Pa, izvini... ali da li je moralno rangirati ljudsku bol...
Znaci, onaj ko zgazi nekoga na pesackom prelazu je manje ubica od onoga ko je iskasapio nekoga, pa samim tim, porodica prve zrtve mora da bude popustljivija nego porodica druge... 

Nije isto nesrećan slučaj i planirano (svirepo) ubistvo. Bar za ostatak sveta, ne znam za pravnike.

Slazem se da su seksualni i zlocini iz koristoljublja uvek svirepi. Ali, sta je izvrsenje smrtne kazne nego planirano ubistvo, samo su uloge zamenjene? Po cemu smo mi bolji od ubica ako radimo bas ono zbog cega njih kaznjavamo?

Po tome što ih kažnjavamo za zlodelo, da nisu uradili, ne bi ih kaznili.

Ali ubistvo ostaje ubistvo, ko god ga pocinio.

Možda. Znači, onda tu krivicu dele i:
- sistem, država, koja ga tuži po službenoj užnosti.
- Javni tužilac koji traži najstrožu kaznu
- Branilac, koji NIJE uspeo da ga odbrani
- sudija, koji donosi presudu
- dželat, koji može da bude medicinski brat koji ubrizgava injekciju, ili vojnik koji puca, ako je smrt streljanjem.

Po meni, izvršitelj je samo orudje, a ovi gore su mnogo školovaniji i pametniji, pa oni valjda imaju i neka moralna načela, i ako oni kažu da treba...
Ja sam samo prosta jedinka u sistemu, ko mene šta pita..

Smrtna kazna karakterise totalitaristicke rezime. Ceo taj sistem, celo drustvo postaje egzekutor. Kao deo tog drustva, ne zelim da neko bude ubijen u moje ime.

Ako je zaslužio,ja želim.

Ako je zasluzio...ako.

Ne, obrnuto. Mozda ne za ostatak sveta, ali za pravnike svakako jeste. Samo Anea nije obavestena...