stvar je u tome sto ljudi povrede roditelje..kada odu od njih...iako oni kazu da im je drago sto se
dijete osamostalilo bla -bla...
majke prve vole da se nadju uvijek kraj svoje djece..pa i kad djeca imaju svoju djecu...
i to njih na neki nacin ubije...
i svu paznju ...sve to posvete na drugo dijete..ako ga imaju... koje je ostalo uz njih...
i uvjek ce pre njemu izaci u susret...nego ono koje je otislo...
ja sam jedinac....i otisao sam davno..od njih..prije nego lapsus..sa manje godina..to sam htio reci...
i znam da sam im srce slomio...ali nikad od njih pomoc nisam trazio...
dok nisam dosao malo sebi...i shvatio neke stvari....da oni nece sto godina ziviti....

u ovom slucaju ..lapsuzovom...mislim da je cisto to..sto sam rekao... u pitanju...

Istina bobak,ali sustina lezi u prvoj recenici zasto odlazimo od roditelja?Da li zbog udaje? Da li zato sto supruga ne zeli zivjeti sa nasim roditeljima?Da li zato sto zelimo biti slobodni? Sta znaci sloboda bobak prijatelju?

Velika je diferenza izmedju uraditi ce/uradili su i ako smijem pitati sta su uradili Anea ili sta jos planiraju?
Sta su zrtvovali,zar nisu u zanosu njihove zelje mene i Tebe donijeli da gledamo nesto kao svijet? Samo zanos i hvala istim na tome .Zar je tesko napraviti dijete?Bilo bi divno kada roditelji se ne bi mijesali u nas zivot,ja odavno prestao se brinuti sta ti mislis Anea da li je to samo rijec tvojih roditelja ili stvarno mislis da ce gledati bezbrizno kako zivis,gdje trosis,koga ljubis?
Dinamika i postovanje ne idu jedno uz drugo,jer nema ljubavi.Ako sve radimo kako bi uskladili put sa okruzenjem tu nema nas i jednostavno trpimo

Sve srecen porodice su iste, svaka je nesrecna na svoj nacin..

Ja uopste ne trazim da mi poverujes, ali moja poprilicno disfunkcionalna porodica deluje na tim principima.
Kada si srecan, mi se radujemo sa tobom i ne mesamo, kada si nesrecan, uskacemo bez suvisnih pitanja.

Takva mi je porodica, takvi su mi prijatelji, tako cu ja svoju decu\dete vaspitati.

Cilj mojih roditelja je uvek bio da ja budem srecna, a ja sam takva (a i to sam pokupila od njih) da moja sreca ne dolazi iz materijalne sfere, tako da mi ni kada sam nosila iste patike 3-4 godine zaista to nije bio problem... niti sam ih pritiskala da tako bezvezne stvari resavaju, jer je bilo mnogo vaznijih...

Prioriteti.

Ides sada duboko,bilo bi neugodno kada bi pitao sta je srecna porodica a sta nesrecena? Vjerujem da neko je srecan sa mrvom lepinje i parom opanaka dok drugi nije sa bmw i timbrlenkama...stvar je do nas sa cime smo zadovoljni a porodica nije temelj toga nego ono sto mi zelimo,zar ne?

Prioriteti...nekom su fakultet,nekom sta roditelji kazu tako mora biti,nekom napraviti kucu,nekom cim prije imati dijete...svako od nas ima prioritete ali mislim kada postanu nevazni tada tek svatimo da prioriteti nisu vazni.Prioriteti su maska kojom zanemarimo vaznije stvari

To je pocetak Ane Karenjine, bukvalno prva recenica...

Moji roditelji i ja...
Od mene se ochekivalo previshe, a imao sam premalo podrshke... Podrshka se generalno svodila na batine ako dobijem loshe ocene u shkoli... Kad sam odrastao i kad batine nisu bile u opticaju onda su svadje postale nachin brige mojih roditelja prema meni...

Sa dvadeset sam dobio rechenicu da nemaju para da me shkoluju, sa dvadeset sam leteo od posla do posla i izdrzavao sebe. Iskreno, plashim se sebe i kakav cu biti prema svom detetu, za sad sam pun razumevanja, ne ochekujem nishta osim da bude voljeno i da moze da potrazi bilo shta od mene. Cenim da cu ga udaviti onim shto ja nisam imao...

Sa jebenih trijes i kusur kapiram kako sam sjeban, kako sam napukao, kako od zivota imam jebenu hronichnu depresiju koju kanalishem kroz ... jbm li ga shta, uglavnom mi polazi za rukom da ustanem izjutra i krenem na posao, da radim ceo jebeni dan... Mozda mi je trenutno lakshe da radim ceo dan... Sa majkom svog deteta imam odnos da mi je lakshe da provedem 5 minuta pod vodom nego u stanu... Jbg, shta li sam ja i ochekivao od sebe...

Opet, jedina osoba koja me je nauchila pravim vrednostima u zivotu je moj pokojni deda. Sad kad pogledam sa ove distance on je realno jedini koji mi nedostaje od cele porodice... Po sebi vidim da je jedino on imao uticaja na mene, da sve svadje i sve batine koje sam popio kao klinac na mene nisu ostavile nikakav trag osim toga da zivim daleko od svojih roditelja, da se retko chujem sa njima da mi je dovoljno da znam da li su zivi... Sad kad me pozovu telefonom, meni je zapravo drago da ih chujem...

Nisam objektivan da dam ikakvo misljenje na konkretna pitanja osim sto bi se to svelo na "kako malo Perica zamislja...".

Moji roditelji su u mene ulozili toliko emocija, energije, vremena, razumevanja, razgovora i finansija da im se ne bih oduzio za 2 zivota. Jedino sto mogu da uradim da im se oduzim jeste da se isto ponesem sutra prema svom detetu.

Лере... неки ми Черногорци објашњавали разлику између чојства и јунаштва... јунаштво ајд класика бранити друге од неког блабла ... чојство... е чојство је штитити друге од себе и чак је и цењеније.

Илити већа ствар би била кад би имао снаге да се избориш са собом, па да твоја драга не осети ни секунде последице твојих фрка и депресија ... него ли да јуначки добијеш батине бранећи циганче од скинса...

и то не зато што је фина вероватноћа да су батине које добија поменуто циганче заслужене ...

Danas je moderno sve spiskati u svoje dupe i ziveti s mislju da je neko duzan da ti nesto da ili obezbedi.

A shta cesh... moderni svet te uchi da se ceo svet vrti oko tvog dupeta...
Evo stanija na primer...