Jadna seka, pati zbog brace.

.

Troškovi Agencije za bezbednost saobraćaja
Milion za kafanske račune i mirišljave jelkice
 Boris Vuković |

Agencija za bezbednost saobraćaja potrošila je prošle godine 120,2 miliona dinara, a pojedine javne nabavke ovog tela Vlade zvuče potpuno neverovatno. Samo za mirišljave jelkice za automobile Agencija je potrošila 570.000 dinara, za račune u beogradskoj kafani “Gospodarska mehana” pola miliona, a za avionske karte čak 700.000 dinara.
 


Prema godišnjem izveštaju u koji je “Blic” imao uvid Agencija je platila farbarske radove za automobil “audi A8” čak 298.000 dinara, ali nije navedeno koji je to automobil, zbog čega je i kako oštećen, zašto se plaća njegova popravka, niti da li je to bilo predviđeno planom u budžetu. Na sistem za ozvučenje potrošeno je 285.000 dinara, a taj trošak takođe nije ranije predviđen.

Samo na plate zaposlenih u Agenciji za bezbednost saobraćaja potrošeno je 63,4 miliona dinara, a dodatnih oko 19 miliona dinara su troškovi naknade za članove Upravnog odbora. Plata direktora Stojadina Jovanovića je 192.591 dinar, a četiri njegova pomoćnika primaju po 148.487 dinara. Na zarade zaposlenih sa svim naknadama i dnevnicama potrošeno je čak 68,6 odsto sredstava Agencije koja je zadužena da kreira projekte koji će poboljšati bezbednost u saobraćaju.

 Sa druge strane, na projekte saobraćaja potrošeno je samo 3,3 miliona dinara, što je tek 2,8 odsto sredstava od ukupnog budžeta kojim raspolaže Agencija, a u 2011. je iznosio više od dva miliona evra.
 
Jovanović: Netačne tvrdnje
 Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja juče nije hteo da objašnjava i komentariše raspodelu sredstava.
 - Optužuju me oni koji nisu dobili novac od Agencije. Navedene tvrdnje nisu tačne. Nemam više komentara - rekao nam je Jovanović, inače nekadašnji načelnik saobraćajne policije.


Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije “Transparentnost Srbija”, kaže za “Blic” da su izuzetno neobični pojedini troškovi Agencije i da odgovorni u toj instituciji moraju da objasne na koji način su trošili novac iz državnog budžeta. Nenadić sugeriše da treba proveriti zbog čega se u nabavkama pojavljuju troškovi koji nisu predviđeni godišnjim planom, uz napomenu da je to posao za državnog revizora.

 - Moraju da navedu zbog čega su kupovali pojedine stvari, za šta je sve i zbog čega trošen novac. Kada je reč o troškovima za plate i naknade zaposlenih za koje Agencija procentualno izdvaja skoro dve trećine novca, suštinsko je pitanje: da li su oni uradili svoj posao zbog kog je i osnovana Agencija - napominje Nenadić.

 Komitet za bezbednost saobraćaja sačinio je analizu utrošenih sredstava Agencije i zbog izvedenih zaključaka traži hitnu smenu direktora Stojadina Jovanovića.

 - Upoređujući troškove zaključujemo da je na izradu Priručnika za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola potrošeno 950.000 dinara, a da su troškovi avionskih karata čak 700.000 dinara. Troškovi kasko osiguranja za službena vozila veći su od glavnog projekta “Kuda žuriš”, koji služi edukaciji vozača koji ne poštuju brzinu. Sredstva Agencije nisu utrošena namenski za unapređenje bezbednosti saobraćaja, već potpuno nedomaćinski i bahato, a to sve plaćaju građani Srbije - tvrdi direktor Komiteta Damir Okanović, uz napomenu kako uz te činjenice treba uzeti u obzir da se od osnivanja Agencija konstantno povećava broj poginulih u saobraćaju.


 Pripadnici MUP Srbije ušli su 26. januara u sedište Agencije i kontrolisali poslovnu dokumentaciju zbog sumnje da su tenderi nameštani. Tada je bilo sumnjivo to što su se na tenderima iste firme pojavljivale nekoliko puta, a sumnjiva je bila nabavka memorijskih kartica za digitalne tahografe. I dalje nije poznato da li su nakon ove akcije podnete krivične prijave.

Izvor:Blic

Meraklije ljudi 

Што је много, много је. 

Za hitne nabavke EPS spiskao dve milijarde dinara

U protekle tri godine EPS je nenamenski potrošio oko dve milijarde dinara samo sprovodeći hitne javne nabavke, pri čemu je najviše nepravilnosti utvrđeno prilikom raspisivanja tendera za remont postrojenja, saznaje “Blic” nakon najave ministarke energetike Zorane Mihajlović da se ispita kako je EPS obavljao remonte i uvozio struju. Uz to, kontroliše se i poslovanje „Srbijagasa“.

Samo ove godine EPS je uzeo kredit od milijardu dinara od Poštanske štedionice, što je, kako kažu u Upravi za javne nabavke, sporno, budući da je postojao samo jedan ponuđač. Sporne nabavke prilikom remonta raznih postrojenja sprovodila su razna privredna društva koja posluju u okviru tog javnog preduzeća, počevši od „Elektrosrbije“ Kraljevo, preko Drinsko-limske hidroelektrane iz Bajine Bašte do lazarevačke “Kolubare”.


Ministarka energetike je izjavila da je zatražila kontrolu poslovanja javnih preduzeća sa ciljem da ona postanu efikasnija i profitabilnija.
- Nisu u pitanju nikakvi personalni problemi, nego je osnovna stvar da imamo jasne kriterijume kako da preduzeća koja su u svojini države posluju efikasnije i stabilnije. Mislim da mogu bolje - navela je ona juče.

 

Vučić: EPS i „Srbijagas“ na redu
Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić izjavio je da istraga o slučaju Agrobanka nije prekinuta te da će sigurno biti još odgovornih za zloupotrebe i najavio da će i druga preduzeća poput “Srbijagasa”, EPS-a i drugih doći na red. “Kada ćemo iz jednog u drugo preduzeće, ne znamo. Nema zaštićenih, svi će doći na red. I EPS i svi drugi slučajevi”, rekao je Vučić.

Još pre nego što je javnost obavestila da će policija sprovesti istragu o načinu na koji je EPS uvozio struju, Mihajlovićeva je navela da je EPS uvozio struju u cajtnotu, odnosno kada su nestašice, umesto da je planirao uvoz, čime bi ostvario uštede. Od toga su, prema njenim rečima, najveću zaradu imali uvoznici, „Rudnap“, koji je u vlasništvu Vojina Lazarevića, i EFT Vuka Hamovića.


U EPS-u za “Blic” kažu da su u ovoj godini poslove po raznim partijama u kupovini struje dobijali EGL, EFT, GEN-I, „Alpiq energija“, „Ezpada“. S obzirom na to da u ovoj godini nije bilo izvoza struje zbog suše, preko ovih kompanija EPS je samo kupovao struju iz uvoza.


Ministarka Zorana Mihajlović je rekla i da je dala nalog policiji da se ispita poslovanje „Srbijagasa“ s prevelikim brojem dobavljača i posredničkim firmama, jer mora da se zna gde je taj novac otišao. Između ostalog, u cenu plavog energenta koju plaćaju potrošači u Srbiji uzidana je i posrednička provizija „Jugorosgasa“ preko koga se od „Gasproma“ nabavlja 95 odsto potrebnih količina gasa. Uz to, „Srbijagas“ ima posrednika i kad gas isporučuje firmama koje su u njegovom vlasništvu - Metanolsko-sirćetnom kompleksu iz Kikinde i Azotari.

Izvor: Blic

Agencija za rasipanje novca: Potrošili za direktorov „audi“ više nego za projekte
16. 09. 2012.

U jeku ekonomske krize, Agencija za bezbednost saobraćaja kupila je luksuzni “audi A6” sa kompletnom opremom, namenjen za službene vožnje direktora Stojadina Jovanovića, koji je plaćen 5,4 miliona dinara. Računi svedoče i o luskuznoj kupovini nameštaja agencije.

 Agencija je, takođe, u službene svrhe kupila i dva džipa koja su plaćena 5,3 miliona dinara. To znači da je agencija za komforan direktorski automobil potrošila više nego za projekte bezbednosti saobraćaja za celu 2011. (3,3 miliona dinara).

 U finansijskom izveštaju “Osnovna sredstva”, Agencija za bezbednost saobraćaja navela je kupovinu automobila “audi A6” sa luksuznim paketom, službeno vozilo direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, koje je plaćeno 5.486.541 dinar, dva džipa “suzuki grand vitara” 5.328.600 dinara i još šest automobila “suzuki” 8.346.000 dinara.
   
Devet automobila agencija je platila čak 19 miliona dinara, a ako se na to doda i potrošnja goriva od 2,5 miliona, ne može se reći da se u ovoj instituciji Vlade Srbije na nečemu štedelo.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, jedan je od inicijatora za smenu direktora agencije Stojadina Jovanovića, a kao razloge navodi protraćena sredstva za 2011. i konstantno povećan broj poginulih u saobraćaju.

 - Ako uporedimo broj poginulih i finansijski izveštaj, zaključujemo da se Agencija prošle godine bavila kupovinom skupocenih automobila i nameštaja. Poslom zbog kog je osnovana, možemo reći da se uopšte nije bavila, jer je iz budžeta na projekte za bezbednost saobraćaja potrošila samo tri odsto od celokupnog budžeta koji je iznosio 2,2 miliona evra. Znači, agencija postoji da bi ispunila konfor svojim zaposlenima - kaže za “Blic” Damir Okanović.

 Stojadin Jovanović, direktor Agencije za saobraćaj, naveo je u saopštenju da je u državni budžet vratio 90 miliona dinara i da se tu “jasno pokazuje da nije nenamenski trošio novac”. Međutim, inicijatori za njegovu smenu kažu drugačije.

 - Ako vam neko dodeli novac koji treba da potrošite da biste unapredili bezbednost saobraćaja, a vi ne uspete da pokrenete projekte, onda niste uštedeli novac, već niste bili sposobni da ga iskoristite. Na taj iznos, takođe, koji je vraćen u budžet, obračunat je porez na dobitak i to je plaćeno novcem građana Srbije - obrazlaže optužbe Okanović.

  SKUPOCENE NABAVKE 
Automobili 
“Audi A6” sa luksuznim paketom - 5.486.541 dinar 
“Suzuki grand vitara” - 2.664.300 dinara (dva komada)
“Suzuki CX4” - 1.391.000 dinara (šest komada)
Nameštaj
Kožna garnitura, trosed i dve fotelje - 181.092 dinara
Stolica - 11.422 dinara (30 komada)
Fotelje - od 7.552 do 11.441 dinar (56 komada)
Bežični mikrofon set od šest komada - 108.088 dinara
Kožna fotelja - 20.709 dinara (tri komada)
Pokretna kaseta (dodatak stolu) - 36.192 dinara


Izvor:Blic.rs

I stvarno ne znam zašto više dolazim ovde, i zašto čitam, i samo se nerviram ...

Млађан Динкић: Прошла влада сакрила више од милијарде евра дуга            
недеља, 16. септембар 2012.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је вечерас да је јавни дуг на крају године био 50 одсто бруто домаћег производа, а не у границама, како је претходна влада објавила.



- Милијарду и 200 милиона евра, односно 135 милијарди динара дуга који је направљен је сакривено, а народу је приказано да није пробијена граница јавног дуга од 45 одсто - рекао је Динкић за телевизију Б92.

Он је рекао да је дошао до тих сазнања јер је тражио да се уради анализа да би се утврдило "како је могуће да јавни дуг са 45 одсто БДП нарасте на 56 одсто за мање од годину дана".

- Увидео сам да дуг није ни био 46 одсто за Нову годину него су слагали, био је 50 одсто, и нарастао на 56 одсто како је и указао Фискални савет - рекао је Динкић.

Према његовим речима неки људи из Демократске странке и тадашњи премијер Мирко Цветковић су лагали јавност, а нису тада били критиковани, због чега је према његовој оцени "бесан" премијер Ивица Дачић.

Динкић је рекао да о томе нико није знао јер подаци нису објављени у јавности.

- Не знам да ли је то наредио Мирко Цветковић или је неко наредио њему - рекао је Динкић.

Упитан како је могуће да други министри нису знали за то Динкић је рекао да свако одговара за свој ресор. Он је поновио и да ће послушати препоруку Фискалног савета и да ће до следеће године минус у каси додатно смањити на 3,5 одсто.

Председник Фискалног савета Павле Петровић, рекао је у “Утиску недеље” да сматра да је неопходно повећати ПДВ на 20% и да се нада да ће Влада усвојити предлоге Савета. На питање како тумачи речи премијера Дачића, који је рекао да Савет ради искључиво против интереса народа, Петровић је казао да “нико у Савету није против социјалног програма, само да сматра да исплате тринаестих пензија за буџет не би биле најидеалније решење.

На питање да ли ће грађани Србије због повећања ПДВ-а живети још теже, министар Динкић је рекао “да, живеће, али неће умрети".

Новинар Милан Ћулибрк тврди да је такве мере требало предузети још почетком године, када је свима постало јасно да је јавни дуг премашио 50% бруто домаћег производа, о чему је и писао недељник “НИН”.

(Бета)

Горка слика српске привреде: случај Соко Штарк
 
 
Које су праве размере преваре у Соко Штарку!?

18.09.2012

Соко Штарк је чувена српско прехрамбено предузеће, основано још давне 1922. године. Читаве генерације одрастале су на својим омиљеним и надалеко чувеним слаткишима овога произвођача: Чоколадне бананице, чоколаде Најлепше жеље, Смоки, Прима слани штапићи,  пишкоте, наполитанке, чајни кекс, бомбоњере, желе бомбоне, ...

Као стабилна фирма, Штарк је пребродио и рат и санкције, и данас представља позитиван пример српске индустрије. Да ли је баш тако? Од како је 2005. године, на сумњив начин приватизован, Штарк мења три власника, из три различите државе – Србије, Словеније и Хрватске, а свима је било заједничко да су доро пословање Соко Штарка користили за неке друге послове, а на штету самога Штарка, мањинских акционара и државе Србије. Једини који се томе супротстављају јесу управо мањински акционари. Због тога смо разговарали са њиховим представницима, Синишом Златковићем и Славишом Матовићем.



Шта се дешава у Соко Штарку?

Већински власник Соко Штарка, хрватска Атлантик група,у власништву контровезног тајкуна Емила Тедескија, наставља раније започето отимање и девастирање овог некадашњег поноса српске кондиторске индустрије, а на штету државе и око 600 мањинских акционара.

Ми, мањински акционари успешне кондиторске компаније СОКО ШТАРК, обавештавамо јавност и све пословне људе, да се дешава превара у нашој акционарској компанији, превара која не може да се деси нигде у свету, осим у Србији, где већински власници руше све економске законе и вређају здраву памет нормалног човека који живи од свога рада и од свога власништва.

Наиме, наша акционарска компанија је једина компанија на свету где је, према извештају за 2011. годину капитал компаније 1,96 милијарди динара, док је нераспоређена  добит 2,68 милијарди динара.Нераспоређена добит је већа него капитал компаније?!? Економско чудо за Гиниса! Нераспоређена добит акционарског друштва није припала акционарима, него стоји уписана на књиговодственим рачунима компаније, док већински власици,који управљају акционарским друштвом, користе нераспоређену добит за своје пословне комбинације. И тако већ годинама.



Шта ви конкретно тражите од (новог) већинског власника?

Од новог власника Штарка тражимо да нам ту ''исфризирану'' чисту добит нагомилану све ове године покаже, да знамо да је у компанији, да није испумпана у Хрватску, да је не користи, на шта и нема права без одлуке скупштине, а таква одлука не постоји. Знамо да не мора да дели дивиденде, да га закон на то не обавезује али исто тако знамо да ни већински власник не сме да је користи без одлуке скупштине.

Знамо такође да озбиљне компаније и озбиљни власници то не раде, то раде само транзицијски шпекуланти, а Штарк је имао ту ''срећу'' да преживљава три таква већинска власника: једног Србина, једног Словенца и сад једног Хрвата. Када смо поменули ''исфризирана добит'' да вам то мало појаснимо: Штарк је пре приватизације запошљавао око 2400 радника, сада запошљава једва око 900.

Стално се излази у јавност и хвале се да су: повећали производњу, да су повећали продају, да су рационализовали пословање а плате су мање више остале исте. За 2011 годину су исказали чисту добит од око 5,5 милиона евра. Не треба бити нешто посебно паметан па сабрати два и два. Значи овако: Штарк је после приватизације на овај или онај начин напустило 1500 људи (2400-900), нека је просечна плата 300е+65% доприноси и порез држави је 495е.

Толико компанију кошта један радник, 495евра x 1500 радника x 12 месеци је 8.910.000евра. Значи 8.910.000евра је само оно што су ''уштедели'' отпуштањем 1500 људи, а приказали су 5,5мил.евра. Где је остатак, где је то повећана производња, како је то повећана продаја, како је то рационализовано пословање?

Знамо да је математика егзактна наука да је један и један увек два, знамо да је Штарк у време када је имао 2400 запослених исплаћивао све те плате, и то редовно, спонзорисао све и свашта, делио пакете за нову годину и запосленима и пензионерима, давао радницима кредите, станове и јос свашта нешто. Шта су они то унапредили или ако јесу, где су паре. Знамо и то да се у Србији ако си близак са владајућим режимом за чисту добит пријављује само оно што никако другачије не може да се сакрије и опере. То значи ако су пријавили добит 5.5мил.евра она је неколико пута већа, само што то у Србији никог не занима, то нико не сме да дира, то је страни инвеститор?



Да ли компанија објављује финансијске извештаје и да ли ради ревизију пословања?

Да, компанија редовно објављује финансијске резултате и мишљења ревизора, раде они све на шта их закон обавезује а да ли неко то сме да проверава је уствари право питање. Изнећемо вам неке податке из завршног рачуна за 2011год:

- Књиговодствена вредност компаније - 1.961.296.000 рсд - око 16,5 мил.евра
- Нераспоређена добит - 2.680.000.000 рсд - око 22,5 мил.евра
- Краткорочна потраживања,залихе - 3.587.000.000 рсд - око 30мил.евра
- Резерве друштва - 32.217 рсд - око 270 евра


Овде просто поду очи многе контрадикторности па да кренемо редом:

1. Како то да нешто што вреди 16,5мил.евра има 22,5мил.евра нераспоређене добити и зашто се та добит не распоређује?

2. Ко то некоме ко вреди 16.5 милиона евра дугује чак 30 милиона евра, скоро двоструко од његове вредности?

3. Како то да компанија која вреди 16,5 милиона евра има 22,5 милиона евра нераспоређене добити, има 30 милиона евра краткорочних потраживања а на резервама друштва има само 270 евра? Како је то могуће?


Зар ово није довољно да неко из државних институција уђе у компанију, прочешља папире, провери о чему се ту ради? Када смо код нераспоређене добити она је прошле године у еврима износила око 21,5 милона евра, сада је са прошлогодишњих 5,5 милиона евра изашла на 22,5 милиона евра, значи скоком евра изгубило се 4,5 милиона, па уместо да буде 27 милиона она је 22,5. Наравно власник Атлантик групе није на губитку, он те паре користи, он са њима зарађује, прави пословне комбинације, обрће их... И не само њих него и далеко, далеко више пара којих у завршном рачуну и нема.



На губитку нису само мањински акционари, него и држава Србија

Такође, хрватска фирма сав тај новац користи. На једној страни он девалвира, а на другој страни није опорезован. Може то и легално да се уради али рачуница онда изгледа овако: На почетку године нераспоређена добит је била 27 милиона евра. Они донесу одлуку на скупштини и поделе дивиденде: њима 94,2% или 25.43 милиона евра, нама 5,8% или 1.56 милиона евра. На те износе и они и ми платимо порез 10%, значи држава Србија инкасира у ионако празан буџет 2.7 милиона евра.

Они те паре слободно могу да користе за шта год хоће, али се поставља питање зашто би то радили кад овако могу да користе свих 27 милиона евра. Шта их брига и за нас и за Србију. Да ли мислите да је овако нешто могуће у Хрватској? Па наравно да није, они држе до себе, не дају своје фирме Србима. Видимо како је прошао г. Вучићевић у Хрватској са Турбо лимачом и Магнум, како је прошао посао са лавандом.

Мањински акционари су уложили доста напора у борби за своја права. На жалост, били сте усамљени у томе, иако је и држава на губитку.

После неуспешних покушаја да са новим газдама цивилизовано ступимо у контак и пробамо о свему да се договоримо, одлучили смо да одржимо протесте и на тај начин јавности Србије, државним институцијама, медијима а и тадашњем режиму скренемо пажњи на бахато понашање хрватског тајкуна и његових домаћих помагача. Другог дана протеста нас је позвао г. Срећко Накић иначе главни Тедескијев човек у Атлантику. Изнели смо му наше захтеве, изразили сумњу да новац из нераспоређене добити уопште постоји, да је испумпан у Хрватску, да га Тедески користи за своје ''пословне комбинације'' и отплату кредита које је узимао када је куповао Дрога Колинску.

Добили смо обећање да ћемо врло брзо бити обавештени о свему, а ево и дан данас нема никаквог обавештења. Уместо обавештења, хрватске газде су на нас акционаре извели приватно обезбеђење, момке у црним униформама и реј бан наочарима, иако смо за сваки минут проведен у протестима имали уредне дозволе МУП-а и стално присуство јединице полиције. Полиција је била стално присутна да би спречила физички контакт између нас и приватног обезбеђења мада су протести били мирни и цивилизовани и без иједног инцидента.

То је трајало више од 2 месеца, сваки дан по 4 или 6 сати. пошто се ближио и дан скупштине, а у материјалу смо добили предлог одлуке где се добит и даље кумулира са добитима из предходних година и иде у нераспоређену добит, одлучили смо да опструишемо рад скупштине и не дозволимо њено одржавање, а све у циљу привлачења медијске пажње и алармирања државних институција.

На скупштину акционара је отишло нас стотинак, ''наоружаних'' пиштаљкама. Замислите сцену кад 100 људи дува у пиштаљке а председник скупштине чита и прави се као да је све у најбољем реду, чита предлоге, доноси закључке, гласа, изгласава, закључује...

Да све буде још чудније све то снима видео и аудио, приватна фирма из Сурчина. Зашто? После завршетка ове циркуске скупштине ми одлучујемо да останемо у просторијама друштва тј у ресторану где се скупштина и одржавала. Зовемо све новинске редакције, наш адвокат излази и јавља нам да је кренула екипа РТС-а ка Штарку али нам врло брзо након тога јавља да је иста враћена са пола пута. Страшно!

Тада хрватске газде наређују да нам се закључају тоалети, како би нас приморали да напустимо просторије друштва. Ми не одустајемо, онда менаџер обезбеђења са момцима у црним униформама упада у ресторан, и са све столицама вуку и носе по ресторану старије људе и жене. Долазе до нас неколико млађих и јачих, пробавају, али врло брзо одустају. Јасно им је да смо одлучни, да их се не бојимо, да бранимо своје, и да нам не могу ништа.

Због старијих људи који не могу да издрже без тоалета а и да се ствар не би отргла контроли, јер су живци већ били на измаку а било је већ око 20 часова ми позивамо полицију којој смо већ  били најавили могуће инциденте и који су чекали испред Штарка. Полиција улази у ресторан, избацује напоље приватно обезбеђење, а нас на наш захтев извлачи напоље. У нашој држави, нашем граду, из наше компаније, наша полиција, нас Србе спасава од тајкуна за кога у Хрватској има индиција да је ратни профитер? Да није жалосно било би смешно.



Шта се дешавало наклон тога?

После ове циркуске скупштине наставили смо са протесима, све до половине августа када су почели годишњи одмори. После годишњих одмора почели смо да добијамо судске позиве, тужили су једног по једног акционара. Наиме, газде су хтеле да помоћу адвокатских трикова нама најупорнијим акционарима забрани прилаз Штарку. Тужили су нас као грађане који им ометају посед и не дозвољавају им да се баве својом делатношћу. И успели су у томе, наравно, суд је доносио привремене мера забране приласка Штарку док спор траје. Онда су та суђења опструисали како би спор трајао што дуже и како би били сигурни да нећемо више протествовати. Суђења још трају и ево после годину дана, нека су додуше и завршена ослобађајућим пресудама, јер ми за њих нисмо само грађани. Ми смо као и они власници Штарка, додуше мањински, али смо власници. Ако они трпе штету због протеста и блокаде транспортне капије, трпимо и ми, ако се тиме нарушава углед компанији, погођени смо и ми тиме и то сигурно више од страног тајкуна, јер ту компанију смо стварали наши родитељи и ми а поменути домаћин из Загреба је ту само да из ње извуче што се извући може, пребаци у Хрватску и отплаћује кредите помоћу којих је и преузео Штарк.


Ми се нисмо предали, наставили смо борбу. Написали смо кривичне пријаве и насловили на:

1. Финансијску полицију,
2. МУП Републике Србије,
3. Јавно тужилаштво.


Обратили се Агенцији за борбу против корупције покојне Верице Бараћ тако да су и они упутили кривичну пријаву Јавном тужилаштву. И ништа. Никад нико није дошао у Штарк да провери: на шта ми то сумњамо, како то они послују, да ли можда има индиција да поред нас оштећују и државу Србију. Нико, никад, невероватно...

Обраћали смо се медијима послали на све могуће редакције стотине дописа и обраћања, обраћали смо се свим политичким партијама... Част изузецима, у које спадају и Двери, али за остале су Штарк и његов хрватски газда били забрањена тема. Поједини млади новинари су додуше били заинтересовани за комплетну причу, интервјуисали нас, слушали, али се то све завршавало на томе, јер уредници то нису дозвољавали. Неки су нам то отворено и рекли у смисли: Ова прича јесте занимљива, то се у Србији стварно дешава, јесте оштећени и ви и држава али о томе шта ће се објавити одлучује уредник. Тотални медијски мрак.



Да ли сада предузимате нешто, да ли можете нешто од тога да нам откријете?

Предузимамо наравно, акција ће ићи у више праваца. Не можемо баш о свему да причамо, чекамо да се неке коцкице уклопе. Ићи ћемо до краја, нећемо стати, ствари у Србији морају да се мењају, не може висе овако, очигледно је. О свему ћете ви из Српских Двери бити обавештени, а очекујемо и вашу помоћ, ви сте патриотски покрет, ваша помоћ би нам добро дошла. Имамо доста контаката, оптимистичких обећања, има ту доста материјала јер пљачка Штарка траје дуго, већ 7 година.

Уплетени су многи, не само Вучићевић, не само Тедески, има их још доста. У осталом биће ту још афера сличних Агробанци, пашће и неко ко је учествовао у пљачки Штарка има ту: политичара, бизнисмена, разних шпекуланата, бивших министара, политичких лидера. Штарк је моћна компанија, прави рудник пара, и многи су се окористили о њега. Ако држава буде имала воље лако ће  то утврдити, ми ћемо им помоћи, стојимо им на располагању, усмерићемо их у сигурном правцу. Помно пратимо сва дешавања од 2005 године до данас, знамо све. Има ту и неких ствари које такође знамо али сада не можемо да причамо о томе, није још време.



ВЕСТИ