Otprilike kad dobiju drugu ( eventualno trecu ) platu, i kupe sebi neshto pa osete tu razliku kada su za to dali pare koje su sami zaradili u poredjenju sa parama koje su im davali roditelji, pa ih uhvati nalet entuzijazma "ja raaaaadiiiim, ja zaradjujem, imam kesha...keeeeshhhhh "

da i onda preraste u "ja vredim" jer po prvi put u zivotu nesto i nekome vrede, ali se na zalost, kod tuznih pojedinaca onda razvija "ja vredim vise nego ti" jer su sebi dozvolili taj iskrivljeni kriterijum ocenjivanja koliko drugi vrede i na kraju dobijes osobu koja tezi necemu, ali je svesna da to na trenutnom polozaju ne moze da ostvari, i umesto da izvuce najbolje iz toga, ona tezi da ocrni one koji imaju vise nego ona, pravdajuci uverenje da "mu je to otac kupio,a nije sam zaradio" to znaci da on vredi manje u ocima boga, sveta, kosmosa, svetog petra.

Uz obavezan  prezir prema onima koji ne rade ( nema veze shto su do juche i sami pripadali toj grupi ) .

Pa da, evo ja sam imala takav slucaj pre 4 godine u bivsoj firmi .. gazdarica (citaj - gazdina komsinica koju je napumpao) prvi posao u kancelariji u zivotu (do tad je brala jabuke na radnim akcijama i riljala bastu), prvi put u zivotu dobija neku nekakvu vlast i odlucuje da su svi podredjeni govna koja treba istrebiti jer samo ona i ljudi "na polozajima" poput nje (cinizam) vrede na ovom svetu .. i onda tako krene pljuvanje po jednom trecem radniku koji je iz izuzetno imucne porodice i decko radi zato sto mu je zanimljivo bilo da se bavi stampom, znaci zbog sebe.. on je automatski "lezilebovic" jer on ne mora da radi .. pazi ti to .. a ona mora, pa je uhvatila boga za muda i samo njen kesh kupuje kartu za Holivud ..

a da ti ne pricam misljenja o ljudima koji ne rade .. iz bilo kog razloga, to uopste nije bitno .. studenti treba obavezno da rade i studiraju, trudnice treba da rade za vreme trudnoce .. i slicne mudrosti ..

pogadjas, zavrsila je sama ..    gazdi se upalila sijalica .. posle 2 godine braka 

E ljudi, prvo da kažem najvažnije, NE PAMTIM kada sam poslednji put ovako uživala čitajući postove od početka do kraja... Sve bre neki pametni i dobronamerni diskutanti. Ima gde se međusobno ne slažemo, ali nema vređanja. Dođe mi da odštampam ovu temu, ukoričim i da je prodajemo kao filosofski traktat na temu.
Nego, da se vratim na istu.
Nije jednostavno, ozbiljno. Znate kada počnete o tome baš baš da mislite. Kada ostanete sami sa decom. sva seodgovornost svali na leđa i onda samo razmišljam šta je najpametnije. Dopada mi se povratak reči zaostavština. Zato bih da zaostavštinu raspodelim za života. Da se ne svađaju. A i ko bolje poznaje svoju decu od roditelja. Zato sam uzela životno osiguranje (ipak!), da mi ne bi deca ostala baš "na utrini" u ne daj Bože slučaju (je l ovo sada sujeverje što kuckam o drvo i pomeram se s mesta?), zato sam roditeljima rekla da kad zakupljuju grobnicu zakupe mesto više, je l neću valjda sama da dreždim u grobu (tata odbija da razgovara o tome, mama još i nekako. Je l to takodje sujeverje, jer mi kaže "da ne prizivam").
Inače, zaveštanje radi advokat i samo je tako pravnosnažno, je l tako beše?
(Ali, kada se uporedimo sa "razvijenijom" Evropom, Srbi su neblagovremeni, kako to neki vole da kažu. Imamo otpor prema tim stvarima koje "prizivaju" smrt: testamenti, zaveštanja, oporuke, osiguraja, ugovori o izdržavanju... tako da nije čudo što malo-malo pa baš odavde krene kako su Srbi besmrtan, nebeski narod : )

dobar post, samo promeni u profilu pol na ženski, ili počni da pišeš u muškom rodu, malo je čudno ovako 

Zaveštanje možeš da sastaviš i sama,svojeručno na parčetu papira, jedini obavezan element je potpis. Datum je poželjan, ali je fakultativan. Možeš kod advokata, a i u sudu. Ova dva se plaćaju, ali ljudi se osećaju sigurnije kada to ozvaniče pred dva svedoka. Ja ne verujem u te priče oko prizivanja zla, hvala Bogu ni moji roditelji...
a to što Srbi nemaju običaj da raspodele zaostavštinu, pa posle nastane mržnja i prepucavanje preko sudova, mislim da je stvar nedostatka kulture, a ne sujeverja...

Pre 100ak godina... malo ljudi je imalo nesto vredno...
Onda im je to uglavnom oduzeto...

Onda su gotovo svi dobili nesto od firme ili drzave izuzetno vredno...
Stanovi su se delili i realno, danas je tako nesto apsolutno nezamislivo, dok je tada bilo gotovo normalno...

I sad ponovo dolazimo u situaciju da ogromna vecina ljudi moze jedino u sebe i svoj rad da se uzda... jer iako ima sta da se nasledi, toga nema dovoljno... generacije zive zajedno pod jednim krovom, jer je to sve sto imaju...

Ima i drugih slucajeva...
Kolega mojih roditelja je imao 7 tetaka... koje se nisu udavale... i uglavnom su pomrle mlade... i ostavile su mu 7 salonskih stanova u Beogradu...
On je jedan... u vecini drugih slucajeva, jedan stan se deli na sedmoro ljudi koji vec imaju svoju decu koja zele da se osamostale...

U celoj prichi  ( od "a da sednesh i zaradish do "nishta nije tvoje...."  i ostalog shto je prethodilo i shto se nadovezalo na to )  je doshlo do malog nerazumevanja usled toga shto uopshte nismo govorili o istoj stvari.
Ili smo govorili o istoj stvari ali iz razlichite perspektive.

Ja nisam mislio da treba to shto  od roditelja ochekujesh da ti ostave svoju imovinu  koristish  kao opravdanje da ne mrdash dupetom i da rachunash na tu imovinu kao na neki svoj kapital koji je eto zarobljen usled zivotnog  veka roditelja. Nije stvar u kvantitetu ni u materijalnoj vrednosti toga shto ce ostati, niti je problematichna mogucnost da se imovina utroshi na neke stvari kao shto je bolest nekog chlana porodice, ili se izgubi na neki drugi nachin.
Poenta je da ako ostanu i samo dve zardjale kashike, ostace meni i mojoj sestri, i (samo) to je ono shto je normalno.

Radulac, hvala  , ako si mislio na ovo:
"Znam, što reče Čerčil (koga inače prezirem kao čoveka, ali mora se poštovati kao političar): kada bih znao gde ću da padnem, tu bih seo. Ali imao je on i bolju mudroliju: nikada u životu nisam stajao kada sam mogao da sedim i nikada nisam sede kada sam mogao da ležim. " to je iz posta kad sam kao Čerčil, pa sam On : )
Hvala za info o zaostavštini.
Radulac: "a to što Srbi nemaju običaj da raspodele zaostavštinu, pa posle nastane mržnja i prepucavanje preko sudova, mislim da je stvar nedostatka kulture, a ne sujeverja..." , da, zato kažem, možda bi ipak neka kampanja pomogla...[i][/i][b][/b]

Nema na čemu 

al' je on bio lenjivac... 
moja omiljena od njega je ona sa otrovom u kafi...
pa sigurno bi pomoglo objasniti ljudima da će svakako umreti, hteli ili ne, a da sastaviti zaveštanje ne znači potpisati sopstvenu smrtnu presudu...