Ajd da razradim tezu ono sto ne zaradis nije tvoje:

1. Tvoji roditelji imaju recimo trosoban stan
2. Ti imas brata ili sestru
3. Tvoji roditelji su pravi, zdravi i normalni

4. Da li je u situaciji kad ti imas 20 - 30 godina normalno razmisljati ja imam stan? Nije, jel tvoji roditelji mogu da pozive jos 20-30 godina i da te u krajnjoj liniji nadzive. Zar nije bolje raditi i ne racunati na to, pokusati sam da nesto stvoris?

Opcija dva:

1. Tvoji roditelji imaju recimo trosoban stan
2. Ti imas brata ili sestru - koji su rodjeni sa nekim mentalnim ili fizickim nedostatkom ili imaju problem zavisnosti
3. Tvoji roditelji su pravi, zdravi i normalni
4. Za ljecenje tvog brata / sestre trose se ogromne kolicine para
5. Da li ti mozes da racunas da ces nesto nasljediti? Da li roditelji trebaju odmah sad da ti daju tvoj dio, a od ostatka para da rjesavaju probleme tvog brata /sestre? Sta ako kasnije i tvoji roditelji obole i traze posebnu njegu?

Opcija tri:

1. rat, poplava, pozar, preseljenje - u mojoj familiji zadnjih 7 generacija niko nista nikome nije uspio da ostavi sem ledine - uglavnom faktor br. 1, uvijek ostaje nada da cu ja biti prva

Opcija 4:

Tvoji roditelji su napravili divnu kucu u recimo Boru. Ti odes da zivis u Australiji. Tamo ti je dobro i ne mislis da se vracas. Vidjas roditelje 1 godisnje, ali se cujete redovno. Imate dobar odnos. Pored njih zivi tvoj brat od strica ili ujaka ili tetke, koji nema tako dobre uslove za zivot, ali ima dosta vremena, zivaca i volje da posveti tvojim roditeljima. Da li je sa njihove strane pametno da insistiraju da sve sto imaju ostave tebi ili je pametnije napraviti dogovor sa rodjakom i njemu ostaviti kucu?

Opcija 5:

1. Tvoji roditelji imaju pare
2. Ti si kreten: narkoman, alkoholicar, nasilnik...
3. Da li i tada imas pravo da ocekujes nasljedstvo?
   Ili je mozda drustveno odgovornije da oni sve pare ostave drustvu za posmatranje ptica?

itd

Zato je potpuno ok razmisljati "ono sto ja zaradim - to je moje - i to samo danas, a sutra je novi dan i sve karte su otvorene" - narocito na Balkanu

Ajd da razradim tezu ono sto ne zaradis nije tvoje:

1. Tvoji roditelji imaju recimo trosoban stan
2. Ti imas brata ili sestru
3. Tvoji roditelji su pravi, zdravi i normalni

4. Da li je u situaciji kad ti imas 20 - 30 godina normalno razmisljati ja imam stan? Nije, jel tvoji roditelji mogu da pozive jos 20-30 godina i da te u krajnjoj liniji nadzive. Zar nije bolje raditi i ne racunati na to, pokusati sam da nesto stvoris?

Opcija dva:

1. Tvoji roditelji imaju recimo trosoban stan
2. Ti imas brata ili sestru - koji su rodjeni sa nekim mentalnim ili fizickim nedostatkom ili imaju problem zavisnosti
3. Tvoji roditelji su pravi, zdravi i normalni
4. Za ljecenje tvog brata / sestre trose se ogromne kolicine para
5. Da li ti mozes da racunas da ces nesto nasljediti? Da li roditelji trebaju odmah sad da ti daju tvoj dio, a od ostatka para da rjesavaju probleme tvog brata /sestre? Sta ako kasnije i tvoji roditelji obole i traze posebnu njegu?

Opcija tri:

1. rat, poplava, pozar, preseljenje - u mojoj familiji zadnjih 7 generacija niko nista nikome nije uspio da ostavi sem ledine - uglavnom faktor br. 1, uvijek ostaje nada da cu ja biti prva

Opcija 4:

Tvoji roditelji su napravili divnu kucu u recimo Boru. Ti odes da zivis u Australiji. Tamo ti je dobro i ne mislis da se vracas. Vidjas roditelje 1 godisnje, ali se cujete redovno. Imate dobar odnos. Pored njih zivi tvoj brat od strica ili ujaka ili tetke, koji nema tako dobre uslove za zivot, ali ima dosta vremena, zivaca i volje da posveti tvojim roditeljima. Da li je sa njihove strane pametno da insistiraju da sve sto imaju ostave tebi ili je pametnije napraviti dogovor sa rodjakom i njemu ostaviti kucu?

Opcija 5:

1. Tvoji roditelji imaju pare
2. Ti si kreten: narkoman, alkoholicar, nasilnik...
3. Da li i tada imas pravo da ocekujes nasljedstvo?
   Ili je mozda drustveno odgovornije da oni sve pare ostave drustvu za posmatranje ptica?

itd

Zato je potpuno ok razmisljati "ono sto ja zaradim - to je moje - i to samo danas, a sutra je novi dan i sve karte su otvorene" - narocito na Balkanu

Ozbiljno, najbolje je napisati zaveštanje i rešiti te stvari prvom prilikom. Ili ugovor o raspodeli imovine za života. Ili još bolje (za roditelja) ugovor o doživotnom izdržavanju...

Druga stvar, niko nigde nije ni sporio da treba i sam stvoriti neshto, ali ochekivati da ti roditelji ostave ono shto su stekli kao shto cesh i ti svojoj deci ostaviti te ne chini ni neradnikom ni nekim ko prihvata stvari za gotovo a da su ta ochekivanja nerealna.