviti sposobne i odlučne ljude na 33 funkcije u državi. Kada presečete korupciju, onda je ta priča gotova za dva meseca - kaže Pavlović.

Da je korupcija najzastupljenija prilikom trošenja novca iz republičkog budžeta smatra većina ekonomskih stručnjaka. Poznavaoci prilika upozoravaju da je preko javnih nabavki, javnih preduzeća i privatizacija omogućeno da se na sumnjiv način potroši ogromna količina novca u poslednjih desetak godina. Korupcija je i najveća prepreka ulasku Srbije u EU, jer će se na njenom otklanjanju posebno insistirati.

Haos u privatizaciji
- Od 2001. do sada, na svim nivoima vlasti, „oteto" je čak 10 milijardi evra putem korupcije - kaže bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović.

On smatra da je kod korupcije najveći problem što garnitura koja dođe na vlast krade više nego prethodna, a brani se time da će da ispita šta su radili oni pre nje. Prema Pavlovićevoj oceni, ogroman broj privatizacija povezan je sa korupcijom, a veliki propust je napravljen i kada su domaće banke gurnute u stečaj, pa smo tržište ustupili strancima.

- Ozbiljna korupcija primećena je kod kupovine „Sartida", koji je država prodala iz stečaja „Ju- Es stilu". Sumnja se da je korupcije bilo i kod kupovine cementare u Beočinu, koja je sada u vlasništvu „Lafarža". Kupovina šećerana za tri evra je poznata gotovo svima, a tu privilegiju je imao biznismen Kostić. Sporna je privatizacija firme „Sever-Subotica". Cepterova kupovina zgrade „Kluza" u centru Beograda, takođe. Elemente ozbiljne korupcije ima i u prodaji državnog paketa u „Hemofarmu", privatizaciji „Merime" iz Kruševca, koja sada posluje pod okriljem „Henkela", i privatizaciji „Zdravlja Leskovac", sada u vlasništvu „Aktavisa" - navodi Pavlović.

Za ovu poslednju privatizaciju on tvrdi da je sramna, kao i način na koji je prodata celokupan farmaceutska industrija u zemlji.

- „Zdravlje Leskovac" smo prodali za četiri miliona evra. A „Lek Ljubljana" je, na primer, prodat švajcarskom „Novartisu" za milijardu evra! Vidite, jedna slovenačka kompanija je kupljena za tolike pare, a mi smo dozvolili da se cela naša farmaceutska industrija, osim „Galenike", proda za manje od 50 miliona dolara. Pa, to je toliki apsurd i toliko jasno navodi da se iza toga krije korupcija - smatra Pavlović.

On dodaje da se vlast upravo sprema za prodaju „Energoprojekta" kanadskom „Lavalinu" ispod cene.

Ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković kaže da korupcija kreće od države i administracije.

Gligorov: Problem za ulazak u EU
Ekonomista Bečkog instituta Vladimir Gligorov pojašnjava za Press da je teško utvrditi sam akt korupcije, jer je to najkomplikovanije.

- Vi možete da uočite da je nešto, na primer, namerno prodato ispod cene, ali to je samo indikacija. Ne možete to da dokažete, sve dok ne uhvatite da je neko dao pare za to. U Srbiji se često firme privatizuju kao sporazum između države i kupca, a onda je tu korupcija velika. Ovde kao da se ne razume da će korupcija biti užasan problem za naš ulazak u EU, jer će na tome oni posebno insistirati - poručuje Gligorov.

- Korupcija je postala endemska pojava, stvar razmišljanja, sve se rešava korupcijom. Ta sprega kriminala, politike, privrede i sudstva obezvređuje rad institucija. A kada institucije ne mogu da vrše svoju funkciju, onda je država zarobljena korupcijom. Privatizacija je u celini obavijena korupcijom, a to potvrđuju i nalazi instituta iz Italije, koji je pre tri godine ustanovio da u privatizaciji u Srbiji uopšte nije vršeno ispitivanje porekla novca. Prljavi novac ulazio je masovno kroz privatizaciju, a najveći deo tendera, posebno aukcija, nameštao se vrlo providno - ocenjuje za Press Šuković.

Namešteni tenderi
Naš sagovornik kaže da su preduzeća kupovana budzašto, samo da bi se došlo do vredne imovine koja bi se potom prodala. Šuković posebno ističe privatizacije „Sartida", Veterinarskog zavoda, „Jugoremedije", Nacionalne štedionice, „Luke Beograd", „Knjaza Miloša" i „Večernjih novosti". On naglašava da se mogućnost za netransparentno trošenje novca otvara gde god odluka zavisi od nečijeg diskrecionog ovlašćenja.

- Znajte da u tom slučaju odmah miriše na korupciju. A kod nas sve vrvi od toga. Neverovatno je i da se prodaje „Telekom" u vreme krize. Sasvim je logično zaključiti da se prodaje zbog izbora, odnosno partijskih interesa, što je takođe čista korupcija. Pare će se proćerdati, a izgubićemo „Telekom" - zaključuje Šuković.


Marković: Očekivala sam bolje rangiranje Srbije
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković juče je izjavila da je očekivala da će Srbija na osnovu indeksa percepcije korupcije biti bolje rangirana na novoj listi „Transparensi internešenela".

- Razočaravajuće je da Srbija, i pored toga što je počela da radi Agencija za borbu protiv korupcije, od prošle godine stagnira na listi „Transparensi internešenela", ali to ne znači da nije smanjena korupcije, već da je ista percepcija te negativne pojave - rekla je Marković.

Stepen percepcije korupcije, kako je objasnila, govori o tome kako drugi vide Srbiju.
- Zadatak državnih organa je da utvrde ko nas to kompromituje, odnosno koja je to karika koja pogoršava utisak o stepenu korupcije u Srbiji, kao i da definišu parametre na osnovu kojih se to određuje i da rade na njihovom popravljanju - rekla je Marković.


Barać: Sporna prodaja „Telekoma"
Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je juče da Srbija nazaduje u borbi protiv korupcije jer se zakoni ne primenjuju i nije omogućen rad nezavisnim institucijama.

- Očigledan dokaz nazadovanja u borbi protiv korupcije je sve veći uticaj izvršne vlasti na rad nezavisnih institucija i medija - rekla je Barać povodom objavljivanja nove liste „Transparensi internešenela" na kojoj Srbija sa indeksom percepcije korupcije 3,5 deli od 78. do 84 mesta.

Ona je kao primere navela urušavanje Komisija za zaštitu konkurencije izborom novih članova, kao i cenzuru informacija koje se odnose na prodaju „Telekoma Srbija".

- Mediji ne objavljuju stručna mišljenja o lošim posledicama odluke da se proda „Telekom" već svakodnevno licitiraju na šta će biti potrošene pare od te prodaje - rekla je Barać.

Vlast je, prema njenim rečima, demontirala sve institucije koje nije mogla da kontroliše.


--------------------------------------
Izvor: pressonline.rs

Most preko Ade košta kao tri mosta
27. oktobar 2010. | 08:08 | 
Beograd -- Stručnjaci tvrde da su Beogradu potrebni mostovi, ali ne tako skupi kao onaj preko Ade, čija je cena u prethodne četiri godine duplirana.


Od cifre od 150 miliona evra (90 za most i 60 za saobraćajnice) koja je predviđana 2006. godine, danas se došlo do sume koja dostiže skoro 300 miliona evra.

Radovi na samom mostu, sa porezom će koštati oko 140 miliona, dok će za pristupne saobraćajnice Beograd ukupno pozajmiti 160 miliona evra.

Da je prvobitna cena mosta preko Save nerealna, na šta je ukazivala i stručna javnost, potvrdile su višemilionske pozajmice grada kod međunarodnih banaka.

Još ništa iz gradske kase
Kada su 2006. odbornici Skupštine grada usvojili prvu odluku o zaduživanju za most u visini od 69,6 miliona evra, istovremeno je rečeno da će deo radova biti finansiran i iz budžeta. Tada se govorilo da će iz gradske kase biti izdvojeno 88 miliona evra, a u međuvremenu je ta cifra smanjena na 50 miliona. Ipak, svi dosadašnji radovi finasirani su od zajma.

"Beogradu su nesumnjivo potrebni mostovi i treba da ih gradi, ali nije trebalo da gradimo tako skupu saobraćajnicu preko Ade", kaže Ljubiša Kostić, potpredsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije koji je uradio više stotina planova mostova.

On objašnjava da su "Građevinski fakultet u Beogradu i 'Most projekt' na konkursu su ponudili mnogo racionalnije rešenje. Prema tom projektu samo most je trebalo da košta između 50 i 60 miliona evra, a i saobraćajnice bi u tom slučaju bile jeftinije. Za 300 miliona evra, koliko će koštati izabrano rešenje, a na šta smo mi odmah ukazivali, mogla su da se sagrade tri mosta u Beogradu".

Kostić dodaje da je svuda u svetu praksa da se, kada se premošćava neki veliki vodotok unutar grada, prvo uradi projekat pristupnih saobraćajnica, pa tek onda mosta. To, kako on ističe, u Beogradu nije išlo tim redom.

U Direkciji za građevinsko zemljište nisu potvrdili da li je sa ukupnim pozajmicama za pristupne saobraćajnice od 160 miliona evra finansijska konstrukcija zatvorena. Tek kada gradski čelnici budu izašli sa tačnim cenama radova za petlju u Radničkoj i za saobraćajnice na Novom Beogradu, biće poznato da li će se konstantan rast cene najvažnijeg projekta u Beogradu konačno zaustaviti na iznosu od 300 miliona evra.


-----------------------------
Izvor: Novosti.rs

Bez poreza na mobilne telefone?
27. oktobar 2010. | 12:11 | Izvor: FoNet


Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je da će vlada ukinuti porez na mobilnu telefoniju i liberalizovati tržište naftnih derivata.

On je najavio i ukidanje carinske stope u skladu sa procesom pridruživanja EU i nagovestio ukidanje monopala na železnici.
Cvetković nije precizirao kada će biti ukinut porez na mobilnu telefoniju koji trenutno iznosi 10 odsto.
Premijer je podsetio da je u fiksnoj telefoniji ukinit monopol, ali da se efekti još ne vide jer se, kako je rekao, prolazi kroz dečije bolesti.
On je najavio da će 1. januara biti liberalizovano tržište naftnih derivata i da očekuje da će u početku postojati faza "dečijih bolesti koja će trajati nekoliko meseci".
Premijer je rekao da će ekonomska politika Srbije u narednom periodu najviše biti usmerena na razvoj zemlje zasnovan na investicijama, ulaganje države u razvoj infrastrukture i stvaranje boljeg poslovnog okruženja, kao i na rast proizvodnje koja će biti namenjena izvozu.
Cvetković je rekao, na predstavljanju Bele knjige 2010. Saveta stranih investitora, da je predvidivost ekonomske politike Srbije veoma važna za strane investitore i naveo da su principi te predvidivosti približavanje EU, aranžman sa MMF, borba protiv monopola i dalja reforma propisa.
On je pozvao strane investitore da budu svojevrsni ambasadori naše zemlje u propagiranju povoljnih uslova za ulaganja, a sve primedbe koje budu imali da saopšte Vladi Srbije.