Тито је бунцао на руском и немачкомОд данас у „Политици” исповест лекара др Предрага Лалевића у фељтону „Са Титом по свету”
Професор др Предраг Лалевић, специјалиста анестезије, познат по томе што је 17 година био лекар Јосипа Броза Тита, написао је књигу „Са Титом по свету”, чије ће делове „Политика” објављује од данас на страницама фељтона.
– Нисам ни имао намеру да напишем књигу, јер сам дуго осећао отпор да лична сећања објавим. Али, годинама сам гледао књиге о животу председника Тита тако ниског, трачерског нивоа, па сам мислио да је, кад вам је неко поверио бригу о свом здрављу, а то значи о свом животу, у најмању руку некоректно писати ствари из његовог интимног живота. Међутим, када сам видео ко све пише књиге на ту тему, одлучио сам да објавим своја сећања – каже др Лалевић.
Али, ипак, први пут сазнајемо о Титу неке непознате детаље: да је бунцао на руском и немачком језику, да је имао ране од лежања у Клиничком центру у Љубљани, да му је Дража Михаиловић био слаба тачка, да је свима у својој околини персирао …
Др Лалевић каже да не сматра да је изношење ових детаља увредљиво. Детаљ о декубиталним ранама навео је, каже, због наших људи који и данас, када им је неко ближњи у болници, сматрају да су те ране резултат лоше неге у болници. Међутим, имао их је и доживотни председник СФРЈ, иако је имао најсавременију негу: желатински јастук, масажу на свака два сата, креме против декубитиса…
Најчешће питање које се поставља др Лалевићу јесте зашто је Тито тако дуго био на апаратима, да би се вештачки одржавао у животу.
– Док сам био у Немачкој, у једној болници на специјализацији, приговорили су ми да сам мртвог човека држао на респиратору. Мозак је био жив, а то је медицински разлог који ми није дозвољавао да искључим респиратор. Друга ствар, Стане Доланц, који је тада био председник Председништва СФРЈ, рекао је да су три колоне руских тенкова из Бугарске дошле до наше границе, мене је издвојио и рекао ми је да је њима не сваки дан, него сваки сат важан, јер има толико посла да се обави – каже др Лалевић.
Наш саговорник додаје да је Броз добро здравље у позном добу, пре свега, дуговао генетици, али да није био дисциплинован пацијент:
– Пушио је, Кастро му је слао сандучиће са најскупљим томпусима. Пио је искључиво виски „чивас”, али „танак”, са содом. Био је умерен у пићу, али је зато волео да поједе – каже др Лалевић.
Он истиче да се данас крију детаљи о лечењу државника, а да се тек после њихове смрти чују сви детаљи. У књизи је поменуо и политичаре који су се увек налазили око Тита. Највећи позитиван утисак, каже, на њега су оставили Мирко Тепавац и Марко Никезић.
– Никезић је, на пример, на крају вечере, од којих су неке биле припремљене у његову част или су организоване у среским комитетима, увек тражио да плати свој рачун. Говорио је да ће набројати све што је наручио и да неће отићи док не добије рачун – присећа се др Лалевић.
Однос Јованке и Тита, у време док су заједно путовали, до 1977. године, др Лалевић оцењује као – складан и толерантан. Јованку, каже, никад није лечио, а последњи пут имао је прилику да је види на – Титовој сахрани.
– Никада преда мном није причао о том разлазу. Никада нисам присуствовао политичким разговорима и сусретима са сарадницима. Са Титом је на „ти” било врло мало људи, можда чланови првог Централног комитета СК, на пример Бакарић, док су му Ђуро Пуцар, Лазар Колишевски, Коча Поповић персирали – сећа се др Лалевић.
Извор: Политика
Tema: 
