Kako se u Srbiji postaje vatrogasac ?? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ma naravno da će biti Smile

Kolega

Evo pronašla sam jedan tekstić

NOVOSADSKA VATROGASNA BRIGADA

Na požar srcem i lošom tehnikom

Posao vatrogasca podrazumeva veliku izdržljivost i spremnost da se u svako doba dana i noći krene u gašenje požara. U intervencijama pomaže tim, a u timu nema mesta sujeti. Dešava se da u intervencije odlaze u bušnim čizmama i da im pucaju vatrogasna creva jer ne mogu da izdrže pritisak vode

Kada opis radnog mesta podrazumeva rizikovanje života da bi se spasli drugi, veliku profesionalnost, požrtvovanost, hrabrost i odsustvo svake vrste sujete, onda je sasvim jasno da je reč o zanimanju koje ne može da obavlja svako. LJude koji u profesionalnoj biografiji imaju upisane upravo ove ocene poželjno je nikada ne upoznati, jer njihov dolazak na kućnu adresu znači da je reč o nekakvoj nevolji, a u rubrici zanimanje upisuju reč vatrogasac.
Način na koji se zapošljavaju već govori dosta o kakvom poslu je reč. Kako je objasnio nekadašnji vatrogasac, a sada operater u Komandnooperativnom centru novosadske Vatrogasne brigade Goran Mićić, u ovu jedinicu ne dolazi se preko konkursa nego preko preporuke. Nije međutim reč o dobijanju posla “preko veze”, jer svako mora da se dokaže i pokaže. Svi kandidati prolaze stroge fizičke i psihičke provere. Budući vatrogasci moraju da budu potpuno zdravi, da polože stručni ispit, a zatim pohađaju kurs i za dva do tri meseca počinju prve intervencije. Pored brojnih pretraga, u policiji im se proveravaju dosijei, jer oni koji nameravaju da se bave ovim poslom moraju da budu “čisti”. Razlog za to leži u činjenici da vatrogasci imaju ovlašćenje da, ukoliko je to potrebno, provale u stan koji gori, a u njemu mogu da zateknu mnoge vrednosti.

Minuti određuju sve

- U intervencijama moramo da budemo tim, a u timu nema mesta sujeti - kaže Mićić. - Niko od nas ne sme da misli da je samo on u pravu, moraju se uvažavati mišljenja kolega, jer u našem poslu minuti su presudni i za vrlo kratko vreme moraju da se donesu prave odluke.
U novosadskoj jedinici rade ljudi različitih obrazovnih profila, što je, kako je rekao Goran, dobro, jer je u požarima potrebno poznavanje različitih veština. I ne samo da moraju da funkcionišu kao tim, nego moraju da se poznaju kao članovi porodice da bi znali šta i u kom trenutku od koga mogu da očekuju. Zato nakon intervencija jedni druge hvale, ali i kritikuju kada je potrebno.

- Ne postoje dva ista požara, a svaki se u početku može ugasiti čašom vode - objašnjava Mićić. - Kada dobijem dojavu, moj zadatak je da od onoga ko požar prijavljuje dobijem što veći broj informacija da bismo znali kakvu ekipu i koliko vozila da pošaljemo na intervenciju. Zbog toga ponekad moram da budem neka vrsta psihologa da bih saznao gde i šta gori i ko je ugrožen u požaru. Onom ko dojavljuje kao i onima koji su ugroženi požarom, uvek deluje da vatrogasci putuju čitavu večnost, a oni se trude da na mestu požara budu najbrže što mogu.
Kada stignu na intervenciju dešava se da je dim toliko gust da gotovo ne vide gde ulaze i odakle dolazi vatra. Ali, u tim trenucima, iako su vrlo oprezni, ne misle na opasnost kojoj su izloženi. Ne misle na sebe, nego na one koje moraju da spasu. Reč je jednostavno o ljudima koji su spremni da “uđu” u opasnost i da se ne plaše. Zbog toga im je, kaže Goran, najveći trijumf kada spasu onoga ko je u opasnosti, a najteže kada neko strada.
- Najgore je kada si nemoćan da bilo šta učiniš, a kada si svedok nečijeg stradanja - objašnjava Mićić. - Takve slike nikada se ne mogu izbrisati iz sećanja, mogu se samo potisnuti. Ne može se nikada zaboraviti intervencija u kojoj je bilo ljudskih žrtava.

Zastarela vozila

Posao vatrogasca zato podrazumeva veliku izdržljivost i spremnost da se u svako doba dana i noći krene u gašenje najvećeg požara u njihovom životu. Goran se tako priseća bombardovanja i scene u kojoj su on i njegove kolege gasili NAP-ovo skladište i pri tom nisu znali da stoje ne tempiranoj bombi, odnosno na rezervoarima goriva benzinske pumpe. Seća se i kada su u jednoj noći gorela 22 rezervoara u Rafineriji, ali i nesreće u kojoj je na autoputu poginula cela porodica.

Iako je reč o ljudima koji bi zbog toga što se brinu o bezbednosti građana trebalo da imaju ako ne izuzetne, ono bar dobre uslove za rad, dešava se da u intervencije odlaze u bušnim čizmama i da im pucaju vatrogasna creva jer ne mogu da izdrže pritisak vode. NJihova moć gašenja se zaustavlja na sedmom spratu, a u Novom Sadu ima oko 25.000 stanova koji se nalaze iznad šestog sprata. Pretpostavlja se da bi i Radnički univerzitet mnogo manje stradao da su vatrogasci imali odgovarajuću opremu.
Dešava im se takođe da vodu nose na mesto požara jer hidranata u gradu gotovo da nema, što su činili prilikom požara u Ulici Mileve Marić. Nemaju ni novca da idu na lekarske preglede koji su zbog prirode njihovog posla obavezni.
- Ponekad imamo osećaj da smo zapostavljeni, kao da smo londonski, a ne novosadski vatrogasci - kaže Mićić. - Niko od gradskih čelnika nikada nije došao da nas poseti, a zbog zastarelosti opreme može nam se desiti da na neki požar ne stignemo na vreme i ne pružimo odgovarajuću pomoć.
Nedavno je u brigadu stiglo novo vatrogasno vozilo koje im je obezbedio MUP, pod čijom su nadležnošću. Iz budžeta grada izdvojeno je 15 milona dinara koji će biti utrošeni za nabavku opreme. U brigadi je zaposleno 97 vatrogasaca koji raspolažu vozilima prosečne starosti 22 godine, a evropski standardi nalažu da se na mesto požara ne izlazi vozilima starijim od pet godina. Novi Sad je tako grad u kojem gotovo nijedno vozilo ne bi smelo da se koristi, a koji bi, da bi zadovoljio evropske bezbednosne standarde, trebalo da ima 300 vatrogasaca.
Požar na Bulevaru oslobođenja 151 koji se desio jula prošle godine i u kojem su stradale dve osobe, upravo je to dokazao. Tada je, zbog jačine vatrene stihije, bilo potrebno više vatrogasaca, ali je oprema nekako uspela da izdrži. Novosađanima ostaje samo da se nadaju da su oni koji raspoređuju novac svesni one narodne da je bolje sprečiti nego lečiti.

Danijela Lubarda