Afera: Azotara
Zvonko Nikezić bio mozak operacije!

Društvo,
06:00, 25.11.2012.

Bliski saradnik Mirka Cvetkovića sumnjičI se da je osmislio šemu muljanja s đubrivom. Nikezić je bio angažovan kao konsultant u HIP „Azotara“


Nikezić favorizovao četiri privatna preduzeća koja nisu imala pravo na otkup đubriva

BEOGRAD - Šeme i šemice.
U akciji policije juče je na saslušanje u Specijalni sud dovedeno devet osoba, koje su proneverile 4,5 miliona državnih para.

Među privedenima je vlasnik „CES Mekona“ i bliski saradnik Mirka Cvetkovića - Zvonimir Nikezić, koji je, prema nezvaničnim saznanjima Kurira, kao konsultant „Azotare“, bio „mozak ove operacije“.

- Nikezić je bio angažovan kao konsultant u HIP „Azotara“ i on je organizovao posao na ovaj način da su četiri privatna privredna društva dobila pravo da kupe đubrivo po nižim cenama, a na šta nisu ni imala pravo. Ta privatna društva su: „Sunce“, „Invej“, „Terabo“ i „Vinostep“ - otkriva naš izvor iz tužilaštva. Prema navodima izvora iz policije, deo „posla“ koji se ticao nekadašnjeg ministra poljoprivrede Saše Dragina odnosio se na Vladine uredbe.

- Dragin je omogućavao da se zakonom promene uredbe koje su pogodovale ovoj kriminalnoj grupi da protivpravno stekne korist - kaže naš sagovornik.

Prema rečima tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, krivičnom prijavom uhapšeni se terete da su počinili niz nepravilnosti u vezi sa prometom regresiranog mineralnog đubriva u toku 2009. i 2010. godine, koje je prema Vladinim uredbama bilo namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u kojima država ima svoj kapital.

- To đubrivo osumnjičeni su prodavali ljudima koji na njega nisu imali pravo i omogućili su da četiri privatna privredna društva dobiju veštačko đubrivo po povlašćenim cenama i na taj način pribave imovinsku korist u iznosu od 470 miliona dinara, ili oko pet miliona evra u to vreme, a da za taj iznos istovremeno oštete budžet Republike Srbije - ukazao je Radisavljević.





Izvor:kurir-info.rs

RASPLET AFERE AGROBANKA: Policija hapsi ortaka Mirka Cvetkovića!
Društvo,
01:10, 24.11.2012.

Zvonimir Nikezić, bliski saradnik bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, biće uhapšen ovog vikenda, saznaje Kurir. On je zastupao državu u UO Agrobanke, u kojoj je napravljen manjak od 300 miliona evra

Mirku zapela knedla u grlu; Nikezić prao ruke od svega

BEOGRAD - Nema zaštićenih!
Zvonimir Nikezić, dugogodišnji poslovni partner bivšeg premijera Mirka Cvetkovića i vlasnik konsultantske kuće „CES Mekon“, biće uhapšen tokom vikenda zbog malverzacija u Agrobanci, saznaje Kurir! Osim Nikezića, u borbi države protiv kriminala i korupcije koliko ovog vikenda lisice na ruke biće stavljene i jednom bivšem ministru.

Sporna ostavka
Nikezić je bio član Upravnog odbora Agrobanke, ali je, što je zanimljivo, dao ostavku na tu funkciju samo tri meseca pre nego što je država u njoj uvela prinudnu upravu nakon otkrivanja manjka od 300 miliona evra. On je kao predstavnik države, koja je imala 20 odsto akcija u Agrobanci, u UO banke trebalo da štiti njene interese.

Loptu prebacio na Mirka i Šoškića
Kad je izbila afera „Agrobanka“, Nikezić je za Kurir tvrdio da nije otišao iz nje zato što je znao da će biti uvedena prinudna uprava, kao i da glavni propusti nisu napravljeni u poslednjih godinu dana, dok je on bio u UO.

- Stalno sam se protivio poslovnoj politici banke, a glasao sam protiv finansijskog izveštaja za 2010. jer je u njemu bilo puno propusta. Kao manjinski akcionar, država nema presudan uticaj na donošenje odluka i jedini način da se pokaže neslaganje je ostavka - rekao je u avgustu Nikezić, koji nije mogao da odgovori zašto nije obavestio državu o propustima koje je ovde primetio.

On je u septembru saslušan kao svedok u istrazi u aferi „Agrobanka“, kad je loptu prebacio na Mirka Cvetkovića i bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića.

Hapšenja počela u avgustu
Upravo su mediji pisali da je Nikezićev „CES Mekon“ bio povlašćen u dobijanju poslova Agencije za privatizaciju, na čijem čelu je svojevremeno bio Mirko Cvetković, za koga se pisalo da je i sam bio u „CES Mekonu“.

Podsetimo, početkom avgusta ove godine, kad je obelodanjena afera „Agrobanka“, uhapšeni su bivši predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić, a dve nedelje kasnije i Radoslav Lale Sekulić, vlasnik „Habitfarma“, i njihovi saradnici. Oni se sumnjiče da su malverzacijama, to jest odobravanjem kredita bez pokrića oštetili Agrobanku za nekoliko stotina miliona evra.

I Nikezićev sin Dušan sumnjiv
Zvonimirov sin Dušan Nikezić bio je državni sekretar u Ministarstvu finansija, na čijem čelu je od rekonstrukcije bivše vlade bio upravo tadašnji premijer Mirko Cvetković. Kako je Kurir već ranije pisao, Dušan je bio pod „operativnim merama“ policije zbog indicija da je upravo on ocu Zvonku dojavio da se spremaju hapšenja u aferi „Agrobanka“.


Izvor:kurir-info.rs

Od države uzeli milione
Savetovali firme kako da propadnu


Polovina privatizacija u kojima je savetnik države bio „CES Mekon“ Zvonimira Nikezića, bliskog saradnika Mirka Cvetkovića, ili poništena ili završila zatvaranjem preduzeća

Nikezić davao beskorisne savete

BEOGRAD - Javašluk.
Pet od deset privatizacija u kojima je savetnik države bio „CES Mekon“ ili su poništene, ili su sumnjive, ili su završile zatvaranjem preduzeća, a samo u slučaju „Beograd filma“ Srbija je oštećena za desetak miliona evra. Vlasnik „CES Mekona“ je Zvonimir Nikezić, a kadar ove konsultantske kuće bio je na nekim od najvažnijih pozicija u državi, dok je blizak poslovni partner bio Mirko Cvetković, bivši premijer.

Država je „CES Mekonu“ za savetovanje u privatizaciji do 2009. godine platila pola milijarde dinara, a šta je zauzvrat dobila? Kupac „Beograd filma“ Nikola Đivanović prodao je bioskope za 18 miliona evra, odnosno za dvostruko više novca nego što je dobila država, a kupac „Tehnoprometa“ Dušan Stupar odmah je prodao nekretnine i iznajmio lokale. Raskinute su privatizacije „Trajala“, FOD, „Srbijanke“, kupac „Zmaja“ se umesto proizvodnjom bavio gradnjom marketa, a prodaju „Semena“ istraživao je Savet za borbu protiv korupcije.

- U svetu se konsultanti plaćaju tek kada uspešno obave posao - kaže Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, a napravljenu štetu moraju da nadoknade. Kod nas konsultanti nemaju nikakvu odgovornost ako loše urade posao, već samo podele novac s političarem i idu dalje.

- Mirko Cvetković je davao sam sebi posao jer je bio i direktor Agencije i „CES Mekona“. Kako on kao direktor Agencije može da traži odgovornost kad može da se ispostavi da je on loše uradio posao kao direktor „CES Mekona“? - pita se Bušatlija.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže kako je on počeo da uvodi red u angažovanje konsultanata, ali su ga ubrzo smenili:
- Ima načina da se to dovede u red, ako hoćete. Ali sistem privatizacije je napravljen da bude visoko koruptivan jer, kad prodajete mnogo i brzo, verovatno ćete prodati ispod cene.


Kako su savetovali Agenciju
firma ishod/kupac

Trajal propala privatizacija
FOD (Bor) propala privatizacija
Srbijanka (Valjevo) propala privatizacija
Beograd film propala firma
Tehnopromet propala firma
Seme ispitivao Savet za borbu protiv korupcije
Zmaj Goran Novaković, bivši ministar
Gorica Mladen Grujić
Savremena administracija Mladen Grujić

Agencija: Sve po zakonu
U Agenciji za privatizaciju kažu da je sve rađeno u skladu sa zakonom.
- Nemamo zamerke na rad „CES Mekona“ - dodaju u Agenciji.


Izvor:kurir-info.rs

Železnicama opet povećane subvencije
Gubitašu dato 700 miliona više za povećanje plata
5. 11. 2012. - 21:05h  | izvor: Blic


Javno preduzeće „Železnice Srbije“, koje godinama beleži gubitke u poslovanju, u narednoj godini će dobiti 700 miliona dinara više za subvencije u odnosu na ovu godinu, i to samo po osnovu indeksacije plata zaposlenih u javnom sektoru, dok su subvencije preostalom delu privrede smanjene.
 


Prema predlogu budžeta za 2013. godinu, „Železnice“ će dobiti 14,5 milijardi dinara umesto 13,8 milijardi dinara, koliko je bilo predviđeno rebalansom budžeta za 2012.

 - Za „Železnice“ je došlo do uvećanja od oko 700 miliona dinara zbog indeksacije plata zaposlenih u javnom sektoru, dva odsto u oktobru ove godine, dva odsto u aprilu 2013. i 0,5 odsto u oktobru 2013. godine, što je precizirano Zakonom o budžetskom sistemu - kažu za „Blic“ u Ministarstvu finansija i privrede.

 Ovo javno preduzeće zapošljava 18.423 radnika, pri čemu je prosečna plata u septembru iznosila 36.840 dinara, kažu za „Blic“ u „Železnicama“.

 Generalni direktor Milovan Marković je u septembru primio oko 220.000 dinara, ne računajući poreze i doprinose, dok je izvršnim direktorima pripalo po 163.000 dinara, a pomoćnici generalnog direktora su dobili oko 120.000 dinara.

 U ovom javnom preduzeću kažu za „Blic“ da gotovo ceo iznos subvencija koriste za isplate zarada da bi obezbedili njihovu redovnost, dok iz sopstvenih sredstava finansiraju razne infrastrukturne radove.

 Veliko je, međutim, pitanje iz kojih sredstava ovaj dugogodišnji gubitaš to uspeva, pa čak uzimajući u obzir i prošlu godinu, u kojoj su „Železnice“ zabeležile dobit od čak 12,7 milijardi dinara.

 Razlog je taj što je Vlada krajem 2011. godine donela odluku da javnim preduzećima otpiše neke stare dugove prema inostranim kreditorima koji se provlače u bilansima još od osamdesetih godina prošlog veka.

 U slučaju „Železnica Srbije“, reč je o iznosu od 181,8 miliona evra i oko 15 miliona dolara, pa su otpisane kreditne obaveze knjigovodstveno proknjižene u ukupne prihode preduzeća, što je prouzrokovalo da „Železnice Srbije“ posluju u 2011. s dobitkom od oko 12,7 milijardi dinara.

 Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Blic“ da Vlada nema nikakvo rešenje za to preduzeće jer je razapeta između više činjenica, s jedne strane je to u svakoj zemlji važno državno preduzeće, a s druge strane „Železnice“ beleže gubitke koji su posledica smanjenja obima poslovanja, ogromne tehnološke zaposlenosti, ali i viška zaposlenih.

 - Kada bi otpustili više hiljada radnika, što je preko potrebno, subvencije bi se smanjile, ali još niko ne sme da preuzme na sebe takav politički rizik - zaključuje Savić. 

Upisali 9.000 hektara državne zemlje kao svoju
23. 11. 2012.


Privatizacijom šest poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini kupci su se domogli zemljišta koje su ili preveli na svoje ime ili ga koriste i državi ne plaćaju zakup iako je reč o državnom vlasništvu, tvrde u antikorupcionim telima.

Država sedam godina zakinuta za plaćanje zakupa
Reč je o preduzećima „Miletić“, „Zmajevo“, „Maglić“, „Feketić“, „Vojvodina“ i „Gakovo“, a s obzirom na to da godišnji zakup po hektaru košta od 100 do 500 evra, te da su ova preduzeća sa 9.000 hektara državnog zemljišta privatizovana pre sedam godina, država je zakinuta za oko 16 miliona evra.

 Međutim, po istom modelu po kojem je Borisav Lilić iz Odžaka kupio „Ratkovo“, otišla su i ostala preduzeća - novi vlasnik je po isplati poslednje rate, državno ili zadružno zemljište tog poljoprivrednog dobra preveo na svoje ime, da bi ga potom preprodao. Druga varijanta je da novi vlasnik koristi zemlju, a državi ne plaća zakup.

 - Samo u slučaju „Gakova“, novi vlasnik je od 6.000 hektara u državnom vlasništvu prisvojio više od pola. Većina kupaca u Vojvodini ne plaća zakup državi za preduzeća uz koja su dobili i zemlju na korišćenje - tvrdi Nenad Ilić iz Udruženja za borbu protiv korupcije „Obruč“ iz Odžaka. On kaže da je Lilić pored „Ratkova“, koje je prodao „Žito Osijeku“, prodao irskom fondu i poljoprivredna dobra „Miletić“ iz Srpskog Miletića i „Maglić“ iz Bačkog Brestovca, koja imaju oko 3.300 hektara državne zemlje.

 Da kupci državnu zemlju prevode na svoje ime ustanovio je i Savet za borbu protiv korupcije. Oni se pozivaju na dopis Ministarstva poljoprivrede u kojem se navodi da je oko 2.000 hektara zemljišta u okviru preduzeća „Ratkovo“ moglo samo da se koristi, ali ne i da se u katastru prevede u privatnu svojinu. Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje kakav je imovinsko-pravni status ovih preduzeća, da li su novi vlasnici preveli zemljište na sebe i da li plaćaju zakup.


 Agencija za privatizaciju saopštila je da je pri prodaji poljoprivrednih dobara i dalje u državnom vlasništvu ostalo zemljište koje su ta dobra koristila. Reagujući na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, Agencija navodi da nije nadležna da učestvuje u utvrđivanju poljoprivrednog zemljišta u privatizaciji, niti da izuzima delove imovine iz kapitala preduzeća prilikom prodaje.
 
Uz preduzeće i zemlja
 Predrag Matijević, jedan od najvećih zemljoposednika u Srbiji sa 17.000 hektara u vlasništvu, kaže da je u preduzećima koja je on kupovao kroz privatizaciju bilo jasno razgraničeno društveno i državno vlasništvo. „Poljoprivredna dobra koja smo kupovali imala su u svom vlasništvu i poljoprivredno zemljište. Za ono koje se vodi kao državno, mi licitiramo i dobijamo ga na korišćenje na jednu do tri godine ako ponudimo najveću cenu. U zavisnosti od opštine, cene zakupa na godinu dana su od 100 do 500 evra po hektaru“, kaže Matijević za „Blic“.


izvor: Blic

Biznismen prisvojio državno zemljište i prodao ga za 13 miliona evra


Biznismen iz Odžaka Borisav Lilić je poljoprivredno dobro „Ratkovo“ u Odžacima sa 2.000 hektara zemljišta na koje je imao samo pravo korišćenja i prodao ga hrvatskom „Žito Osijeku“ za 13 miliona evra. To je 26 puta viša cena od one koju je platio Lilić.

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, objašnjava za „Blic“ da je u ovom slučaju glavni propust napravila Agencija za privatizaciju, na čijem čelu se tada nalazio bivši premijer Mirko Cvetković, koja prilikom prodaje poljoprivrednog dobra „Ratkovo“ nije razdvojila državno i društveno zemljište.

 - Na taj način je kupac upisao pravo privatne svojine na državnoj svojini i nakon toga prodao firmu dalje strancima, što je protiv Ustava - objašnjava Vasilićeva za „Blic“.

Ona objašnjava da Agencija može zajedno sa zgradama, štalama i ostalom imovinom da prodaje takozvano društveno, ali ne i državno zemljište koje je van prometa. U ovom konkretnom slučaju uopšte se prilikom prodaje nije znalo šta je jedan, a šta drugi oblik vlasništva, čime je praktično kupcu Borisavu Liliću omogućeno da, čim je isplatio poslednju ratu od 434.000 evra, dođe sa priznanicom u katastar u Odžacima i prevede ovo zemljište na sebe.

 U ovom konkretnom slučaju i Ministarstvo poljoprivrede je stalo na stranu Saveta za borbu protiv korupcije i katastru uputilo dopis u septembru ove godine da se sporno zemljište vrati pod državno okrilje budući da je kupac dobra mogao samo da koristi, ali ne i da otuđi više od 2.000 hektara.

 Vasilićeva, međutim, upozorava da ovo nije usamljen slučaj među 156 poljoprivrednih preduzeća koja su dosad privatizovana.

 - Ni u slučaju ostalih preduzeća „Srpski Miletić“, „Bački Brestovac“, „Zmajevo“, „Bački Maglić“, „Lovćenac“, „AK Subotica“ i „Mali Iđoš“, Agencija nije utvrdila šta čini kapital koji je predmet prodaje niti je izdvajala državno i zadružno poljoprivredno zemljište iz društvenog kapitala koje je na prodaju - navodi ona.

 
Prekontrolisati katastre
 Savet zatražio od Ministarstva poljoprivrede da i u drugim slučajevima utvrdi da li je i ko nakon privatizacije beležio u katastar državno zemljište kao svoje, kao i da takve greške ispravi. Pomenuta preduzeća raspolažu sa 600 do 2.000 hektara zemljišta.

Jovanović na tenderu sa povezanim firmama


Na javnom pozivu za zakup fabrike testenina subotičke „Fidelinke“, koja je u stečaju, firmi Čedomira Jovanovića “Agroposlovi” koja je i pobedila na konkursu, rival je bilo preduzeće “Autsorsing menadžment solušn grup” (AMSG), čija je većinska vlasnica Tatjana Levinskaja na više načina povezana sa liderom Liberlano-demokratske partije.

Prema podacima koje je objavio antikorupcijski sajt "Pištaljka", na tender za zakup proizvodnog dela „Fidelinke“ javilo se i preduzeće AMSG registrovano na istoj adresi kao i „Agroposlovi“.

O povezanosti Jovanovića i Levinskaje govori i podatak da je ona direktorka preduzeća SHFS u kojoj Jovanović ima udeo od 45 odsto.

S druge strane, SHFS je većinski vlasnik “Agroposlova”, gde je direktor supruga lidera LDP Jelena Jovanović. Osim te povezanosti, Levinskaja je takođe i jedan od donatora LDP, za predsedničke i parlamentarne izbore LDP uplatila je donacije od ukupno sedam miliona dinara. 

Firma „Agroposlovi“ zakupila je za oko 15.000 evra mesečno i tri mlina od „Fidelinke“. Uz to je dobila i žig, odnosno brend firme bez nadoknade.

 Stečajni upravnici „Fidelinke“, koji su to omogućili, juče se nisu javljali na telefon.

Lider LDP juče nije komentarisao te navode, ali je pozvao vladajuću većinu da donese zakon o ispitivanju imovine političara i ispita svakog na političkoj sceni, uključujući i njega samog.

Advokatska kancelarija „Lazarević i Pršić“, koja zastupa „Agroposlove“, saoštila je da je Jovanovićeva firma pobedila zato što je dala najbolju ponudu i da je ceo postupak bio zakonit.

NEMA KRIZЕ: Đilas zaradio 30 miliona evra

28.11.2012.

Lider DS Dragan Đilas u vreme ekonomske krize prihodovao 24,5 milijardi dinara i imao čistu zaradu od čak 3,5 milijardi

Đilas se obogatio poslednjih nekoliko godina, dok je DS bio na vlasti
Ne propustite...
TAJKUN: Dragan Đilas težak oko 1,2 milijarde evra!

BEOGRAD - Kako li je samo uspeo...
Novoizabrani lider DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas samo u poslednje četiri godine prihodovao je skoro 25 milijardi dinara i imao čistu zaradu od čak 3,1 milijardu.

Iako je to period teške ekonomske krize, Đilas uspeva da preraste u jednog od najbogatijih Srba baš u vreme kada državom vladaju Boris Tadić i DS, jer praktično uspostavlja monopol nad reklamnim prostorom u svim srpskim medijima, pre svega na RTS.

Čist profit od 30 miliona evra Đilas je uspeo da ostvari preko sedam firmi u kojima ima vlasnički udeo. To pokazuju zvanični podaci Agencije za privredne registre, te je i dalje enigma koliko je zaista Đilasov profit, pošto ima firme i u inostranstvu. Đilas je samo preko firme za multimedijalne komunikacije „Multikom“, u kojoj ima 25 odsto udela (isto toliko ima njegova bivša supruga Milica Delević), od 2008. do 2011. imao čist dobitak od 727,6 miliona dinara! U istom periodu u firmi za marketinške i promotivne aktivnosti „Dajrekt medija“ Đilas je ostvario prihod od čak 22,4 milijarde dinara, od čega mu je ostalo čistih 2,6 milijardi! Nižu se firme „Dajrekt medija pablik rilejšens“ sa čistom zaradom od 1,5 miliona dinara, „Big print“ - 43,2 miliona, „Spark ivent promoušn“ - 8,6 miliona, „Frendi“, „Sports ed“... Tu je i firma „DM marketing internešenel“, koja je na istoj adresi kao i „Multikom“, a čiji su vlasnici Jadranka Drinić i Silvana Pandurević, inače saradnice Đilasa u njegovim drugim firmama, sa zaradom od oko 166 miliona dinara u protekle četiri godine.

Iako je deo Đilasovih poslova poznat srpskoj javnosti, drugi deo i dalje je u senci. Osim vlasništva u ugašenom listu Pres (što nikad nije javno priznao), tu su i poslovi razgranati u zemljama nekadašnje SFRJ, koji se takođe tiču prodaje medijskog prostora kao i u Srbiji, tako da je teško proceniti stvarne razmere Đilasovog bogatstva.

Đilasovi klijenti

Spisak klijenata Đilasovih firmi ukazuje na sumnju da ima monopol na oglašavanje u Srbiji. Zanimljivo je da posluje i s Miroslavom Miškovića. Njegove džepove pune tajkunske i  državne firme , ali i kompanije koje rade sa gradom Beogradom.

♦ Delta holding, Delta đenerali osiguranje, Delta sport (vlasnik Miroslav Mišković)
♦ MPC grup (vlasnik Petar Matić)
♦ Agrokor, Idea, Jamnica, Dijamant Zrenjanin (vlasnik Ivica Todorić)
♦ Alma kvatro
♦ Metropolis
♦ Telenor
♦ Henkel
♦ Sosijete ženeral banka
♦ Banka Inteza
♦ Hipo Alpe-Adrija banka
♦ Pro kredit banka
♦ Knjaz Miloš
♦ Subotička mlekara
♦ Imlek
♦ Simpo
♦ Mercedes
♦ Pežo

Strane filijale

♦ Dajrekt medija d.o.o. Skoplje
♦ Dajrekt medija d.o.o. Sarajevo
♦ Dajrekt medija d.o.o. Podgorica

Imovinska karta

♦ Plata (gradonačelnik Beograda) 124.954 (daje u humanitarne svrhe) Imovina u zemlji i inostranstvu
♦ Stan: trosoban, 90 m2, kupovina
♦ Automobil: SAAB (2003) - kupovina, BMW (2007) - lizing
♦ Depoziti i štedni ulozi: ima
♦ Akcije i udeli u pravnom licu: Multikom grup 25% MDI internešenel 28%

TAJKUN: Dragan Đilas težak oko 1,2 milijarde evra!

Politika,
21:17, 26.11.2012.


Lider DS se naglo obogatio od 2004, kada je Boris Tadić postao predsednik Srbije

Đilasove firme obrću milione

BEOGRAD - Puniša.
Novoizabrani lider DS Dragan Đilas jedan je od najbogatijih Srba, a samo na poslovima iz marketinga zaradio je neverovatnih 1,2 milijarde evra!

Ovo je otkrio poslanik DSS Petar Petković, koji je od šefa poslaničke grupe DS Dragoljuba Mićunovića tražio odgovore na pitanja kako su se obogatili pojedini funkcioneri demokrata.


- Da li je pravi primer i dokaz ispravnosti evropskog puta to što je novi predsednik DS (Dragan Đilas, prim. aut) postao jedan od najbogatijih Srba od 2004. godine, od kada je Boris Tadić postao predsednik Srbije - upitao je poslanik DSS.

Prema njegovim rečima, Mićunović može da odgovori i da li su zahvaljujući paroli da EU nema alternativu, Đilas i pojedini iz DS na poslovima marketinga ostvarili promet od preko 1,2 milijarde evra.

- Da li je primer prave odgovornosti i evropske posvećenosti to što je Đilas bio prikriveni vlasnik dnevnika Pres? Da li Mićunović može da upotrebi autoritet šefa poslaničke grupe DS i da zatraži od Agencije za borbu protiv korupcije da utvrdi kako je moguće da je Đilas bio prikriveni vlasnik Presa i time prekršio zakon - naveo je Petković.

HAOS: Đurić i Čeda Jovanović ojadili Zavod

Društvo,
06:00, 28.11.2012.

Radnici Veterinarskog zavoda, čiji je vlasnik Dragan Đurić, mesecima ne primaju platu. Savet za borbu protiv korupcije za lošu privatizaciju navodio i Čedomira Jovanovića

Jovanović bio predsednik tenderske komisije

BEOGRAD - Ne mogu da se leče!
Radnici Veterinarskog zavoda Zemun, koji je kupio Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre“, tvrde da pet meseci njih oko 200 ne prima platu, nisu im uplaćeni doprinosi i više ne rade nego što rade. Kad je 2005. privatizovan, Zavod je, kažu, imao 400 radnika, redovne plate, zalihe gotove robe i novac na računu. Agonija je, dodaju, počela posle privatizacije.

- Račun fabrike je u blokadi, a nas stalno šalju na prinudne odmore. Knjižice nam nisu overene - priča skoro na ivici plača jedan od radnika, i dodaje da su svi uplašeni jer je posle štrajka prošle godine troje zaposlenih dobilo otkaz.

Nekad vodeću fabriku stočne hrane i lekova, ne samo u Srbiji već i u Evropi, kupio je konzorcijum Zekstra-Bankom po ceni od 9,1 miliona evra. Oni su se obavezali da u narednih pet godina investiraju 4,38 miliona evra i da prihvate obaveze iz socijalnog programa.  Agencija za privatizaciju potpisala je ugovor o prodaji 70 odsto društvenog kapitala Zavoda sa konzorcijumom preduzeća „Zekstra - Bankom“. Savet za borbu protiv korupcije godinama tvrdi da je to urađeno nezakonito. I Vrhovni sud je dva puta osporavao privatizaciju, ali uzalud. Savet je kao krivce naveo Ministarstvo privrede, koje je vodio Predrag Bubalo, Agenciju za privatizaciju i Čedomira Jovanovića, tada potpredsednika Vlade i predsednika tenderske komisije.

Naš sagovornik ističe da bi Zavod i sada mogao da se oporavi kada bi dobio pravog gazdu. On tvrdi da interesovanje za njihovu robu postoji jer ih i dalje pamte kao vodeću fabriku stočne hrane i lekova, i kod nas i u Evropi.

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je Savet dobio prijavu da je Dragan Đurić, član DS, kupio Veterinarski zavod na tenderu na kome je predsednik tenderske komisije bio Čedomir Jovanović, tada takođe član DS.

„Istraživali smo, ali nismo uspeli ništa da utvrdimo“, rekla je ona.
Kurir je poslao pitanja Draganu Đuriću, vlasniku „Zekstre“ i Zavoda, ali odgovore nismo dobili.

Oko 200 radnika ogorčeno na Dragana Đurića


Jovanović: Nisam se pitao
- Savet nema pojma. Mene je Verica Barać napadala i optuživala, a dečko joj je sedeo u Upravnom odboru Agrobanke. O čemu mi pričamo? - kaže Čedomir Jovanović, lider LDP. Ova privatizacija jeste bila sporna, ali, kako kaže, odluka o prodaji doneta je dve godine kasnije, kada nije bio u Komisiji.

Zavod kupili zbog zemlje
Naš sagovornik iz Zavoda tvrdi da nema dileme da je „Zekstra“ kupila Zavod samo zbog zemlje. Reč je, kako kaže, o 16 hektara na dobroj lokaciji, samo kilometar od mosta Zemun-Borča.
- Malo ih je usporila buka oko Luke Beograd - dodaje on.