Kako bi Zmaju oduzeo pravo da odmah ispituje da li pisem o nekom desetom a u stvari mislim na sebe,sada i bez uvijanja pisem o sebi 
Moji roditelji nisu bili fukare,nisu bili niti nesto bogati,znaci jedan zivot normala.Posto sam bio ono prvi sinchina pomislih kako cu mnogo lakse koracati tamo gdje zelim biti,ocito sam napravio zajeb u racunici.Kao prvom je sudjeno,imati prvi djevojku,zapaliti prvi cigaretu,dobiti prvi keca,imati prvi drustvo i ako neko mladjeg dira skociti u vatru za njega.Prvi sinchina mora prvi zakasniti kuci,prvu pivu popiti i prvi reci ne roditeljima ako zna da to sto rade nije ispravno.I tako dok nabrajam sta prvi radi drugi sin-mladji uradi to mnogo pametnije.Volim svog brata a majka je od njega napravila nesposobnog decka.Uvijek je slusao majku pa i dan danas,a ona je samo jedno zeljela, da neko bude uz nju dok postaje stara i da upravlja necijim zivotima.
Mislim da nigdje nisam pisao kako sam trebao biti uvoznik Nivea proizvoda za podrucje BiH.Obratio se u dojcland jednom prilikom poslije rata i to na nasem jeziku,ljudi odgovorise te uputise na generalnog zastupnika u Zagrebu...i bla bla bla sa istim pao dogovor trebam samo pronaci magacinski prostor i srediti papire,roba odmah dolazi i to je to.Medjutim kada sam se obratio roditeljima da me nesto poguraju sa novcem,rekose nemaju.Nakon dva mjeseca isti ti roditelji kupuju mladjem bratu auto uz obrazlozenje "ja vec imam,a posto on zivi sa njima-starim...itd".Suma sumarum-propao posao.Mozda je problem sto ja od 19 godine zivim sam i za svo ovo vrijeme samo jednom zatrazio pomoc od roditelja.Mozda, kao i uvijek sto su kontali,ja sam sposoban brinuti se za sebe i vise od toga.Dok mladjem uvijek treba pomoc.

Da li treba voljeti roditelje,postovati,ako prave razliku izmedju djece?
Zbog cega nam trebaju roditelji ako nisu jedini oslonac u koji se mozemo pouzdati?
Sta je roditeljska duznost i gdje ona zavrsava?

- Roditelje svakako treba voleti i poštovati, osim ako nisu neki skotovi koji su te zapustili, otežali ili uništili život.
- Roditelji i deca treba uzajamno da pomažu jedni drugima u skladu sa svojim mogućnosti. Tu neki prioriteti trebaju da se uvaže.
Ti si odavno samostalan, možda daleko i to verovatno sopstvenim izborom. Od tebe ne očekuju previše da dobiju.
Sa druge strane brat je tu, pod njihovim uticajem, od njega očekuju potporu u starosti i zato žele to da obezbede. Na kraju od tog automobila će i oni imati koristi.
Tako da ako nema dovoljno za obojcu logično je da prednost dobije onaj koji je tu i od koga više očekuju.
- Na kraju roditeljska dužnost da odgaje decu najbolje što mogu i od njih formiraju zdrave ličnosti sposobne za život. Njihova dužnost da se brinu o deci i priskaču im u pomoć ne proteže se neograničeno, kad se deca osamostale to je stvar dobre volje i ljubavi.

Е Лапсусе б'аате ...
Ја сам први син првог сина првог сина... приде сам прво унуче обема бакутама ... и само захваљујући превасходно мајци а потом и оцу нисам постао размажено дериште ... иако је било предиспозиција и није много фалило ...

И ја сам се борио са тим пиздаријама које се очекују од старијег детета и тако све док млађи бураз није показао да је све што се очекује од старијег... и способнији и самосталнији и промућурнији а убрзо и животно искуснији ... скоро у сваком аспекту бољи... бољи и у смислу да му је било лакше да с ћалетом има опуштенији и блискији однос него ја ... и то тако да је било момената кад сам био сигуран да је бураз вољеније дете. И онда једном начујем маторог у некој невезаној причи о неким небитним ликовима како каже "ма нека једе говна онај ко каже да једно дете може волети више ил мање" ...

Елем касније сам сконтао да нас није раздвајао, волео неког више ил мање ... правио је разлику између нас јер јбга и јесмо различити.

Родитељи би требало да буду ослонац на који можеш вазда рачунати... после неко времена и деца би требало да буду исто то родитељима ... некако је то двосмерна улица, па кад један смер закаже није за очекивати да други функционише без проблема ... ал док оба смера раде како ваља то је песма.

Родитељска дужност је прво да од деце направе бре људе... и то не у смислу да им обезбеде дом и храну док ови не одрасту... него у смислу усађивања одређених вредности, васпитања и оспособљавања за живот који, чуда гле ... неће бити фер. Доста људи занемари ову последњу ставку спрам претерано заштитничког односа и гајења деце под стакленим звоном ... па нехотично направе телетабисе који сами пертле не умеју да вежу...

Ти би маторцима требао да будеш захвалан за пар ствари... ниси телетабис за почетак

Ma šuti, bar nemaju kredit. Šala mala. Sviđa mi se odgovor od trećeg maja. Mislim da je skoro sve rekao. Nije stvar da li "treba". Osećaš ili ne osećaš. Ništa tu nije pogrešno. Nekako iz tvog pisanja mi se čini da ih voliš, ali da si razočaran, malo ljut i možda izgubljenog poštovanja prema njima.

Није трећи мај ... више као Змај ил јЗма ил нешто тако у том смислу ...

Tja, po mom nekom iskustvu koje vidjam kod roditelja, to je neminovno. Ono sto urade sa jednim misle da mozda drugacije treba sa drugim pa promene stil vaspitanja, stariji je prvenac pa nisu znali kako a mladji bio bolecljiviji pa je vise mazen itd. Ne vidim zasto ih ne bi postovali ako su bili dobri roditelji i ocuvali nas.

Sad jbg, ljudi uvek kazu kako podjednako vole decu i to je uglavnom istina. Samo sto eto, u praksi se pokaze malo drugacije pa obicno jedno dete ispade "mezimce" pa su malo blazi prema njemu. Ali kazem, to ne znacu da su losi roditelji i da ih ne treba voleti i postovati...

Kao sto i rekose pre mene roditeljska duznost je da od deteta naprave coveka. Cak i kada to uradi treba i dalje da budu neko u koga se taj covek moze pouzdati za savet ili pomoc. Sad, "100 ljudi, 100 cudi". Neki su losi roditelji od kojih poteknu dobra ili pak losa deca i kasnije ljudi ili pak od dobrih poteknu losa ili dobra deca i ljudi itd. To ti je vec ono, dosta individualna stvar, jer kako cemo ispasti ne zavisi iskljucivo od samih roditelja iako se slazem da je njihova uloga dosta velika. A sami roditelji su tu da vaspitavaju i da brinu. Ta uloga ne prestaje sa osamostaljivanjem iako bi naravno trebala da bude manja kako se dete osamostaljuje...

Slazem se Makros da roditelje treba postovati,ali jedno bih volio znati zasto iste postovati kada je zeljela mutavca stvoriti od svog djeteta? Ili recimo ciganka koja namjerno slomi djetetu nogu ili ruku kako bi zbog njegove hendikepiranosti (kojoj je samo ona kriva) mogla prositi i zaradjivati novac?
U ovom slucaju na stranu stavljam oca kojeg vec dugo nema medju zivima i koji je bio roditelj kojeg sam volio,ali prema majci nemam nikakvih osjecaja.Nisam ljubomoran nikada bio niti dan danas,nije mi trebalo nista od mojih roditelja,nije mi uskracena ljubav u djetinjstvu,ali jedno je istina.Ako dijete uspije u zivotu bez obzira kako taj uspjeh napravilo zasto jednostavno se ne prizna poraz? Znaci Mi roditelji nismo znali sta nase sopstveno dijete moze i zeli,pa sta smo radili dok smo ga odgajali?
Opet cu uzeti svoj primjer.Bio sam toliko mocan da pomognem cijeloj majcinoj rodbini i nisam dobio niti rijeci hvala,a ocekivao sam da samo to kazu.Ja balavac pomazem starijima valjda je to iz ponizenja reci...hvala.I bratu sam pomogao vise puta,prakticno cijeli zivot mu okrenuo na vode kojima hode ljudi...ne ni tada nisam dobio hvala.I na kraju Mi budemo krivi za svakoga,jer Mi koji razumijemo svakoga i pomognemo a nikada ne kazemo kako smo pomogli...da mi na kraju smo krivi.Mislim da je ovo dovoljno Makros kao odgovor koliko oni od mene ne ocekuju da dobiju.
Nekada nije bitno sta dobiju ili sta ocekuju roditelji,bitno je koliko smo mi zivi bez roditelja.Da li cijeli zivot slusati sta isti govore? Da li slijediti ono sto oni slijede? Da li biti ono sto su oni bili? Zar Mi koji imamo roditelje i svjesni smo da nismo dosli od praha i pepela na zemlju mozemo zivjeti svoj zivot? Izvini mama izvini oce,jeste me pripremali i na kraju donijeli ,ali ja imam svoj zivot i idem cao amore.Roditelji nas samo sputavaju misle da ono sto je za njih dobro i nama je...a to je najveca glupost.

Izgleda Zmaju da cale je previse razumio Tebe...
Da trebalo bi da svaki roditelj bude to sto jeste,ali ako nije zasto ga cijeniti sada dok place?
Svaka cast za ultimo...fakat ljudi od djece prave teletabise  i ne sluteci da od istih prave degenerike.
Muskarcu je ipak drugacije,sta zensko da radi?
Niti moze reci odjebaus,niti moze imati ono sto zeli,jednostavno zensko mora cekati da dodje princ ili konj kako bi otisla od roditelja,pak ako zivi sama postaje kurva.Zato zensko mora voljeti svoje roditelje bez obzira sta mislila o istim.

Marko...malo je nas koji smo imali savrseno djetinjstvo(u ovu manjinu svrstavam i sebe),ali zar zivot cini djetinjstvo?
Neka oproste ili izvinu svi ako smatraju da je ovo nesto licno,nego jednostavno pocnem od sebe koji sam davno presao "nake" pragove.Dodje covjek koji vise voli roditelje nego sopstvenu zenu.Dodje covjek koji bi ubio zenu ako istog prevari.Dodje svakakve sorte...vole vjeru vise od porodice (a vjera je samo trend,kao strake allllllll starrrr sa poprilicno zvjezdica).I dodju ljudi koji zele zivjeti sa roditeljima,ne pitaju zenu sta ona misli...za mene takvi su nesposobni sami krociti kroz zivot

Lol, pogresih tab. 

Pa ako govoris o roditeljima i roditeljstvu cini. Posle se vec odvajas od kuce i stvaras samostalno ali do nekih godina naravno da je bitno kakvo si detinjstvo i vaspitanje kroz isto imao...

 
Donekle. 100 ljudi, 100 cudi i 100 razlicitih slucajeva. Tako i to poneki put nije nesposobnost koliko jednostavno licno misljenje da ce tako lakse steci nesto za sebe nego da idu od kuce. Oni ljudi sa sela ne dovode zene svojoj kuci zato sto su nesposobni da se odele vec zato sto im je sav posao tu i zive od istog...

davno je meni moj djed rekao..dok sam bio klinac...kad sam nesto zasrao,...muljajuci....
bobane jabuko djedova...
posao nikad ne zapocinji ...ako ga sam ne mozes zavrsiti..

i vremenom se pokazalo kao jako dobar savjet...
i drzah se toga tokom veceg  vremenskog roka.... svog trajanja....

nemas sta da se postavljas..kad jednom odes iz kuce u kojoj zive ljudi koji su te stvorili...
tu dolazi samo kao gost..jer cete tako gledati...a svakog gosta tri dana dosta..
jednostavno ti je to...
mozda kad im je treblo..da imj se nadje neko..ti si bio ko zna gdje...
a mladji tvoj brat je bio tu...nije to tesko razumjeti....
e sad zamisli..kako bi to izgledalo..on vazzda tu s njima..i nema kola.a ti imas..
a oni tebi dali lovu za tvoj neki posao..koji bi se zavrsio ko zna kako..
sta bi tvoj brat rekao na to....a on s njima tu dijeli i dobro i zlo.....a ti nisi...

Kao sto rekoh u prethodnoj temi.
Moji roditelji ce\su uraditi sve da meni bude dobro.
Nikada mi nisu, niti ce ikada prebaciti sta su i koliko zrtvovali za mene. Nikada.
Nikada mi nisu, niti ce ikada traziti od mene da im pomognem ako ne mogu i jednog dana, kada budem imala svoju porodicu, nece se mesati u moj zivot.

To ne znaci da ja sama necu da im pomognem kada im treba, niti da im nisam rekla (i reci cu) za sve sto su uradili za mene...

Stvar dinamike i postovanja. Nista vise, nista manje.