Finansiranje partija u lokalnim samoupravama
Dele novac strankama mimo zakona
 | 07. 04. 2012.

Gotovo nijedan grad ni opština u Srbiji nisu poštovali zakon, već je za redovno finansiranje stranaka i za kampanju za lokalne izbore izdvajana suma novca koja nije u skladu sa propisima.

Pojedine opštine u Srbiji izdvajale su nekoliko miliona više, neke milione manje, a ima i onih gde se ne zna koliko je dato strankama na vlasti jer sume nisu jasno izdvojene ili uopšte nisu ni javno objavljene. Olakšavajuća okolnost za kršenje zakona nije stavka - manje izdvojenih miliona, jer partije u tim opštinama mogu da tuže državu.

 Transparentnost Srbija uradila je Istraživanje o trošenju novca iz budžeta lokalnih samouprava u sklopu monitoringa predizborne kampanje i da bi se proverilo da li opštine poštuju Zakon o finansiranju političkih subjekata. “Blic” objavljuje rezultate ovog najnovijeg istraživanja o trošenju novca iz budžeta namenjenog političkim partijama koje su na vlasti u opštinama.

 Praćeni novac je iz budžeta lokalnih samouprava, a istraživanjem je obuhvaćeno 150 opština od 174, koliko Srbija ima zajedno sa KiM. I samo dve su imale tačnu izdvojenu sumu, i to - Surdulica - za finansiranje redovnog rada stranaka i Pančevo - za finansiranje izborne kampanje. U čak 40 odsto gradova i opština ne objavljuju se javno i ne ažuriraju informacije o budžetu, što je direktno kršenje propisa. Jedan od drastičnih primera je Jagodina, u kojoj se uopšte ne zna da li je izdvojeno šest miliona dinara preko dozvoljenog ili manje od iznosa planiranog zakonom.


 Kada se analiziraju rezultati istraživanja u ovoj oblasti, najblaže rečeno, vlada konfuzija. Ne postoji pravilo u kršenju propisa - pojedine opštine su manje od propisanog izdvajale za redovno finansiranje, a više za kampanju, neke su imale obrnut princip, a neke su preterale u darežljivosti u oba slučaja.

 Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija kaže za “Blic” da je u oba slučaja - bilo da su opštine izdvajale više ili manje novca od onog što je propisanog zakonom - to loše.

  Četrdeset odsto gradova i opština ne objavljuje i ne ažurira informacije o lokalnom budžetu.


- Generalno, u kontekstu aktuelne kampanje ako iznos nije precizno raspoređen, moguća je samovolja pri određivanju, ali i stranke koje smatraju da su oštećene mogu tražiti naknadu štete. U slučaju gde su opštine i gradovi izdvojili više od dozvoljenog novca može se doći u situaciju da stranke budu u obavezi da u naredni budžet vrate taj višak koji su dobile. Međutim, teško je vratiti novac na taj način jer ukoliko ne prođu na izborima i ne ostanu na vlasti, taj veći iznos ne može da im se umanji u narednom budžetu - objašnjava Nenadić.

 U drugom slučaju, ako je izdvojeno manje novca, samo na prvi pogled deluje kao bolja varijanta nego da stranke dobiju više para.

 - Stranke imaju puno pravo da tvrde da su imale neravnopravne uslove za izbornu trku i da traže od države da im se ta šteta nadoknadi - ističe Nenadić.

On, međutim, naglašava da “ovi propusti lokalnih samouprava u vezi s budžetom nisu za čuđenje niti su jedini u Srbiji”.

 - Izdvojena suma za redovni rad političkih subjekata pogrešno je određena i u republičkom budžetu a da za finansiranje predsedničke izborne kampanje nije izdvojen ni dinar, iako je izborni proces, bez obzira na to da li je Boris Tadić skratio mandat, morao da započne ove godine - poručuje Nenadić.

Izvor: Blic.rs

Drugi pišu | utorak 10.04.2012 | 10:18
Iz budžeta za frizure 6.000 evra
 Izvor: Večernje novosti

Novi Sad -- Iz budžeta grada Novog Sada novac odlazi i na ulepšavanje dama iz protokola. Predviđeno 2.000 evra više nego prošle godine za vizuelni izgled, pišu Novosti.

  Ne samo da se nije štedelo kada se sastavljao budžet grada Novog Sada za 2012. godinu, nego je ove godine, za stvari koje nisu od ključnog značaja za vođenje gradske politike - kao što su frizure, cveće, zelenilo, hrana i piće, izdvojeno čak više novca nego prethodne, pišu Novosti.

Iako nerado govore o tome, na friziranje žena zaposlenih u Gradskoj kući, koje se rade kod najpoznatijeg (i najskupljeg) frizera u gradu, ove godine planirano je 570.000 dinara, što je za skoro 2.000 evra više nego lane.

 U odgovoru iz gradonačelnikovog kabineta Novostima objašnjavaju da je, novac za „vizuelne pripreme za javni nastup“ kako su jednim imenom nazvana šatiranja, feniranja, minivali i slično, odvojen samo za zaposlene u odeljenjima za protokol i odnose s javnošću.

 U dopisu Novostima oni su se još „požalili“ kako grad Novi Sad nema zaposlene fotografe, frizere i druga lica koja se bave pripremama za javni nastup zaposlenih u tim službama, pa po potrebi ih ugovorom angažuju kao spoljne saradnike.

 "To je jeftinije nego im isplaćivati plate i doprinose. A uobičajena je praksa da se oni svi angažuju, kao i da se obezbedi službena garderoba", objasnili su u Gradskoj kući.

 Međutim, nije sporno samo 6.000 evra, koje će iz svog džepa finansirati građani, već je i cena cveća i zelenila skočila za 1.200 evra u odnosu na prošlu godinu.

 Do sada su izdvajali 250.000 dinara, a za ovu godinu je za hortikulturne komade izdvojeno skoro 4.000 evra. Ni u računima za hotele, hranu i piće, nije se štedelo, pa se za te prilike izdvaja 8,5 miliona dinara za gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića i još pet miliona dinara za članove Gradskog veća, pišu dalje Novosti.

 Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović kaže da je friziranje pojedinih zaposlenih u Gradskoj kući bilo tema nekoliko puta na sednicama Skupštine grada. Upućene su kritike na račun vlasti jer je u budžet uvršćena ta stavka, ali prilikom usvajanja budžeta, ta tema se nije otvarala.

Četiri privatizacije posebno sporne za EU, uskoro prva hapšenja

Pod pritiskom zahteva iz Evropske komisije da se ispitaju 24 sporne privatizacije, Republičko tužilaštvo sprema uskoro i prva hapšenja vezana za slučajeve visoke korupcije i kriminala, saznaje “Blic” iz izvora u Vladi. Evropska komisija je posebno zainteresovana za prodaje “Sartida”, “Jugoremedije”, “Mobtela” i ATP “Vojvodina”, pa se očekuje da će jedan od tih slučajeva biti otvoren ovih dana.
 

U nedavno usvojenoj rezoluciji Evropskog parlamenta vlasti u Srbiji su pozvane da odmah preispitaju privatizacije i prodaje firmi, a izvestilac za Srbiju Jelko Kacin ističe da “odgovore na sve to moraju dati organi srpske države i da se samo na taj način može povratiti poverenje u Srbiju i vratiti strani ulagači”.


Stranke u Srbiji su svesne da birači od njih očekuju uverljivi signal da su konačno spremne da prekinu sa kriminalom i korupcijom i pljačkanjem imovine građana. Najavu mogućih hapšenja treba posmatrati i u tom svetlu, jer uvredljiva je činjenica da se biračima obećava raskid sa kriminalom i korupcijom, a da nijedan izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji se tiče tih privatizacija nije procesuiran.


Većina umešanih u sporne privatizacije imala je uvek zaštitu stranaka koje su bile ili su u vlasti. Očigledno će i naprednjaci krenuti tim putem, jer je jedan od bivših direktora Agencije Vladimir Galić jedan od funkcionera SNS u Vojvodini.
Nasuprot tome, procesuirane su krivične prijave i tužbe za klevetu podnete protiv Verice Barać, predsednice Saveta.

- Od 2000. godine do danas postoji puni negativan kontinuitet u postupanju stranaka koje su kada su dolazile na vlast postavljale svoje ljude u Agenciju za privatizaciju. O nama samima najviše govori to što neko sa strane mora stalno da nas upozorava da preispitamo ono što nije dobro. Sledeća vlada bi trebalo da prečešlja svaku od tih privatizacija i napravi elaborat o svakom pojedinačnom slučaju dokle se stiglo i šta se postupkom želi postići. Sve to mora da se zasniva na postupanju državnih organa - kaže za “Blic” Branko Pavlović, jedan od bivših direktora Agencije za privatizaciju.


Pavlović upozorava da su neke od spornih privatizacija na koje ukazuje Evropska komisija, kao što su “C market” ili “Srbolek”, gde je najodgovorniji u pritvoru, već završene ili se odmaklo u postupku.


- “Sartid” verovatno neće ni biti otvaran jer je ceo posao rađen pod patronatom Amdasade SAD u Srbiji. Ipak, cela privatizacija je ništa u poređenju sa postupanjima u bankama u državnom vlasništvu u kojima je država izgubila 800 miliona evra - smatra Pavlović.

 
Tužilaštvo je odlučno da sve te privatizacije iz prošlosti ispita do svakog detalja jer od naših rezultata zavisi evropska perspektiva naše države, a u postupcima neće i ne može biti zaštićenih, kazao je juče Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva.

Sporno

    Sartid
    Jugoremedija
    Mobtel
    C market
    ATP Vojvodina
    Luka Beograd
    Nacionalna štedionica
    Novosti
    Veterinarski zavod Zemun
    Keramika iz Kanjiže
    Zastava elektro
    Tehnohemija
    Srbolek
    Šinvoz
    Prosveta
    Azotara Pančevo


Izvor: Blic

Predizborna laprdanja.

Koja je stranka zadnjih 12 godina na vlasti? Ko je bio na celu agencije za privatizaciju u vreme spornih privatizacija? Ko je bio ministar za privatizaciju? Cije revizorske kuce su davala procene? Ko je vrsio proveru legalnosti kapitala u vezi sa svim privatizacijama i ako nije zasto nije? Ko je vrsio kriminalnu proveru interesenata za kupovinu firmi i ako nije zasto nije?

Svi odgovori ce se vrteti oko demokratske stranke a potom i gay17

Koliko se sećam Điđić je prodao tri šećerane za tri marke, a posle Kole onu u Pećincima preprodao , za milione evra.

Sedmoro uhapšenih zbog zloupotreba u Azotari
 T.M.S.-B.V. | 23. 04. 2012.

Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala započeli su jutros akciju hapšenja zbog zloupotreba u Azotari Pančevo, saznaje "Blic". Do sada je uhapšeno sedmoro osumnjičenih, a tokom dana očekuje se još hapšenja. Hapšenja je potvrdio i ministar unutrađnjih poslova Ivica Dačić.
 
Hapšenja u toku: Azotara Pančevo
Među privedenima su zaposleni u menadžmentu (Azotare), Agenciji za privatizaciju, a medju osumnjičenima ima i stranaca koji nisu dostupni našim organima", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbija.

Dačić je naveo da će se u daljem postupku u saradnji sa tužilaštvom odlučivati da li će privedeni biti zadržani u pritvoru i protiv koga će biti podnete krivične prijave.

Ministar unutrašnjih poslova je najavio da će uskoro biti objavljena imena privedenih.
Prema nezvaničnim informacijama, očekuje se još hapšenja.
Podsetimo, "Blic" je već pisao o istrazi koju su policija i tužilaštvo sproveli u slučaju pančevačke Azotare, kada je litvansko-srpski konzorcijum to preduzeće pri privatizaciji oštetio za više od 50 miliona evra.
Tužilaštvo sumnjiči devet osoba, među kojima ima zaposlenih u menadžmentu Azotare, Agencije za privatizaciju.
Sumnja se da su osumnjičeni "Azotaru" oštetili za oko 8,3 miliona evra, a pribavili protivpravnu imovinsku korist od 5,4 miliona evra.
  Sporne radnje osumnjičenih trajale su, kako sumnja tužilaštvo, od 1. avgusta 2006. do 1. januara 2009. godine.
   Beogradski mediji pisali su ranije da je pančevačka "Azotara" primer nekažnjene pljačke građana Srbije kroz privatizaciju.
   "Azotara" je, naime, prodata 2006. za 13,1 milion evra konzorcijumu koji čine litvanske firme "Arvi" i "Saniteks" i beogradski "Univerzal holding" čiji je vlasnik Dušan Stupar.
   
Iako su novi vlasnici najavljivali da će Azotara postati lider u proizvodnji veštačkih đubriva, vlasnički konzorcijum sa direktorom Pauliusom Martinenasom na čelu 2007. razmontirao je pogon "Karbamid 2", najvredniji deo fabrike, i prodao ga ruskoj kompaniji za 32,5 miliona evra.

Sta kaze Konjuzin na ovo 

Kakve veze sada Konuzin ima sa time sto je Vlada Srbije prodala mutrljavinom Litvancima fabriku da bi ti isti Litvancije sve pojebali i razdrkali....
A da tebi to ima veze 

Vlahović pod istragom!

Društvo,
06:00, 24.04.2012.

Autor: Ekipa Kurira,

Bivši ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović biće ispitivan zbog spornih slučajeva privatizacije, pre svega prodaje kompanije „Sartid“ američkom magnatu „Ju-Es stil“

BEOGRAD - Privatizacija pod lupom.
Poruka predsedničkog kandidata DS Borisa Tadića da nema ništa protiv da se ispita sumnjiva prodaja smederevskog „Sartida“ iz 2003. godine potvrdila je nezvanične najave iz DS da su spremni da u istrazi spornih privatizacija žrtvuju i nekog iz perioda svoje vladavine od 2001. do 2004. Kako saznajemo, pod lupom će se naći i Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar privrede i privatizacije, koji je bio jedan od aktera privatizacije „Sartida“!

Na pitanje da li se raspitao o privatizaciji „Sartida“ kad je Vlahović bio ministar, Tadić je najpre rekao da je reč o kompleksnoj privatizaciji iz stečaja, ali ipak poručio:

- I ta privatizacija bi trebalo da bude preispitana!
Aleksandar Vlahović direktno se pominje upravo u slučaju smederevske železare, koja je prodata američkom „Ju-Es stilu“ zajedno sa pet zavisnih preduzeća za samo 21,3 miliona dolara?! Kako se navodi u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, reč je o jednoj od najvećih afera u srpskoj privatizaciji, koju posebno teškom čini to što je „Ju-Es stil“ pošteđen plaćanja ogromnih dugova, koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara.

„Dogovor ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića s privilegovanim kupcem, u koji je sve vreme bio uključen premijer, i koji je dobio potvrdu cele Vlade i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, izveden je na štetu države“, navodi se u izveštaju Saveta.
Aleksandar Vlahović juče nije bio previše raspoložen da priča na ovu temu.

- Nemam ništa novo da kažem. I sad stojim pri onome što sam govorio ranije!
Podsetimo, Vlahović je prošle godine, na slično pitanje Kurira, odgovorio:

- Nemam nikakav problem sa onim što sam radio. S druge strane, nemam ništa protiv da se svačiji rad, pa i moj, temeljno preispita.

Imovinska karta

Aleksandar Vlahović je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio vredno imovno stanje, u kojem „štrči“ samo polovni „pežo“ iz 1999. Poseduje sedam nekretnina: dva trosobna stana od 160 i 163 kvadrata, četiri jednosobna i jedan dvosoban. Osim toga, prijavio je i vlasništvo u „AV holding d.o.o.“, „Belgrejd kapt. grup d.o.o.“ i Ekonomskom institutu a.d. u kom prima mesečno 200.000 dinara kao predsednik UO, dok kao poslanik mesečno prima 30.344 dinara.

Afera „tri kralja“

Aleksandru Vlahoviću je u brojnim poslovima partner Danko Đunić. Njih dvojica su, zajedno s biznismenom Vojinom Lazarevićem, počeli izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od 28.000 kvadrata u strogom centru Beograda, na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina. Lazarević se jesenas povukao iz tog posla i prodao svoj udeo Vlahoviću i Đuniću. Na mestu gde se podiže ovaj objekat Vlahović, Đunić i Lazarević su 2007. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, bez konkursa zakupili zgradu u državnom vlasništvu od 1.700 kvadrata. Prema nekim procenama, u tom poslu država je oštećena za 3,9 miliona evra.