Бојан Пајтић: Војводина успешније користила средства фондова ЕУ од других делова Србије            
понедељак, 29. октобар 2012.

ВРШАЦ - Председник Владе Војводине Бојан Пајтић изјавио је данас у Вршцу да је Војводина до сада "много успешније" користила средства из европских фондова, него други делови Србије.



"Од око 50 милиона евра, колико је у IPA фондовима било намењено Србији, Војводина је повукла 87 одсто, односно више од 40 милиона евра", рекао је Пајтић приликом посете институцијама културе у Вршцу.

Он је казао да су Војвођани увек чвршће и масовније подржавали процес европских интеграција, него грађани из других делова земље.

Најавио је да ће покрајинска влада и убудуће, кроз финансирање програма прекограничне сарадње давати подршку локалним самоуправама.

"У ребалансу покрајинског буџета дефинисали смо око 80 милиона динара до краја године за ту подршку. У наредној, 2013. години, још снажније ћемо давати финансијску подршку томе, а преко Канцеларије у Бриселу лобирати за привлачење средстава из европских програма и фондова", рекао је покрајински премијер.

Пајтић је додао да ће Влада Војводине обучавати представнике локалних самоуправа да заједнички конкуришу и да обезбеде још више средстава у наредним годинама.

"Наш је задатак да се припремимо за још више фондова који ће нам бити на располагању као држави. Јер, да нисмо ми у Војводини искористили та средства, Србија би их изгубила, јер не би било довољно пројеката и програма који би могли да повуку она финансијска средства која су била намењена нашој земљи", казао је Пајтић.

Градонацелник Вршца Чедомир Живковић навео је да је од 2006. до 2012. године, реализовано 15 пројеката из различитих програма Европске уније, у вредности од 7,2 милиона евра.

Власник и директор Телевизије Лав Иван Бабић уручио је Пајтићу признање и статуу "Златни лаф", за отворен однос према медијима и вршачкој јавности посебно.

Пајтић је рекао да је то један од најлепших тренутака у његовој каријери.

"Када се бавите јавним послом, често сте изложени оштром и критичком оку јавности. Нема ништа лепше од тога ако је та јавност препознала отвореност и сусретљивост у мом раду", рекао је Пајтић.

(Бета)

РТС: Тужилаштво подигло оптужницу против Оливера Дулића            
понедељак, 29. октобар 2012.

Уместо оптужног предлога, Тужилаштво преквалификовало кривично дело и подигло оптужницу против Оливера Дулића, Небојше Јањића и Зорана Дробњака, сазнаје РТС. За кривично дело за које су оптужени предвиђена је казна од две до 12 година затвора.



Како је РТС-у потврђено у Специјалном суду, против бившег министра животне средине Оливера Дулића, његовог тадашњег заменика Небојше Јањића и в. д. директора "Путева Србије" Зорана Дробњака подигнута је оптужница због сумње да су злоупотребом службеног положаја прибавили имовинску корист у износу већем од 2,5 милиона динара предузећу "Нуба инвест" у Београду, а на штету буџета Србије.

За то кривично дело предвиђена је казна од две до 12 година затвора.

До промене квалификације кривичног дела, а самим тим и замене оптужног предлога оптужницом дошло је, како РТС сазнаје, након допуне кривичне пријаве полиције која је Тужилаштву доставила податке о неплаћеним дажбинама државним и јавним предузећима у поступку издавања грађевинских дозвола за постављење оптичких каблова.

Истовремено, истражују се и токови 5,6 милиона евра који су, уместо у инвестирање оптичке мреже, завршили на рачунима повезаних предузећа на Кипру, Сејшелима и у Холандији.

Како РТС сазнаје, Тужилаштво за организовани криминал до данас није добило податке од словеначких колега које, по замолници, проверавају пословање "Нуба холдинга".

(РТС)

MNOGE ZDRAVSTVENE USTANOVE OTEŽANO FUNKCIONIŠU
Izvor: PRESS
Bolnice širom Srbije u blokadi


Pare za lekove i materijal „pojeo" višak zaposlenih .... Istraga - Fond plaća 105.000 ljudi, a na spiskovima zdravstvenih ustanova je 125.000 imena. Država će istražiti ko je te ljude zaposlio i da li se za njihove plate trošio novac namenjen za sanitetski materijal i lekove

 Računi desetak zdravstvenih ustanova u Srbiji trenutno su blokirani, a mnoge bolnice su preko godine u blokadi bile i po nekoliko puta, dok su neke u tom stanju i po više od godinu dana, saznaje Press.

 Kako smo uspeli da saznamo, blokirani računi posledica su uglavnom nenamenskog trošenja novca, odnosno zaduživanja mimo ugovora sa Republičkom fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ipak, ove ustanove koliko-toliko funkcionišu, pošto se plate zaposlenima isplaćuju preko namenskih računa.

Krivi su prethodnici
 S druge strane, rukovodstva ustanova koje imaju finansijskih problema tvrde da je takvo stanje rezultat dugogodišnjeg gomilanja dugova, za koje uglavnom optužuju „prethodni menadžment, bezobzirno ponašanje dobavljača potrošnog materijala, kao i to što od države dobijaju mnogo manje novca nego što zaista troše za lečenje pacijenata".

Direktno plaćanje dobavljačima
 Sanja Mirosavljević objašnjava da je Vlada 14. februara ove godine donela odluku da putem ugovora o asignaciji fond direktno dobavljačima plaća lekove, energente, sanitetski i medicinski materijal, materijal za dijalizu, komponente krvi, ishranu bolesnika i sredstva za dezinfekciju, dakle sve što je neophodno za rad zdravstvenih ustanova koje su u blokadi.

 U RFZO kao primer ustanova koje su trenutno u blokadi navode Zdravstveni centar „Knjaževac" i Dom zdravlja u Prištini, iz tog stanja tek što su izašli Opšta bolnica „Đorđe Jovanović" u Zrenjaninu, DZ „Sveti Đorđe" u Topoli...

 - Zdravstveni centar u Knjaževcu, primera radi, u blokadi je od 29. jula 2011, a DZ „Priština" od 26. juna 2008. godine - navodi portparol RFZO Sanja Mirosavljević.

 Računi su u toku ove godine bili blokirani i Kliničkom centru Kragujevca, Zdravstvenom centru u Boru, Domu zdravlja u Žitorađi...

 Izvor Pressa otkriva da će država istražiti da li je rukovodstvo većine ovih ustanova nenamenski i nekontrolisano trošilo novac za sanitetski i potrošni materijal, kao i za zapošljavanje mimo ugovora sa fondom.

 - Fond plaća 105.000 zaposlenih u zdravstvu, a na spiskovima zdravstvenih ustanova je ukupno 125.000 imena. To znači da su oko 20.000 ljudi direktno zaposlile uprave bolnica i budi sumnju da se za njihove plate trošio novac koji je država davala za sanitetski i potrošni materijal i lekove koje ustanove same nabavljaju. I onda ga, naravno, nije bilo za te potrebe - objašnjava izvor Pressa.

Direktor ZC „Knjaževac" dr Miodrag Rašić objašnjava da je ta ustanova u blokadi zbog duga od 55 miliona dinara.

 - Reč je o nasleđenim dugovima koji dostižu ukupno 250 miliona dinara, a ja sam ovde tek mesec dana - kazao je Rašić.

ZC „Bor": Sve zbog presude
 U Opštoj bolnici u Zrenjaninu kažu da je njihov račun više puta ove godine bio blokiran.

 - Službena je tajna koji je iznos dugovanja. Najvažnije je da i pored finansijskih teškoća nije bila ugrožena zdravstvena zaštita pacijenata - ističu u ovoj bolnici.

 U Upravi ZC u Boru tvrde da su oni bili u blokadi samo dva dana u septembru, zbog jedne naplate izvršne presude, a slično objašnjenje ima i direktor DZ u Topoli dr Goran Đorđević.

 - Firma koja nam nabavlja laboratorijski materijal tužila nas je za iznos od tri miliona dinara, baš kao što je neke druge ustanove tužila za veće iznose. Najgore od svega je što su ćutali dok se dug nije nagomilao, umesto da nas upozore dok je iznos bio manji. S druge strane, mi smo na ime sanitetskog materijala prošle godine dobili 2,5 miliona dinara, a potrošili smo, što se može videti kroz fakture, oko 7,5 miliona dinara. Pojavljuje se nesklad u iznosima koji mi dobijamo od države i onog što smo dali pacijentima - tvrdi Đorđević i dodaje da ne raspolažu ni sa dovoljno novca za energente.

Kako je bačeno 600 miliona evra

Beograd -- Srbija uzaludno potrošila ogromna sredstva na finansijski oporavak državnih banaka zbog predloga zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka.

Kako piše Politika, država je na spasavanje svojih posrnulih banaka potrošila ni manje ni više 600 miliona evra.

Čije su to pare? Poreskih obveznika, podrazumeva se. Ministar finansija je, štaviše, bio izričit da su te pare potrošene „ni za šta”. Drugim rečima, pare su potrošene, a problemi nisu rešeni.

Otkud sad ova nova, pozamašna cifra o parama potrošenim na saniranje gubitaka u državnom bankarskom sektoru?

Upućeni kažu da tu valja sabrati sve što je država do sada dala na spasavanje loših banaka kroz dokapitalizaciju, ali i ono što će da plati za rešavanje problema stare i Nove Agrobanke i njenog prelaska u Poštansku štedionicu.

I sam Mlađan Dinkić je naveo da se u vladi piše ugovor o prenosu 250 osiguranih i 150 miliona evra neosiguranih depozita iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu.

Razliku između ovih 400 i pomenutih 600 miliona evra valja tražiti u svim dosadašnjim dokapitalizacijama Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd koje, uprkos, finansijskim injekcijama, nanovo posluju sa gubitkom.

Otkud Agenciji za osiguranje depozita čak 250 miliona evra da pokrije osigurane depozite Agrobanke? Upućeni kažu da je reč o novcu koji se prikupio tako što banke plaćaju premiju od 0,4 odsto na štedne uloge i deo depozita privrede. Znači, opet ga je obezbedio neko drugi. Sva je prilika da će se pokrivanjem pomenutog gubitka iscrpsti taj fond novca. Uostalom, agencija može banci preuzimaocu pružiti bespovratnu finansijsku podršku, a Republika Srbija će, ako se za to ukaže potreba, Agenciji nadoknaditi taj novac, piše u zakonu.

S obzirom na to da se projekat stvaranja Nove Agrobanke nije pokazao uspešnim, jer ona pravi dva miliona evra gubitka mesečno, jasno je da tu ne postoji živi novac koji može biti prenet u Poštansku štedionicu, a koji bi koliko sutra mogao biti isplaćen štedišama Agrobanke.

To je, uostalom, potvrdila i Agencija za osiguranje depozita svojim saopštenjem da će biti potrebno 250 miliona evra za sprovođenje zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, a sve radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

Taj novac obezbediće upravo Agencija za osiguranje depozita. Ostatak od 150 miliona evra, sva je prilika, biće pokriven emisijom državnih obveznica za formiranje Nove Agrobanke, ali i time što Poštanska štedionica dobija mrežu od 60 filijala stare Agrobanke.

Nenad Gujaničić, iz Sinteza invest grupe, kaže za Politiku da za sve ovo što nam se dešava sa ovim bankama nema boljeg argumenta od problema da državi uopšte nije mesto u vlasničkoj strukturi ovih finansijskih institucija.

"Kakve koristi poreski obveznici imaju od postojanja državnih banaka? Niti povoljnije kredite, niti bolje kamate na depozite... "

"Štaviše, često privatne banke nude bolje uslove kako za građane, tako i za privredu. Od državnih banaka jedinu korist imaju interesne grupe bilo da su zaposleni primljeni preko partijske linije ili pak korisnici kredita koji ih nikada ne bi dobili kod banaka koje uredno posluju na tržištu. Nažalost, tu nije kraj priče. Ove banke veoma često rizik u poslovanju percipiraju arbitrarno, odobravajući zajmove mimo tržišnih principa, a svedoci smo gde njihovo poslovanje na ovaj način vodi. Dakle, sasvim je dovoljno na tržištu da postoji jedna domaća banka, NBS, koja će nadzirati i regulisati tržište, dok bi najbolje bilo da se preduzetništvom (bankarstvom) bave predstavnici privatnog kapitala koji će snositi rizik za donete odluke", kaže Gujaničić.


Izvor: B92

"Trošili gradske pare za kampanju"

Subotica -- Odbornik SNS u Subotici Ilija Maravić optužio je lokalnu vlast da je budžetska sredstva koristila za finansiranje izborne kampanje.

On je rekao da vlast sada nastoji da "pokrije" gubitke u javnim preduzećima i budžetu Grada.

Maravić je na sednici Skupštine Subotice rekao da su korupcija i kriminal u vlasti, nezakonito i netransparentno trošenje novca iz budžeta osnovni razlozi zašto Grad ima velike troškove i umanjene prihode.

Prema njegovim rečima, vlast u Subotici, koju predvodi Demokratska stranka, namešta tendere za javne nabavke, grad je na nezakonit način gotovo ostao bez poslovnih prostora i ogromnih prihoda u korist pojedinaca, a i dalje se finansira prekobrojna administracija koja se svaki dan uvećava.

Odbornik SNS je naveo da se uvidom u rashode korisnika budžetskih sredstava u 2012. godini planiraju ogromni troškovi za plaćanje po ugovorima o delu i po osnovu specijalističkih usluga od preko 600 miliona dinara.

Na osnovu predloženih izmena, prema njegovim rečima, budžet se povećava za 508.876.000 dinara i iznosi 5,354 milijardi dinara.

Na današnjoj sednici raspala se odbornička grupa Liberalno demokratske parije (LDP) i formirana je nova odbornička grupa - Socijaldemokratska partija i Srpski pokret obnove (SDPS-SPO).

Odbornica Liberalno demokratske partije Josipa Ivanković će nastupati kao nezavisna odbornica u Skupštini Subotice u odborničkoj grupi Socijaldemokratske partije Subotice.

Do razlaza u odborničkoj grupi je došlo nakon što su na sednici gradskog odbora LDP-a odbornica Josipa Ivanković i član Gradskog veća zadužen za omladinu i turizam Vjekoslav Ostrogonac isključeni iz stranke, potvdio je za agenciju Beta menadžer LDP-a Robert Šebek.

Na današnjoj sednici Skupštine grada donesene su odluke o raspoređivanju budžetskih sredstava nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i donošenje Rešenja o razrešenju i imenovanju članova školskih odbora u pojedinim osnovnim školama.

Izvor: B92

Uhapšen Zoran Janjušević
 01. 11. 2012.

Pripadnici policije uhapsili su jutros Pavla Miljkovića (50), direktora preduzeća "Kargo logistički centar brodogradilišta Beograd" i Zorana Janjuševića (49), specijalnog savetnika u tom preduzeću, zbog sumnje da su počilini krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
 
Zoran Janjušević se sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja
Premijer Ivica Dačić rekao je da su akciju hapšenja izveli pripadnici MUP-a Srbije i Policijske uprave Beograda, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.


 Miljković se sumnjiči da je od 1.januara 2006. do 1.januara 2010. godine, uz podstrekivanje Janjuševića, davao naloge finansijskoj službi da odobrava plaćanja na teret ovog preduzeća za radove koji su izvršeni na kući u Tolstojevoj ulici broj 7, čiji je vlasnik Janjušević. Time je pomentom preduzeću napravljena šteta od 800.000 evra.
 
Reporteri "Blica" bili su jutros ispred Janjuševićeve vile u Tolstojevoj 7, gde su zatekli samo zamenika šefa obezbeđenja.

- Molim Vas udaljite se. Kao da se dogodila svetska senzacija. Nemojte da slikate - bio je neprijatan član obezbeđenja. 

Viši sud u Beogradu obustavio je u decembru 2010. godine istragu protiv Zorana Janjuševića, Nemanje Kolesara i još dvojice osumnjičenih da su zloupotrebili službeni položaj u vezi s privatizacijom fabrike cementa "Novi Popovac" kod Paraćina.

Istraga protiv Kolesara, Janjuševića, Darka Križana i Miroljuba Jakovljevića vođena je pet i po godina i okončana krajem prošle godine, kada je predmet prosleđen tužilaštvu na odluku.

 

Istraga protiv nekadašnjeg šefa kabineta premijera Srbije Zorana Đinđića (Kolesara), kao i protiv Križana, Jakovljevića i Januševića pokrenuta je u aprilu 2004. godine.


 U vreme raspisivanja tendera za prodaju Cementare, predsednik Upravnog odbora bio je Kolesar, a direktor Križan. Jakovljević je bio direktor firme MCS grup, a Janjušević visoki funkcioner Vlade Srbije.


 U zvaničnim dokumentima je navedeno da je istraga bila pokrenuta zbog sumnje za zloupotrebu službenog položaja.


 Švajcarska kompanija je, kako se ističe, "u nekoliko navrata" uplatila oko 2.000.000 dolara na račun firme "Majron Sejls limited" sa Sejšelskih ostrva, čiji je vlasnik Janjušević.


 Sa tog računa 355.000 dolara prebačeno je, kako se tvrdi, na privatni račun Kolesara, zatim 250.000 na Križanov i 860.000 na račun Jakovljevića.
 Preostali iznos je završio na "nerizidentijalnom" računu firme "Majron Sejls limited".


Izvor: Blic.rs

Za subvencije proćerdano 10 mlrd. €
 Izvor: NIN

Beograd -- Samo iz budžeta za poslednjih devet godina potrošeno je 4,5 milijardi evra na subvencionisanje svega i svačega ali bez merljivih rezultata, piše Nin.

Ako se tome dodaju i podsticaji iz budžeta lokalnih samouprava i indirektne subvencije, za devet godina na razne podsticaje proćerdano je više od 10 milijardi evra, piše NIN u najnovijem broju.

Ekonomisti ističu da je u Evropskoj uniji cilj subvencija da zaštiti domaće proizvođače od nelojalne konkurencije, dok se kod nas pare poreskih obveznika bacaju u bunar i uglavnom se dodeljuju kao kompenzacija za nedostatke i pogrešne odluke vlasti.

 Tako se nedovoljna pravna sigurnost i nepostojanje podsticajnog poslovnog ambijenta zamenjuje dodelom budžetskog novca investitorima za otvaranje radnih mesta, loše poslovanje i neproduktivnost javnih i državnih preduzeća nagrađuje se njihovim veštačkim održavanjem u životu pomoću subvencija, agrar se podstiče bez prave analize proizvodnje i potreba za subvencijama…

 Sagovornici NIN-a najviše kritikuju odluku države da dodeljuje subvencije za novootvorena radna mesta.
"Ovo je bila katastrofalna odluka države koja nema nikakvog efekta ni na privredni rast, ni na zaposlenost. Slovenačka Mura je, na primer, kupila imovinu Prvog maja iz Pirota za nešto više od dva miliona evra. Zaposleni su dobili otkaz da bi onda bili ponovo zaposleni, a Mura je od države dobila više od šest miliona evra, odnosno po 5.000 evra po svakom zaposlenom. Eto kako se troši novac poreskih obveznika“, smatra poreski stručnjak Saša Radulović.

Janjušević i ranije bio pod istragama

Slučajevi gde je Janjušević pominjan kao glavni, ili jedan od glavnih aktera:
 
 afera "Sejšelska ostrva"
 afera "Mobtel"
 afera "Delimustafić"

 Zoran Janjušević, koji je danas uhapšen zbog krivičnog dela podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, javnosti je postao poznat kao savetnik premijera Zorana Đinđića, najpre za poljoprivredu, a kasnije za bezbednost

 Tokom prethodne decenije više puta je bio pod istragom, ali je najpoznatija bila afera "Sejšelska ostrva" - zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa privatizacijom fabrike cementa "Novi Popovac" kod Paraćina.

 Međutim, posle više od šest godina istrage 30. juna 2010. godine, Više tužilaštvo u Beogradu odustalo je od krivičnog gonjenja Janjuševića i ostalih osumnjičenih zbog nedostatka dokaza.

 Tom istragom bili su obuhvaćeni i nekadašnji Đinđićevog šefa kabineta Nemanja Kolesar, kao i Darko Križan i Miroljub Jakovljević.

 U zahtevu za istragu tužilaštvo je tada tvrdilo da su se Kolesar i Križan 2001. godine, u vreme raspisivanja tendera, dogovorili sa "Holcimom", da njihovo preduzeće "Brajtenburger" bude proglašeno za najpovoljnijeg kupca.

 Navodi se i da je švajcarska kompanija "u nekoliko navrata" uplatila oko 2.000.000 dolara na račun firme "Majron Sejls limited" sa Sejšelskih ostrva čiji je vlasnik Janjušević.

 Sa toga računa 355.000 dolara prebačeno je, kako se tvrdi, na privatni račun Kolesara, 250.000 na Križanov i 860.000 na račun Jakovljevića.

 Preostali iznos je završio na "nerizidentijalnom" računu firme "Majron Sejls limited".

 Međutim posle višegodišnje istrage tužilašvo je zaključilo da nema dovoljno dokaza pa nije podiglo optužnicu.

Mediji i istražni organi su Janjuševića povezivali i sa aferom "Mobtel".
 U medijima je dovođen je u vezu i sa aferom "Delimustafić" i sumnji da je, kao stečajni upravnik beogradskog brodogradilišta, bivšem ministru policije Bosne i Hercegovine Aliji Delimustafiću izdao poslovni objekat u tom brodogradilištu.

 Janjušević je 3. marta 2007. prvostepenom presudom osuđen u Trećem opštinskom sudu u Beogradu na uslovnu kaznu od godinu dana i osam meseci zatvora, zbog utaje preko sedam miliona dinara poreza. Pored toga Janjuševiću je izrečena i novčana kazna od 800.000 dinara.

 Sudsko veće kojim je predsedavala sudija Zorica Milosavljević tada je utvrdilo je da je Janjušević od februara do jula 2003. godine sa računa svoje firme "Majron sejls LTD", registrovane na Sejšelima, nekoliko puta prebacio novac na privatni devizni račun u "Cepter banci".

On je u potpunosti izbegao da plati porez na prihode u ukupnom iznosu od 7.702.665 dinara.
 U svojstvu bivšeg stečajnog upravnika beogradskog preduzeća "Brodotehnika", Janjušević je na suđenju u Drugom opštinskom sudu, 2005. godine, negirao da je počinio krivična dela zloupotrebe službenog položaja i izbegavanja plaćanja poreza, koja su mu optužnicom stavljena na teret.

 Janjuševića je optužnica teretila i da je, zajedno sa zamenikom stečajnog upravnika "Brodotehnike" Darinkom Isailović, unošenjem netačnih podataka u obrazac za obračun poreza izbegao plaćanje poreza na promet i usluge, kao i poreza na dohodak zaposlenih i penzijsko i invalidsko osiguranje u ukupnom iznosu od oko 9,5 miliona dinara.

 Svojevremeno su banjalučke "Nezavisne novine" objavile njegovu biografiju u kojoj je navedeno da je rođen u Sarajevu 22. avgusta 1960, a da u Beogradu živi od 1993. godine.

 Kako je naveo u svojoj biografiji, završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, ali su mediji navodili da je radio na mestima sa srednjom školskom spremom. Bio je pripravnik u poznatoj sarajevskoj firmi "Energoinvest".

 Prema navodima "Nezavisnih", od maja 1992. do početka 1993. bio je vozač šefa DB u istočnom sarajevu Dragana Kijca.

U vreme izbijanja tada poznate "afere Delimustafić" i sumnji da je, kao stečajni upravnik beogradskog brodogradilišta, bivšem ministru policije Bosne i Hercegovine Aliji Delimustafiću izdao poslovni objekat u tom brodogradilištu, Janjušević je, kako su pisale "Nezavine", potvrdio da je bio radnik DB RS, ali da mu je početkom 1993. godine Kijac potpisao sporazumni raskid radnog odnosa.

 Janjušević je izjavljivao da u vreme rata u BiH nikada nije sreo Delimustafića, jer su bili na suprotnim stranama.

 On je pre godinu i po dana podneo krivičnu prijavu za klevetu protiv tadašnjeg poslanika Jorgovanke Tabaković, sadašnjeg guvernera NBS, koja je za skupštinskom govornicom njega i Nemanju Kolesara optužila za korupciju.

 Janjušević je jutros uhapšen pod sumnjom da je kao specijalni savetnik "Kargo logističkog centra brodogradilišta Beograd" izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja, a za isto delo uhapšen je i direktor preduzeća Pavle Miljković (50).

 Janjušević se tereti da je podstrekivao Miljkovića da od 1. januara 2006. do 1. januara 2010. godine, daje naloge finansijskoj službi da odobrava plaćanja na teret ovog preduzeća za radove koji su izvršeni na kući u Tolstojevoj ulici broj 7, čiji je vlasnik Janjušević.

 Time je pomentom preduzeću napravljena šteta od 800.000 evra.


Izvor: Tanjug

Otkrivene nove zloupotrebe Dušana Borovice, uhapšen direktor njegove firme
06. 11. 2012.


Direktor JP "Razvoj" iz Žitišta Jovan Mandić, direktor Privrednog društva "Borovica transport" Dragan Janićijević i Miodrag Delić iz Beograda, privedeni su u nastavku akcije suzbijanja korupcije, saznaje "Blic".

Mandić, Janićijević i Delić privedeni su zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja oštetili JP "Razvoj" za 1.400.000 evra.

 Akciju su sproveli pripadnici Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Zrenjanin u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu.

 Ovim proširenjem istrage obuhvaćeni su i Dušan Borovica i Zdravko Ilić, koji su već u pritvoru.
Osumnjičeni su aprila ove godine zaključili dva ugovora po osnovu kojih je, za potrebe javnog preduzeća „Razvoj“ Žitište, „Vojvodina put“ trebalo da obavi sanaciju i rehabilitaciju saobraćajnica u opštini Žitište i sanaciju ulica u mesnim zajednicama te opštine.

Ugovorena vrednost radova iznosila je 354.619.848 dinara, a sredstva za izvšenje tog posla obezbeđena su iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. „Vojvodina put“ je, nakon toga, ugovoreni posao prenela na podizvođača „Borovica transport“.

Izvršenim proverama, utvrđeno je da je „Vojvodina put“, od Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, do sada naplatila 230.229.238 dinara, a na osnovu ispostavljenih privremenih situacija, čijom proverom je utvrđeno da su u istima fakturisani i radovi koji nisu izvedeni u prikazanom obimu u ukupnom iznosu od 161.002.586 dinara.

Takođe, osumnjičeni su overavli privremene situacije pečatom brata blizanca jednog od uhapšenih, inače zvaničnog nadzornog organa.

Deo sredstava u od 121.408.777 dinara, privredno društvo „Vojvodina put“ uplatilo je firmi „Borovica transport“ za poslove koji realno nisu izvedeni od strane ovog privrednog društva.

Na taj način oštećeno je javno preduzeće „Razvoj“ Žitište, odnosno Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, za oko 1.400.000 evra i pribavljena je protivpravna imovinska korist preduzećima „Vojvodina put“ AD Zrenjanin i „Borovica transport“.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Zrenjaninu.


Izvor: Blic.rs

Uhapšen Jovica Stefanović Nini

 Kriminalistička policija privela je bivšeg generalnog direktora "Jugoremedije" Jovicu Stefanovića Ninija, bivšeg direktora za organizaciona, ekonomska i pravna pitanja te fabrike Zlatka Markovića i direktorku preduzeća "Nini DOO" Olgu Antić, rečeno je Tanjugu u MUP-u.

 Oni se sumnjiče da su zloupotrebom službenog položaja na štetu "Jugoremedije" Stefanoviću pribavili korist od oko 7,5 miliona evra.

 Stefanović, koji je vlasnik preduzeća "Jaka 80" iz Makedonije, je preko firme MD "Nini" iz Niša 2002. godine na javnoj aukciji od Agencije za privatizaciju kupio 42 odsto akcija zrenjaninske fabrike iz državnog portfelja, prenosi RTS.

 Osumnjičeni su u periodu od marta 2006. godine do februara 2007. godine uvećavali fakture za nabavku sirovina za proizvodnju lekova AD "Jugoremedije" od AD "Jaka 80" iz Radoviša koje je tu istu sirovinu poreklom iz Indije nabavilo po 70 puta nižoj ceni od prodajne.

 "Na osnovu ovako uvećanih faktura osumnjičeni su pribavili imovinsku korist preduzeću AD 'Jaka 80' iz Radoviša čiji je vlasnik Jovica S. u ukupnom iznosu od 396.414.220,40 dinara, a na štetu AD 'Jugoremedija' Zrenjanin", navodi se u saopštenju MUP-a.

 Takođe je, napominje se, na isti način preduzeće MD "Nini" nabavljalo sirovinu od inodobavljača iz Indije, Nemačke i Italije po 50 puta nižoj ceni od prodajne preduzeću AD "Jugoremedija".

 "Na osnovu ovako uvećanih faktura pribavljena je imovinska korist MD 'Nini' čiji je takođe vlasnik Jovica S. u iznosu od 176.815.273,78 dinara, a na štetu AD 'Jugoremedija' Zrenjanin", dodaje se.

 Na ovaj način, zaključuje se u saopštenju, uvećevanjem faktura pribavljena je ukupna korist preduzećima MD "Nini" i AD "Jaka 80" koja su u vlasništvu Jovice S. u ukupnom iznosu od oko 7.500.000 evra, a na štetu AD "Jugoremedija" Zrenjanin.
 Stefanović je poznat i iz afere o privatizaciji "Srboleka" 2005. godine, a zbog sumnje da je oštetio tu farmaceutsku kompaniju za više od pet miliona evra uhapšen je 2010. godine, ali ubrzo pušten.

 Nadležna tužilaštva ispitivala su u avgustu ove godine 18 od 24 privatizacije koje su sprovedene u Srbiji a koje su rezolucijom Evropskog parlamenta označene kao sporne. Među spornim privatizacijama tada se našla i fabrika za proizvodnju lekova "Jugoremedija".
 Podsećamo da su u avgustu lišene slobode četiri osobe iz Jugoremedije zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja i oštetitili zrenjaninsko preduzeće za oko 600.000 evra.
 
 U tadašnjoj akciji pripadnika MUP-a, Uprave kriminalističke policije i Policijske uprave Zrenjanin uhapđeni su vršilac dužnosti generalnog direktora "Jugoremedije" A.D. iz Zrenjanina Zdravko D., vršilac dužnosti direktora u „Luksol farmacije" D.O.O i „Penfarm" D.O.O Milan Z., sudski veštak Stevan G. i finansijski direktor, "Jugoremedije" Ankica M.
Vucić:  Biće većih slučajeva od Jugoremedije
 
 Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u narednih nedelju dana biti još većih predmeta nego što je Jugoremedija, jer se nastavlja rad i po drugim korupcionaškim predmetima a ne samo kada je u pitanju ta kompanija.
 Podsetivši da je Jugoremedija jedna od 24 sporne privatizacije Vučić je novinarima u parlamentu rekao da se država ponaša odgovorno i da svakog dana radi težak posao kada je u pitanju borba protiv korupcije.
 On je dodao da su zbog toga izloženi sudu javnosti a da su ljudi koji se neposredno bave time izloženi raznim drugim pritiscima i opasnostima.
 "Država radi svoj posao. U ovoj zemlji će se poštovati zakon bez obzira ko je na vlasti", poručcio je Vučić.

Izvor: tanjug