Dokazao koliko voli svoju stranku
Kladio se na svoje i ostao bez džipa!

Politika,
06:00, 18.05.2012.

Autor: Ekipa Kurira

Bratislav Gašić kladio se u „audi Q7” sa Žarkom Anđelkovićem iz JS da će njegova stranka imati više od 25 odbornika

Anđelković će automobile pokloniti Jedinstvenoj Srbiji

BEOGRAD - Našli s Palminima da se kače.
Bratislav Gašić, predsednik Okružnog odbora Rasinskog okruga najveće opozicione stranke, skupo je platio loš izborni rezultat svoje stranke. Pošto se kladio sa Žarkom Anđelkovićem iz Jedinstvene Srbije da će njegova stranka u Kruševcu imati više od 25 odbornika, Gašić sada mora da mu da svoj automobil, luskuzni džip „audi Q7”.

Gašićeva stranka je u Kruševcu osvojila 18 odbornika, pa Anđelković sada zadovoljno trlja ruke.

- Gašić i ja smo stari drugari, ali opklada mora da se ispoštuje. On inače vozi taj džip Q7. Zvao sam ga telefonom posle izbora i poručio mu da ima rok do petka da mi doveze auto. Rekao mi je da je auto uzeo na lizing, da ima da plati još dve-tri rate, ali sam mu ponudio da, eto, budem velikodušan, i da ja platim te rate, a on samo da održi obećanje i ustupi auto - navodi Anđelković.

Kako kaže, Gašić neće moći da izvrda jer ima svedoke - fudbalera Dragišu Binića, predsednika GO JS Radoslava Komlenovića i Srđana Ristića, koji su u trenutku opklade bili za stolom.

- Ako treba, tražiću pravdu i na sudu. Opklada je opklada. Taj džip ću dati stranci, da ga koristimo kao stranačko vozilo - dodaje Anđelković.

S druge strane, Bratislav Gašić nije bio raspoložen da komentariše naša saznanja.

- Ja sam ozbiljan čovek, za razliku od njih kojima su nadimci magarci. Neću da odgovaram na takva pitanja, naročito ne za vaš list - poručio je Gašić.



Binić na izborima zaradio jagnjiće

I legendarni fudbaler Crvene zvezde Dragiša Binić kladio se sa Miodragom Đidićem u to ko će osvojiti više mandata u Kruševcu, a opklada je pala u dva pečena jagnjeta.

- Đidić je izgubio opkladu. Očekujem da mi do kraja nedelje isporuči jaganjce - kazao je Binić, koji je veliki simpatizer Palmine stranke, ali izgleda da još više voli pečenu jagnjetinu.
-------------------------------------------------
Jadni sa njima.

Železnice: Savetniku 400.000 EUR

Beograd -- Javno preduzeće Železnice Srbije objavilo je tender za izbor savetnika za pomoć u restukturiranju u holding kompaniju.

Kako se navodi na sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj, zadatak savetnika biće i razvoj novih komercijalnih fukcija u holdingu, uključujući i analizu i procenu imovine železnice za pripremu plana komercijalizacije.

Dodaje se da će zadatak savetnika biti i izrada plana o upravljanju viškom sredstava i nekretnina za buduću kompaniju u okviru holdinga koja će se baviti upravljanjem imovinom Železnice.

Maksimalan budžet za usluge savetnika je 400.000 evra, a očekuje se da će biti finansiran iz specijalnog fonda EBRD.

Potencijalni konsultantni mogu da pošalju pisma o zainteresovanosti za učešće na tenderu Železnici Srbije do 13. juna, navodi se u oglasu.

Očekuje se da će rad savetnika početi u januaru 2013. godine i da će trajati 12 meseci.

EBRD je navela da je u Železnici Srbije u toku transformacija iz javnog preduzeća u zatvoreno akcionarsko društvo i restrukturiranje iz vertikalno intervenisane kompanije u holding sa četiri odvojena preduzeća za upravljanjem infrastrukturom, imovinom, putničkim i teretnim transportom.


Izvor: Blic

Vašington 24. 05. 2012

Stejt department: Korupcija na više nivoa vlasti u Srbiji

U Srbiji i dalje postoji korupcija na više nivoa vlasti, u zdravstvu, prosveti i policiji, kao i neefikasan sudski sistem zbog suđenja koja dugo traju, kao i predugih pritvora u kojima borave osumnjičeni pre početka suđenja, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu.

Srpska Vlada generalno preduzima korake da bi se gonili oni zvaničnici u policiji, ili u drugim delovima Vlade, ako se optužbe javno iznesu.
Ipak, dosta posmatrača smatra da postoje brojni slučajevi korupcije, ili policijskog maltretiranja, kao i drugih zloupotreba koje nisu prijavljene i nisu kažnjene, navodi se u izveštaju Stejt departmenta u delu koji se odnosi na stepen poštovanja ljudskih prava u 2011. godini u Srbiji.
Ocenjuje se da je u pitanju sistemska korupcija, što prema Stejt departmentu, pokazuju i izveštaju Transparentnosti Srbija i Agencije za borbu protiv korupcije.
Zvanični Vašington kao primere kršenja ljudskih prava navodi i primere uznemiravanja novinara, onih koji se bore za zaštitu ljudskih prava i drugih koji kritikuju Vladu, kao i to da policija fizički maltretira pritvorene osobe.
U odeljku o sudstvu, Stejt department kaže da Ustav Srbiji govori o nezavisnom sudstvu, ali da su u praksi sudovi ostali podložni korupciji i političkom uticaju.
Sudovi su neefikasni i u nekim slučajevima su potrebne godine da bi se rešili, navodi Stejt department.
Dodaje se i da sudije i tužioci koji su se bavili slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, i dalje dobijaju pretnje smrću i zbog toga imaju stalnu zaštitu policije.
Kada su u pitanju mediji, Stejt department ocenjuje da, iako je dogovorena nova medijska strategija, do kraja 2011. godine nije učinjeno ništa da se ona implementira.
"Nezavisni mediji su bili aktivni i iskazivali različita viđenja, ali neke medijske organizacije su doživele i pretnje zbog objavljivanja stavova koji kritikuju Vladu", ocenjuje se u izveštaju.
Stejt departmenta navodi da je većina štampanih i elektronskih medija u privatnim rukama, iako je država zadržala deo medijskog prostora jer nije sprovedena privatizacija opštinskih i lokalnih medija.
Takođe, neke novine nisu iznele podatke o svom vlasništvu, pa se postavlja pitanje njihove nezavisnosti, smatra Stejt deparment.
Izveštavanje RTS-a je ocenjeno kao najčešće objektivno, ali se dodaje da vlada ima priličan uticaj na RTS i RT Vojvodine.
Takođe, mnoge televizijske stanice se oslanjaju na državnu agenciju Tanjug kao izvor za svoje vesti, dok se nezavisne agencije Beta i Fonet bune da Tanjug zbog državnog finansiranja ima nepravednu tržišnu prednost u odnosu na njih , piše u izveštaju.
Kada je reč o policiji, Stejt department navodi da se popravio kvalitet unutrašnje kontrole u toj instituciji.
Hapšenja su vršena u skladu sa zakonom, iako je policija ponekad koristila silu ili pretnju za iznudu priznanja , navodi se u izveštaju Kao jedan od problema u kaznenoj politici, navodi se prenatrpanost zatvora u Srbiji.
Stejt department ističe da nema novih dokaza da su čuvari maltretirali zatvorenike, ali dodaje da se ne vode dobro statistički podaci o povredama zatvorenika.
Stejt department ocenjuje da su diskriminacija i društveno nasilje protiv manjina i dalje prisutni, kao i nasilje u porodici protiv žena i dece.
Kao najugroženija manjinska etnička zajednica navedeni su Romi, koji su prošle godine, prema izveštaju, bili meta policijskog nasilja, društvene diskriminacije i verbalnog i fizičkog maltretiranja.
Takođe, kao ozbiljan problem se navodi i nasilje prema LGBT populaciji.
Iako se napadi često dešavaju, samo deo njih se prijavljuje zbog straha od daljeg maltretiranja, ocenjuje u izveštaju.
Stejt department podseća da prošle godine u Srbiji nije održana Parada ponosa, za razliku od 2010.godine.
Kao dobre strane, u izveštaju se ističe činjenica da u Srbiji ne postoje politički zatvorenici, kao i da nije bilo slučajeva nestanka osoba koji bi bili politički motivisani.

Tanjug

500 Šoškićevih radnika brčka se o našem trošku

Društvo,
06:00, 31.05.2012.

Više od 500 radnika NBS išlo je na besplatno letovanje. Samo u Vrnjačku banju uskoro dolazi još 100 zaposlenih

U SB „Merkur“ uživaju za sve naše pare

BEOGRAD - Uživaju.
Ko je sve iz Narodne banke Srbije prošle godine o državnom trošku boravio u banjama za više od 20 miliona dinara, javnost u Srbiji izgleda neće saznati!

Iako su u NBS obećali da će nam dostaviti sve tražene podatke, to nisu uradili. U informativnoj službi su nam čak sarkastično rekli da smo sve podatke već objavili, te da nema potrebe ni da nam odgovaraju.
Kako Kurir saznaje, više od 500 radnika NBS išlo je u proteklom periodu na besplatno letovanje u banje, a po svemu sudeći, brčkaće se i ove.

U Institutu za lečenje i rehabilitaciju „Niška banja“ rekli su nam da su u maju ove godine kod njih boravila 22 radnika NBS.

- Prošle godine kod nas je bilo 70 radnika NBS, a u junu očekujemo još pet radnika iz Kovnice novca. Ugovor sa NBS smo sklopili na godinu dana i on obuhvata stacionirano lečenje kardiovaskularnih i reumatskih oboljenja. Oni borave u dvokrevetnim sobama po desetak dana. Terapija obuhvata blato, kupanje i vežbe - kaže profesor Aleksandar Dimić, direktor Instituta „Niška banja“, i dodaje da je vrednost ugovora bila 2,4 miliona dinara bez PDV. I u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj banji, pored 130 „bankara“ koji su ih posetili prošle godine, ove godine očekuju još njih 100.

- Ugovor je potpisan za 230 ljudi na godinu dana. Od toga 2011. je u „Merkuru“ boravilo njih 130, a ostali tek treba da dođu. Ostvarena vrednost ugovora u prošloj godini iznosila je 3,6 miliona dinara - kaže Božidar Vučković, šef pravne službe u SB „Merkur“.

Finansijski stručnjak Mahmud Bušatlija ironično kaže da „radnici Narodne banke Srbije rade u teškim uslovima i pod stalnim su stresom jer se staraju o tuđim parama, pa moraju povremeno da se relaksiraju“.

- Neko ko ima platu 6.000 evra i kome je jedini posao da zaštiti dinar, i to ne uradi, nije zaslužio da mu država plaća boravak u banjama. To je nemoralno iako je verovatno u okviru nekih zakona - kaže Bušatlija i dodaje da oni uživaju dok ljudi umiru od gladi.


Izvor: kurir-info.rs

Bivši ministar muljao s naftom i strujom!

Društvo,
06:00, 30.05.2012.

Za vreme mandata Gorana Novakovića EPS i NIS omogućili Lazarevićevim I Hamovićevim firmama da se obogate, a država oštećena za više od 10 miliona dolara

Novaković sklapao poslove u svoju korist

BEOGRAD - Malo struja, malo nafta.
Goran Novaković, bivši ministar energetike, bio je povezan s nekoliko afera u energetici za vreme ministrovanja od januara 2001. do juna 2002. U njegovo vreme Elektroprivreda Srbije i Naftna industrije Srbije (NIS) sarađivale su s firmama njegovog kuma Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, a NIS je kupovao naftu od kiparskih preduzeća.

Posle realizacije ovih poslova podneto je više krivičnih prijava zbog sumnje da su državni činovnici EPS omogućili privatnim kompanijama da zarade više od 12 miliona dolara, a javna preduzeća su, kako su tvrdili nadležni, oštećena za više od deset miliona dolara.

Poništen tenderNovaković je zvanično dao ostavku, a nezvanično je bio smenjen. Nekoliko godina kasnije Zoran Janjušević je za B92 izjavio da je Novaković smenjen i da mu je Đinđić nudio to mesto. Upućeni kažu da razloge treba tražiti u trgovini strujom i naftom.

Maja 2002. Branko Pavlović, član UO NIS, tražio je da se poništi tender za nabavku 2,4 miliona tona sirove nafte, vredne oko 400 miliona dolara, jer je rok za dostavljanje ponuda bio kraći od sedam dana.

Tenderske uslove ispunile su četiri kompanije - „Glenkor“, u kojoj je radio i Novaković, i tri manje, registrovane na Kipru - „Džej end es“ (J&S), „Ipko“ i „Moil koal“.

U odnosu na ovaj posao, druga afera nije bila poznata javnosti pre Novakovićeve ostavke, ali je bila mnogo veća.

Sumnjiva prodaja - Ugovori o uslužnoj preradi mazuta u TE-TO Novi Sad između EPS i londonskih firmi „Enerdži fajnensing tim“ (EFT), Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, i „Interfejsa“, kao i ugovori o interventnom uvozu struje između EPS i EFT, sklopljeni direktnom pogodbom, bez tendera, bili su štetni po EPS.

Ugovori koje je NIS sklopio sa ove dve londonske firme o prodaji mazuta takođe su bili štetni. Ukupna šteta za EPS i NIS je od 2,7 do 10,6 miliona dolara - rekao je 2003. Slobodan Ružić, tadašnji zamenik ministra rudarstva i energetike.


Prijave protiv EPS
Protiv četvoro rukovodioca EPS podnete su krivične prijave 2007. jer su, kako je navedeno u prijavama, firmama EFT i „Interfejs“ omogućili zaradu od 12 miliona dolara sklapajući štetne ugovore o isporukama struje za ovo javno preduzeće, a budžet Srbije oštetili su za 143 miliona dinara.


Ko je Novaković
- Završio geodeziju na Građevinskom fakultetu u Beogradu.
- Bio atletičar u AK Crvena zvezda.
- Otpušten iz firme ‘’Glenkor’’ jer je, navodno, radio u korist Vuka Hamovića.
- Kao nezaposleno lice, odlazi na biro rada u Vašington.
- U januaru 2001. vraća se u Srbiju kao ekspert za energetiku.
- Đinđić ga smenjuje u junu 2002. sa obrazloženjem da svojoj majci ne može da objasni previsok račun za struju.
- Pravi razlog je taj što je Novaković zaključio ugovor o uvozu nafte preko svoje firme.


Na ovim poslovima su oštetili državu
NIS sa EFT i „Interfejsom“ 2001.
- prodaja mazuta EFT i „Interfejsu“
- NIS je oštećen za 2,7 do 8,7 miliona dolaraEPS i EFT jula 2001.
- uslužna prerada 30.000 tona mazuta i isporuka struje
- EPS je oštećen za 218.320 dolara jer nije predviđena nadoknada za preraduEPS i „Interfejs“ decembra 2001.
- uslužna prerada 130.000 tona mazuta
- EPS je pretrpeo štetu od 324.440 dolaraEPS i EFT početkom 2002.
- kupovina 138 miliona kilovat-sati- EPS je pretrpeo štetu od 1,3 miliona dolara

Izvor: kurir-info.rs

Beška nas (ne) košta 100 mil. evra

Novi Sad -- Koliko je koštala izgradnja novog mosta preko Dunava kod Beške, još uvek se ne zna. U preduzeću Putevi Srbije kažu da će cena biti poznata tek za desetak dana.

Prema memorandumu između investitora i izvođača radova u martu ove godine, razgovaralo se orijentaciono o 65 miliona evra kao polaznoj osnovi u računu.

Zbog rekonstrukcije starog mosta preko Dunava kod Beške saobraćaj na autoputu odvija se u oba smera preko novoizgrađenog mosta. Tako će biti sve do novembra, do kada je planirano da se radovi završe.

Rekonstrukcija starog mosta dodeljena je na tenderu austrijskoj firmi Alpina, istovremeno kada i izgradnja novog mosta, a Mostogradnja radi kao podizvođač.

Pogledajte Galeriju sa otvaranja mosta preko Dunava kod Beške u oktobru prošle godine

Prema rečima ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, vrednost radova je između četiri i pet miliona evra, a novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke.

A koliko je koštala izgradnja novog mosta preko Dunava kod Beške, još uvek se ne zna. Da podsetimo, most je završen još početkom oktobra prošle godine, kada je obećano kako će se cena izgradnje obelodaniti najpre do kraja oktobra 2011, pa do kraja te godine, zatim odmah posle Nove godine...

Najpre se kalkulisalo kako Alpina traži više od 100 miliona evra, pa je spustila na 90 miliona, kako su Putevi Srbije spremni da plate 55 miliona, zatim je ministar Mrkonjić izjavio da će most koštati između 70 i 80 miliona evra, jer su radovi bili obimniji od očekivanja - ugovorena cena je iznosila 33,7 miliona evra. A onda su priče o ceni utihnule.

Za razliku u ceni okrivljen je takozvani "žuti fidik", međunarodni standard koji predviđa da se izvođaču poveri posao na osnovu idejnog projekta i da on posle izradi glavni projekat i most.

Stručnjaci kažu kada se u toku projektovanja radi predračun, toleriše se odstupanje do 10 odsto, a na gotov projekat prihvatljivo je odstupanje od tri odsto ugovorene vrednosti. Naravno, to je praksa ako je projekat dobro urađen.

Neophodno je da se reši i pitanje krivice što je od ugovaranja izgradnje mosta do njegovog završetka prošlo čak pet godina i da li su rokovi opravdano prekoračeni. Kako se na tenderu u paketu dodelio posao i za izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg mosta, to znači da su i pre početka ove rekonstrukcije probijeni rokovi i za sanaciju stare Beške.

Izvor: B92

Tekstilna mafija oštetila budžet za deset milijardi

Kriminalna grupa od 14 direktora preduzeća i osam carinika funkcionisala je tako što su lažnim deklaracijama duplo umanjivali vrednost robe kupljene u Turskoj koje su uvozili preko Mađarske u Srbiju.

Oni su budžet Srbije za milijardu dinara oštetili samo u poslednje dve godine, a pošto se nelegalnim poslom bave od 2000, pretpostavlja se da ta suma prelazi 10 milijardi dinara, odnosno više od 100 miliona evra.


U okviru policijske akcije “Bazar” uhapšene su 22 osobe zbog sumnje da su zloupotrebljavali službeni položaj, primali i davali mito, utajili porez i prali novac.
 

- Prema policijskim saznanjima, osumnjičeni su od 2009. godine putem preduzeća koja su registrovana u Srbiji lažirali deklaracije prilikom uvoza, lažno prikazivali vrednost robe i time umanjivali porez prilikom carinjenja. Zatim su robu navodno prodavali, a to su u stvari bile firme koje su poslovale pod njihovom kontrolom. Na kraju, roba je distribuirana širom Srbije, otkrili smo više od 1.000 komitenata koji su činili prodajni lanac - kaže izvor “Blica” iz policije.


Policija je osnovala svoje preduzeće za trgovinu tekstila koje je navodno sarađivalo sa kriminalnom grupom koja je pre dva dana uhapšena i tako je otkrivala ceo lanac nelegalnog carinjenja robe.


- Samo od 2009. godine oni su budžet oštetili za milijardu dinara, za šta policija ima dokaze. Međutim, oni rade od 2000. i ta suma je verovatno deset puta veća, što znači da je budžet Srbije njihovom trgovinom oštećen za više od deset milijardi dinara - dodaje izvor iz policije.


Policija je pretresla poslovni objekat u prizemlju Zukorlićeve kuće, u kojoj njegov brat od tetke Nermin Smailović vodi jednu firmu. Smailović je dao izjavu u policiji u vezi s povezanošću s uhapšenom kriminalnom grupom, a juče je ukazao na kršenje privatnosti i verske slobode.


- U svojoj kući sam bio žrtva fizičke, psihičke i moralne torture Žandarmerije, koja je nasilno upala u moju kuću odvaljujući ulazna i sobna vrata. Tom prilikom se u kući nalazila moja supruga i dvoje dece, koji su preživeli teške traume. Policija je bila nasilna prema meni i povredila me. Ovaj čin smatram kršenjem privatnosti moje porodice i uvredom naših moralnih i verskih osećanja i ja ću podneti krivičnu prijavu radi nadoknade štete. Moji problemi sa inspekcijom i državnim službama počeli su kada sam istupio iz stranke Rasima Ljajića SDP i prestao sa sponzorisanjem - kaže Nermin Smailović.


Rasim Ljajić demantovao je Smailovića i kazao da nema veze sa akcijom MUP-a.


Uhapšeni u akciji “Bazar”

 

    Žarko Radović i Dejan Antić osnivači i suvlasnici preduzeća “Moravex”

    Branislav M., direktor preduzeća “Moravex”

    Danijel M., zaposlen u preduzeću “Moravex”

    Robert V., osnivač preduzeća “Jutex trade”

    Zoran B., komercijalista u “Jutex trade”

    Steva S., vlasnik i osnivač preduzeća “As-prom plus” i “Flash Royal”

    Đura R., vlasnik preduzeća “Z&K komerc”

    Goran R., vlasnik preduzeća “Europa Bazar” i radnji STR “Zorana” i STR “Maji”

    Sinan Ć., vlasnik preduzeća “Intersan i Interline”, rukovodio poslovanje preduzeća “Metrostil”, “Metro Star” i “Eurointerlajn”

    Dejan K., vlasnik preduzeća “Kiss Miss”

    Igor J., vlasnik preduzeća “Brendy”

    Ognjan B. rukovodio “peračkim preduzećima” “Kostalek”, “Neopilar”, “Dragtex”,”MB Coloks”, “Jazzuko”, “Magistro” i “Ornament Stil”

    Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Ninčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić i Branislav Kecman, zaposleni u Upravi carine


Izvor: Blic

i za tri meseca ce svi biti pusteni kraci za par miliona koji ce zavrsiti nekom od politicara na racunu.

ajde ,neka mi neko objasni,ali onako natenane ovo..kad budete imali vremena kako ove nase mafijoze pljackaju drzavu..ovo je neka gruba skica,nista ne razumem.
Ovo je konverzacija 2 diskutanta sa jednog drugog foruma.
Srebrni Letac..racunam na tebe 

Пропаст Агробанке

dulebg
(posmatrach)
02. jun 2012. u 07.22

Агробанка је пропала по истом моделу као и Грчка, Шпанија итд.

Неко од великих тајкуна нашао се у минусу. Зато је једну од својих фирми задужио код Агро-банке за пар 100млн.Е, фирма је попунила рупе и - банкротирала!

Капиталиста се дакле извукао, и сви керови око њега. Службеници банке добиће или неће отказе, а банка је очито дужна према иностранству, док се Држава испрсила да врати дуг. Држава - то смо сви ми, барем кад су дугови у питању.

И сад - наместо да му Крцун пошаље кожне мантиле, да га приведу на ноћну чашицу разговора, после које му се губи сваки траг; да исто следује и свима који су му помогли - ми се чешемо где нас не сврби и тугујемо над худом судбином нације.. Па худа ће нам и бити док ово све дозвољавамо!

(stari besposlicar)
02. jun 2012. u 07.58

ne samo tajkuni.

d.o.o. odgovara imovinom koju poseduje. vlasnik se
zaduzi i udje u porinudnu naplatu. poverioci tuze,
sud odugovlaci a tri meseca pre otvaranja predstecajnog
postupka , vlasnik osniva `kcerka` firmu koja otvara
racun kod agrobanke, svi znaju jadac.

posle dve godine prinudne naplate, trgovinski sud po automatixmu
pokrece predstecajni postupak i konstatuje likvidaciju d.o.o. i
`kcerku` određuje kao pravnog naslednika.izbegava se stečajni
postupak, samim tim i vracanje duga, isplata zaostalih plata i
doprinosa.

poverioci dobijaju spor i obavezuju `kcerku`da plati dug sa kamatama i
sudskim troskovima. `kcerka` ulazi u prinudnu naplatu i ciklus se ponavlja. poverioci ostaju kratkih rukava... sve po zakonu.

interesantno, vecina `kcerki` ima racun kod agrobanke.
__________

Hvala unapred.

Proćerdane pare od privatizacije, mogli smo da napravimo hiljadu kilometara puta
 Katarina Marković | 08. 06. 2012. - 21:00h

Prema podacima Agencije za privatizaciju, od 2001. do danas u budžet Srbije se slilo više od pet milijardi evra od prodaje preduzeća, računajući tu i prihode od prodaje Mobtela, osiguravajućih kuća i banaka.

 Procene su da je gotovo celokupan iznos potrošen nenamenski, za plate i penzije, a moglo se izgraditi hiljadu kilometara autoputa.

Više od polovine ovih sredstava u državnu kasu se slilo od 2004. do 2008. godine (vlada Vojislava Koštunice) kada ne samo da nije ostvarena nijedna krupna investicija već nije sprovedena ni bilo koja strukturna reforma.

 
Neće biti većih prihoda

Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, kaže da od prodaje preostalih preduzeća ne treba očekivati značajne prihode. On je dodao da imamo još pet stotina neprivatizovanih preduzeća od kojih će manje od dve stotine moći da nađe kupca.

To je možda najbolji pokazatelj da je blizu tri milijarde evra prihoda u ovoj „zlatnoj fazi“ privatizacije, u kojoj je samo prodaja Mobtela donela 1,5 milijardi evra, završilo u javnoj potrošnji.

Pare su, kako za „Blic“ objašnjava jedan bivši ministar u Vladi Srbije, trošene na plate i penzije, izmirivanje dugova javnih preduzeća, a više od polovine novca od prodaje Mobtela preusmereno je u nacionalni investicioni plan koji se pokazao kao neproduktivan način za trošenje prihoda od privatizacije.

- Umesto što je formiran NIP, trebalo je reformisati penzioni sistem. Kada se u budžet slije tako značajan iznos sredstava, najbolje je sprovesti reformu jednog velikog sistema - objašnjava ovaj bivši ministar iz ekonomskog resora.

Kakva je zapravo bila sudbina novca dospelog u budžet po osnovu prodaje državnih preduzeća, najbolje ilustruje izveštaj Državne revizorske institucije o završnom računu budžeta za 2008. Naime, prema nalazima revizora, Vlada Srbije je u toj godini iz dela sredstava privatizacije prispelih 2005. i 2006. davala pozajmice javnim preduzećima, „Srbijagasu“, ŽTP-u, „Galenici“, „Srbijašumama“, RTB „Boru“, NIS-u za izmirivanje raznih dugova. Međutim, nijedna od tih pozajmica nije vraćena u ugovorenom roku.
   
Ekonomista Miroslav Zdravković procenjuje da se sa pet milijardi evra mogla obnoviti celokupna putna infrastruktura u Srbiji.

- To je bilo sasvim dovoljno da se izgradi hiljadu kilometara autoputa kroz Srbiju - objašnjava on. 

Ako to prevedemo u srpske puteve, mogli smo da izgradimo novi autoput od Subotice do makedonske granice, put prema Crnoj Gori, sredimo Ibarsku magistralu, povežemo sve što treba u Srbiji - i još dan nam ostane novca.
   

Ministar za privatizaciju u prvoj vladi posle 5. oktobra Aleksandar Vlahović kaže da je parama od privatizacije trebalo sprovesti reformu javnog sektora, a ne finansirati javnu potrošnju. U tom smislu, prema njegovim rečima, najmanje je učinjeno od 2004. do 2008. kada je ostvaren najveći priliv po osnovu privatizacije.   

- Niti je reformisan PIO, niti sprovedena privatizacija javnih preduzeća, niti reformisana državna administracija, a vrlo malo se uradilo i na planu reforme obrazovanja - kaže Vlahović za „Blic“.

On objašnjava da makroekonomske teškoće sa kojima se trenutno suočavamo nisu bile u ovoj meri uočljive sve dok je, do izbijanja ekonomske krize, bilo priliva novca po osnovu privatizacije.


Izvor: Blic