To je bilo moje generalno zapazanje glede novijih generacija... ja sam jedinica, prvo unuce i sve to... ali mi je to "daj mi, daj mi, daj mi..." izbaceno iz glave vrlo rano...

I ja sve to.
Al nisam bliska sa svojim roditeljima i potpuno sam drugačija od njih. Ipak, kontam da su napravili nešto od mene.
Čudan je to odnos. Ja mislila da sam ne baš dobra majka, često sam depresivna i nisam  dovoljno posvećena sinu, a on pre par dana napisao sastav u školi na temu Osoba kojoj se divim, i ja evo mašem repom tri dana što je tako pisao o meni...

Pa, nisam ni ja bliska u onom "american dream" smislu... Oni su prosto moji roditelji i vole me. Volim i ja njih. Postujemo se. Ne poveravam im se, znaju osnovne stvari o mom zivotu, ali se ni ne mesaju (osim sto majka ima sesto culo), prijatelji mi nisu, jer prijatelje imam.

Opet kazem, ja sam potekla iz vrlo specificne porodice... ziveli smo odvojeno, zajedno, bili su dosta odsutni... imali su svoje probleme...  sa puno para i jako malo para... u svom stanu... podstanarski... pa opet sve iz pocetka... ali, opet kazem... ja nikada nisam ispastala, nikada mi nisu rekli da nesto ne moze, jer sam i sama naucila i videla kolike su granice i mogucnosti.

Malo mi je ponekad bzvz da pricam kako se moze ziveti pristojno i skromno, jer mnogi smatraju da je to preseravanje... i onako... nabijanje na nos... Ali, ja sam od detinjstva zadovoljna i malim stvarima... To je tesko objasniti...

ma razumijem ja lapsuza....ne kuka on toliko na roditelje...
i nije on rekao da stalno nesto trazi od njih..covjek jednom trazio da ga poguraju...
i krivo mu je sto je mozda  propustio dobru sansu u zivotu..sa tim niveama.....

verovatno su oni to razmatrali...mozda nisu imali dovoljno vjere u njega..da moze u tome da uspije...
roditelji nas najbolje znaju..mozda ne u potpunosti..i sva nasa lica...
ali znaju za sta smo sposobni a za sta ne...
i siguran sam da bi i moj otac i moja majka
na takav nacin  postupili..ako bi posumnjali  u neki povoljan ishod sa nekim mojim "poslom"

Kad ti fali neka elementarna stvar u životu, a to je ono o čemu je pričao lerr, onda ti treba to da nadomestiš, a ostalo, materijalno, je totalno nebitno. Kad imaš to što je najbitnije, ili misliš da imaš, onda ti treba i kula i gradova. Ja mislim da je tako.
Mene su naučili da je dovoljno da imam nekog da me voli, šta da jedem i šta da obučem, a ne šta na tome što sam obukla piše i koliko to što sam pojela košta, i mislim da su to dobro uradili. A imala sam predispozicija da, kad se imalo mnogo para, budem razmaženi kreten.
Nedostajalo mi je ljubavi. I majka i otac su mi hladni ljudi. Zato sam ja, valjda, preterano emocionalna, nemam pojma...

lapsuze...iskreno...mislim da je misionarka najbolja u tvojoj situaciji...

molim, i drugi put...

Mislim da je vise pricao o tome da su vise popustljivi i vise "idu uz konac" prema bratu a manje prema njemu. Tako da, jesam odrastao kao jedinac ali ga shvatam sa te strane. Samo sto rekoh vec, roditelji uvek kazu da decu vole podjednako ali prilikom vaspitanja ih ne vaspitavaju podjednako i imaju razlicite standarde. Zato i ispada da poneki put "jedno vole vise" itd. 

ova afstrafovana ce na kraju sama sebe ubijediti da s njom nesto nije u redu....
al' mene ne moze...

Sa roditeljima je uvek tesko naci sredinu.Ne valja ni kad si im preblizu ni predaleko.
Treba naci odgovarajucu distancu,da im nisi ni predaleko..a ni preblizu.

I roditelji ..nisu sveci,a i imaju svoj zivot.Ne treba im uzimati njihov,a ni davati svoj.