ne razumem "ode tamo gde je hteo" ...pa kupio je stan na kredit, zar ne? to je hteo. Taj krajnji slucaj kada banka zbog neipslacene 3 rate koliko ja znam,posalje pismo opomene a zatim dastan na dobos, je poraz i ne moze da izadje nikako dobro jer je covek vec neko vreme placao taj stan, na kraju ga izgubio.....i opet se vratio na staro tj tamo gde nije hteo da bude.

po chemu bi jedna drzava koja ima javni dug od oko 70 - 80 % GDP bila rizichnija od druge ? da ne pominjem da je holandski GDP uglavnom potroshnja , a nash kakva-takva proizvodnja .

pa mi zivimo u srbiji. mi smo gori od talibana ...od najrizicnijih samoubica u metroima mi smo gori 

e jebem ti lopovsku drzavu koja to dozvoljava

Kada se prvi neandertalac setio da daje mamutske kljove pod interes, trebalo je da ga polome od batina, sada bi ziveli u lepsem svetu 

 

nije ni chudo shto je kamata(interes) zabranjena u mnogim svetskim religijama . u islamskim zemljama je i dan danas zabranjeno bankama da naplacuju kamatu :

https://secure.wikimedia.org/wikipedia/en/wiki/Islamic_banking#Usury_in_Islam

Ako nema stranih banaka, nema kredita jer je domaca orocena stednja naravno mizerna, stare stedise su preplasene i devedesete su pojele ustedjevinu a danas nemaju ljudi od cega da stede na oroceno.
Rizicni za ulaganje, dabome. Ne znas kad ce kome otkaz, znaci, nema para za placanje rata i banka je na muci jer ona mora isplacivati kamate ulagacima.
E, ja sam napisao neko resenje u vidu subvencionisane gradnje i jeftine kirije cime bi ljudi bili motivisani na stednju. Ako neko placa 150 evra kiriju, taj ne dize kredit vec orocava novac da bi za nekih dvadesetak godina kupio kucu ili stan jer mu se ne zuri. Jasno da takve kirije nisu nesto isplative i tu mora drzava da subvencionise.
Jedan od najvecih problema su upravo "gastarbajteri". Vecina je devedesetih videla kako im propada ustedjevina u domacim bankama i to devizna i vise im ne pada na pamet orocavanje kod domacih banaka, patriotizam je jedno pare su drugo. Za vreme SFRJ je to bio jako dobar priliv kapitala i to konvertibilnih valuta. Danas toga vise nema kao sto ni domaci nemaju neku sigurnost i eventualno neki visak za orocavanje.


Zato im se privreda osim naftne svodi na odgajivanje kamila i maslina, nema kamata, nema kredita, nema privrede, sasvim jednostavno 


Kuca na selu za neku bagatelu a ne stan u Beogradu 

Kuca na selu a ne stan u Beogradu?
Pa jel ti mislis da je zivot u kuci jeftiniji? A put na posao?

Pa imamo onda zbir problema. Potrebu za kapitalom koji mora da se uvozi za skupu kamatu, nagomilavanje stanovnistva u BG-u i automatski sve trazeniji i auotmatski skuplji stambeni prostor. Zbir losih kombinacija. Al ajde da vidimo neku sredinu i visinu kirije recimo u staroj Pazovi. Vozom na nekih po sata od Beograda i dobro, njakanje onda od zeleznicke stanice u BG-u tramvajem, busom il sta vec. Ajde da bude nekih sat i po vremena a ne recimo 45 minuta. Al nek je kirija upola od kirije u BG-u, pa moze nekako i da se ostavi nesto po strani. Naravno, nije neka suma i ko ce da zivi tako sledecih najmanje deset godina al to je opet jedno od resenja za neuzimanje skupog kredita. Al opet kakvi su ljudi, oni bi od onoga sto im preostane viska od jeftinije kirije naravno kupili auto, pa se onda vozili na posao, proveli vise vremena na putu i taman to sto bi mogli da ustede potrose jos vise na gorivo za mesec dana i uz put naravno psuju zivot jer zive u selendri.
Ja sam recimo znao zenu koja je imala malo ekstremniji put. Nasla je posao nekih 60 km od grada. Izjutra budjenje u pola pet, verglanje biciklom nekih 15 minuta do zeleznicke stanice pa onda vozom nekih 45 minuta i deset minuta do bolnice. Vracanje kuci tamo negde oko osam navece. Al zena je doktor, psihijatar, nije nasla posao u Berlinu u nekoj klinici vec u nekom gradicu izvan pa je odlucila da izgura godinu dana rada u klinici koji joj treba da bi otvorila privatnu praksu. Kupila mesecnu kartu, biciklo zakljucavala na zeleznickoj stanici, provodila tri sata dnevno na putu do posla al hebi ga, to su Svabe, njima to ne smeta.
Drugih dvoje sam znao koji su studirali 80 km od Berlina, na Poljskoj granici. Ali stanovali deset minuta peske od jedne od zeleznickih stanica. Znaci svaki dan na voz pa sat i po voznje do faksa. Al zato sednu u voz, otvore lap top, pogledaju skripte za to vreme i to je to, uz to studentska karta im bila bagatela.