Odloženo suđenje Mariji Rašeti Vukosavljević

Suđenje bivšoj ministarki za telekomunikacije Mariji Rašeti Vukosavljević i njenim saradnicima odloženo je danas u Višem sudu u Beogradu za 26. jun, jer na suđenje nije došao branilac optuženog Slađana Ivkovića.

Ivković je obavestio sud da mu je advokat Aleksandar Milovanović javio da je bolestan, pa je sud odlučio da se pretres ne održi.
 

Na sledećem suđenju 26. juna trebalo bi da svedoče dva veštaka iz Gradskog zavoda za veštečenja, kao i tri svedoka.
 

Rašeta je, zajedno sa saradnicima, optužena da je 2003. i 2004. nezakonito uzela više od milion i po dinara prilikom izrade projekta i rekonstrukcije Terminala-2 i VIP salona na beogradskom aerodromu.
 

Ona je na početku suđenja u novembru prošle godine negirala sve navode optužnice, ističući da nikada ni na koji način nije ni posredno ni neposredno uticala na rad Aerodroma, ni na raspisivanje tendera, izbor ponuđača, niti na inplementaciju ugovora.
 

Prema navodima optužnice, Ivković i nekadašnji zamenik generalnog direktora Aerodroma Dušan Grilihes su, u dogovoru sa Rašetom Vukosavljević, uticali da posao u vezi sa projektovanjem Terminala-2 dobije preduzeće "Termoenergo-inženjering", čiji je vlasnik optuženi Jovan Đenadić, iako to preduzeće nije posedovalo odgovarajuću licencu, niti je dalo najpovoljniju ponudu za posao.
 

Grilihes i Đenadić su zaključili ugovor sa ugovornom cenom od oko 16,8 miliona dinara, koja je posle potpisivanja više aneksa neosnovano porasla na gotovo 96,1 milion dinara, navodi se u optužnici.
 

Pošto se sa ovim izborom nije slagao tadašnji direktor beogradskog aerodroma Đorđe Lukić, on je napisao prigovor, posle cega je Rašeta Vukosavljević, kako se tvrdi u optužnici, krajem maja 2003. godine, predložila Upravnom odboru "Jata", koji je osnivač beogradskog aerodroma, da razreši Lukića i na njegovo mesto postavi optuženog Vitasovića.
 

Novi direktor aerodroma Vitasović u dogovoru sa Rašetom Vukosavljević, Grilihesom i Ivkovićevom pozvao je građevinska preduzeća da dostave ponude bez prethodnog objavljivanja konkursa za izvođenje radova u vezi sa VIP salonom i njegovim opremanjem, navodi tužilaštvo.
 

Vitasović je, po prethodnom odobrenju i odluci Grilihesa, sa preduzećem "Kolubara invest gradnja" potpisao ugovor o izvođenju radova iako je znao da oni ne mogu da budu izvođeni, niti plaćeni bez usvojenog glavnog projekta, kao i da pomenuto preduzeće ne poseduje licencu za obavljanje posla.
 

Iz postupka protiv nekadašnje ministarke i njenih saradnika izdvojen je proces protiv direktora "Termoenergo inžinjeringa" Jovana Đenadića, pošto je medicinskim veštačenjem utvrđeno da zbog bolesti nije sposoban da prati suđenje.
 

Pored Rašete Vukosavljević i Đenadića, Vitasovića, Grihilesa i Ivkovića, optuženi su, kao suvlasnici preduzeća "Kolubara invest gradnja" Dejan Mišović i Lazar Bunčić.
 

Shodno krivičnom zakonu, bivšoj ministarki i drugim optuženima preti zatvorska kazna od dve do 12 godina.
 

Prvu optužnicu iz 2007. godine, koja je obuhvatala pored bivše ministarke još 11 osumnjičenih, sud nije prihvatio i vratio je predmet na dopunu istrage u okviru koje je obavljeno je ekonomsko, finansijsko i građevinsko-arhitektonsko veštačenje.
 

Ministarka u vladi Zorana Đinđića i njeni saradnici uhapšeni su u novembru 2004. godine, a po izlasku iz pritvora Rašeta Vukosavljević je negirala svoju umešanost u malverzacije na aerodromu i isticala da je njeno hapšenje bilo politički motivisano, ali to danas nije pominjala.

Izvor: Blic

Šoškićev savetnik uzima 6 miliona dinara!

Društvo,
06:00, 14.06.2012.

Autor: Ekipa Kurira




Kosta Josifidis, pored posla predavača na ekonomskom fakultetu i funkcije savetnika guvernera, na „tezgarenjima“ 2011. zaradio 136 prosečnih plata

Profa pun ko brod

BEOGRAD - Ovo je najplaćeniji profesor.
Kosta Josifidis, član Saveta Narodne banke Srbije i univerzitetski profesor, godišnje zaradi između šest i sedam miliona dinara! Na osnovu mesečnih primanja i dodatne zarade u 2011. zaradio je šest, a uz sume od povraćaja doprinosa tačno - 7.089.225,45 dinara!

Samo kao član Saveta NBS on mesečno zarađuje 159.229,18 dinara! Kao šef departmana Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu dobije još 179.298,80! Kao predavač na Filozofskom fakultetu - 25.003,02, i još 29.567,68 od Ekonomskog...

Celokupan spisak godišnjih primanja profesora Josifidisa teško da bi stao na dve strane Kurira. Uglavnom, redovni mesečni prihodi su mu 393.098,68 dinara!

Da se učenje, ali i redovno plaćanje poreza i te kako isplati, govori i suma od 3.358.541,68 dinara, koliko je, van godišnjih primanja, Josifidis dobio na osnovu povraćaja plaćenog doprinosa za period 2007-2010!

Josifidis kaže da je vredno studirao, da je godinama u inostranstvu živeo na sendvičima, ali i da vredno radi:

- Istina je da sam prošle godine imao prihode od šest miliona dinara i to stoji u mojoj poreskoj prijavi. Nemam šta da krijem. Nije sramota imati novac, već je sramota ukoliko je on zarađen nelegalno. Angažovanje u Savetu NBS uveliko povećalo primanja i olakšalo ekonomsku situaciju. Neću da ulazim u to da li je suma prevelika ili nije jer je nisam ja određivao.

Neka od primanja od koga dobija pare za šta dobija pare koliko često koliko novca

NBS Savet mesečno 159.229,18
Ekonomski fakultet šef katedre mesečno 179.298,80
Filozofski fakultet nastavna delatnost mesečno 25.003,02
Ekonomski fakultet projekat Ministarstva za nauku mesečno 29.567,68
Pokrajinski sekretarijat naučno-istraživačka delatnost jednokratno 78.931,28
Ekonomski fakultet promena nastavnog plana jednokratno 280.900,00
Ekonomski fakultet članak za naučni skup jednokratno 173.000,00
Ekonomski fakultet zadaci za prijemni ispit jednokratno 86.000,00
Ekonomski fakultet članak za časopis jednokratno 92.900,00
Pokrajinski sekretarijat član komisije jednokratno 48.340,00 ......
ukupno 7.089.22545

СКАНДАЛ: ЂЕЛИЋ КРИО ПАРЕ ДИЈАСПОРЕ; РЕШИЛА ДА ИСТЕРА ИСТИНУ: Др Јасмина Вујић
 
 За осмогодишњу блокаду око 3,5 милиона евра Фонда дијаспоре за матицу намењених за хуманитарне потребе и пројекте у матици, као и Фонда “Сања Миленковић” за стипендирање младих талената у области математике и техничких наука, највећу одговорност сноси Божидар Ђелић који је од 2001. до 2004. био министар економије и финансија у влади Републике Србије, тврди др Јасмина Вујић, прва жена декан Факултета за нуклеарну технику на једном од десет најбољих и најцењенијих факултета у Америци, Калифорнијском универзитету у Берклију.
 13. 06. 2012. Ј. Л. Петковић – Вести

За осмогодишњу блокаду око 3,5 милиона евра Фонда дијаспоре за матицу намењених за хуманитарне потребе и пројекте, као и за стипендирање младих талената, највећу одговорност сноси Божидар Ђелић

У разговору за “Вести” она каже да је сада право време да се обнове захтеви за враћање преосталих средстава, и подсећа како је као потпредседник Савета за дијаспору (у периоду од 2002. до 2003. године), који је основала савезна влада, а који је радио под покровитељством Савезног министарства за иностране послове (СМИП), покушала да сазна шта се десило са тим новцем.

Међутим, министар Ђелић никада није одговорио на званичне захтеве Савета за дијаспору.

РЕШИЛА ДА ИСТЕРА ИСТИНУ: Др Јасмина Вујић

- За Фонд дијаспоре за матицу сам сазнала тек када нас је СМИП и тадашњи министар иностраних послова Горан Свилановић замолио да разрешимо проблем тог фонда. Упутили смо званично захтев министру Ђелићу за разговор, међутим он је упорно одбијао да се с нама сретне. Како смо били решени да сазнамо истину о Фонду, на крају смо колеге и ја отишли право у Министарство, где нас је примила помоћница министра госпођа Јездимировић, којој смо објаснили да не верујемо да су средства Фонда отишла са стечајном масом Беобанке и да не идемо док не сазнамо где су средства заиста завршила. Помогла нам је и госпођа Весна Џинић да утврдимо где се налазе средства – објашњава др Вујић, што ипак није помогло да се средства одблокирају:

- Министар Ђелић је упорно годинама тврдио да средства не могу да се добију назад. Као изговор навођене су уобичајене фразе и неистине да је тај новац сакупљан за

помоћ Слободану Милошевићу, а не за хуманитарне акције. Ево, после десет година сам присуствовала скупштини Фонда, којом је председавао председник Управног одбора др инж. Милоје Милићевић из Немачке. Интересовало ме је да ли су средства враћена – каже Вујићева.

 
А од Боже ни хвала

Др Вујић се присећа да јој је Ђелић на једном пријему 2009. изнео примедбе на то што је у медијима критиковала његов однос према Фонду. Она му је, ипак, и то без резерве, помогла када је као министар за науку 2010. посетио Сан Франциско залив, Силицијумску долину, Станфорд и Беркли универзитете.
- Мада се о овој посети навелико писало у медијима у Србији, а ми од Министарства за науку никада нисмо добили ни писмо захвалности – каже др Вујић.

Тек у септембру 2008. године Министарство финансија уплатило је Фонду дијаспоре за матицу 230,5 милиона динара, а како тврди извршни директор Фонда Живадин Јовановић осим осмогодишњом блокадом, Фонд је оштећен и конверзијом средстава у динарску противвредност. Још увек нису враћена средства Фонда “Сања Миленковић”.

- Веома ме је пријатно изненадио извештај о хуманитарним акцијама Фонда за дијаспору у 2011. години – 100.000 евра је уложено за изградњу дијагностичко-пријемног центра Опште болнице у Аранђеловцу, 70.000 евра за изградњу дечјег обданишта Ђурђевак за 100 српске деце на Космету у Брњици код Грачанице, 10.000 евра за изградњу храма Светог Василија у Банатском Великом Селу, и 9.000 евра за 225 ђака са Космета, и 6.000 евра Фонду за младе пољопривреднике “Борка Вучић” – додаје др Јасмина Вујић.

Новац блокиран у Амбасади у Берну

У Фонду дијаспоре за матицу подсећају на невраћена средства Фонда за стипендирање талената из математике и техничких наука “Сања Миленковић” у износу од 130.000 евра као и на средства Амбасаде Србије у Берну где, како кажу, већ 12 година стоји 24.000 швајцарских франака прикупљених за Фонд. Фонд тражи да се тај новац врати како би се додељивао талентима, а држава не одговара. То су приватна средства, а не из буџета и противзаконито је њихово држање на државном рачуну. Још би било горе да се троше без сагласности управе Фонда, односно донатора. Ова средства су узурпирана и морају се вратити Фонду и то са каматом, нагласио је председник Фонда дијаспора за матицу др Милоје Милићевић на недавно одржаној скупштини

taj lik grk valjda drzi i one giromanie po novom sadu. ja sam bio par puta za dve tri godine i svaki put on tamo iza pulta nesto piskara. cak su i grci snalazljivi u srbiji 

Јавна тајна Млађана Динкића
 
 
Лидија Глишић
Ситни проценти освојени гомилом пара и старим „опробаним“ кадровицима, показали су право лице УРС-а, чији је образ Млађан Динкић.

Београд, 22.06.2012

И не би Динкић био предмет нашег интересовања, а верујем ни медија, као фактор који одлучује о формирању владе,  да је ово нормална држава у којој и медијско спиновање има своју меру. Овако, медијска пажња је поново на онима за које нисмо гласали да их опет гледамо како с висине држе лекције у интервјуима од по неколико страна, онда када испитивање не треба да обавља новинар него неки други „орган“.
     
Мислим да нема грађанина ове земље, ма колико био незаинтересован за политику, а који је притом заинтересован за сопствени опстанак, да неће рећи да је Млађан Динкић један од најодговорнијих за стање у коме се сада налази Србије.

Па зар управо он није обављао најодговорније државне функције, и зар управо он није давао најбезочније лажна обећања, па се после извињавао. По нашим моралним аршинима, човек се може извинити што вас је у гужви случајно нагазио, може се извинити и онај који је закаснио на заказани састанак, али министар у једној влади не може да се извињава, већ да одговора. Уосталом, чему извињења после којих се тако самоуверено жели вратити у нову владу.

Намерно кажем ВРАТИТИ У НОВУ владу јер та влада по свему судећи неће бити нова, у њу ће ући и она двојица, Курта и Мурта с почетка изборне кампање на које смо упозоравали. Тако ће „повратника у злочин“ бити толико да ћемо се сви питати зашто су нам уопште били потребни избори.
     
И зато, колико год ове летње температуре обавезивале на лакше теме, у Србији, према ономе што нас чека, лако не постоји, тешки дани тек долазе и баш зато не бих волела да нас у тим временима дочака „грешни Млађан“ који се никада није покајао за последице својих итекако одговорних поступака, а камоли за њих одговарао.
     
А оговарао јесте. И то Двери, у оном истом интервјуу датом некада угледном недељнику. Није му било тешко да на 5 скупоцених страница одвоји место и за нас, који смо на рачун његових 5 % покрадени тако да у Скупштини више неће бити опозиције. У тој једној успут уметнутој реченици, Динкић у свом обрачуну са својим дојучерашњим „саучесницима у злочину“, Тадићем и ДС-ом, износи неистинео повезаности Двери са овом странком, називајући то „јавном тајном“.

Иако смо одавно решили да више не објашњавамо, не подсећамо и не галамимо око неистина попут ове, немогуће је не проговорити. Па зар онај ко је из џепова свих нас истресао све што се могло истрести, уништио домаће и довео стране банке које су нам онда џепове изврнуле, акције „појео“ а потом се извинио да би се на миру могао „пресвући“ из Г17 у УРС, зар он да упозорава на „јавне тајне“ између Двери и ДС-а... !?!

Отуда потреба да реагујемо како на његове лажи, тако и на свакодневно увредљиво понашање свих политичара од којих зависи формирање владе. Реагујемо и на медије, који на коленима чекају испред страначких утврђења не би ли их Дачић, Тадић, Вучић почастили неком новом информацијом, потпуно уверени да ће опет морати да праве прилог ни од чега.

Да ли су икада помислили какав би ефекат изазвали када би потпуно игнорисали ову тему, и пустили страначке лидере да се сами играју у свом дворишту? Да ли би грађани ишта изгубили, а колико би медији тиме добили?

Одговор се сам намеће: грађани би само изгубили мање живаца, а медији би повратили оно мало достојанства изгубљеног на путу између политичара и тајкунских власника.
     
Овај текст је и подсећање свима нама и грађанима у Србији колико је лако тзв.политичарима и спинованим медијима да свакодневно пљуну на сваког од нас, просто, народски, пљуну, и да нам се искезе са малих екрана у противприродним интересним коалицијама, свесни да ће пре него што своје лице умијемо пребацивањем канала, моћи да то учине колико желе пута. Динкић је најбољи пример за то.



Лидија Глишић

Блиц: Како је пропала Агробанка – кредити за рођаке и партијске другове            
субота, 23. јун 2012.

У коју год да се ненаплаћену позајмицу Агробанке мало дубље загребе, јасно је да су чланови Извршног и Упавног одбора банке спорне кредите додељивали углавном фирмама чији је врх, политички или родбински био близак СПС-у, ДСС-у, па и некадашњем СРС-у.



У мору примера индикативан је случај „Велефарма“ коме је Агробанка доделила кредит од 20 милиона евра док је челни човек ове компаније био Драгољуб Вучићевић, иначе близак СПС-у. Наиме, Вучићевић је последњих година био близак социјалистима преко руководства „Галенике“, тачније генералног директора Ненада Огњеновића који је на једну од директорских позиција у „Галеници“ запослио Вучићевићевог сина. Такође, само дан пре поскупљења лекова од 11 одсто, „Галеника“ је „Велефарму“ испоручила робу вредну 1,1 милијарду динара на 270 дана одложеног плаћања.

Власник „Хабитфарма“, коме је одобрено око 60 милиона евра кредита Радослав Секулић, поред тога што се прочуо и као учесник у афери са цитостатицима, финансирао је и одбрану Слободана Милошевића у Хагу и био веома близак СПС-у.

Затим, власник суботичке фирме „Азотем“ Пеђа Малишановић, ожењен је сестром бившег министра у влади Војислава Коштунице Предрага Бубала. Иначе, како је „Блиц“ јуче писао, „Азохем“ је од Агробанке добио кредит од 20 милиона евра, а њен председник УО Јожеф Каса је до јуна прошле године био директор суботичке филијале ове банке.

Компанијом „Вујић Ваљево“, којој је одобрено преко 10 милиона евра, руководи Видоје Вујић за чијег се рођеног брата одавно у јавности говори да је некада био члан Централне отаџбинске управе СРС-а, а потом прешао у редове СНС-а код Томислава Николића.

- Иза мене никад ниједна политика није стајала, кредит од Агорбанке сам добијао као комитент банке. Као прво, ја сам један од акционара Аробанке, а као друго, хипотека као залог за кредит троструко је већа од саме позајмице - каже Вујић за „Блиц“.

На позиве „Блица“ Душан Антонић, председник Извршног одбора Агорбанке, није одговарао, док је Рајко Латиновић, председник Управног одбора кратко прокоментарисао да сви сносе део одговорности.

- И Управни и Извршни одбор банке, као и НБС. Ово што се радило није срећно испало - закључује Латиновић, иначе директор индустрије меса „Имес“. И његова фирма има кредит у Агробанци који засад редовно отплаћује.

(Блиц)

Dobio 800.000 evra bonusa, a banka propala


Dušanu Antoniću, predsedniku Izvršnog odbora Agrobanke kojoj je juče otvoren stečajni postupak, upravni odbor banke je 2009. dodelio nagradu za uspešne poslovne rezultate u visini od 800.000 evra, saznaje „Blic“. Upravo te godine Agrobanka je odobrila najveći broj nenaplativih kredita.

I tadašnji predsednik UO Rajko Latinović kaže za “Blic” da je Antonić dobio nagradu, ali da se ne radi o tako visokoj sumi, ne želeći da saopšti tačan iznos.


Dušan Antonić već danima ignoriše pozive “Blica”, a poslednje što je nedavno izjavio jeste da je “radio u interesu srpske privrede”.


Upućeni tvrde da se još prilikom odobravanja kredita firmama koje su trenutno u stečaju, bankrotu ili u fazi resrukturiranja u 60 odsto slučajeva znalo da će pozajmice teško biti naplaćene.


Jedan nekadašnji član izvršnog odbora Agrobanke tvrdi da poslednjih godina Antonić više “nije bio čovek kakvog su ga inače pamtili i da je bilo očigledno da su se neke odluke donosile po političkoj osnovi”.


Imajući, međutim, u vidu da je Vlada Republike Srbije bila najveći pojedinačni akcionar sa udelom od 20 odsto u Agrobanci, a da je na drugoj strani Narodna banka Srbije vršila nadzor banke, pogrešno bi bilo isključivu odgovornost svaljivati na Dušana Antonića i članove izvršnog i upravnog odbora banke.


Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu za finansije, kaže za “Blic” da nije tačno da država ne preduzima ništa da utvrdi odgovornosti nadležnih zbog propadanja Agrobanke.

 

On dodaje da će se predstavnici Ministarstva finansija uskoro sresti sa ambasadorima onih država čiji su državljani bili akcionari Agrobanke u vezi s pokretanjem procedura odgovornosti članova upravnog i izvršnog odbora Agrobanke i revizora.


- Mi ćemo se takođe pridružiti podizanju tužbe u tim postupcima pred nadležnim istražnim organima u zemlji ukoliko se na njih odluče i strani akcionari. Nećemo podizati tužbu protiv Narodne banke Srbije, već protiv uprave banke i revizora. Međutim, sada je sve u fazi pregovora - kaže Radosavljević.


To je pomalo paradoksalno ako se zna da su u upravnom odboru sedeli izabrani predstavnici akcionara, pa ispada da će država tužiti samu sebe jer je najveći pojedinačni akcionar.


Aleš Škoberne, predstavnik petine akcionara Agrobanke iz Evropske unije, najavio je, kako je pre neki dan pisao „Blic“, mogućnost pokretanja međunarodne arbitraže protiv Vlade Republike Srbije zbog povrede sporazuma o zaštiti stranog ulaganja pred međunarodnim arbitražnim tribunalima u Vašingtonu ili Parizu.


- Nije prirodno da jedni akcionari mogu da tuže druge. Inače, zbog stečaja Agrobanke država snosi isto onoliko odgovornosti koliko i drugi akcionari. Bez drugih akcionara nijedna druga ozbiljna odluka nije mogla da se donese - odgovara Radosavljević.


Ovakva konstatacija stoji kada, primera radi, u jednoj kompaniji svi akcionari rade u interesu kompanije.

 

Međutim, u ovom slučaju država iako je akcionar, nije učinila ništa da spreči gubitak od 300 miliona evra, zbog čega je banka otišla u stečaj i zbog čega su poreski obveznici morali da plate 85 miliona evra za osnivanje Nove Agrobanke.

 

Prema tvrdnjama stranih akcionara, obe skupštine akcionara u aprilu su i propale jer na njima nije bilo kvoruma zbog toga što predstavnici Republike Srbije, koja poseduje više od 20 odsto akcija, nisu došli ni na vanrednu skupštinu ni na ponovljenu sednicu.

 

Nikolićev savetnik radio u Agrobanci
Interesantno je da su političke veze veoma bitne u poslovanju banke. Indikativno je da je čak i sadašnji savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića za odbranu i bezbednost Milorad Simić od 2007. godine zaposlen u Agrobanci, prvo na poslovima savetnika Izvršnog odbora za preventivu i bezbednost, a potom kao izvršni direktor Sektora upravljanja imovinom, bezbednosti, komercijale i opštih poslova.
Simića vezuju jake političke veze sa Dušanom Mihajlovićem i Socijalističkom partije Srbije, a navodno je i povezan sa Vidojem Vujićem, koji je jedan od dužnika u Agrobanci. Takođe sedi u upravnom odboru FK Crvena zvezda, koja je pozajmljivala od ove banke. Simić je radni vek proveo radeći u MUP-u, gde je vrlo brzo stekao čin general-majora i obavljao funkcije načelnika Uprave policije MUP-a Srbije i načelnika Policije grada Beograda. Petog oktobra 2000. zalagao se za brutalno razbijanje štrajka rudara u Lazarevcu. On ipak u Agrobanci nije imao visok položaj da bi direktno mogao da forsira odobravanje spornih pozajmica.

Banke naplaćuju i dugove kojih nema


Beograd -- Pojedine banke pokušavaju da prevare građane tražeći od njih da plate navodne dugove za održavanje tekućeg računa koji datiraju još od pre pet ili više godina.


Pravnici poručuju da ni slučajno ne pristajete da platite nikakve zaostale obaveze, makar se radilo i o relativno malim sumama, kao što je to najčešće slučaj.

Bez sudskog rešenja nijedno potraživanje banke nije naplativo, a čak i u slučajevima kada dug postoji, banka je bila dužna da vas na vreme obavesti da naplaćuje i održavanje neaktivnih računa.

I sami bankari, doduše nezvanično, kažu da su najlakše zarađene pare u njihovom sektoru one koje se sliju po osnovu održavanja tekućeg računa. Za tu uslugu banke u Srbiji mesečno uzmu oko 950 miliona dinara, a da pritom nemaju nikakav poseban trošak.

Janković: Prijavite policiji
Zaštitnik prava građana Saša Janković smatra da praksa uznemiravanja i emotivnih ucena kad se čak i preko dece prenose poruke roditeljima da moraju da plate dug nije u skladu sa najvišim pravnim aktom zemlje. "U slučaju da neko dužnika uznemirava i preti ili mu decu stavlja u centar ove finansijske transakcije, dužnik može da se obrati policiji", kaže Janković.

Ipak, iako tekući račun nije automobil da bi mu trebalo održavanje (servis, tehnički pregled, popravka), bankari tvrde da oko njega ima posla i troška. Čak i da je sve to tačno, apsolutno je nedopustiv pokušaj da se na prevaru naplate potraživanja koja u stvari ne postoje ili su zastarela.

Međutim, bankari su se izgleda dosetili da veliki broj ljudi ima račune koje ne koristi, ali ih nikada nisu ugasili, i sada to pokušavaju da iskoriste, računajući da će mnogi platiti nekoliko stotina ili 1.000 dinara bez provere o čemu se zapravo radi.

Iz NBS kažu da treba proveriti svaki konkretan slučaj, ali da pismeno obaveštenje o dugu mora da se dostavi klijentu. "Ukoliko klijent nije pismeno obavešten o dugu, banka se može tužiti zbog neobaveštavanja klijenta o pravom stanju na njegovom računu. Pre toga, savetujemo da se uputi prigovor menadžmentu banke", kažu u Službi za prigovor NBS.

I u Nacionalnoj organizaciji potrošača navode da su upoznati sa ovim problemom i da ih građani neprekidno zovu. "Ono što je važno to je da banka sva svoja potraživanja može da naplati samo preko sudskog rešenja", kaže predsednik NOP-a Goran Papović.

Pravnici upozoravaju da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u članu 31 jasno kaže da je banka dužna da najmanje dva puta godišnje obavesti klijenta o stanju njegovog duga, što automatski isključuje mogućnost da nekom potražuju dug od pre nekoliko godina, ako klijent nije o tome ranije obavešten.

S druge strane, u nekim bankama je krajem prethodne godine ugašena većina tekućih računa koji su bili neaktivni duže od šest meseci i one ne naplaćuju održavanje tekućih računa ukoliko na njima nema prometa. Te banke kažu da nije moguće ni da se napravi dug ako se račun ne koristi i slažu se da neke njihove kolege u stvari pokušavaju da prevare klijente.


Izvor: B92

Ministar zida sa bivšom firmom čoveka koji je dobijao poslove u Vojsci
Sumnjiva saradnja Šutanovca sa biznismenom!
Utorak - 26.06.2012
Kiparska firma koja sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, njegovom suprugom i još osam investitora gradi luksuznu zgradu na Vračaru povezana je sa firmom koja je u poslovima sa resorom odbrane u poslednje četiri godine zaradila više od 40 miliona dinara (oko 350.000 evra), pokazuju podaci do kojih je došao antikorupcijski portal „pištaljka“.



Naime, direktor preduzeća „Vilab Pharm“ iz Limasola, suinvestitor zgrade na Vračaru, bio je Radomir Bzik, vlasnik beogradske firme „Peyton Medical“, koja je prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Prema podacima Uprave za javne nabavke, Ministarstvo odbrane je firmi „Peyton Medical“ čak pet puta dodelilo poslove direktnom pogodbom, a vrednost ugovora koji su tako zaključeni bila je 11 miliona dinara, dok su 25 miliona dinara vredela tri ugovora zaključena u redovnom otvorenom postupku javne nabavke.
 Ministarstvo je od firme „Peyton Medical“ lekove, fiziološke rastvore i medicinski potrošni materijal kupilo jedanput 2008. godine, četiri puta 2009, dva puta 2010. i poslednji put u septembru 2011. godine. Ova firma je pobedila i na po jednom tenderu Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. i 2011. godine i tako zaradila oko četiri miliona dinara.
 Situacija u kojoj ministar odbrane ulazi u privatan građevinski poduhvat sa firmom čiji nekadašnji direktor dobija unosne poslove u resoru odbrane je za Danila Šukovića, člana Saveta za borbu protiv korupcije, dovoljan osnov za sumnju u vezi s postojanjem sukoba interesa.

 - Mislim da bi ovim poslovima ministra Šutanovca morala da se pozabavi Agencija za borbu protiv korupcije. Ona je zato i osnova i njihova je dužnost i obaveza da ispitaju da li je Šutanovac u sukobu interesa i da li je prekršio zakon - ocenio je Šuković za „Alo!“. U Agenciji ističu da ne mogu da postupaju na osnovu informacija iz medija, ali da će ipak propitati ministra u vezi sa njegovim građevinskim poslovima.
 - Agencija je uputila poziv ministru Draganu Šutanovcu da se izjasni i dostavi dokumentaciju radi provere navoda iz medija, a povodom prijavljivanja imovine. Agencija još jednom poziva sve građane i predstavnike medija da u slučajevima kada raspolažu dokazima ili dokumentacijom iste dostave Agenciji. Ovo je iz razloga da bismo u cilju istinitog i pravovremenog obaveštavanja javnosti i jačanja poverenja u javne institucije i funkcionere mogli efikasno da postupamo, budući da Agencija nema istražna ovlašćenja i ne može da postupa na osnovu napisa u medijima.
 Podsetimo, Šutanovac sa suprugom Marijom, kiparskom kompanijom „Vilab Pharm“ i osam suinvestitora gradi luksuzni stambeno-poslovni objekat u samom srcu Beograda, u Skerlićevoj broj 20 na Vračaru.

 
Zanimljive veze

Firma „Peyton Medical“, čiji je vlasnik i direktor Radomir Bzik, osnovana je 1991. godine, a od 2001. je zastupnik farmaceutske kompanije „Fresenius Kabi“, koja važi za lidera u proizvodnji i distribuciji infuzionih rastvora i kliničke nutricije u Evropi, Latinskoj Americi i Aziji. Ofšor preduzeće „Vilab Pharm“, koje zajedno sa bračnim parom Šutanovac investira na Vračaru, do sada se pojavljivalo u nabavkama lekova, sanitetskog materijala i hemikalija i za potrebe Apotekarske ustanove i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Ova ofšor firma je registrovana 2003, a sadašnji vlasnici su Kipranke Nataša Joanu i Kristijana Kleantus. Joanuova je na mestu direktora zamenila Radomira Bzika, koji je ovu firmu vodio od osnivanja, 9. 10. 2003, do 2. 5. 2006. godine.

 
Partnerske odnose?!

„Alo!“ je juče od ministra Šutanovca pokušao da dobije objašnjenje za poslovne veze koje ima sa firmama koje vodi ili je vodio Radomir Bzik, ali nam do zaključenja ovog izdanja nisu stigli odgovori na pitanja koja smo mu uputili. Na poruke nam, takođe, nije odgovorio ni Bzik, vlasnik „Peyton Medical“ firme. Inače, u ranijoj izjavi našem listu Šutanovac je naveo da će novac za stan koji gradi u Skerlićevoj obezbediti iz kredita, a da se odlučio za izgradnju umesto kupovine jer je takva opcija jeftinija.


Piše: Sanja Đorđević

Cena kraha Agrobanke 500 mil. evra

Beograd -- Oduzimanje dozvole za rad Agrobanci i osnivanje nove koštalo je građane Srbije već 90 miliona evra.

Ipak, ako država izgubi arbitražu sa stranim akcionarima, moglo bi da nas košta još toliko.

U međuvremenu, u javnost izlaze podaci o tome koje firme su dobijale višemilionske kredite u evrima čije je nevraćanje došlo glave jednoj od nekada najstabilnijih banaka.

Agrobanka više nije samo naš problem - država mora da pregovara sa ambasadorima zemalja iz kojih dolaze brojni akcionari jer oni najavljuju arbitražu i traže odštetu od države koja je likvidirala staru banku i osnovala novu - bez njih.

B92 je razgovarao i sa predsednikom Izvršnog odbora Agrobanke Dušanom Antonićem. On kaže da nije u zemlji i da će sledeće nedelje govoriti o propasti banke dok je bio na njenom čelu.

"Da se desio krah i da država nije reagovala obezbeđenjem depozita, građani ove zemlje bi morali da plate oko 500 miliona evra jer toliko država garantuje za depozite koji se u tom trenutku nalaze u toj banci", kaže Goran Radosavljević, državni sekretar u ministarstvu finansija.

"Ali sada su već platili 100 i moguće da će platiti još 100? Tačno. Da bi se osnovala bridž banka, država mora da izdvoji sredstva koja ulaze u kapital", dodaje on.

A država tvrdi da su do juna prošle godine svi izveštaji govorili da je stanje u Agrobanci sjajno. Nikome nije bilo ništa neobično što se dodeljuju enormni krediti.

Blic piše da je 60 miliona evra podigao Radoslav Lale Sekulić za firmu Habitfarm koja ubrzo propada, blizak SPS-u i finansijer odbrane Slobodana Miloševića. Blizak socijalistima je i Dragoljub Vučićević čiji se Velefarm zadužio za 20 miliona evra. Isto toliko podigao je i Peđa Mališanović iz subotičkog Azohema, blizak rođak Predraga Bubala iz DSS. Konačno, 10 miliona evra podigao je Vidoje Vujić iz Valjeva - blizak najpre radikalima pa naprednjacima.

Sve ove kredite odobravali su odbori banke, a nezavisni član Upravnog odbora šest godina bio je čak i Danilo Šuković iz antikorupcijskog saveta.

"Oni su bili formalno-pravno u redu. Bilo je to usmeno izlaganje i mi smo na osnovu toga donosili odluku. Ako je neko tu donosio namerno lažne podatke, onda za to treba da odgovara", kaže on.

Interese države u Agrobanci zastupao i otac državnog sekretara Dušana Nikezića Zvonko, a njegov sin ne želi da govori o bankama jer nisu u njegovoj nadležnosti. Ipak, drugi državni sekretar u istom ministarstvu kaže da neće biti zaštićenih.

"Ko snosi odgovornost onda za toliki novac građana utrošen za spasavanje jedne politički uništene banke? Da li je banka politički uništena ili na neki drugi način, to će pokazati istražni organi. Ukoliko se pokaže da je bilo nekih malverzacija, odgovornost će snositi uprava, menadžment i svi koji su bili odgovorni za to", kaže Radosavljević.


Izvor: B92