Prijave protiv Mrke i saradnika Dragana Đilasa

Politika,
 17.02.2013.

DRI će tokom nedelje podneti prijave zbog nenamenskog trošenja novca u ministarstvima, javnim preduzećima i agencijama - na spisku Mrkonjić, ali i nova potpredsednica DS Vesna Martinović

Vesna Martinović nenamenski trošila novac Pančevaca

BEOGRAD - Radi ko šta hoće.
Državna revizorska institucija podneće tokom naredne nedelje oko 100 prekršajnih i krivičnih prijava protiv odgovornih lica u ministarstvima, lokalnim samoupravama, agencijama, apotekama i javnim preduzećima zbog nenamenskog trošenja novca u 2011. godini, a kako Kurir saznaje, prijava neće zaobići ni aktuelnog ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, kao ni potpredsednicu DS Vesnu Martinović, nekadašnju gradonačelnicu Pančeva.

Prema navodima izvoda Kurira, protiv Mrkonjića će najverovatnije biti podneta krivična prijava.
- Državni revizor će u utorak ili sredu izaći s imenima odgovornih za nenamensko trošenje novca protiv kojih će biti podnete prijave. U Ministarstvu za infrastrukturu, koje je tada vodio Mrkonjić, otkriveno je mnogo nelogičnosti i on će, kao prvi u tom resoru, morati da snosi odgovornost - kaže izvor Kurira, a u izveštaju DRI piše da je Ministarstvo infrastrukture radilo sve u skladu s propisima, osim činjenice u tačkama 1 do 2 poglavlja II.

- Ministarstvo je mimo zakona isplatilo 48.115.000 dinara, odnosno, ono je kao naručilac radova na sebe preuzelo dug od 48 miliona dinara, koji je grad Novi Pazar imao prema firmi „Novi Pazar put“, koja je bila izvođač radova - navodi se u izveštaju, kao i da je novac iz ovog ministarstva trošen mimo procedura.

Neregularnsti je bilo i u upravi grada Pančeva, koja je tokom 2011. godine bila pod patronatom Đilasove uzdanice Vesne Martinović. Prijava, kako navodi naš izvor, neće zaobići potpredsednicu DS jer je kao gradonačelnica nenamenski trošila novac.
Milutin Mrkonjić moraće da objasni kako je trošio pare

„Gradska čistoća“ i „Apoteke“
Prijava će biti podneta i protiv nekadašnjeg gradonačelnika Požarevca, kao i protiv nekolicine nekadašnjih direktora javnih preduzeća u Beogradu.
- Biće podnete prijave protiv bivšeg direktora „Gradske čistoće“ - u to vreme je „šefovao“ demokrata Aleksandar Stamenković, i bivšeg direktora GSP „Beograd“ Milete Radojevića, funkcionera SPS. Nenamenskog trošenja novca bilo je i u „Apotekama Beograd“, koje su u podeli pripale LDP, pa se i tu očekuju prijave - dodaje naš izvor.

Mrka bez komentara
Pošto je uredno saslušao pitanje, ministar saobraćaja je prekinuo vezu, dok je Vesna Martinović bila nedostupna na broju telefona koji je poznat redakciji.

Ministar bez portfelja iskoristio svoj politički uticaj
Ugljanin zaposlio užu i širu rodbinu!

Politika,
18.02.2013.

Svoje ćerke, snajke, zetove, braću, bratanice i bratance i drugu širu rodbinu Sulejman Ugljanin uhlebio u opštini Novi Pazar i mnogim drugim gradskim institucijama

BEOGRAD - Ko će kome ako ne svoj svome.
Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, u čijoj nadležnosti je i rad Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, iskoristio je svoj uticaj i učešće SDA u vlasti u Novom Pazaru kako bi u opštini i gradskim institucijama zaposlio svoju užu i širu rodbinu, saznaje Kurir.

Prijatelji, kumovi
Kako kaže naš izvor, Ugljanin je svog brata Sadika postavio za načelnika odeljenja za društvene delatnosti opštine Novi Pazar.
- Ćerku Samru Ugljanin je ubacio u Zavod za urbanizam Novog Pazara, gde trenutno stažira. Selma Ugljanin, bratanica ministra bez portfelja, zaposlena je u opštini Novi Pazar. Haris Gegić i Emir Brančević, njegovi zetovi, rade u Turističkoj organizaciji Novog Pazara, a Gegić je čak i direktor ove institucije - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Rasema Ugljanin, snajka ministra bez portfelja, takođe je zaposlena u opštini. Svog brata od ujaka Esada Salihovića ministar je postavio za zamenika direktora Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, a njegovu suprugu Jasminu Bahtijarević za šefa svog kabineta.

I to nije sve - Ugljanin je „učinio“ i svojim kumovima. Tako je Selmu Pluncević, kojoj je venčani kum, postavio za načelnika Gradske uprave Novog Pazara, a njenog brata Edina Plincevića za člana gradskog veća.

Velika familija
- Spisak njegovih rođaka se ovde ne završava. Uspeo je svog sestrića Nermana Kijevčanina da zaposli kao vozača u opštini Novi Pazar. Sinove i ćerke svojih svastika Vahida Zukovića, Maidu Prištevac, Amera Reča i Alidu Zuković zaposlio je u opštini, dok je svastikinog sina Envera Jejna ubacio u Turističku organizaciju Novog Pazara. Enesa Mustafića, svastikinog zeta, takođe je uhlebio u opštini Novi Pazar. Suprugu svastikinog sina Vahida Zukovića Seniju postavio je za zamenika direktora Kulturnog centra Novog Pazara - nabraja naš izvor i dodaje:

- Bivši zet ministra Ugljanina Enis Imanović poslanik je u republičkom Parlamentu. Bliskog rođaka Omera Omeragića Ugljanin je zaposlio u Kancelariji za održivi razvoj, a šurakovu ćerku Almasu Murić u opštini.

Ugljanin ćuti
Pokušali smo da od ministra Ugljanina dobijemo komentar, ali do zaključenja ovog broja on nije odgovarao na naše pozive i poruke.



Da to je onaj isti Sulejman Ugljanin koji jede leba od ove drzave koji je celu siru i uzu familiju zaposlio na budzetu republike Srbije, iste one Srbije koju pljune kad god mu se ukaze prilika i koju gleda da ujede na bilo koji nacin da bi se dodvorio "svojima". gade mi se ovakve sline od "ljudi"!!!

Saslušanja o aferi "Azotara"
Bajatović i Elezović sve svalili na Cvetkovićevu vladu i Borisa Tadića!

16:49, 18.02.2013.

Dušan Elezović iz DS i Dušan Bajatović iz SPS rekli da su na sastanku na kojem je donesena sporna uredba bili Slodan Milosavljević, Zvonimir Nikezić, Saša Dragin, Boris Tadić, i Mirko Cvetković

BEOGRAD - Alibi za Dragina!



Izvor: Kurir

SURČIN: Direktorka reketirala zaposlene!
21.02.2013.

Autor: Agencija TANJUG


Bivša direktorka JP kultura i sport Surčin Vesna S. tereti se da je politički ucenjivala kandidate da pristupe njenoj stranci kako bi dobili posao i da je prisvojila za sebe 5.200 evra

BEOGRAD  Beogradska policija uhapsila je bivšu direktorku Javnog preduzeća za obavljanje poslova iz oblasti kulture i sporta - Surčin Vesnu S. (48) iz Beograda, zbog osnova sumnje da je zloupotrebila službeni položaj.

Između ostalog, Vesna S. se sumnjiči da je kandidate za posao u tom preduzeću uslovljavala pristupanjem "Pokretu za bogatiju opštinu Surčin"

Kako je saopšteno iz MUP-a, osumnjičena Vesna S. je od septembra 2010. do novembra 2011. godine, sa preduzećem "Italtes" d.o.o. iz Beograda, zaključila Ugovor o podzakupu poslovnog prostora - restorana "Palermo" u Surčinu.

Ona se sumnjiči da je u periodu gazdovanja restoranom, na ime zakupa restorana, a u cilju organizovanja proslava od najmanje 10 osoba uzimala novac u gotovom, koji je bez evidentiranja u knjizi blagajne i uplaćivanja na račun "JP za obavljanje poslova iz oblasti kulture i sporta - Surčin", zadržavala za sebe.

Na taj način, ona se sumnjiči da je pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 5.200 evra na štetu pomenutog preduzeća.

Takođe, Vesna S. je od novembra 2008. do juna 2012. godine, kao odgovorno lice, prilikom prijema u radni odnos u JP čiji je bila direktor, od najmanje 15 kandidata, kao uslov za prijem, zahtevala da postanu članovi "Pokreta za bogatiju opštinu Surčin" i da pet odsto od svake mesečne zarade izdvajaju za finansiranje pokreta, čiji je ona sekretar.

Na taj način, zaposleni su u navedenom periodu Vesni S. i drugim licima Pokreta predali 750.000 dinara, što je i iznos za koji je pribavljena protivpravna imovinska korist Pokretu.

Osumnjičena je uhapšena u nastavku akcije na suzbijanju finansijskog kriminala, a akcija je sprovedena u saradnji sa Drugim osnovnim javnim tužilaštvom iz Beograda.

Osnivač "Javnog preduzeća za obavljanje poslova iz oblasti kulture i sporta - Surčin" je Skupština opšstine Surčin.

pa to je normalno za sve državne institucije.

 Миљко Радисављевић: Продужен притвор бившем министру пољопривреде Саши Драгину
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
петак, 22. фебруар 2013.

Саша Драгин
Београд - Бившем министру пољопривреде Саши Драгину и још петорици продужен је притвор због злоупотребе продаје регресираног минералног ђубрива, речено је за Б92.

Притвор је продужен и власнику консултантске куће "Цес Мекон" Звонимиру Никезићу, бившем председнику УО "Азотаре" Панчево Радославу Вујачићу, бившем заменику директора "Азотаре" Михаилу Грујићу, бившем директору крушевачког Института за крмно биље Драги Лазаревићу и власнику предузећа "Терабо" Бориславу Стојковићу, каже тужилац Миљко Радисављевић.

Он је прецизирао да према решењу Апелационог суда притвор за та лица може трајати до три месеца.

Окривљенима се на терет стављају кривична дела злоупотреба службеног положаја за коју им прети казна од две до 12 година затвора, као и давање и примање мита за које се казна креће у распону од три месеца до 12 година.

Они се се терете да су учинили низ неправилности у вези са прометом регресираног минералног ђубрива у току 2009. и 2010. године које је по уредбама Владе Србије било намењено пољопривредним газдинствима, задругама и предузећима која се баве пољопривредном производњом, а у којима држава има свој капитал.

Они су у притвору од 24. новембра када су ухапшени по налогу тужилаштва.

(Б92)

Kako je pljačkana državna imovina
 23. februar 2013. 20:58

Do koje mere je Opljačkana državna imovina u poslednje dve decenije. Desetine milijardi evra izgubljeno i zbog besplatnog korišćenja poslovnih kvadrata

U PROTEKLE dve decenije država je oštećena za desetine milijardi evra samo na ime besplatnog korišćenja njene imovine ili simbolične naknade, koju su korisnici plaćali. Državi je, takođe, kroz sumnjive ugovore i nezakonit upis u katastru nepokretnosti oteto oko 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
 
Ovo su procene Mreže za restituciju, koja je godinama unazad upozoravala nadležne da se krčmi imovina republike. Upravo sada, kroz proces vraćanja nepokretnosti oduzetih posle Drugog svetskog rata, otkriva se koliko je Mreža bila u pravu. Slučaj "Sloge Kać" samo je jedan u nizu primera otimačine državne imovine. Srećom, republika može da vrati izgubljeno, odnosno ništavim proglasi sve sporne ugovore i upise, jer na to po važećim zakonima u sudskom postupku ima pravo, pa čak i kada su nekretnine bile u prometu.

Postoji izvorna državna imovina, koju je Srbija posedovala pre Drugog svetskog rata. Tom spisku, od 1945. godine, primenom više od 47 propisa, dodata je i prisilno oduzeta privatna imovina. Sve je potom postalo društveno, svačije i ničije. Ali, 1992. godine donosi se zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Tim zakonom, sve ono što je bilo prinudno oduzeto na osnovu konfiskacije, nacionalizacije, sekvestracije, agrarne reforme... utvrđeno je kao državna svojina.

RAZVODNJENO NA STOTINU
MESTA U republičkoj direkciji za imovinu kažu za "Novosti" da su državne nepokretnosti pokrivene različitim zakonima i time su i nadležnosti podeljene. Za poljoprivredno i šumsko zemljište nadležno je Ministarstvo poljoprivrede. Građevinskim zemljištem, osim na malom procentu gde je država i vlasnik i korisnik, gazduju lokalne samouprave. - U nadležnosti Direkcije za imovinu je stambeni i poslovni prostor - kaže Srba Panić, pomoćnik direktora Direkcije. - Ali i u tom segmentu ima razlike, jer najveći deo tih kvadrata je u ingerenciji lokalnih samouprava, koje gazduju, izdaju ih u zakup, ostvaruju prihod od kirija, ali te nekretnine ne mogu da prodaju. Otuđenje je moguće samo uz posebnu odluku Vlade Srbije, ali prihod bi išao u republički budžet, pa se zato većini opština nije isplatilo da traže prodaju. Ali Zakonom o javnoj svojini iz 2011. godine lokalne samouprave imaju mogućnost da se na toj državnoj imovini, koju koriste i koja je realno pre 1995. godine bila njihova svojina, sada upišu kao vlasnici. U svakom slučaju, kada dođemo do saznanja da je bilo nekih zloupotreba jedina mogućnost, koju imamo je da to prosledimo republičkom javnom pravobraniocu. Inače, devedesetih godina država je po Zakonu o stanovanju ostala bez stambenog fonda. Otkupom stanova za smešne iznose ta državna i društvena imovina prešla je u privatnu svojinu građana. Koliko je država samo po tom osnovu oštećena, teško je proceniti.

- Da nije bilo tog zakona do danas bi sve bilo rasprodato - kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju. - Za razgraničenje državnog od društvenog poljoprivrednog zemljišta bili su zaduženi Ministarstvo poljoprivrede, katastar i sami korisnici, koji su dostavljali dokumentaciju o sticanju parcela. Gde je taj posao urađen kako treba, odnos je 90 prema deset odsto u korist državne imovine. Jer, društveno je moglo da bude samo ono što je društveno preduzeće steklo teretno pravnim poslom, to su parcele, koje su primera radi otkupljene od seljaka. Međutim, korupcijom i kriminalom masovno se dešavalo da taj odnos bude suprotan, odnosno da se razgraničenjem došlo do toga da je društveno 90, a državno samo deset odsto. Tako je od države sakriveno više od 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u raznim zadrugama, kombinatima, društvenim ili sada privatnim preduzećima.

Prema zakonu, državno poljoprivredno zemljište niti je moglo, niti sada može da se otuđi. Ali društveno poljoprivredno zemljište može da bude u prometu. I zato su se i dešavale ove zloupotrebe posebno zbog procesa privatizacije. Odgovornost Agencije za privatizaciju, kaže Antić, leži u tome što se nije obazirala na upozorenja, već se "slepo" držala falsifikovanih podataka iz katastra.

- Zloupotrebe su se dešavale u komisijama, koje su bile zadužene za formiranje katastra nepokretnosti preuzimanjem podataka iz zemljišnih knjiga - navodi Antić. - Ima čak slučajeva da su prilikom javnog izlaganja korisnici upisivani kao vlasnici. Prekriženo “korisnik” i rukom ispisano “vlasnik”, iako je reč o javnim ispravama i bez obzira što svaka promena mora da bude dokumentovana. Dakle, kada je reč o poljoprivrednom zemljištu svaki upis, koji je odrađen sa manje od 80 odsto državne imovine je sporan i to treba proveriti. A, kada se u sudskom postupku ustanovi da je reč o državnoj imovini svi ugovori o prometu padaju u vodu.

Od 2007. godine, od kada se naplaćuje zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini do 28. septembra 2012. godine, sa gotovo 450.000 hektara ostvaren je prihod od oko 19 milijardi dinara.

Zakonom o sredstvima u svojini Republike iz 1995. godine nacionalizovani poslovni i stambeni prostor postaje državni bez obzira ko ga koristi. Ove nepokretnosti mogle su da budu u prometu samo uz poseban zaključak Vlade Srbije. Svi korisnici su bili dužni da Republičkoj direkciji za imovinu prijave kvadrate koje koriste, ali je malo onih koji su to uradili. Zato u Direkciji nikada nisu ni bile evidentirane sve nekretnine, koje država poseduje.

- VeĆina građana misli da je privatizacijom 51 odsto Naftne industrije Srbije privatizovan i veliki broj nepokretnosti, koje je koristilo ovo preduzeće, što nije tačno - navodi Antić.
- Vlada Srbije je tek posle prodaje akcija preduzeća, dakle nakon 2009. godine, donela više od 25 zaključaka, od kojih su neki imali i po više stotina nepokretnosti. Tako je država besplatno državne nekretnine prenela u svojinu NIS, što je po zakonu. U tim zaključcima nije bilo nijednog kvadrata poljoprivrednog zemljišta, čime je takođe ispoštovan zakon.

KVADRAT ZA TRI EVRA
Kako se gazdovalo poslovnim prostorom najbolji je primer Knez Mihailova ulica u Beogradu. Postoje preduzeća, koja i danas državnu imovinu u ovoj ulici koriste za džabe. Jer, nisu imovinu prijavili Direkciji. Primera radi, 2005. godine većina zakupaca je Poslovnom prostoru Starog grada plaćala oko tri evra po kvadratu za lokal u ovoj ekstra beogradskoj zoni. Kako kaže Antić, prema zvaničnom cenovniku, to je bila cifra od 10 do 20 evra, a realna tržišna vrednost - 100 evra za zakup jednog kvadratnog metra. Samo po tom osnovu nije teško izračunati koliko su profitirali oni koji su besplatno koristili prostor, ili oni koji su ga izdavali u podzakup.




Izvor: novosti.rs

Poslanička kartica sva vrata otvara

Beograd -- Poslanicima Skupštine Srbije plaćen je benzin, stan, službeni telefon, vozač, imaju besplatne avionske karte, putarine, a imaju i platu veću od 100.000 dinara.

Kako pišu Novosti, u tim "privilegijama" uživaju samo ministri i poslanici, a ko kakve olakšice ima zavisi od toga da li je zauzeo ”fotelju” u Nemanjinoj ili na Trgu Nikole Pašića.

Kako je Novostima rekao šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović, premijer i svi ministri, dok su na funkciji, imaju na raspolaganju automobil i vozača 24 sata dnevno:

"Članovi Vlade imaju pravo na mobilne telefone i mesečno mogu da potroše najviše 5.000 dinara. Ministri policije i vojske imaju obezbeđenja, a mogu ga dobiti i drugi ukoliko MUP proceni da postoji bezbednosni rizik. Mogu da uposle do tri savetnika i putuju besplatno redovnim avionskim linijama, ukoliko je to jeftinije od korišćenja vladine letelice. Oni koji nisu iz Beograda mogu da dobiju stan na korišćenje", kazao je on.

Predsednik Administrativnog odbora u Narodnoj skupštini Zoran Babić kaže za Novosti da su oni ukinuli samo isplatu dnevnica i korišćenje službenih telefona.

"Parlamentarcima koji žive najmanje 30 kilometara izvan Beograda za dolaske na sednice plaćamo benzin, dok onima koji dolaze vozom ili autobusom refundiramo karte. Plaćamo im i parking ukoliko ne postoji slobodno mesto na platou ispred Skupštine, a poslanici iz unutrašnjosti dobijaju naknade za odvojeni život (40 odsto prosečne plate u Srbiji) i stanarinu (35.000 dinara) ukoliko to zatraže", ističe Babić.

Lepe privilegije imaju i nekadašnji šefovi države. Osim počasne titule "bivši predsednik", imaju i pravo na platu, kancelariju, savetnika i sekretara, službeni automobil i obezbeđenje godinu dana po prestanku mandata ili duže ukoliko je to potrebno.

Izvor: B92

I like it

Na šta je sve trošio "Glasnik"

Beograd -- Direktor JP "Službeni glasnik" prof dr Radoš Ljušić danas je, kao što je najavio nakon stupanja na dužnost, podneo novinarima izveštaj o zatečenom stanju.

Direktor "Glasnika" je istakao da je izveštaj o poslovanju u 2012. koji je juče u celini usvojio Nadzorni odbor prosledio Vladi Srbije na usvajanje i da je taj izveštaj dostupan za sve koji žele da ga u celini prouče.

Ljušić je naglasio da je zatekao rasipništvo u 2012, preveliki broj zaposlenih, posebno pod ugovorom, prepun magacin neprodatih knjiga, loše ugovore za saizdavaštvo na štetu "Glasnika" i izuzetno velike rashode a samo četiri miliona 418 hiljada dinara neto dobiti u prošloj godini što je za 94,6 posto manje nego u 2011.

 Na osnovu stare sistematizacije i postojećeg zakona o JP "Glasnik" iz 1992. prethodno rukovodstvo je od početnih 50 zaposlenih prošlu godinu završilo sa 412 stalno i 67 po ugovoru zaposlenih (479 ukupno). Pri tome je na jednom projektu digitalizacije službenih novina bilo angažovano 29 zaposlenih i taj broj je sveden na troje koji su spremni da posao dovrše do jeseni, rekao je on.

 Ljušić je najavio da priprema predlog novog zakona o "Glasniku" i novu sistematizaciju, pošto je starom bio predvidjen preveliki broj izmišljenih direktorskih i savetničkih mesta, i kao primer naveo 27 urednika i izvršnih urednika.

 On je upozorio da je prema novom Zakonu o javnim nabavkama oduzeto "Glasniku" ekskluzivno pravo da oglašava tendere osim za sume iznad 5 miliona dinara i to će u 2013. biti gubitak od 325 miliona dinara jer zakon počinje da važi od 1. aprila a iduće godine će taj manjak iznositi 450 miliona dinara što će direktno umanjiti prihode preduzeća za više od 45 posto.

 Prema usvojenom finansijskom izveštaju u 2012. "Glasnik" je ostvario ukupni prihod od milijardu i 515 miliona dinara a rashodi su bili milijarda i 482 miliona dinara, dok su rashodi u 2011. bili milijardu i 246 miliona dinara.

 Znači, za samo godinu dana rashodi su se povećali za 236 miliona dinara, što se iskazalo na drastično umanjenoj dobiti koja je u 2011 iznosila 85 miliona 950.000 a u 2012. četiri miliona 418.000 dinara, rekao je Ljušić.

 Kao primer novog poslovanja on je naveo da je u januaru ove godine uštedeo već 10 miliona dinara što, kako je rekao, prethodna vlast nije uspela za godinu dana. Osvrnuvši se na sekundarnu delatnost "Glasnika" - izdavaštvo, Ljušić je naveo da je za 2012. bilo predvidjeno da se objavi 185 naslova a štampano je 458 i to 269 samostalno i 162 u saizdavaštvu.

 Ne osporavajući da je bilo čak izuzetno dobrih knjiga LJušić je skrenuo pažnju na promašena izdanja među koja je kao najveće gubitnike naveo četiri časopisa koja je izdavao "Glasnik" i 5 kojih je pomagao. Pošto je na svakom od 1.000 primeraka tiraža gubio u proseku 1.900 dinara po primerku, odlučio je da, sa velikim žaljenjem, privremeno obustavi štampanje časopisa do finansijske stabilizacije kuće.


Takođe, kao velikog gubitnika naveo je kiosk izdanja kojih je bilo 53. Njihov ukupni tiraž bio je 284.330 a prodato je samo 108.483 primerka. Kao najgori primer je naveo brošuru "Pobunite se" štampanu u 22.000 primeraka a neprodato je ostalo 17.536 i roman Milovana Vitezovića "Lajanje na zvezde" koji je štampan u 15.000 a prodato je do sada 3.000 primeraka knjige. Zbog toga je odlučio da obustavi kiosk izdanja i traži nova rešenja.

 Veliki problem su zalihe knjiga i prema njegovim rečima su se u 2012. uvećale za 107 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu, što iznosi 149 odsto pošto su ukupne zalihe sada 586 miliona 439 hiljada dinara.

 Ljušić smatra da je to primer neprofitabilnog poslovanja i znak nekontrolisane i haotične produkcije. Kao primere sličnih "nedomaćinskih" vidova poslovanja on je naveo odnos prema magacinskom prostoru, jer je magacin u vlasništvu "Glasnika" dat u zakup jednoj perionici a "Glasnik" je iznajmio drugi za koji je plaćana kirija 7 miliona 204.800 dinara godišnje i davanje pozajmice od 54 miliona 300.000 dinara "Prosveti" u Čačku a umesto da se pozajmica vrati, Vlada je pripojila "Prosvetu" "Glasniku" i povećala broj zaposlenih za 13 a pozajmica je propala.

 Među saizdavačima koji su pokrili autorske honorare a prepustili sve ostale troškove "Glasniku" Ljušić je naveo "Dangraf", "Beogradsku knjigu" i "Čigoju" koji su umesto učešća u novcu dali "Glasniku" primerke knjiga koje su ostale neprodate.

 Ljušić je najavio da će tokom 2013. maksimalna štednja obuhvatiti smanjenje voznog parka, zabranu avansnog plaćanja za bilo koji ugovor (po deset godina su unapred plaćali kiriju za knjižare), raskidanje ugovora sa honorarnim saradnicima osim onih za koje će se pokazati da su neophodni jer će njihovi zadaci biti rasporedjeni na stalno zaposlene.

 Prema njegovoj "dijagnozi" javna preduzeća kojima pripada i "Glasnik" propadaju zbog rasipništva, nezainteresovanosti zaposlenih i njihovog prevelikog broja.

 On je preporučio novoj ekipi na čelu sa Nikolom Vujičićem koga je postavio za direktora izdavaštva da se orjentišu na profitabilne knjige a veoma retko da se objavljuju dela koja su od izuzetnog značaja za srpsku kulturu, da se pažljivo preispitaju svi ugovori koji su do sada sklopljeni jer su u nekim slučajevima bili angažovani ljudi koji su bili zaposleni na jednom do dva druga mesta ili su bili penzioneri.

 Prema njegovim rečima u buduće će se poštovati zadata procedura da svaki rukopis odlazi direktoru izdavaštva koji je dužan da ga prosledi, ukoliko smatra da rukopis to zaslužuje, uredniku odredjene edicije i da će zbog štednje izdavački plan za 2013. verovatno biti prepolovljen. To ne znači, dodao je Ljušić, da se neće veća pažnja posvetiti vrhunskoj beletristici primerenoj renomeu "Glasnika".

Izvor

BASNOSLOVAN HONORAR IZ DŽEPA GRAĐANA ZA PREDSTAVU „KONSTANTIN”
Kolundžijinom sinu država daje milione za idejno rešenje!
 26.02.2013
 
Dorijanu Kolundžiji, sinu Nade Kolundžije, očigledno ide dobro u životu i kada Demokratska stranka, čiji je njegova mama član, nije na vlasti. On će za idejno rešenje i izradu video-dizajna na predstavi “Konstantin”, koja će premijerno biti prikazana 27. februara u Nišu, dobiti 1.725.000 dinara, a istu sumu na svom računu imaće i reditelj predstave Jug Radivojević.

Dorijan će za ideju i izradu video-dizajna dobiti 1.725.000 dinara, a istu sumu primiće i reditelj predstave Jug Radivojević
 Naime, “Alo!” je došao u posed specifikacije ukupnih troškova, koji iznose 19.000.000 dinara, a gde se navodi koliki su honorari ljudi koji rade na predstavi. Ovu informaciju nam je potvrdio i predsednik Nadzornog odbora Narodnog pozorišta Dragan Aranđelović, koji nam je rekao:

 - Članovi Nadzornog odbora će detaljno analizirati specifikaciju i svoj izveštaj ćemo dostaviti odbornicima Skupštine grada. Ne samo da su enormni honorari autorima, nego se u spisku navodi i 600.000 dinara za marketing, a premijera nije nigde reklamirana - rekao je Aranđelović, dok direktor Narodnog pozorišta u Nišu Ivan Vuković na konferenciji za štampu nije želeo da komentariše zarade ljudi koji rade na predstavi “Konstantin”. On se u jednom trenutku ironično nasmejao i rekao da smatra da je malo novca potrošeno za tako dobru predstavu, dok je reditelj Jug Radivojević ocenio da je tekst po kojem su pripremili “Konstantina” najsvežiji i najintrigantniji komad u novijoj srpskoj literaturi.

 Inače, scenograf Aleksandar Denić dobija 1.150.000 dinara, kostimografkinja Bojana Nikitović 690.000, autor muzike Vladimir Pejković 345.000, Darko Kuzmanović za idejno rešenje i izradu rekvizite 314.000 i Igor Damnjanović za scenski pokret 230.000 dinara. O tome koliko košta predstava nije hteo da govori ni Radoslav Pavlović, savetnik predsednika Srbije i dramski pisac. On je više puta ponovio:

 - Tu aferu je napravio DS, ali koalicija je stabilna, neće biti izbora i Tomislav Nikolić ostaje predsednik Srbije - rekao je Pavlović.

 „Alo!” juče nije uspeo da stupi u kontakt sa Dorijanom Kolundžijom, a ni Nada Kolundžija se do zaključenja ovog broja nije javljala na telefon poznat redakciji.

Maminog sina svi angažuju!
 “Alo!” je prošle godine objavio da je Istorijski arhiv Beograda proglasio tajnom informaciju o visini honorara Dorijana Kolundžije, koga je država pre četiri godine postavila za kreativnog direktora ceremonije otvaranja i zatvaranja “Univerzijade 2009”.

 Direktor Arhiva Dragan Gačić je tada rekao da novčana nadoknada za Kolundžijin angažman ne sme biti otkrivena javnosti zato što bi se time „povredilo pravo na privatnost, pravo na ugled ili eventualno neko drugo pravo lica na koje se tražena informacija odnosi“. Inače, samo za poslednjih pet godina, Kolundžija je svoju radnu biografiju obogatio angažovanjem na poslovima kreativnog direktora festivala „Mikser“, koji organizuje NVO „Mikser“, a od 2007. angažovan je i kao umetnički direktor „Kioska“, platforme za savremenu umetnost koju organizuje NVO „Kiosk“. Zanimljivo je da su pomenute dve NVO u periodu od 2008. do 2011. iz budžeta dobile dotacije od preko 20 miliona dinara.


Izvor: .alo.rs