E da nam puste direktan prenos pa da gledamo kako se Cipras zalaze za ukidanje sankcija Rusiji a fasisti menjaju boje lica, od crvene do zuto zelene.

Bas bih malo da uzivam.

____________________________________________________________________________________________

Грчка заинтересована за „Турски ток“

Руски председник Владимир Путин изјавио је у Москви после састанка са грчким премијером да су постигли договор о повећању трговине, као и да је Москва спремна да учествује у процесу приватизације грчких предузећа, док је Алексис Ципрас навео да је Атина заинтересована за учешће у пројекту гасовода „Турски ток“.

„Русија и Грчка договориле су се да врате трговину на линију раста. Трговински обрт у прошлој години износио је 4,2 милијарде евра, што је пад за 40 одсто. На то су утицале антируске санкције, контрамере Русије и пад цене гаса“, рекао је Путин, а пренеле су агенције.

Ципрас је истакао да је Грчка суверена земља са неспорним правом на сопствену спољну политику, као и да грчка влада разуме одлуку Русије да на западне санкције одговори противмером.

„Одлично разумемо да су противмере уведене као одговор на санкције, с чијом логиком нисмо сагласни“, рекао је Ципрас додајући да је Атина заинтересована за изградњу крака гасовода „Турски ток“ на грчкој територији.

Путин је истакао да Грчка није тражила финанснијску помоћ од Русије, али да је могућe давање кредита на основу сарадње.

„Уколико грчка влада буде спроводила процес приватизација у привреди, спремни смо да учествујемо на свим тендерима и надам се да, ако то буде случај, руским компанијама неће бити постављани лошији услови него другима у том процесу. „Ништа више нам није потребно“, рекао је Путин.

Руски председник је истакао да неће користити појединачне контакте са појединим државама ЕУ да би решавао проблеме са ЕУ као целином.

„Желимо да радимо са целом уједињеном Европом отворено, с поверењем и у оквиру дугорочних стратегија“, рекао је Путин.

Путин је одлучно одбацио наводе да Москва сарађује са Атином да би утицала на ЕУ.

Ципрас и Путин потписали су низ билатералних споразума, а двојица лидера снажно су осудили покушаје да се девалвира сећање на Други светски рат и покушаја да се негирају нацистички злочини.

Немогуће изузети Грчку из ембарга

Ембарго на прехрамбене производе, које је Русија увела као одговор на санкције, погодио је Грчку, али немогуће је направити изузетак за једну земљу ЕУ, рекао је Путин.

Према његовим речима, излаз из ситуације може бити формирање заједничких предузећа у области пољопривреде.

Ципрас је рекао да пројекти попут „Турског тока“ имају за задатак стабилизацију ситуације у региону.

„Пројекти таквог калибра стварају могућност за стабилизацију и безбедност у региону у целини. Сматрамо да не можемо да променимо назив ’Турског тока‘, али ће управо то побољшати наше односе с Турском. Зато смо, увек поштујући институционалне оквире, отворени за разматрање могућности таквог финансирања које одређује наше чланство у ЕУ као и грчко законодавство“, објаснио је Ципрас.




(Sputnik)

Tržište grčkih državnih obveznica, iako malo, moglo bi pod određenim uslovima da bude uspešna priča, pogotovo za one koje privlači rizik, piše grčki list Katimerini.


Tržište grčkih državnih hartija od vrednosti je prema procenama stručnjaka "teško" oko 10 milijardi evra, a ako se u računicu ubace i obveznice banaka i određenih kompanija, vrednost tržišta obveznica raste na 14 do 15 milijardi evra i u poslednje vreme privlači sve veći broj inostranih investitora.
 
Logika koja stoji iza tog interesovanja krajnje je jednostavna i računa na sporazum između Grčke i njenih kreditora u narednim nedeljama.
 

Stručnjaci EU i Međunarodnog monetarnog fonda proučavaju plan reformi koji je prošlog meseca predložio premijer Grčke Aleksis Cipras u pokušaju da obezbedi isplatu 7,2 milijarde evra vredne tranše kredita iz paketa pomoći ukupne vrednosti 240 milijardi evra. Međutim, do postizanja dogovora s kreditorima, Grčka ostaje bez pristupa sredstvima koja su preostala u okviru paketa pomoći.
 
U slučaju da do dogovora s kreditorima dođe, povrat na grčkim obveznicama skočio bi najmanje 40 odsto u roku od mesec i po dana, a neki čak očekuju da bi cena obveznice mogla da skoči na 70 do 75 centi.
 
- Očigledno da bi takav razvoj događaj bio odličan - rekao je za Katimerini jedan od inostranih ulagača u Grčkoj, podsećajući na slične okolnosti iz bliske prošlosti kada su neki hrabri investitori ostvarili veliku zaradu u Grčkoj.
 
- Ako uzmete u obzir da Irska danas emituje obveznice uz negativne kamatne stope, možete da razumete šta to znači za one koji ulažu u Grčku i nadaju se da će se istorija ponoviti - rekao je drugi investitor.
 
Moguće je, međutim, da su investitori preterano optimistični u pokušaju da uvere sebe da su doneli pravu odluku kada su uložili u sredstva koja nose značajne rizike.
 
Pregovorima Atine i kreditora se ne nazire kraj, a to znači da je moguće da će vlasnici grčkih obveznica zabeležiti sveže gubitke koji, istina, neće biti veliki uzimajući u obzir to da grčko tržište obligacija nije veliko.
 
Neki ulagači su kupili grčke obveznice za 50 ili 60 centi, a sada se njima trguje za manje od 10 centi. Postoje i oni koji su uložili milijardu evra u Grčku, a 700 do 800 miliona od toga se pretvorilo u gubitak.
 
Ulagači su, i pored rizika, mahom optimistični u pogledu Grčke. Na kraju krajeva, neki od njih su na tržište grčkih obveznica ušli odmah nakon otpisa grčkog javnog duga, što su mnogi smatrali ludošću, ali su oni na kraju ostvarili dobit i do 70 odsto, podseća Katimerini.

Izvor: Blic

   

Побуна у ЕУ, три земље уз Грчку?

10. април 2015.



Лондон — У ЕУ расте незадовољство санкцијама према Москви и на помолу је својеврсна побуна у којој би уз Грчку били Мађарска, Словачка и Кипар, пише британски Телеграф.

Ригидан однос Европе према Грчкој стратешки је поклон који је ЕУ дала руском председнику Владимиру Путину као на тацни и који он неће одбити, наводи британски дневник.

Брисел је својим понашањем, сам гурнуо грчког премијера Алексиса Ципраса у Путинов загрљај и руски председник је сам рекао да његова посета Москви „није могла доћи у бољем тренутку“.

Ципрас је из Москве поручио да је Грчка суверена земља са неупитним правом да користи своју геополитичку улогу.

Санкције Европске уније према Русији истичу у јуну уколико се 28 земаља не сложи да их продужи.

Ципрас је, међутим, већ наговестио своје противљење томе, а евентуални вето Грчке на санкције охрабриће мађарског премијера Виктора Орбана да се придружи тој побуни.

Словачка такође полако напушта оно што је некад био јединствен (мада несложан) ЕУ фронт за одвраћање Кремља од нових корака у Украјини.

Брисел би могао једну чланицу да доведе у ред, али не и више непослушних земаља. ЕУ постаје немоћна пред сопственом интерном „петом колоном“, пише британски лист.

Непотребно је рећи да би необнављање санкција у тренутку када је Донбас још под контролом проруских снага, ставило клипове у точкове америчко-европских односа, додатно слабећи Северноатлантску алијансу и оно што остаје од западне безбедносне структуре.

 (Танјуг)

Немачки председник подржао захтев Грчке за ратно обештећење

Председник Немачке, Јоаким Гаук подржао је захтев Грчке која тражи обештећење за штету коју јој је нанео нацистички окупатор у Другом светском рату. Тај захтев је Влада Ангеле Меркел неколико пута одбацила.

Гаук је познат по нековенционалним изјавама, а његова дужност је симболична. Он је рекао да је Немачка ипак треба да преузме историјску одговорност коју има према Грчкој.

„Ми нисмо само људи који живе данас, већ смо и потомци оних којих су за собом оставили уништену Европу у Другом светском рату, између осталог и Грчку“, рекао је Гаук.

„Праведно је да земља, која је свесна своје историје, размотри могућност ратних репарација“, рекао је немачки председник.

Грчка од Немачке тражи 278,7 милијарди евра обештећења.

Вицеканцелар Зигмар Габриел оценио је априла да је тај захтев Атине „ступидан“ и указао да је Немачка своје обавезе према Грчкој испунила још 1960. године, уплатом 115 милиона марака.

Међутим, тим репарацијама није био обухваћен „ратни зајам“, који је немачки окупатор наметнуо Грчкој, испразнивши њене сефове, и уз отимање новца од изгладнелог становништва.

Захтев за исплату те надокнаде, за „ратни зајам“ којим је Грчка окупатору платила трошкове окупације, чини главнину садашњег захтева Владе Грчке. Атина уз то тражи и ревалоризацију ратних репарација исплаћених пре више од пола века, за које грчки и други стручњаци сматрају прениско утврђеним.

Уколико би, што ипак изгледа немогуће, добила од Немачке 278,7 милијарди евра обештећења, Грчка не само што би се сместа ослободила садашњег државног дуга и то у целини, те и политичког „дужничког ропства“ у којем је шест година, већ би и „зарадила“ четрдесетак милијарди евра.

(Vesti online)

 

Grchka i shpanija presle 50% nezaposlenosti...

Evo javljaju upravo da su dostigli 70% nezaposlenosti.

Imaju mora, sto ne pecaju?

A ne cekaj....i mi imamo zemlju pa smo opet nezaposleni.

Uvek zaboravim na realne faktore, jbg.

Bez Varufakisa napredak u pregovorima o grčkom dugu

Tanjug | 04. 05. 2015. - 00:50h

Grčka i njeni evropski kreditori konačno napreduju u pregovorima, samo nekoliko dana pošto grčki ministar finansija Janis Varufakis ne učestvuje u njima, rekao je u nedelju neimenovan zvaničnik agenciji AFP.

Varufakis kočio pregovore?

Pregovarači su rekli da ima ohrabrujući znakova sa sastanaka vođenih ovog vikenda u Briselu o listi reformi, neophodnih za oslobađanje preostale tranše iz paketa međunarodne pomoći vredne 7,2 milijarde evra.


"Dosta se napredovalo, približavamo se sporazumu", rekao je portparol grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i dodao "sve će biti odlučeno naredne sedmice".


Razgovori su počeli u četvrtak i prvi put ih je vodio ekonomista i pomoćnik ministra spoljnih poslova Euklid Cakalotos, koji je prošle sedmice zamenio Varufakisa na čelu grčkog pregovaračkog tima, navodi francuska agencija.

Neimenovani izvor je rekao da su razgovori u Briselu konstruktivni i da su i ohrabrujući.

Oni će biti nastavljeni sutra i mogli bi da traju najmanje do srede, što je dobar znak, naveo je taj izvor.

Poludržavna grčka agencija ANA je takođe izvestila o napretku u razgovorima i poboljšanoj atmosferi na njima.

Grčka je 30. aprila u Briselu nastavila pregovore sa svojim međunarodnim kreditorima o reformama neophodnim za isplatu tranše kredita pomoći koja joj je preko potrebna.

Atina do 12. maja treba da otplati gotovo milijardu evra duga i kamata Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Delegacija EU i MMF-a insistira na tome da, pre puštanja preostale rate kredita Atini, Grčka obeća da će sprovesti reforme.

Grčka, kojoj ponestaje gotovine, poručila je partnerima iz evrozone u februaru da će do kraja aprila postići sporazum sa kreditorima o listi reformi neophodnih za oslobađanje preostale tranše iz paketa međunarodne pomoći vredne 7,2 milijarde evra.

Do postizanja sporazuma, međutim, Atina ostaje bez pristupa sredstvima iz paketa pomoći, zbog čega joj, kako se ocenjuje, preti bankrot, a možda i izlazak iz evrozone.

Na kraju ce da vrate sve i onda ce svejedno da ih sutnu iz EU...

Sad će da krenu letovanja, pa će malo keša da se slije u prazne grčke kase....