24/01/2013 - 14:52
Krišto novčano kažnjen sa samo 150.000 dinara!
Privredni sud u Beogradu osudio je nekadašnjeg generalnog direktora JP Aerodrom "Nikola Tesla" na pomenutu novčanu kaznu, iako je program poslovanja ovog aerodroma u vreme kad ga je on vodio probijen za šest miliona dinara, dok je sam Krišto primao platu od 800.000

Privredni sud u Beogradu osudio je nekadašnjeg generalnog direktora JP Aerodrom “Nikola Tesla” Bojana Krišta na novčanu kaznu od 150.000 dinara zbog privrednog prestupa iz Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplatu zarada u javnim preduzećima.

Sud je osudio i Aerodrom “Nikola Tesla” kao pravno lice i kaznio ga novčanom kaznom od 1,5 milona dinara zbog istog prestupa. Okrivljeni i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu koje je sudu podnelo optužni predlog protiv njih imaju pravo da ulože žalbu na tu presudu Višem privrednom sudu.

Na suđenju u decembru Krišto je izjavio da mu nije jasno zašto je optužen za privredni prestup i probijanje budžeta preduzeća za 2008. godinu, tvrdeći da je primao 20 odsto manju platu od prethodnih direktora.

- Te godine plate su smanjene svim direktorima i zaposlenima i tom merom mi smo čak uštedeli milion i po evra – rekao je tada Krišto i dodao da su te godine plate kontrolisane 33 puta, a da je navodni privredni prestup otkriven tek kad se digla medijska buka da su velike plate u javnim preduzećima. Krišto je naglasio da je čak 70 odsto njegove stimulacije u zaradi išlo u humanitarne svrhe i da mu nije jasno “koja je poenta ovog suđenja”.

Prema pisanju medija, Krišto je kao direktor aerodroma 2008. primao oko 800.000 dinara platu, dok je na današnjem suđenju rekao da sada radi u preduzeću “Banat grupa” za 100.000 dinara.

Za taj privredni prestup zaprećene su isključivo novčane kazne od 5.000 do 200.000 dinara. Za pravno lice propisana je kazna od 30.000 do 3.000.000 dinara, koja se plaća iz sredstava preduzeća.

Prijavu protiv Krišta i Aerodroma “Nikola Tesla” Tužilaštvu je u februaru 2009. godine podneo Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Odeljenja budžetske kontrole Ministarstva finansija, prema čijem nalazu i zaključku je Program poslovanja JP Aerodrom “Nikola Tesla” za 2008. godinu, “probijen” je za 6.313.323 dinara. Nakon toga Tužilaštvo je Trgovinskom sudu podnelo optužni predlog protiv Krišta i Aerodroma “Nikola Tesla”.

Krišto se tereti da je po stupanju na funkciju generalnog direktora izdejstvovao promene unutrašnjeg Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, među kojima je i sporna odredba koja daje mogućnost uvećanja zarade menadžmenta preduzeća kroz periodične stimulacije, godišnje stimulacije i stimulacije za uvećanje vrednosti preduzeća.

Izvor:Telegraf.rs

Javna preduzeća na srpski način: Što veći lopovluk to manji problem
| 27. 01. 2013.


U serijama hapšenja tajkuna javna preduzeća i državni organi ostali su sigurna meka za zloupotrebe koje niko ne kažnjava - od bespotrebnih kupovina automobila preko milionskih nabavki mimo zakona do nenamenskog trošenja para.

 Tek svaka dvadeseta prijava koju je državni revizor podneo protiv korisnika državnih para doživela je svoj sudski epilog. Naime, kako “Blic” saznaje u Državnoj revizorskoj instituciji, od 288 krivičnih prijava koje je ova institucija podnela u prethodne tri godine izrečeno je svega 14 pravosnažnih odluka.

 - Procesi su spori, traju i po nekoliko godina. Gotovo 90 odsto zloupotreba koje utvrdimo u kontroli poslovanja javnih preduzeća i državnih organa odnose se na protivzakonito sprovođenje javnih nabavki - kaže za “Blic” Radoslav Sretenović, državni revizor.

 To bi značilo da je veliko pitanje da li će i kada biti utvrđena odgovornost za to što su samo apoteke u 2011. zloupotrebile 33 milijarde dinara za nabavku lekova mimo tendera, a što su svi korisnici budžeta napravili prekršaje u nabavkama u iznosu od 47 milijardi dinara.

 Šokantne podatke o zloupotrebama za koje u ovom trenutku takođe niko ne postavlja pitanje odgovornosti izneo je novi direktor Železnica Dragoljub Simonović, koji je rekao da je ovo javno preduzeće prethodne tri godine Evropskoj banci za obnovu i razvoj platilo penale i provizije od oko dva miliona evra zbog toga što nisu realizovana dva kredita. On je dodao da su „Železnice“ u mandatu bivšeg direktora Milovana Markovića “nenamenski potrošile sumu od koje će mnoge zaboleti glava”.

  Zloupotrebe koje niko ne kažnjava
700.000 evra   “Železnice Srbije” potrošile samo na gorivo i održavanje automobila
2 miliona evra   „Železnice Srbije“ platile kazne EBRD-u jer nisu realizovana dva kredita
120 miliona evra   vrednost lekova koje je „Galenika“ isporučila „Velefarmu“
 i „Bg farmu“, a koji nikada nisu plaćeni
1,1 milion evra   Dala uprava „Galenike“ za kupovinu 11 umetničkih skulptura
33 milijarde dinara   nepravilnosti koje su utvrđene kod apoteka
 jer nisu sprovodile postupak javnih nabavki
1,2 milijarde dinara   zloupotrebe u Kostolcu u 2011. za sprovođenje javnih nabavki
1,18 milijardi dinara   iznos za koji je 21 lokalna samouprava prekoračila budžet za zarade u 2011.
116,2 miliona dinara   iznos za koji je RFZO prekoračio fond za zarade u 2011.
 
Niko ne pokreće ni pitanje zbog čega je bivši direktor „Galenike“ Nenad Ognjenović potrošio 1,1 milion evra za kupovinu 11 umetničkih skulptura u trenutku kada je ovaj gubitaš upadao u sve veće finansijske probleme.

 Zoran Stojiljković, politički analitičar, kaže da je borba protiv korupcije neka vrsta “naknadne intervencije bavljenje posledicama”.

 - Mislim da je Vučić dobro uradio ovaj deo posla koji se odnosi na krupne tajkune, čak verujem da će na kraju doći na red i slučajevi iza kojih stoje interesi stranaka iz vladajuće koalicije. Ali treba promeniti pravila igre, profesionalizovati upravu javnih preduzeća, kontrolisati nabavke - kaže Stojiljković.
 
„Kolubara“ - srpski Monte Karlo
 Možda najbolji primer neodgovornosg trošenja para jeste nastavak afere „Kolubara“, koju je ponovo pre neki dan u prvi plan izbacila ministarka energije Zorana Mihajlović iznoseći nove detalje. Ona je rekla da je za vreme prethodne vlade dok je „Kolubaru“ vodio Nebojša Ćeran u tom preduzeću isplaćeno oko 1.500 plata nepostojećim ljudima. Mnogo veći primer neodgovornog trošenja para jeste slučaj eksproprijacije zemljišta u Vreocima gde je, prema njenim rečima, Radoslavu Savatijeviću Kenetu isplaćen avans od 1,2 miliona evra za objekat koji su veštaci procenili na 3,4 miliona evra.

Izvor: Blic.rs

Meni je interesantno da je ova tema u proslom vremenu.  Zar ne bi trebalo da bude "Kako nas pljackaju?"

25.01.2013.
Priznala korupciju, ostaje na funkciji?
 Autor P.Blagojević, A. Stankov Izvor Južne vesti | Niš


Jelica Velaja, foto: infobiro.tv

Jelica Velaja, priznala je da je učestvovala u korupciji, a presudu izbegla tako što se nagodila sa Tužilaštvom, ali bi ipak mogla da ostane na čelu Uprave za obrazovanje i posle novog konkursa, saznaju Južne vesti.

Gradski većnik Srđan Vasković (SPS) koji predvodi posebnu komisiju formiranu da sprovede konkurs za izbor načelnika gradskih uprava, potvrdio je da je među kandidatima i Jelica Velaja (URS).

- Ona se prijavila na oglas za Upravu za obrazovanje, omladinu, kulturu i sport i prema predatoj dokumentaciji komisija je ocenila da je prijavu podnela blagovremeno i sa potpunom dokumentacijom - kaže Vasković.

I pored toga što je priznala da je počinila krivično delo, ona nije osuđena jer se nagodila sa Tužilaštvom. Pošto formalno nije proglašena krivom, ne postoji nijedna zakonska prepreka, niti ograničenje u uslovima konkursa i Velaja može da ostane na funkciji.

Uprava za obrazovanje, omladinu, kulturu i sport je jedna od najvećih gradskih uprava i raspolaže sa 30 odsto gradskog budžeta.

Podsetimo, Osnovno javno tužilaštvo u Nišu povuklo je optužnicu protiv aktuelne načelnice Uprave za obrazovanje Jelice Velaje nakon što se obavezala da plati 100.000 dinara u humanitarne svrhe.

Prema dokumentaciji do koje su došle Južne vesti, Velaja je bila optužena da je 2007. godine suprotno uslovima konkursa primila izvesnog D.T. u stalni radni odnos u Opštini Pantelej, čiji je u to vreme bila funkcioner.



Niški V.D. načelnici postali načelnici
29.01.2013.
 Autor Aleksandar Stankov Izvor Južne vesti | Niš
 
Od sedmoro načelnika koliko je izabralo Gradsko veće, samo je jedno novo ime, dok je ostalih šestoro zadržalo svoje dosadašnje V.D. funkcije.

Nakon konkursa na koji je bilo prijavljeno 50-ak kandidata i za koji je vladalo veliko interesovanje, Gradsko veće Niša odlučilo je ko će u narednih 5 godina voditi niške uprave.

U odnosu na dosadašnje V.D. načelnike ili načelnike po ovlašćenju, koje je postavila nova garnitura vlasti prilikom stupanja na dužnost, jedina razlika je u Upravi za građanska stanja, gde je umesto Aleksandra Ranđelovića za načelnika izabrana Lidija Miladinović, diplomirani pravnik.

Miljan Stevanović, diplomirani ekonomista, ostao je na čelu Uprave za finansije, a Mirjana Popović, diplomirani pravnik na čelu Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu.

Upravu za obrazovanje, omladinu, kulturu i sport i ubuduće će voditi Jelica Velaja, dok će u Upravi za komunalne deltanosti kao i do sada glavnu reč imati diplomirani pravnik Miodrag Brešković. Rodoljub Mihajlović, diplomirani inžinjer građevine ostao je na čelu Uprave za planiranje i izgradnju, kao i Saša Stojiljković, diplomirani ekonomista na čelu Uprave za poljoprivredu.

Gradonačelnik Niša Zoran Perišić zadovolan je “što načelnici nisu birani po stranačkom ključu”, ali, ipak, svi sada izabrani načelnici u V.D. stanje postavljeni su na predlog stranaka na vlasti.

- Ne doživljavam ovo kao da je bilo stranački opredeljeno pogotovo kada su zamenici birani. Da, stranke su ranije predlagale kandidate i nije to ništa neobično u političkoj podeli vlasti. Na kraju krajeva mi preuzimamo odgovornost za funkcionisanje tih uprava - rekao je Perišić.

Zanimljivo je da je od, na primer, 7 prijavljenih kandidata za mesto načelnika Uprave za obrazovanje jedina validna bila prijava Jelice Velaje. Jedina kompletna bila je i prijava Miljana Stevanovića, kao i Miodraga Breškovića, tako da veće nije imalo tešku odluku.

Kandidati su, kako kaže predsednik Komisije za izbor novih načelnika Srđan Vasković, uglavnom otpadali zbog nepotpune dokumentacije.

- Nije se razlikovalo koji je to dokument koji je dokaz o kažnjavanju. Ako neko ne pravi razliku između kaznene evidencije i evidencije koju vodi sud onda se postavlja pitanje da li je i kako polagao državni ispit - rekao je Vasković.

Dvojici načelnika još nije istekao mandat tako da su zadržali svoje funkcije. Na čelu Uprave za imovinu i inspekcijske poslove ostao je Ljubiša Janić dok je na istom radnom mestu ostao i Dragan Karličić iz Uprave za privredu i održivi razvoj.

Izabrani i zamenici

Dosadašnji načelnik Uprave za građanska stanja Aleksandar Ranđelović izabran je za zamenika, a na to mesto je izabrana i dosadašnja pomoćnica načelnika Uprave za finansije Danijela Spasović. Zamenica načelnika Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu biće Ljiljana Golubović, dok će načelnika Uprave za obrazovanje menjati Goran Đorđević.

Hranislav Đorđević je novi zamenik načelnika Uprave za komunalne delatnosti, dok je Miroljub Stanković zamenik načelnika Uprave za planiranje i izgradnju.

Zamenik načelnika Uprave za imovinu i inspekcijske poslove je Srđan Laketić, dok je zamenik načelnika Uprave za privredu Jadranka Stevanović. Načelnika Uprave za poljoprivredu menjaće Ljubiša Stojanović.

ALO! ISTRAGA
„Galenika“ preko posrednika ojadila vozače!
Autor: Ivan Ninić | 01.02.2013 - 17:31:00h

Obavezne komplete prve pomoći koje je “Galenika” vozačima u Srbiji prodavala po ceni od 2.300 do 2.500 dinara za automobile i kamione (tip B) i oko 2.200 dinara za motocikle (tip A) ova državna farmaceutska kompanija proizvodila je po tri puta jeftinijoj ceni za posredničku firmu “Unilek”! Na taj način je “Galenika” ostvarila neto zaradu od svega 7,61 dinar po pakovanju za tip B, odnosno 10,99 dinara za tip A, pokazuje ugovor koji je potpisao tadašnji direktor “Galenike” Nenad Ognjenović, a do koga je ekskluzivno došao „Alo!“.


 Umesto da državna farmaceutska kuća koja je pakovala prvu pomoć vrši direktnu prodaju na tržištu ili da joj pripadne veći procenat zarade, enormnu maržu iz džepova vozača uzeli su upravo posrednik i preprodavci.

Povlašćen položaj
 U godini kada je počela primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja „Galenika“ se nalazila u „povlašćenom“ položaju jer je bila među sedam firmi koje su imale validnu dozvolu za stavljanje u promet kompleta prve pomoći. Bez tog papira „Unilek“ nije bio spreman na saradnju. „U slučaju da Agencija ne izda u zakonom predviđenom roku dozvolu za stavljanje u promet kompleta prve pomoći, ovaj ugovor se može raskinuti na pismeni zahtev jedne od ugovornih strana ili sporazumno“, piše u članu 4 ugovora zaključenog između „Galenike“ i „Unileka“.
 Naime, Ognjenović i beogradska firma „Unilek“ su 15. marta 2010. godine potpisali ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kojim je „Galenika“ na sebe preuzela obavezu da kod Agencije za lekove i medicinska sredstva izvrši registraciju kompleta prve pomoći, osigura ih od produktne odgovornosti i da obezbedi dozvolu za njihovo stavljanje u promet.

 „Unilek“ se obavezao da će snabdevati „Galeniku“ svim obaveznim medicinskim sredstvima koje mora da sadrži komplet prve pomoći, i to za količinu od 1.000.000 kompleta za automobile i kamione (tip B) i 100.000 kompleta za motocikle (tip A).

 Članom 15 ugovora predivđeno je da „Galenika“ pakuje i prodaje „Unileku“ komplet prve pomoći tip A po ceni od 773,61 dinar sa PDV-om, a tip B po ceni od 976,57 dinara sa PDV-om. Prvobitnim ugovorom bilo je predviđeno da „Unilek“ uplati „Galenici“
Komplete za prvu pomoć koje je vozačima prodavala po ceni od 2.200 do 2.500 dinara državna kompanija je u stvari radila za „Unilek” po tri puta jeftinijoj ceni avans od 26 miliona dinara
u dva dela, i to 10 miliona pet dana po potpisivanju ugovora, a 15 dana od uplate prvog avansa preostalih 16 miliona. Uprkos tome, tri meseca kasnije, Ognjenović je sa „Unilekom“ potpisao aneks ugovora, kojim je obavezu uplate avansa od 26 miliona umanjio na 10 miliona dinara!


 Tokom 2010. i 2011. godine „Galenika“ je prodala ukupno 79.442 kompleta prve pomoći tip A i 606.279 kompleta tip B firmi „Unilek“ i po tom osnovu ostvaren je prihod od 553.838.676 dinara bez PDV-a.

 Iz kalkulacija troškova do kojih je došao „Alo!“ vidi se da je u poslu sa „Unilekom“, kada se oduzmu svi troškovi, čista neto dobit „Galenike“ za tip A pakovanja prve pomoći samo 10,99 dinara, dok je neto dobit za tip B još manja i iznosi svega 7,61 dinar. “Alo!” je ovim povodom juče kontaktirao sa upravom “Galenike”, ali su odgovori najavljeni za danas.

Prvi posao za posrednika?
 Firma „Unilek“ d. o. o. iz Beograda, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovana je 25. 1. 2010, odnosno nepuna tri meseca pre nego što je tadašnji direktor „Galenike“ Nenad Ognjenović potpisao ugovor o isporuci kompleta prve pomoći za motorna vozila i motocikle.


Iste godine, ova firma sa svega tri zaposlena ostvarila je prihode od 896 miliona i neto dobit od 35,2 miliona dinara. Osnivač „Unileka“ je kiparsko preduzeće „Cleversign Holding LTD“.


Izvor: alo.rs

PARA NA PARU: Đelićeva devojka dobila milione od države!
Društvo,
21:20, 01.02.2013.

Vesna Ječmenica, vlasnica firme Nitea, dobila posao opremanja JP i sudova kancelarijskim nameštajem. Na spisku klijenata i Delta holding Miroslava Miškovića

BEOGRAD - Para na paru.
Vesna Ječmenica, devojka nekadašnjeg potpredsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića i vlasnica firme „Nitea“, koja se bavi uvozom kancelarijskog nameštaja, opremila je ogroman broj javnih preduzeća i sudova, saznaje Kurir!

Iako danas većina privatnika kuka da jedva spaja kraj s krajem, za Ječmenicu očito nema zime jer su na njenom podužem spisku klijenata čak i NIS, ali i JP PTT saobraćaja „Srbija“, Beogradska berza i Privredna komora Srbije!

Izvor: kurir

"Koridori Srbije" platili Francuzima dva miliona evra za bezvredan nacrt

Javno preduzeće „Koridori Srbije d.o.o.” platilo je dva miliona evra francuskoj firmi „Luj Beržer” za izradu strategije bezbednosti saobraćaja. Ali Nacrt, koji bi sad trebalo da bude usvojen na sednici Vlade Srbije, Francuzi su predali sa terminološkim greškama, netačnim podacima o nesrećama, nepotpunim informacijama o uzrocima udesa i bez strategije za svaku opštinu.

Na tenderu pre dve godine firma iz Pariza dobila je posao izrade najvažnijeg dokumenta države o bezbednosti saobraćaja. Francuzi su pobedili sa cenom od 994.000 evra, koliko su im “Koridori Srbije“ isplatili.

U međuvremenu, “Luj Beržer” je za usluge tražio dodatnih 900.000 dolara i 206.000 evra, što im je isplaćeno, pa je ceo posao koštao oko dva miliona evra.
 
Pri računanju troškova saobraćajnih nezgoda, predstavljeno je da je BDP po glavi stanovnika u Srbiji za 2010. čak 8.853 evra i da je to podatak Narodne banke Srbije. Međutim, te godine je BDP po glavi stanovnika iznosio 3.981 evro, što je tek 45 odsto od sume koju su Francuzi „ugradili“ u strategiju

Troškovi saobraćajnih nezgoda nisu tačni, jer nisu prikazani troškovi rada saobraćajne policije, hitne medicinske službe, pravosuđa, kao ni oni za lečenje povređenih.
 
Zbog grešaka u računici nije moguće uočiti uštede koje bi se postigle unapređenjem bezbednosti saobraćaja.
 
Na četvrtoj strani ostavljene su tri tačke i prostor kako bi predgovor napisao ministar saobraćaja. Ovo stručnjaci smatraju grubim propustom, jer predgovor ministra ne može da se dopisuje na već završenu strategiju, već ministar mora aktivno da učestvuje u izradi savetima, instrukcijama i konsultacijama.
 
U dokumentu dostavljenom pre tri dana Vladi Srbije nisu poštovana osnovna načela, poput toga da ceo bude na srpskom jeziku. Veliki broj tabela, objašnjenja, dijagrama napisan je na engleskom jeziku.
 
Dr Krsto Lipovac, profesor bezbednosti saobraćaja na beogradskom Saobraćajnom fakultetu i u Kriminalističko-policijskoj školi, kaže da je Strategija još jedan papir “koji će ostati u nekoj fioci”.
 
- Nisu prepoznali ključne probleme: šta uzrokuje nesreće i kako ih smanjiti. Ova strategija nije upotrebljiva. Nedostaju primeri, mišljenja stručnjaka, tačni proračuni - navodi Lipovac.
 
Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost na Saobraćajnom fakultetu, dodaje da je vrlo teško da će strategija biti usvojena.
 
- Greške u troškovima saobraćajnih nezgoda i u visini BDP po glavi stanovnika su nedopustive. Barata se lošom strategijom koja će uticati na sudbinu građana na ulicama narednih godina - smatra Vujanić.

Koridori: Plaćeno kreditom

- Strategija bezbednosti saobraćaja je samo jedan od zadataka koji Konsultantska firma „Luj Beržer“ treba da izvrši. Ugovor sa njima je potpisan 7. oktobra 2011. i finansira se iz kredita Svetske banke - kažu u „Koridorima Srbije“, ne želeći da odgovore na pitanje da li su zadovoljni nacrtom strategije.

Izvor: Blic

Pištaljka: Šutanovac spiskao 850.000 evra za softver

Nadogradnju softvera koji je pre dve godine Ministarstvo zdravlja poklonilo Ministarstvu odbrane, građani Srbije su, prema saznanjima sajta Pištaljka, platili četiri puta skuplje nego što je plaćen izvorni softver. Posao, koji je trebalo da ima tri faze od kojih je samo ova prva plaćena 90.000.000 dinara, Ministarstvo odbrane ugovorilo je, kako navodi Pištaljka, po tajnom postupku sa firmom „Komtrejd“, po poverljivoj proceduri, bez javnog poziva, u direktnim pregovorima.

Dragan Šutanovac, ministar odbrane u to vreme, međutim, kaže za “Blic” da je ceo postupak nabavke, po jasnoj proceduri, sprovodila nadležna uprava Ministarstva odbrane, a da je nosilac nabavke bila Uprava za telekomunikacije i IT za potrebe VMA.

- U postupku nabavke ministar ne učestvuje niti u proceni vrednosti niti u pregovaranju oko konačne cene, već to rade stručne komisije. Državni revizor je kontrolisao rad Ministarstva odbrane i nije utvrdio nepravilnosti u slučaju ove nabavke - kaže Šutanovac.


Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže za “Blic” da je logično bilo pokloniti softver Ministarstvu odbrane da bi ga iskoristili za informatizaciju VMA.

- Ako smo jednom platili taj softver, normalno je da ga ustupimo i drugom ministarstvu. Šta je dalje radila vojska s tim, nije pitanje za mene - kaže Milosavljević.

Izvor: Blic

Na šta stranke troše 97 miliona?

Beograd -- Svakog meseca iz budžeta na račune parlamentarnih stranaka "legne" oko 97 miliona dinara. Novac koji partije dobijaju troši se bez kontrole, pišu "Novosti".


Deo partija potroši budžet isključivo za finansiranje redovnog rada, poput plaćanja računa i iznajmljivanja prostora, neki vraćaju kredite koje su podigli za izbore, a ima i onih koji "štekaju" ukoliko dođe do novog glasanja.

"Prihode iz budžeta i novac koji prikupimo od članarina koristimo za vraćanje kredita koje smo podigli za predsedničke i parlamentarne izbore. Takođe, plaćamo i račune koji se naprave u centrali i opštinskim odborima. Imamo knap da sve to podmirimo", kaže za "Novosti" sekretarka DS Tamara Tripić.

Međutim, penzioneri drugačije razmišljaju, pa oni imaju i "kasicu" u kojoj odvajaju novac ukoliko budu morali da ponovo idu pred birače. Kako je rekao potpredsednik PUPS-a Momo Čolaković, od gotovo pet miliona koje dobiju, najveći deo odlazi na troškove centrale u Beogradu.

"Sve što nam ostane čuvamo za najvažniju stvar za svaku političku stranku, a to su izbori, ukoliko ih bude", kaže on.

Šef poslaničke grupe SNS Veroljub Arsić rekao je da pare koje dobijaju koriste isključivo za podmirivanje materijalnih troškova.

"To su računi, zakupnina prostorija, kao i plate zaposlenih u partiji", objašnjava on.

Novac iz budžeta slično troše i u Koštuničinoj stranci. Direktor DSS Dejan Mihajlov tvrdi da oni sve što dobiju troše onako kako je i predviđeno zakonom - za finansiranje redovnog rada:

"Deo novca ostaje u Beogradu, a deo se prebacuje opštinskim ispostavama kako bi one mogle normalno da funkcionišu", kaže Mihajlov.

Izvor: B92

Ne znam ko se sve seca naseg prijatelja Djuke sa foruma, to je onaj sto bi ruku desnu dao za Seselja i SRS kad kasnije gle cuda samo Toma i SNS iz nekog razloga, ovo dole pojasnjava malo taj razlog?! ja ga se vrlo dobro secam kao "velikosrbina" i "patriotu"!!!



Novi čelnici, došli iz kladionica, hteli da lažno prikažu kako Lutrija Srbije pravi gubitke
 Milka Radović | 16. 02. 2013. - 20:01h

Nova garnitura u Državnoj lutriji Srbije, s predsednikom skupštine Vladimirom Đukanovićem na čelu, tražila je od pojedinih službi tog preduzeća da šteluju rezultate poslovanja iz 2012. kako bi se prikazalo da Lutrija posluje s gubitkom iako su rezultati pozitivni, saznaje „Blic“.
 

Vladimir Đukanović - alfa i omega u Državnoj lutriji

Zvanični podaci kažu da je 2012. godina u Državnoj lutriji Srbije završena sa 8,6 odsto povećanja prometa u odnosu na 2011. i prema okvirnom završnom računu dobit Lutrije je između 30 i 40 miliona dinara.
 
Direktor privatnih kladionica "Meridijan" odlučuje o sudbini Državne lutrije Srbije
 - Ovaj scenario najviše služi tome da se sroza vrednost Državne lutrije Srbije, koja će se kasnije za daleko manje novca od realnog privatizovati. Vrlo je moguće da će potencijalni kupac biti „Meridijan kladionice“, iz kojih su kao direktor i pravnik došli Zoran Milošević i Vladimir Đukanović, danas članovi Skupštine koji i dalje imaju jake veze s „Meridijan kladionicama“ - ističe izvor „Blica“.

 
Nedostupan za komentar
Do Vladimira Đukanovića ovih dana nije bilo moguće doći. Novinari su ga više puta zvali, kao i PR službu Lutrije, ali odgovora nije bilo. Novinari „Blica“ su i lično išli u Lutriju, ali im je poručeno da Đukanović ne može da ih primi.

Naš izvor tvrdi da su ranije ljudi primani u Lutriju isključivo preko konkursa, a otkad se vlast promenila, dovedeni su ljudi bez dana radnog iskustva, prethodnih znanja, provera i kvalifikacija za taj posao i samo je rečeno da će oni od tog dana raditi u Lutriji - kaže izvor „Blica“.

 Prema „Blicovim“ informacijama, Vladimir Đukanović je, odmah po dolasku u Lutriju, tražio da se sazove sednica skupštine i od starta nastupio bahato.

 - Skupština ne bi trebalo da ima nikakvu operativnu ulogu u celoj priči, on je tražio da mu se dodeli posebna kancelarija, a od kada ju je dobio, svakog dana dolazi na posao. Skoro svi u Lutriji su bili zaprepašćeni činjenicom da je tu došao neko ko je direktna konkurencija - kaže naš izvor.

 Nakon toga, Đukanović bez ikakvih prethodnih upita ulazi u analizu kako je sve u Lutriji rađeno naopako, i bez imalo znanja o tim oblastima posla odlučuje u kojem smeru će ići dalji razvitak Lutrije.


 - Na skupštini koju su održali Đukanović i v.d. generalnog direktora Božović traženo je smanjivanje sredstava koja bi onemogućila realizaciju mnogo važnih projekata koji bi Lutriji doneli veliki profit - što je opet samo potvrda toga da se radi o štićenju nečijih interesa - zaključuje naš izvor.

Vladimir Đukanović je član Srpske napredne stranke, na čiji je predlog i postao predsednik skupštine. Dugo je radio kao novinar u dnevnom listu „Pravda“, a trenutno ima emisiju na Televiziji „Svet plus“, koja je bliska SNS-u.

 Doskora je radio kao pravni savetnik u „Meridijan kladionicama“, s kojima i danas održava veoma bliske veze.


Izvro: Blic.rs