Kredit od 250 miliona evra za manjak u budžetu

09. novembar 2010. | 12:23 16:42

Izvor: Beta

Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla danas da je predviđeno da se za pokrivanje budžetskog deficita Srbija zaduži 250 miliona evra kod 10 komercijalnih banaka. Obrazlažući poslanicima Skupštine Srbije predloge zakona o zaduživanju, ministarka je kazala da će period otplate biti pet godina uz godinu dana mirovanja.

Prema njenim rečima, Zakonom o budžetu za 2010. za pokrivanje deficita u budžetu predviđeno je i kreditno zaduživanje.

Reč je o zaduživanju kod KBC banke, Nove Kreditne banke Maribor, Eurobank EFG, Vojvođanske banke, Hypo Alpe Adria banke, Erste banke, Banca Intesa, UniCredit banke, Raiffeisen banke i Societe Generale banke.

Diana Dragutinović je kazala da je predlogom zakona o davanju garancije Srbije u korist Societe Generale banke i UniCredit banke predviđeno uzimanje kredita od 51,5 miliona evra po osnovu zaduženja Jat Airwaysa. Od tih sredstava, 40 miliona evra je za revitalizaciju kompanije, 9,5 miliona evra za osposobljavanje flote, a dva miliona za nabavku dva aviona nove generacije.

Ministarka finansija je kazala da je davanje te garancije korak u procesu restrukturiranja Jata, a da je reč o dugoročnom kreditu čiji je period otplate šest godina uz dve godine mirovanja sa otplatom u polugodišnjim ratama.

Diana Dragutinović je izjavila da Srbija s dugom od 11,6 milijardi evra, odnosno 38 odsto bruto domaćeg proizvoda, spada među manje zadužene države u Evropi. Ona je rekla da je dug od 2008. do danas povećan 10 procentnih poena, a da je Srbija ispod granice manje zaduženih država, koja iznosi 40 odsto BDP-a.

"Zadužujemo se zbog nas svih. Država se u teškim vremenima zadužuje u korist građana i da bi podstakla privredu i smanjila broj nezaposlenih. Očekujem da će sa stopom ekonomskog rasta, koja će biti veća od planirane, ti krediti moći lakše da se vrate", rekla je ona.

Povodom kritika opozicije, ministarka finansija je kazala da ne postoji pravilo koji je dug i koji je deficit visok ili nizak.

Diana Dragutinović je kazala da će budžet za iduću godinu poštovati Zakon o fiskalnoj odgovornosti, ali i da će predvideti deficit od četiri odsto BDP-a.

Opozicija kritikuje novo zaduživanje države

Poslanici opozicije oštro su se usprotivili novom zaduživanju Srbije kod komercijalnih banaka ocenivši da je država već prezadužena i da ne može da otplaćuje nove kredite. Opozicija je ocenila da je novo zaduživanje neprihvatljivo, pogubno za državu, opterećenje za buduće generacije i da je rezultat pogrešne ekonomske politike Vlade.

Zamenik šefa Poslaničke grupe vladajuće G17 plus Vlajko Senić najavio je da će podržati predložene zakone jer predviđaju jasne uslove zaduživanja, mada, kako je ocenio, zaduživanje kod komercijalnih banaka nije najsrećnije rešenje.

Senić je naveo da se novim kreditima povećava zaduženost Srbije koja sada iznosi 38 odsto bruto domaćeg proizvoda i podsetio da po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti zaduženost ne sme biti veća od 45 odsto BDP-a. "Svakako da to nije popularna mera, niti je doneta sa oduševljenjem, ali ako usvojite budžet morate da ga realizujete", rekao je Senić.

Senić je kazao da su učinjeni koraci ka smanjenju potrošnje države, ali da više ne postoji mogućnost kratkoročnog smanjenja potrošnje koja bi bila neophodna za izvršenje budžeta. On je, međutim, upozorio da je novo zaduživanje u evrima i da je promena deviznog kursa opasnost za državu jer će svaka ozbiljnija promena kursa dodatno opteretiti budžet.

Poslanici Srpske napredne stranke naveli su da su kamatne stope nerealno visoke i da niko ne zna zašto se država zadužuje.

Poslanici Nove Srbije su postavili pitanje otplate kredita. Prema rečima šefa Poslaničke grupe NS-a Velimira Ilića, cilj zaduživanja je opstanak vladajuće koalicije na vlasti.

Poslanik Srpske radikalne stranke Dragan Stevanović je ocenio da bi kredit od 250 miliona evra trebalo uložiti u kapitalne projekte umesto za pokrivanje budžetskog deficita. "Ministri su nas uveravali u principe fiskalne odgovornosti i limite za zaduživanje, a nekoliko nedelja kasnije predlažu novo zaduženje Srbije za 300 miliona evra. Te pare za koje se sada zadužuje, Vlada je već potrošila. Gde je tu ekonomska logika", upitao je Stevanović.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić kazao je da je postala praksa da na svaka dva meseca vladajuća većina izglasa neko zaduživanje od 200, 300 miliona evra i ocenio da se dodatnim zaduživanje krši Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Ostojić je naveo da nije sporno da država treba da se pod nekim okolnostima i situacijama zaduži, ali da je sporno zašto dolazi do zaduživanja jer je, kako je naveo, deficit posledica inercije i feudalnog sistema u Vladi koji generiše potrošnju.

Poslanik LDP-a je kazao da je potrebno smanjiti javnu potrošnju, ali i upozorio da je iduća godina izborna i da je nesporno da će Srbija 2011. ući i u predizbornu potrošnju.

Opozicija je kritikovala i davanje garancije Srbije u korist Societe Generale banke i UniCredit banke za kredit Jatu, navodeći da se ne zna na šta će biti utrošen taj novac. "Taj kredit je možda potreban da bi Jat našao strateškog partnera, ali jasno je da taj kredit neće vraćati Jat, niti strateški partner, nego poreski obveznici", kazao je Ostojić.

Мени стварно није јасно...онолика земља запуштена,необрађена,без система за наводњавање у 21 веку и сл. а ови се и даље немилице задужују за плате и пензије уместо да покрену сопствену производњу?!?!?!
Да ли је тај увознички лоби толико моћан и јак да  заједно са њиховим пионима на Власти свесно гура државу у пропаст и банкрот?
Не мора човек да буде економски поткован да би схватио ове најпростије ствари..
Где ми идемо и чему све ово води,сво ово бахато задуживање,од чега да враћамо те дугове?
 

Država potpuno planirano ide u propast, jer ne verujem u drugu mogućnost, da ljudi koji su na vlasti ne vide šta se dešava. Srbija će ostati bez proizvodnje, prvo sem ratarstva u poljoprivredi više nema ničga, o industriji da i ne pričamo, jer ne postoji. Nekada smo proizvodili sve, od igle do lokomotive. Sada po Srbiji kruže komesari EU i ubeđuju nas da to ništa nije valjalo i ništa nije bilo konkurentno. Po njima mi nismo imali ni kuće, ni odela, ni automobile,ni vozove, ni bagere, ni kamione, ni salame, ni pivo,jednom rečju sve je bilo lažno. Ovo dans je pravo jer je Evropsko. Nisu bila dobra društvena preduzeća, jer nisu imala gazdu, bolje je da radimo za stranog gazdu. I da ne nabrajam , gomila glupost , a rezultat je poznat, Srbija tržište strane robe i deponija Zapadne industrije otpada.

Voleo bih ovom coveku da DS-ovi dusebriznici sa ovog foruma objasne kako mu je dobro samo on to ne vidi!

Ko mu je kriv kad ne vidi dobro. Ja se posle svake priče našeg predsednika Vlade, priupitam koji mi je đao, što kukam , kada čovek kaže da mi je dobro.

Kolundžija: Povećanje poslaničkih plata trenutno nije tema
Vesti - Srbija | Tanjug | 10 novembar 2010
nada kolundzija

Šef poslaničkog kluba "Za evrospku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je danas da povećanje plata republičkim poslanicima trenutno nije tema kojom se bave nadležni u skupštini, budući da ima mnogo važnijih tema.

Ona je novinarima u parlametnu rekla da se dnevna štampa, koja je o tome pisala, bavi kalkulacijama i da se poslanici do sada nisu bavili tom temom.

O eventualnom povećanju plata razmišljaće se, dodala je Kolundžija, tek kada budu poznate prognoze i budžet za 2011. godinu.

Ona je podsetila da će republički parlament od naredne gdine prvi put imati i sopstveni budžet i da će samostalno raspolagati sredstvima. Kolunddzija je precizirala da će sredstva za sve skupštinske aktivnosti i troškove, uključijući i plate poslanika, biti obezbedjena skupštinskim budžetom.


nema dalje 




Kalanović: Blago povećanje plata ministara i činovnika
Vesti - Srbija | Tanjug | 10 novembar 2010
kalanovic

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je danas da ministri i zaposleni u ministarstvima u narednoj godini mogu da očekuju blago povećanje plata, budući da ekonomija pokazuje blagi oporavak.

Kalanović je novinarima u republičkom parlementu rekla da je logično da zaposleni u administraciji, a to znači ministri, njihovi pomoćnici i drugi zaposleni u ministarstvima dele sudbinu ekonomskog stanja u državi.

Odnosno, kako je objasnila, da im sa porastom bruto domaćeg proizvoda budu povećane i plate.

 

Ко каже је ЊИМА,овде, лоше?
Је ли ИМ нешто недостаје?
Да ли СЕБИ секу прсте?
Да ли ОНИ скачу са моста?
Да ли се ОНИ вешају?
ЊИХОБУ децу нико не избацује кроз прозор? На ЊИХ ни земљотрес неће!Ето сад само да ''ухвате и изруче злочинца Младића'' па ће да добију још милијарду долара (1 000 000 000$) ГОДИШЊЕ, да троше у Сент-Морицу,Сент-Тропеу,Венецији,Аспену,Шамонију... да троше на скупе аутомобиле,све скупље и све непотребније ''ситнице'' Gucci,Givenchy,Louis Vuitton,Cartier,Miu Miu,Dom Pérignon,Chanel,Bulgari...
и наравно,од наших пара саградиће себи зграду ОПЕРЕ,''да коначно и ми уђемо у Јевропу''.

Platio 4,25 miliona dinara za tezgu za prodaju kokica!

M. Nikolić    | 10. 11. 2010. - 16:13h
Nepoznati vlasnik aparata za kokice, koji će sledećih 10 meseci stajati na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice, platio je za lokaciju čak 4,25 miliona dinara na današnjoj licitaciji zа postаvljаnje tezgi i drugih pokretnih privremenih objekаtа na Starom gradu!


Prijаvljeni učesnici nаdmetаli su se zа ukupno 47 rаzličitih lokаcijа zа prodаju kokicа, rаzglednicа, suvenirа, umetničkih predmetа, nаpitаkа, cvećа... Kаo i prethodnih godinа, nаjviše cene postigute nа licitаciji su zа mestа zа prodаju kokicа i rаshlаdnih nаpitаkа.
Zа tezgu zа prodаju hlаdnih nаpitаkа u Gornjem grаdu nа Kаlemegdаnu opštini će biti plаćeno 2 milionа dinаrа.
 Visoke cene dostizаle su i lokаcije zа prodаju rаzglednicа i umetničkih suvenirа u Knez Mihаilovoj ulici i nа Obilićevom vencu.
Postаvljаnje rotаcionog stаlkа zа rаzglednice u Knez Mihаilovoj dostiglo je cenu 1,6 milionа dinаrа, dok je stаlаk zа suvenire nа Obilićevom vencu postigаo iznos od 1,5 milion dinаrа.
U Knez Mihаilovoj ulici, ispred zgrаde Likovne аkаdemije, i dаlje će ostаti 11 tezgi zа prodаju umetničkih predmetа. Nа konkurs su se jаvili isti korisnici, а njihovа cenа zа nаrednih deset meseci iznosi 220.000 dinаrа.
 Mestа zа prodаju cvećа nа Trgu Republike i ispred Institutа „Servаntes“ korisnike će koštаti 305.000, odnosno 320.000 dinаrа, dok su nаjskupljа mestа zа prodаju bаlonа i dаlje lokаcije ispred Umetničkog pаviljonа „Cvijetа Zuzorić“ i zаbаvnog pаrkа kod Zoološkog vrtа i njihovа nаjvišа postignutа cenа je 255.000 dinаrа.
Po 12.000 dinаrа plаtiće korisnici lokаcije zа čišćenje obuće u Mаkedonskoj ulici i merenje telesne težine u Knez Mihаilovoj.
 Mestа zа prodаju štаmpe su u Dečаnskoj i u Krаljа Milаnа, а njihovа cenа je 110.000 dinаrа.
--------------------------------------------------------------

Beograđani, koliko vi to kokica godišnje pojedete?

Тадић: И догодине тешко. Будимо солидарни!
Председник Србије Борис Тадић рекао је да ће за Србију и наредна година бити врло тешка због економске кризе и позвао на солидарност. 
Тадић је рекао, отварајући Други сајам локалне самоуправе, да се Србија по томе не разликује од других друштава у свету које је погодила криза и да решење за излазак из кризе нису нова неодржива задужења, него успостављање одрживе привреде.   
Он је истакао да неке земље лакше савладавају кризу зато што се несразмерно задужују, да то исто ради и Србија, али да "не срља у задужења". 
Тадић је ниске плате у Србији објаснио тиме да држава први пут чини напор да зарађује онолико колико производи. Председнике је рекао да је незапосленост у Србији у неким сиромашним општинама већа од 40 одсто и позвао на солидарност, посебно према грађанима Краљева који су погођени земљотресом.   
"Ми немамо право на себичност у овом тренутку", рекао је Тадић.   
Он је упозорио да локалне самоуправе у Србији не треба да очекују да ће држава моћи да им да огромне количине новца, додајући да држава не поседује такав трезор. 
"Живимо у комплексним околностима и сви који мисле да ће се проблеми брзо решити веома се варају", рекао је Тадић.

Због Боте почећемо поново да идемо на утакмице Одосмо опет у навијаче