Izvor: Beta
DS traži 160.000 evra nađenih u Kneževićevom sefu

 Demokratska stranka u Zrenjaninu zatražila je danas da joj bude vraćeno 160.000 evra pronađenih 2008. godine u sefu, posle hapšenja šefa tadašnjeg funkcionera te stranke Gorana Kneževića, koji je aktuelni ministar poljoprivrede

Zrenjaninski DS je u saopštenju naveo da je Specijalni sud u obrazloženju oslobađajuće presude Kneževiću potvrdio da novac pripada DS-u, dok je sam Knežević u tokom postupka tvrdio da je u sefu pronađen stranački novac prikupljen donacijama. Kneževiću je pred suđeno po optužnici za zloupotrebe u dodeli građevinskog zemljišta i on je prvostepenom presudom oslobođen te optužbe.

 "Ukoliko i posle žalbe tužilaštva takva presuda ostane na snazi, logično je da se novac vrati Demokratskoj stranci, a kako stranka nema saznanja o poreklu ovog novca, celu sumu u iznosu 160.000 evra usmerila bi u humanitarne svrhe", naveo je zrenjaninski DS. DS je ocenio da je postupak protiv Kneževića naneo veliku štetu stranci i svemu što je činila u političkom i privrednom miljeu grada u proteklih deset godina.

 "Prvostepena oslobađajuća presuda Kneževiću, optuženom za organizovani kriminal, dočekana je sa olakšanjem za članove DS u Zrenjaninu jer je time skinuta anatema sa stranke i funkcionera, koji su danas u Gradskom odboru DS u Zrenjaninu i koji su oslobođeni optužbi", navodi se u saopštenju.

I-A! Vlast nas opet namagarčila, odustali od ukidanja agencija
 12. 11. 2012.


Koliko ukupno Srbija danas ima agencija, fondova, zavoda, kancelarija, direkcija i regulatornih tela i koliko sve zajedno to košta, niko u državi pouzdano i precizno ne zna. Fiskalni savet je na osnovu dobijenih podataka izbrojao 156 tela, a procene su da sve one godišnje koštaju više od milijardu evra.
 


U predizbornoj kampanji najavljivano je da će biti ukinuto čak sto agencija, da bi se konstituisanjem vlasti taj broj sveo na 60. Zatim je Ministarstvo finansija i privrede napravilo spisak za ukidanje od samo dvadesetak, da bi na kraju u parlamentu bilo izglasano gašenje samo sedam takvih tela.

 - Mi smo odavno tražili da se ukine 131 državna agencija i da se više od 820 miliona evra, koliko godišnje one koštaju privredu koja puni budžet, preusmeri kao osnivački kapital Razvojne banke Srbije. Izgovor pod kojim su prethodne vlade otvarale ove agencije objašnjavajući da se bez njih ne može apsolutno ne stoji. Iako je vodeća privredna sila EU, Nemačka ima svega šest takvih agencija, Finska devet, Češka 11, a susedna Hrvatska je najavila da će se broj od 47 prepoloviti, preciziraju u Uniji poslodavaca Srbije.

 Dosadašnje neracionalno ponašanje države, stav je stručnjaka, ne znači da treba sve redom ukinuti, ali se konačno i brzo mora sve racionalizovati i primeriti finansijskom stanju države.
 


- U budžetu nema popisa svih državnih agencija i ostalih tela. Nema ni broja zaposlenih. Nema nikakvih objašnjenja o tome kome tačno idu subvencije, nema popisa imovine, pa se i ne zna ko čime raspolaže. Po tome ovaj budžet nije ni bolji ni lošiji od prethodnih. Kao i svi prethodni, ni ovaj budžet nema analizu i strukturu troškova na nekom nivou koji omogućava diskusiju - konstatuje Saša Radulović, finansijski i poreski konsultant.


 Dodatni problem je činjenica da je u poslednjih deset godina, iako je to nedvosmislena zakonska obaveza, samo nekoliko puta u parlamentu usvajan završni račun realizovanih budžeta. Tek tada se pokažu svi stvarni troškovi. Za javnost je ostalo nepoznato kako, koliko i za koje namene su trošena sredstva za osam od poslednjih deset godina.


-Blic.rs

A ja naivan mislio kako ce to Toma sve da izmeni 

eto vidis da si spor. 

Državna revizorska institucija podnela krivičnu prijavu protiv Dulića

Državna revizorska institucija (DRI) podnela je danas krivične prijave protiv 16 ljudi, među kojima je i bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić zbog nenamenskog trošenja državnog novca za 2010. godinu.


Dulić se tereti da je kao bivši predsednik Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine postupak dodele bespovratnih sredstava nije sproveo u skladu sa važećim pravilnikom tog fonda, pa je dodelio novac prvoj petorici podnosilaca zahteva na konkursu.
 
Krivične prijave su podnete i protiv članova Fonda za zaštitu životne sredine Nemanje Komazeca, Verice Noveski, Gorana Trivana i Šimona Đarmatija, kao i direktorka Fonda Željke Jurakić i odgovornog lica u Sektoru za planiranje Dragana Vasiljevića.
 
DRI je zbog nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta Beograda za 2010. podnela krivične prijave protiv sekretara Sekretarijata za saobraćaj Dragoljuba Đakonovića, direktora Direkcije za javni prevoz Snežane Perović i direktora Direkcije za puteve Ivane Vuletić.
 
Krivične prijave Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnete i protiv sekretara Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Predraga Petrovića, sekretara Sekretarijata za sport i omladinu Ace Kovačevića i sekretara Sekretarijata za socijalnu zaštitu Vladana Đukića.
 
DRI je podnela krivične prijave i protiv direktorka Agencije za javne nabavke Branislava Jankovića, direktora Agencije za investicije i stanovanje Marka Blagojevića i direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Dejana Jovanovića.
 
DRI je nadležnim prekršajnim sudovima podnela zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 22 osobe iz Beograda, Užica, Niša Čačka, Novog Sada, Kostolca, Jagodine i Kraljeva zbog nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama u 2011. godini.
 
Zahtevi za pokretanje prekršajnih potupaka podneti su protiv bivšeg ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, sekretara u Ministarstvu pravde Maje Matije Ristić i Ivane Marković, kao i pomoćnika ministra pradve Jagode Jeličić.
 
Prekršajna prijava je podneta i protiv generalnog direktora JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" Cvije Babića i njegovog pomoćnika Dragoslava Bulatovića.
 
DRI je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnela i protiv bivšeg generalnog direktora GSP "Beograd" Milete Radojevića i direktora beogradskog javnog preduzeća "Gradsko stambeno" Slobodana Miljkovića.
 
Državni revizori su do sada podneli 193 prijave za utvrđene nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava, od kojih su 162 prekršajne prijave, 29 prijava je za privredni prestup, a tri su bile krivične. Sve prijave su procesuirane, doneto je sedam pravosnažnih presuda - šest osuđujućih i jedna oslobađajuća.
 
Prijave su podnete zbog zloupotreba utvrđenih posle kontrole trošenju novca iz republičkog budžeta za 2008. i 2009. godini, a kontrola je obuhvatila i određen broj budžeta lokalnih samouprava i finansijskih izvestaja javnih preduzeća.

Izvor: Blic

21.11.2012.
Suprug pomoćnice gradonačelnika optužen za korupciju
 Autor Predrag Blagojević Izvor Južne vesti | Niš
 
Miloš Kostić suprug nedavno postavljene pomoćnice gradonačelnika Niša za ekonomska pitanja Dejane Kostić optužen je za korupciju u predmetu vrednom 660.000 evra.

Posle petogodišnje istrage, protiv Kostića i još četvoro direktora Jugoistoka Osnovno javno tužilaštvo pokrenulo je 31. jula ove godine krivični postupak zato što su bez sprovođenja tendera, direktnom pogodbom, potpisali ugovor sa novosadskim preduzećem "Energosoft" o nabavci računarskog programa za obračun potrošnje struje.

Na spisku okrivljenih su Aleksandar Janjić tadašnji generalni direktor Jugoistoka, Miloš Kostić rukovodilac Centra za informacione tehnologije, Dragan Tošić finansijski direktor, Miroljub Jovanović komercijalni direktor i Radica Vučković direktor za logostiku Jugoistoka.

Kako se navodi u tužbi u koju su Južne vesti imale uvid, oni su bez znanja Upravnog odbora oktobra 2005. godine potpisali ugovor vredan 170.000 evra bez sprovođenja javne nabavke, direktnom pogodbom, a zatim do maja 2007. sklopili još 11 ugovora po kojima je istom preduzeću isplaćeno čak 666.600 evra.

Na teret im se stavlja i da su slagali republičku Upravu za javne nabavke da je reč o nadogradnji postojećeg softvera, iako je reč o potpuno novom proizvodu.

Povrh svega, piše u tužbi, Jugoistok nije "u potpunosti realizovao i implementirao" kupljeni softver, već se i dalje obračun vrši pomoću starog, koji su napravili programeri niške elektrodistribucije.

 
Dejana Stefanović Kostić
Dejana Stefanović Kostić (SNS) pre 15tak dana je postavljena za pomoćnika gradonačelnika za ekonomska pitanja, a i sama je od 2005. godine zaposlena u Jugoistoku, gde trenutno radi kao samostalni stručni sradnik za plan i analizu.

Međutim, kaže da tužba za korupciju protiv njenog supruga neće uticati na obavljanje njene visoke javne funkcije.

- Mi smo odrasli ljudi i svako nosi svoj krst - kratko je prokomentarisala Stefanović-Kostić.

20.11.2012.
Korupcija u nabavci dečijih igračaka
 Autor P. Blagojević i B. Roganović Izvor Južne vesti | Prokuplje
 

Bivši predsednik Prokuplja Milan Arsović (DS) platio je čak 90.000 evra opremanje 3 dečija igrališta plastičnim, turskim mobilijarom.

Za svako od igrališta postavljenih u Osnovnoj školi "9. oktobar", Đurevačkom naselju i Ulici Veljka Milankovića plaćeno je u proseku oko 30.000 evra, pokazuje dokumentacija do koje je došla Koalicija za nadzor javnih finansija.

Pored toga, umesto da sve kupi kroz jedan tender, Opština je nabavku igrališta podelila na 3 dela. Time je, zbog cene manje od 3 miliona dinara po nabavci, izbegnuto javno objavljivanje oglasa, a poziv je upućen na adresu 3 unapred odabrana preduzeća.

U sva 3 slučaja ponude su dostavile iste firme, a pri tom uvek su dve iste imale ponude koje su skuplje od maksimalne cene i odbacivane su, pa je posao dobijala treća. Vredi pomenuti i da su sva tri ugovora potpisana istog dana.

U Koaliciji za nadzor javnih finansija smatraju da je bila očigledna namera da se po pojednostavljenoj proceduri ugovori zaključe sa unapred izabranim ponuđačem.

- U prilog ovoj tvrdnji govore i činjenice da je Komisija za javne nabavke prilagodila predmet nabavke određenom proizvođaču, odnosno njegovom distributeru, tako što je jasno označila model proizvoda koji se nabavlja - kaže Dragan Dobrašinović iz Koalicije.

Međutim, i pored svih spornih događaja, predsednik Opštine je ugovore sa prokupačkom firmom "Proeuro biznis" potpisao i pre isteka roka za eventualnu žalbu ostalih ponuđača.
 
Milan Arsović, arhivska fotografija

Milan Arsović je negirao krivicu i kaže da iza svih odluka u ovom poslu stoji saglasnost i odluka lokalnog Parlamenta kao i Opštinskog veća.

- Radi se o političkom progonu članova Demokratske stranke. Ovo je samo jedan pokušaj u nizu obmanjivanja građana Prokuplja i skretanja sa glavne teme u gradu, a to je nezaposlenost i nerealizacija započetih projekata - tvrdi Arsović.

Draginu i Nikeziću određen pritvor
 Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Bivšem ministru Saši Draginu, vlasniku "Ces Mekona" Zvonimiru Nikeziću i još sedam osoba, nakon privođenja zbog malverzacija, određen pritvor od 48 sati.

Akciju privođenja sprovela je jutros Radna grupa Uprave kriminalističke policije.

Policija je svima odredila zadržavanje do 48 sati u kom roku će svi biti saslušani zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja, davanje i primanje mita, naglasio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.

Krivičnom prijavom uhapšeni se terete da su učinili niz nepravilnosti u vezi sa prometom regresiranog mineralnog đubriva u toku 2009. i 2010. godine koje je po Uredbama Vlade Srbije bilo namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u kojima država ima svoj kapital.

"To đubrivo su osumnjičeni prodavali licima koja na njega nisu imala pravo i omogućili su da četiri privatna privredna društva dobiju vestačko đubrivo po povlasćenim cenama i na taj način pribave imovinsku korist u iznosu od 470 miliona dinara, ili oko pet miliona evra u to vreme, a da za taj iznos istovremeno oštete budžet Republike Srbije", ukazao je tužilac za organizovani kriminal.

 On je precizirao da je u ovom slučaju je Azotara Pančevo pribavila imovinsku korist u iznosu od 470 miliona dinara, jer je iskoristila pravo i iz budžeta Reopublike Srbije povukla iznos koji je bio namenjen za regresiranje proizvodnje mineralnog đubriva.

 Radisavljević je rekao da su u tužilaštvo na saslušanje, osim Dragina i Nikezića, privedeni i bivši predsednik Upravnog odbora HIP Azotare Pančevo Radoslav Vujačić, bivši zamenik direktora Azotare Mihajlo Grujić, bivši direktor PKB-a Milan Veljović, bivši direktor poljoprivrednog dobra "Aleksa Šantić" kod Sombora Arsenije Katanić, bivši direktor kruševačkog Instituta za krmno bilje Dragi Lazarević, bivša direktorka firme "Invej" Verica Spasić i vlasnik preduzeća "Terabo" Borislav Stojković.

Za dve osobe, koje se sumnjiče za učešće u krivičnom delu, se još uvek traga.

 Nakon saslušanja tužilaštvo će odlučiti o pokretanju istrage, a sudija za prethodni postupak odlučiće o zahtevu tužilaštva da se osumnjičenima odredi pritvor.

 Saša Dragin je od 2004. do 2007. godine obavljao poslove zamenika sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, da bi u maju 2007. godine postao ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Od jula 2008. do marta 2011. godine bio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

 Zvonimir Nikezić, javnosti je poznat kao vlasnik konsultantske kuće "Ces Mekon", a u upravnom odboru Agrobanke bio je predstavnik državnog udela. Početkom septembra saslušan je kao svedok u istrazi povodom Agrobanke.

 Nikezićev "Ces Mekon" radio je i na brojnim privatizacijama firmi kao što su "Knjaz Miloš", "Frikom", "Mlekara Šabac", "Trajal", "Beograd film", "Seme", "Veterinarski zavod Zemun", koje je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao sumnjive. Takođe, Nikezić je bio i dugogodišnji saradnik bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.

Afera "pšenica"
HAPSE KRUPNE ZVERKE: Pod istragom Peconi, Drakulić i Milija Babović!
21:12, 24.11.2012.

Tužilaštvo i policija vode istragu protiv ovih poznatih biznismena, ali i uhapšenog Radosava Vujačića, zbog preprodaje pozajmljene pšenice

BEOGRAD - Nova zloupotreba u Azotari!
Protiv Predraga Rankovića Peconija, Zorana Drakulića i u subotu uhapšenog Radosava Vujačića tužilaštvo i policija vode istragu zbog sumnje da su na preprodaji pozajmljene pšenice oštetili HIP „Azotaru“ iz Pančeva za 18 miliona evra, saznaje Kurir.

Krajem februara 2010. godine HIP „Azotara“ je s Direkcijom za robne rezerve zaključila ugovor o zajmu 50.000 tona merkantilne pšenice s rokom vraćanja do početka februara 2011.

- U ime „Azotare“ ugovor je potpisao Radosav Vujačić, koji je i imenovan za privremenog zastupnika kapitala te firme, a istovremeno je obavljao funkciju predsednika Upravnog odbora istog preduzeća - kaže naš sagovornik iz istrage.Cena pšenice koja je utvrđena na produktnoj berzi u Novom Sadu bila je 12,15 dinara po kilogramu.

Tu pšenicu „Azotara“ je sredinom marta 2010. po ceni od 11 dinara po kilogramu prodala firmi „Invej“, čiji je vlasnik Predrag Ranković Peconi.Početkom aprila 2010. „Azotara“ zaključuje ugovor o zajmu 75.000 tona merkantilne pšenice roda 2009. godine s firmom „Viktorija logistik grup“ iz Novog Sada, čiji je vlasnik konzorcijum fizičkih lica, a jedno od njih je Milija Babović.

- Određeno je da rok za vraćanje bude do kraja 2010, a cena je bila 12 dinara po kilogramu. Tu pšenicu je potom „Azotara“ prodala firmi „Ju point“, čiji je vlasnik Zoran Drakulić, i to po znatno nižoj ceni od obračunate - za 10 dinara po kilogramu - saznajemo.

Za ovih 125.000 tona „Azotara“ je kod dobavljača - Republičkih robnih rezervi i „Viktorija grupe“- bila zadužena isporukom pšenice, a nakon izmirivanja svojih obaveza pretrpela je gubitak od preko 1,8 milijardi dinara, odnosno preko 18 miliona evra.

- U trenutku vraćanja pšenice „Azotara“ je morala da je kupuje po znatno višoj ceni koja je tada važila na tržištu - navodi naš sagovornik.
Dokazana veza Azotare, "JU pointa" i "Vikotrija logistika"




Zoran Drakulić
Nekadašnji potpredsednik DSS i vlasnik kompanije „Point grup“. Ova kompanija je u svom vlasništvu imala Valjaonicu bakra Sevojno, novosadsku fabriku „Kabel“, „Klas“, Beogradsku pekarsku industriju i „Žitomlin“. U oktobru 2008. Drakulić je prodao 21,33 odsto akcija „Ist pointa“ zatvorenom investicionom fondu „Rikonstrakšen kapital dva“ za 30 miliona evra i tako zadržao većinsko vlasništvo i mesto predsednika u Upravom odboru „Ist point grupe“.

Predrag Ranković Peconi
Vlasnik kompanije „Invej“. Za njega se vezivala problematična prošlost, a danas se pominje kao vlasnik firmi iz oblasti prehrambene industrije, kućne hemije, alkoholnih pića i cigareta: „Rubin“, „Vital“, „Ratar“, „Verat net“, BIP, „Albus“, „Milan Blagojević“, „Monus“... Prema pisanju domaće štampe, od Miroslava Miškovića kupio je fabriku ulja „Sunce“ iz Sombora, a s Jovicom Stefanovićem Ninijem zajednički vodi fabriku keksa „Medela“ i farmaceutsku kuću „Srbolek“...

Milija Babović
Suvlasnik „Verano grupe“, poslovne imperije koja se sastoji od pet kompanija: „Fešn kompani“ („Riplej“, „Levis“, „Bata“ i „Čezare Pačoti“), „Verano“ (uvoznik „Pežoa“), „Verano eltim“ (zastupnik „Sonija“, „Gorenja“ i „Armala“). U sastavu „Verano grupe“ su još i „Evroterm kompani“, fabrika za proizvodnju prozora i vrata, i benzinska pumpa „Ciklon“. Tu je i nekoliko firmi na principu ortakluka s Fudbalskim klubom Partizan i „VIP rentakarom“. Babović je bio žrtva otmičara 2002.

Zašto je „Azotara“ kupovala pšenicu
- Posebno je zanimljivo zbog čega je Azotara, čija je osnovna delatnost proizvodnja i promet veštačkog đubriva, uopšte ulazila u promet merkantilne pšenice. Suština ove kupoprodaje je u tome da se „Viktorija grupa“ oslobodila pšenice koju je imala na lageru, a da su Peconijev „Invej“ i Drakulićev „Ju point“ kupili pšenicu po mnogo nižoj ceni - saznajemo od izvora bliskog istrazi.

Savet za borbu protiv korupcije naveo je u svom izveštaju da je „Azotara“ pozajmila od „Viktorija grupe“ pšenicu, a potom ju je prodala „Ju pointu“.- Kao treća ugovorna strana pojavljuje se „Srbijagas“, većinski vlasnik „Azotare“, koji u ulozi jemca zastupa Dušan Bajatović - naveo je u svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije.