Atina -- Grčki ministar finansija Janis Varufakis tvrdi da je finansijska situacija u Grčkoj izuzetno hitna i da će za nekoliko nedelja kriza dostići vrhunac.

"Pitanje likvidnosti je izuzetno važno pitanje. To je poznato, nemojmo okolišati. Sa vremenske perspektive, govorimo o nekoliko idućih nedelja", rekao je Varufakis novinarima u Briselu.

Njegovo upozorenje je usledilo posle sastanka ministara finansija evrozone u Briselu na kom su razgovarali o odblokiranju isplate preostale tranše kredita Atini u vrednosti od 7,2 milijarde evra. Po okončanju sastanka, ministri su poručili da je zvanična Atina ostvarila napredak, ali da je potrebno još vremena i napora kako bi se premostile razlike u preostalim pitanjima.

Kako podseća "Bi-Bi-Si", Grčka je juče pokrenula transfer 750 miliona evra vredne tranše kamata Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), dan pre isteka roka.

Krajnji rok za postizanje sporazuma između međunarodnih kreditora i Grčke je kraj juna, kada Atini ističe postojeći program pomoći. Finansije Grčke su ovom trenutku u izuzetno lošem stanju da je u jednom trenutku čak bila primorana da traži pomoć od javnih entiteta, navodi britanski servis.

U narednom periodu, zvaničnoj Atini dospevaju na naplatu i druga velika dugovanja, pa tako samo u junu, Grčka treba da plati MMF-u još 1,5 milijardi evra, a Evropskoj centralnoj banci tri milijarde evra u julu i avgustu.

Izvor: B92

Grčka je dobila poziv da postane jedna od članica Nove razvojne banke (NRB), koju su osnovale zemlje BRIKS (Brazil, Indija, Rusija, Kina i Južnoafrička Republika), saopštila je vlada u Atini.


Poziv je upućen tokom telefonskog razgovora između grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i zamenika ruskog ministra finansija Sergeja Storčaka, a Cipras je ovaj predlog nazvao prijatnim iznenadjenjem i dodao da će ga razmotriti do detalja, navodi se u saopštenju grčke vlade, a prenosi agencija Frans pres.

Ovakva vest objavljena je kasno sinoć, kada su zvaničnici Grčke bili na sastanku sa partnerima iz evrozone u Briselu, nastojeći da postignu dogovor sa kreditorima koji bi omogućio puštanje preostale trašne kredita Atini od 7,2 milijarde evra.


Nova razvojna banka, sa početnim kapitalom od 50 milijardi dolara, koja se smatra takmacem Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ima za cilj finansiranje razvojnih projekata u zemljama BRIKS.

Zemlja sa najvećim osnivačkim ulogom u banci biće Kina (41 milijardu dolara), zatim Brazil, Indija i Rusija sa po 18 milijardi dolara i JAR sa pet milijardi.

Rusko Ministarstvo finansija nada se da će NRB, čije ce sedište biti u Šangaju, početi sa radom do kraja godine i prognozira da će banka pun kapacitet dostići za četiri do pet godine.

Grupa BRIKS osnovana je 2010. i njene članice čine oko 40 odsto svetskog stanovništva sa ekonomijom od oko 16 biliona dolara. Rusija je početkom aprila preuzela predsedavanje BRIKS-om od Brazila.

Izvor: Blic

Da im daju pare na zaham, da se razduže kod MMFa ?

Bolje da ne vrate pa da ih isteraju...nego da plate pa da ih isteraju...

Grčka i pregovarači Evropske unije i MMF-a nastavili su pregovore koje mnogi vide kao poslednju šansu da se postigne sporazum i omogući da Grčka vrati dugove.

Na taj način bi se sprečio izlazak te zemlje iz evrozone, što bi, kako se smatra, izazvalo ekonomski haos u Evropi.

Grčki premijer Aleksis Cipras, upozorio je juče, kada su pregovori u Briselu počeli, svoj narod da se pripremi za "težak kompromis" s kreditorima, koji će možda podrazumevati nove ustupke.

"Pregovori se nastavljaju i danas", potvrdila je portparolka Evropske komisije Mina Andrejeva za agenciju AFP, koja ocenjuje da je ishod maratonskih razgovora i dalje neizvestan.

U pregovorima učestvuju Ciprasovi najbliži saradnici i predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a.

Neimenovani zvaničnik EU, rekao je za francusku agenciju da stavovi ni blizu nisu usaglašeni, da se još ne zna da li će dogovor biti postignut i da su zvaničnici Evropske komisije zabrinuti da li će do toga doći na vreme.

Ipak, Cipras je danas novinarima rekao da je "optimista po prirodi" i predvideo pozitivan ishod pregovora, prenela je agencija ANA.

U međuvremenu, nemački mediji objavili su da su poslednjih dana tenzije između između EK i MMF-a porasle.

Navodeći reči jednog od pregovarača, "Frankfurter algemajne cajtung" piše da je MMF "rasturio" poslednji pokušaj predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera da ponudi Atini kompromisni dogovor da se izbegne dodatno smanjenje penzija u Grčkoj.

Komentarišući ovaj slučaj, grčki ministar finansija Janis Varufakis, rekao je u intervjuu za grčki "Rilnjuz" da ne bi bio iznenađen da MMF postavi neprihvatljive zahteve koje, kako dobro zna, Grčka ne može da prihvati, samo da bi imao opravdanje da napusti pregovore.

Nemački vicekancelar Sigmar Gabrijel upozorio je Grčku da Evropa gubi strpljenje.

"Želimo da pomognemo Grčkoj i zadržimo je u evrozoni. Međutim, ne samo da vreme ističe, već je i strpljenje širom Evrope na izmaku", rekao je Gabrijel za dnevnik "Bild".

"Svuda u Evropi sve je jači osećaj: Dosta!", naglasio je Gablijel.

Gabrijel, koji je i ministar ekonomije, kritikovao je pregovarački proces Grčke i upozorio da bi Nemačka mogla da prestane da podržava Atinu.

Izvor: B92

Pregovori Grčke, EU i MMF okončani su u Briselu bez dogovora, a prema navodima portparola EK, i dalje postoje "značajne razlike" u stavovima dve strane.

"Iako je načinjen određen napredak, pregovori nisu uspeli, jer i dalje postoje velike razlike između planova grčkih vlasti i zajedničkih zahteva Komisije, Evropske centralne banke i MMF-a", izjavio je agenciji AFP portparol Evropske komisije, koji je želeo da ostane anoniman.

Istovremeno u Atini, neimenovani zvaničnik grčke vlade je izjavio da Grčka nikada neće prihvatiti smanjenje penzija i plata ili uvođenje dodatnih poreza na osnovne potrepštine, kao što je struja.

"Ove mere brinu zaposlene i srednji stalež", rekao je taj zvaničnik, prenela je agencija AP.

Ovi pregovori su bili šansa da se postigne sporazum i omogući da Grčka vrati dugove i spreči izlazak te zemlje iz evrozone, što bi, kako se smatra, izazvalo ekonomski haos u Evropi.

Grčki premijer Aleksis Cipras, upozorio je juče, kada su pregovori u Briselu počeli, svoj narod da se pripremi za "težak kompromis" s kreditorima, koji će možda podrazumevati nove ustupke.

U međuvremenu, nemački mediji objavili su da su poslednjih dana tenzije između između EK i MMF-a porasle.

Navodeći reči jednog od pregovarača, "Frankfurter algemajne cajtung" piše da je MMF "rasturio" poslednji pokušaj predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera da ponudi Atini kompromisni dogovor da se izbegne dodatno smanjenje penzija u Grčkoj.

Komentarišući ovaj slučaj, grčki ministar finansija Janis Varufakis, rekao je u intervjuu za grčki "Rilnjuz" da ne bi bio iznenađen da MMF postavi neprihvatljive zahteve koje, kako dobro zna, Grčka ne može da prihvati, samo da bi imao opravdanje da napusti pregovore.

Ranije danas, nemački vicekancelar Sigmar Gabrijel upozorio je Grčku da Evropa gubi strpljenje.

Gabrijel, koji je i ministar ekonomije, kritikovao je pregovarački proces Grčke i upozorio da bi Nemačka mogla da prestane da podržava Atinu.

Pre dva dana, tri izvora iz Brisela rekla su za Frans pres da su visoki zvaničnici evrozone razmatrali najgore scenarije za Grčku, ukljucujući i njen eventualni bankrot u slučaju da pregovori između Atine i kreditora ne budu uspešni.

Ministri finansija evrozone sastaju se 18. juna u Luksemburgu i taj sastanak smatra se poslednjom šansom za vladu u Atini da sa kreditorima postigne dogovor nakon petomesečnih uzaludnih pregovora.

Ukoliko u tome ne uspe, prezadužena Grčka našla bi se na ivici bankrota i katastrofalnog izlaska iz evrozone, što bi potreslo globalnu ekonomiju.

Izvor: B92

Ceka kako kraj pregovora ako se nisu dogovorili...valjda je smisao pregovora da se dogovore...

Ili mozda nije...

ЦИПРАС: Желе да нас понизе
16.06.2015. - 18:06
ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС/Танјуг
Фото: РТРС/Танјуг

Грчки премијер Алексис Ципрас успротивио се данас покушајима међународних кредитора да „понизе“ његову владу и рекао да је њихово инсистирање на додатним буџетским резовима политички мотивисано.

Ципрас је рекао да жели споразум којим би било окончано питање изласка Грчке из еврозоне, али је додао да је његова влада изабрана са мандатом да укине политику штедње.

„Да бисмо то постигли, морамо да тражимо споразум којим ће терет бити распоређен равноправно и који неће нанијети штету онима који примају плате и пензионерима“, рекао је Ципрас у обраћању члановима своје странке Сиризе.

Он је додао да Европска централна банка инсистира на финансијском „дављењу“ Грчке и оптужио ту институцију, заједно са Европском унијом, да је одговорна за немогућност да се постигне договор.



Fuck yeah...sherloce...

ГРЧКА: Криминал је оно што нам је ММФ урадио




Грчка чека позив и у сваком тренутку је спремна да настави преговоре – порука је Атине међународним кредиторима који владу Алексиса Ципраса сматрају одговорном за крах преговора у Бриселу и неизвесну ситуацију око финансирања презадужене Грчке, док Ципрас узвраћа оптужбом да је оно што је ММФ урадио економије његове земље – криминал.

„Најбоље решење за земљу био би владин споразум који нас после шест месеци опет неће вратити у исту ситуацију. Међутим, тешко је преговарати са више поверилаца који имају различито виђење. Једни желе пакет реформи, мере штедње и реструктурирање дуга, други само мере, али не и смањење дуга”, поручио је премијер Ципрас, који је разговарао са лидерима опозиционих партија, које, уколико споразума буде, о његовој коначној судбини одлучују гласањем у парламенту.

Говорећи у парламенту пред посланичком групом Сиризе, премијер је нагласио да не може да прихвати предлоге поверилаца који би значили само наставак рецесије, мера штедње и беде. После четири месеца преговарања са повериоцима, влада је понудила програм реформи који би требало да задовољи све критеријуме и буде основа за споразум о ослобађању неопходног кредита.

„Као одговор на наше предлоге уручили су нам документ од пет страница у коме су били побројани нереални и неприхватљиви захтеви, међу којима и захтев за смањење пензија”, рекао је Ципрас и закључио да би прихватање таквих мера било не само велика грешка већ и пристанак на понижавање владе и народа. Ципрас сматра да је дошло време за јасне одлуке и да европски партнери морају да одлуче да ли ће ММФ са својим погрешним одлукама и нереалним захтевима и даље бити део споразума. Мораће да их оцене јер, како је рекао Ципрас, ММФ сноси „криминалну одговорност за стање у коме се Грчка данас налази”.

Министар финансија Јанис Варуфакис указује да кредитори имају и различите „црвене линије” и да је у таквим условима тешко преговарати. Он, како је рекао, не намерава да на самиту Еврогрупе у четвртак повериоцима представи било какве нове мере, али истиче да је грчки преговарачки тим спреман да у сваком тренутку покуша да са повериоцима нађе решење. Према речима званичног представника за штампу, Атина је учинила много уступака и сада чека потезе Брисела.

„Ми смо већ прешли наше границе и сада је на институцијама да покажу жељу за компромисом”, изјавио је Гаврил Сакеларидис.

Из Брисела и европских метропола упозоравају да време истиче и да је неопходан јасан споразум. Француски председник Франсоа Оланд каже да нема времена за губљење и да се стигло до ситуације која може бити врло тешка уколико не буде споразума.

Председник Европске централне банке сматра да је потребан чврст договор који ће омогућити Грчкој фискалну стабилност и привредни раст јер је такво решење важно не само за владу у Атини већ за целу Европу. Марио Драги поручује да ће наставити да подржава грчке банке све док су оне кредитно способне.

Повериоци сматрају да све зависи од одлуке Грчке јер је, како кажу, „лопта у њеном дворишту”, док Атина исту такву поруку упућује Бриселу.

У овдашњој јавности и даље се дискутује о неочекиваним и нереалним захтевима ММФ-а да се кроз смањење пензија за готово 20 одсто, што Ципрасова влада категорички одбија, уштеди додатних 1,8 милијарди евра и исто толико кроз повећање ПДВ на основне намирнице, струју, воду, транспорт… Испитивања јавног мњења показују да владајућа Сириза са 35,1 одсто води у односу на другопласирану Нову демократију, за коју се опредељује 23 одсто Грка. Премијеру Ципраса 60 одсто Грка даје свој глас, док је популарност министра финансија Јаниса Варуфакиса незнатно опала током последњих месеци.

Ципраса у петак очекује нови сусрет са руским председником Владимиром Путином. Грчки премијер прихватио је позив да учествује на економском форуму у Санкт Петербургу, где ће, између осталих, бити и представници Кине, још једног блиског привредног сарадника Грчке.

Политика

Kako ono narod kaze, duzan ko Grcka