1.

     Zaokupljen poslom, Luis Piren sedeo je za svojim pisaćim stolom u dobro osvetljenom uglu sobe. Rad je trebalo usaglasiti. Napore je trebalo organizovati. Niti je trebalo brižljivo utkati u šaru.
     Proteklo je već pedeset godina; pedeset godina je bilo potrebno da se srede i da organizuju Enciklopedijsku Zadužbinu Broj Jedan u jednu jedinicu koja glatko funkcioniše. Pedeset godina da se prikupi sirovi materijal. Pedeset godina za pripremu.
     To je bilo obavljeno. Kroz pet godina svetlost dana ugledaće prvi tom najmonumentalnijeg dela ikada zamišljenog u Galaksiji. A potom, u desetogodišnjim razmacima, redovno kao sat... izlaziće tom za tomom. A za svaki od njih biće dopuna, posebnih članaka o događajima od tekućeg značaja, sve dok...
     Piren se sa nelagodnošću promeškolji kada se prigušena zujalica na njegovom stolu mrzovoljno oglasila. Umalo da zaboravi na sastanak. Gurnuo je uređaj za odbravljivanje vrata i rasejano, krajičkom oka, opazio kako se vrata otvaraju i kako ulazi krupna prilika Salvora Hardina. Piren ne diže glavu.
     Hardin se nasmeja u sebi. Žurio je, ali je znao i to da ne treba da se vređa zbog Pirenovog kavaljerskog ponašanja prema svakom onom ko bi ga u radu uznemirio. Spustio se u stolicu spreman da sačeka.
     Leteći po hartiji Pirenovo stilo je jedva čujno škripalo. Osim toga nije se čuo nikakav drugi pokret, niti šum. A onda Hardin iz džepa na prsluku izvuče novčić od dva kredita. Baci ga uvis, a njegova površina od nerđajućeg čelika uhvati treptaje svetlosti dok se obrtao u vazduhu. Uhvati ga u letu i ponovo hitnu, dokono posmatrajući treperave odsjaje. Na planeti koja sve metale mora da uvozi nerđajući čelik bio je dobro sredstvo za razmenu.
     Piren podiže pogled i zažmirka. "Prestani s tim! "reče džandrljivo.
     "A?"
     "Da bacaš taj prokleti novčić. Prestani."
     "Oh." Hardin stavi metalni disk u džep. "Obavesti me kada budeš gotov, važi? Obećao sam da ću se vratiti na sastanak Gradskog veća pre nego što iznesu na glasanje projekat novog vodovoda."
     Piren uzdahnu, odmaknuvši se od stola. "Gotov sam. Nadam se, ipak, da me nećeš daviti gradskim poslovima. Staraj se o tome sam, molim te. Dovoljno mi vremena oduzima Enciklopedija."
     "Jesi li čuo vest?" zapita flegmatično Hardin.
     "Kakvu vest?"
     "Vest koju je pre dva sata primila ultra-talasna stanica Terminus Grada. Kraljevski guverner Anakreonske prefekture proglasio je sebe za kralja."
     "Pa šta onda?"
     "To znači", odgovori Hardin, "da smo odsečeni od unutrašnjeg područja Carstva. Istina, to smo i očekivali; ali, to stvar ne čini prijatnijom. Anakreon se upravo preprečio nasred našeg jedinog preostalog trgovačkog puta za Santani, Trantor i samu Vegu! Odakle će nam pristizati metali? Već ima šest meseci kako nijedna pošiljka aluminijuma nije uspela da se probije, a od sada ništa nećemo dobijati, izuzev po milosti kralja Anakreona."
     Piren nestrpljivo zacokta: "Pa, neka onda pošiljke idu tim putem."
     "Da li će to biti moguće? Slušaj Pirene, prema povelji kojom je osnovana Zadužbina celokupna upravna vlast poverena je Upravnom odboru Enciklopedijskog komiteta. Kao gradonačelnik Terminus Grada imam taman toliko vlasti da mogu sam da se useknem i, možda da kinem ukoliko ti supotpišeš nalog kojim mi se daje ta dozvola. Odluka je, dakle, na tebi i tvom Odboru! U ime grada, čije blagostanje zavisi od neometane trgovine sa Galaksijom, tražim od tebe i tvog Odbora da sazovete hitnu sednicu."
     "Stoj! Predizborna agitacija je deplasirana. Hardine, Upravni odbor se ne protivi stvaranju gradske samouprave u Terminusu. Shvatamo da je ona nužna zbog naraslog broja stanovnika u odnosu na vreme od pre pedeset godina, kada je Zadužbina osnovana, kao i zbog povećanog broja osoba koje se bave poslovima koji nisu vezani za Enciklopediju. Međutim, to ne znači da prvi i jedini zadatak Zadužbine ne ostaje i dalje izdavanje definitivne Enciklopedije ljudskog sveznanja. Mi smo naučna ustanova koju Država finansira, Hardine. Ne možemo... ne smemo... i nećemo da se mešamo u lokalnu politiku."
     "Lokalna politika! Tako mi carevog nožnog palca, Pirene, radi se o životu ili smrti. Terminus kao planeta ne može da održava mehanizovanu civilizaciju. Nedostaju metali. To znaš. U stenama na površini zemlje nema ni traga gvožđu i bakru ili aluminijumu, a teško da ima ičega. Šta misliš da će biti sa Enciklopedijom ukoliko nas ovaj, kako mu se ono zvaše, kralj Anakreona, pritisne?"
     "Nas? Zaboravljaš, izgleda, da smo pod neposrednom zaštitom samog Cara? Nismo mi deo Anakreonske ili neke druge prefekture. Upamti to! Deo smo Carevog ličnog domena i niko nas ne sme taknuti. Carstvo štiti svoje."
     "Pa, što onda nije sprečilo kraljevskog guvernera Anakreona da šutne međe? I ne samo Anakreona? Najmanje dvadesetak najudaljenijih prefektura u Galaksiji, u stvari, cela Periferija, počela je da tera po svome. Kažem ti da nema vere u Carstvo i njegovu sposobnost da nas zaštiti."
     "Koješta! Kraljevski guverneri, kraljevi... kakva je pa razlika? U Carstvu uvek puvaju s nekom politikom, dok razni ljudi vuku na jednu ili drugu stranu. Što se toga tiče, bivalo je i ranije da se guverneri pobune, pa i da careve smaknu s prestola ili ubiju. Međutim, kakve to veze ima sa samim Carstvom? Pusti to, Hardine. To se nas ne tiče. Pre svega, i na kraju krajeva, mi smo naučnici. A naša briga je Enciklopedija. Ah, da, skoro da zaboravim, Hardine!"
     "Šta?"
     "Učini nešto sa tim tvojim novinama!" Pirenov glas bio je gotovo ljutit.
     "Sa Dnevnikom Terminus Grada? Nije to moj list, on je u privatnoj svojini. A šta je učinio?"
     "Već nedeljama preporučuje da se pedeseta godišnjica osnivanja Zadužbine pretvori u praznik i sasvim neprikladno slavlje."
     "Što da ne? Za tri meseca radijumski satni mehanizam će otvoriti Prvu kriptu. Rekao bih da je to važna prilika, zar se ne slažeš?"
     "To sigurno nije povod za luckasto paradiranje, Hardine. Prva kripta i njeno otvaranje tiču se isključivo Upravnog odbora. Sve što bude važno saopštiće se narodu. To je konačno, a ja te molim da to objasniš Dnevniku."
     "Žalim, Pirene, ali Gradska povelja garantuje izvesnu malenkost koju nazivaju slobodom štampe."
     "Može biti. Ali Upravni odbor to ne čini. Ja sam predstavnik Cara ovde na Terminusu, Hardine, a u ovom pogledu imam puna ovlašćenja."
     Hardinovo lice poprimi izraz čoveka koji u sebi broji do deset. Turobno, on reče: "U vezi tvog statusa kao predstavnika Cara imao bih sada da ti saopštim još jednu... poslednju novost."
     "O Anakreonu?" Pirenova usta se stisnuše. Bio je zlovoljan.
     "Da. Sa Anakreona nam šalju specijalnog izaslanika. Kroz dve nedelje."
     "Izaslanika? Ovamo? Sa Anakreona?" Piren prožvaka ovu novost. "Zbog čega?"
     Hardin ustade i gurnu stolicu pod sto. "Imaš pravo da jednom pogađaš."
     Zatim se udalji... krajnje neučtivo.

2.

     Anselma pl. Rodrika - "pl." je označavalo plavu krv - podprefekta Plueme i Izvanrednog izaslanika Njegove Visosti od Anakreon... plus još pola tuceta titula... u svemirskoj luci sačekao je Salvor Hardin uz sav upečatljiv ritual takve svečane prilike.
     Kiselo se smešeći, uz dubok naklon, podprefekt izvuče iz navlake svoj blaster i pruži ga, drškom napred Hardinu. Hardin mu otpozdravi blasterom, za tu priliku pozajmljenim. Tako behu pokazani prijateljstvo i dobra volja, a Hardin, ako je i primetio jedva primetnu izbočinu na plećki pl. Rodrika, obazrivo to prećuta.
     Opkoljeni sa svih strana nižim zvaničnicima uđoše u vozilo koje polagano i ceremonijalno krenu ka Enciklopedijskom skveru, uz pozdrave dolično oduševljene gomile.
     Podprefekt Anselm primi klicanje sa snishodljivom ravnodušnošću vojnika i plemića.
     On se odmereno obrati Hardinu: "Dakle, ovaj grad je cela vaša zemlja?"
     Hardin podiže glas kako bi nadjačao viku. "Mi smo mlada zemlja, Vaša preuzvišenosti. U našoj kratkoj istoriji samo je nekoliko pripadnika visokog plemstva posetilo ovu siromašnu planetu. Otuda i naše oduševljenje."
     Izvesno je da "visoki plemić "nije razaznavao ironiju kada bi je čuo.
     Nastavljajući, on dubokomisleno primeti: "Osnovana pre pedeset godina. Hm, hm! Gradonačelniče, imate mnogo neiskorišćene zemlje ovde. Da li vam je ikada palo na pamet da je isparcelišete?"
     "Još nema potrebe. Veoma smo centralizovani, a takvi i moramo biti, zbog Enciklopedije. Možda jednog dana, kad nam se uveća stanovništvo..."
     "Čudan svet! Nemate seljaštva?"
     Hardin pomisli kako ne treba biti mnogo pronicljiv pa da se primeti kako se njegova preuzvišenost upustila u prilično nespretno ispipavanje. On odgovori krajnje nehajno: "Ne, a ni plemstva."
     Obrve pl. Rodrika se podigoše. "A vaš vođa... čovek sa kojim treba da se sretnem?"
     "Mislite na dr Pirena? Da! On je predsednik upravnog odbora i lični predstavnik Cara."
     "Doktor? Zar nema neku titulu? Naučnik? A smatra se višim od državnog organa?"
     "Svakako", ljubazno odgovori Hardin. "Svi smo mi manje-više naučnici. Na kraju krajeva... mi i nismo toliko zemlja koliko naučna zadužbina... pod neposrednom kontolom Cara."
     Poslednja rečenica bila je blago naglašena što je pomalo uznemirilo podprefekta. Bio je zamišljeno ćutljiv tokom preostale lagane vožnje do Enciklopedijskog skvera.
     Ako je Hardinu i bilo dosadno to popodne, i iduće jutro, imao je bar to zadovoljstvo da su Piren i pl. Rodrik... pošto su se upoznali uz glasne i uzajamne izraze poštovanja i zadovoljstva ... još više omrzli jedan drugog.
     Ucakljena pogleda pl. Rodrik slušao je Pirenovo predavanje za vreme 'inspekcijskog obilaska' zgrade Enciklopedije. Uz učtiv i prazan osmeh pratio je Pirenovo brzo mehaničko izlaganje dok su prolazili kroz prostrana skladišta arhivskih filmova i brojne projekcione odaje.
     Pošto su, silazeći nivo po nivo, obišli odeljenja za pisanje, redakcije, izdavačka odeljenja i odeljenja za izradu filmova, pl. Rodrik konačno dade svoju prvu sadržajnu izjavu.
     "Sve je ovo veoma zanimljivo", reče, "ali je malo čudno zanimanje za odrasle ljude. Čemu to treba da posluži?"
     Hardin primeti da Piren na ovu primedbu nije mogao da nađe odgovor, mada mu je izraz lica bio veoma rečit.
     Večera je delovala kao odraz popodnevnih događaja u ogledalu, jer je pl. Rodrik vodio glavnu reč opisujući... do najsitnijih tehničkih pojedinosti i sa neverovatnim žarom... podvige koje je načinio kao komandant bataljona u nedavnom ratu između Anakreona i susednog, tek proglašenog, Kraljevstva Smirna.
     Pojedinosti podprefektovog izlaganja nisu bile okončane sve dok se večera nije završila, a niži zvaničnici izgubili jedan po jedan. Do završnog dela trijumfalnog opisa rasturenih svemirskih brodova podprefekt stiže u času kada je otpratio Pirena i Hardina na balkon, gde se konačno opustio na toplom vazduhu letnje večeri.
     "A sad", reče s nezgrapnom žovijalnošću, "pređimo na ozbiljne stvari."
     "Svakako", promrmlja Hardin, paleći dugačku cigaru od veganskog duvana... pomislio je da ih nema još mnogo... klackajući se na stolici oslonjenoj na dve noge.
     Visoko gore u nebu prostirala se Galaksija, a njen magličasti sočivasti oblik lenjo se protezao dokle god je pogled dopirao. Nekoliko zvezda, ovde na samoj ivici svemira, izgledale su samo kao beznačajni treptaji.
     "Naravno", reče podprefekt, "svi zvanični razgovori, potpisivanja papira i sve te dosadne tehničke pojedinosti... obaviće se pred... Kako je ime tom vašem Savetu?"
     "Upravni odbor", odvrati hladno Piren.
     "Čudan naziv! U svakom slučaju, to ostaje za sutra. Ipak, mogli bismo sada da između sebe raskrčimo taj čestar. A?"
     "Što će reći..." podstače ga Hardin.
     "Samo ovo. Ovde na periferiji došlo je do nekih izmena u situaciji, a status vaše planete postao je malko nesiguran. Bilo bi veoma dobro ukoliko bismo uspeli da postignemo saglasnost o tome kako stvar stoji. Uzgred budi rečeno, gradonačelniče, imate li još tih cigara?"
     Hardin se trže i oklevajući izvadi jednu.
     Anselm pl. Rodrik je omirisa i zadovoljno zakvoca: "Duvan s Vege! Odakle vam?"
     "Dobili smo ga malo u poslednjoj isporuci. Jedva da je nešto preostalo. Sam svemir zna da li ćemo ga još dobijati... i da li će do toga uopšte doći."
     Piren se namrgodi. Nije pušio, štaviše, mrzeo je i sam miris.
     "Vaša preuzvišenosti, želeo bih da nešto da pojasnim. Vaša misija ima isključivu svrhu da razjasni stanje?"
     Pl. Rodrik klimnu kroz dim svojih prvih sladostrasnih pućkanja.
     "U tom slučaju, sve će se brzo završiti. Situacija u pogledu Enciklopedijske Zadužbine Broj Jedan ostaje onakva kakva je uvek i bila."
     "A! A kakva je to uvek bila?"
     "Samo ovakva: naučna ustanova koju izdržava država, a deo je ličnog domena Njegovog Uzvišenog Veličanstva Cara."
     Na podprefekta ovo kao da ne ostavi utisak. Pućkao je kolutove dima. "Lepa je to teorija, dr Pirene. Držim da imate i povelje sa carskim pečatom... ali, kakva je stvarna situacija? Kako stojite u odnosu na Smirno? Znate, niste ni pedeset parseka udaljeni od prestonice Smirna. A šta je sa Konomom i Daribuom?"
     Piren reče: "Nemamo mi veze ni sa jednom prefekturom. Kao deo Carevog..."
     "To više nisu prefekture", podseti ga pl. Rodrik, "sada su to kraljevstva."
     "Pa dobro, kraljevstva. Nemamo mi sa njima ništa. Kao naučna ustanova..."
     "Do đavola s naukom", opsova njegov sagovornik, upotrebivši sočnu vojničku psovku koja kao da je jonizovala atmosferu. "Kakve to, do đavola, veze ima sa činjenicom da svakog časa možemo očekivati da vidimo kako Smirno zauzima Terminus?"
     "A Car? Da li će on tek tako sedeti skrštenih ruku?"
     Pl. Rodrik se primiri i reče: "Pa sad, dr Pirene, vi poštujete carevu svojinu kao što to čini i Anakreon, ali Smirno to možda neće. Podsećam vas... mi smo sa Carem upravo potpisali sporazum... kopiju ću ujutro predati tom vašem Odboru... kojim se na nas prenosi obaveza da u ime Cara održavamo red i mir unutar granica bivše Anakreonske prefekture. Naš zadatak je jasan, zar ne?"
     "Jamačno. Međutim, Terminus nije deo Anakreonske prefekture. Niti bilo koje druge."
     "Da li to Smirno zna?"
     "Briga me da li zna."
     "Nas jeste briga. Upravo smo sa Smirnom okončali jedan rat, a on još drži naša dva zvezdana sistema. Terminus zauzima strateški veoma važnu tačku između dve nacije."
     Hardin oseti da je umoran. On upita napadno: "Kakav je vaš predlog, Preuzvišenosti?"
     Izgledalo je kao da je podprefekt sasvim spreman da prekine sa okolišenjem i pređe na neposrednije izlaganje. Žustro, on reče: "Pošto Terminus ne može sam da se brani, izgleda sasvim očito da Anakreon treba da preuzme taj posao umesto njega. Vi shvatate da mi ne želimo da se mešamo u unutrašnju upravu..."
     "Hm!" progunđa suvo Hardin.
     "...ali, isto tako verujemo da bi za sve zainteresovane bilo najbolje ukoliko bi Anakreon no ovoj planeti osnovao vojnu bazu."
     "I to bi bilo sve što tražite... vojna baza negde na nekom delu ogromne nenaseljene teritorije... i da na tome ostane?"
     "Razume se, tu je još i pitanje izdržavanja snaga koje će vas štititi."
     Hardinova stolica se spusti na sve četiri noge, a on se laktovima osloni na kolena. "Sad prelazimo na stvar. Da to iskažemo običnim rečima. Terminus bi postao protektorat i plaćao bi danak."
     "Ne danak. Porez. Mi vas štitimo. Vi to nama plaćate."
     Piren sa iznenadnom silovitošću udari šakom o stolicu.
     "Pusti da ja kažem, Hardine. Vaša preuzvišenosti, ne dam ni pola šupljeg kredita za Anakreon, i svu tu vašu lokalnu politiku i ratne čarke. Kažem vam da je ovo ustanova koju izdržava država, i da je oslobođena plaćanja poreza."
     "Koju država izdržava? Ali mi smo država, dr Pirene, a ne izdržavamo je."
     Piren besno ustade. "Vaša preuzvišenosti, ja sam neposredni predstavnik..."
     "Njegovog Uzvišenog Veličanstva Cara", uzvrati kiselo Anselm pl. Rodrik, "a ja sam neposredni predstavnik kralja Anakreona. Anakreon je mnogo bliže dr Pirene."
     "Vratimo se na stvar", zatraži Hardin. "Kako biste uzimali taj takozvani porez, Vaša preuzvienosti? Da li biste ga uzimali u naturi... u žitu, krompiru, povrću ili stoci?"
     Podprefekt se zabulji. "Kako, dođavola? Šta bismo s tim? Imamo obilne viškove. U zlatu, razume se. Hrom i vanadium bi bili još bolji; uzgred, da li ih imate u većim količinama?"
     Hardin se nasmeja. "U većim količinama! Nemamo ni gvožđa u velikim količinama. Zlato! Evo, pogledajte našu monetu." On dobaci novčić izaslaniku.
     Pl. Rodrik ga uhvati i zagleda se. "Šta je to? Čelik?"
     "Tačno."
     "Ne razumem."
     "Praktično, Terminus je planeta bez metala. Sve metale uvozimo. Prema tome, nemamo zlata, niti bilo čega drugog čime bismo plaćali izuzev ukoliko ne želite nekoliko hiljada bušela krompira."
     "Fabrička roba."
     "Bez metala? Od čega bismo pravili mašine?"
     Nastade stanka, a Piren ponovo pokuša. "Ovaj razgovor se potpuno rasplinuo. Terminus nije planeta, već naučna zadužbina koja priprema veliku enciklopediju. Svemira mu, čoveče, zar nemate poštovanje prema nauci?"
     "Enciklopedijama se ne dobijaju ratovi." Pl. Rodrik nabra obrve. "Znači, potpuno neproduktivan svet, a uz to i praktično nenaseljen. Možete, dakle, platiti zemljom."
     "Kako to mislite?" upita Piren.
     "Ovaj svet je gotovo potpuno pust, a nenaseljena zemlja je verovatno plodna. Mnogi plemići sa Anakreona bi poželeli dodatak svom posedu."
     "Ne možete predložiti tako..."
     "Nema potrebe da izgledate tako uznemireni, dr Pirene. Ima dovoljno za sve. Ukoliko dođe do onog do čega će doći i budete sarađivali, verovatno bismo to sredili tako da ništa ne izgubite. Mogu se deliti titule i zemlja. Mislim da me u potpunosti shvatate."
     Piren se podrugnu: "Zahvaljujem."
     Na to Hardin dodade naivno: "Da li će Anakreon biti u stanju da nas snabdeva dovoljnim količinama plutonijuma za našu atomsku centralu? Preostala nam je zaliha samo za još nekoliko godina."
     Piren proguta uzdah, a zatim je nekoliko minuta vladao tajac.
     Kada je pl. Rodrik ponovo progovorio, glas mu je bio potpuno drugačiji od pređašnjeg: "Vi imate atomsku energiju?"
     "Razume se. Šta je tu čudno? Čini mi se da atomska energija postoji već pedeset hiljada godina. Zbog čega je i mi ne bismo imali? Jedino što se plutonijum nešto teže dobija."
     "Da... da!" Izaslanik zastade i dodade uznemireno: "Pa, gospodo, nastavićemo razgovor o ovom predmetu sutra. Vi ćete me izvinuti..."
     Piren je gledao za njim, a zatim procedi kroz zube: "Ta nepodnošljiva blesava magarčina! Taj..."
     Hardin ga prekide: "Nipošto. On je samo proizvod svoje sredine. Ne shvata mnogo, izuzev onog: 'Imam pištolj, a ti ga nemaš.'"
     U očajanju, Piren se okomi na njega: "Šta ti je, tako ti Svemira, trebalo da razgovaraš o vojnim bazama i danku? Jesi li sasvim poludeo?"
     "Ne. Hteo sam samo da ga navedem na razgovor. Uspeo sam da ga nateram da oda prave namere Anakreona... njihovu želju da izdele Terminus na zemljoposede. Razume se da ne nameravam da to dozvolim."
     "Ti ne nameravaš! Ti. A ko si? Još da te pripitam, šta je trebalo da blebećeš o našoj atomskoj centrali? Pa to je baš ono što nas čini vojnim ciljem."
     "Da", isceri se Hardin. "Vojni cilj koga se treba kloniti. Pa zar nije očigledno zbog čega sam to pitanje postavio? Upravo je ono potvrdilo jednu moju duboku sumnju."
     "A to je?"
     "Da Anakreon više nema privredu zasnovanu na atomskoj energiji. Da je imaju, naš prijatelj bi nesumnjivo primetio da se plutonijum, izuzev po drevnom predanju, ne koristi u električnim centralama. A iz toga proizilazi da ni ostatak Periferije više nema atomsku energiju. Za Smirno je izvesno da je nema, inače Anakreon ne bi dobio većinu bitaka u nedavnom ratu, zar ne?"
     "Tja!" Piren ode, neraspoložen, a Hardin se blago nasmeši.
     Bacivši cigaru, on pogleda gore u rasprostrtu Galaksiju. "Vratili su se na naftu i ugalj?" promrmlja, a ostale misli zadrža za sebe.

3.

     Kada je Hardin porekao svoje vlasništvo nad Dnevnikom bukvalno je, možda, bio u pravu, ali samo bukvalno. Hardin je bio duša pokreta da se Terminus pretvori u samoupravnu gradsku opštinu... bio je izabran za prvog gradonačelnika te opštine... te tako, iako nijedna deonica Dnevnika nije glasila na njega, nije bilo začuđujuće što je nekih šezdeset procenata kontrolisao na zaobilaznije načine.
     A bilo je načina.
     Stoga, kada je Hardin nagovestio Pirenu da bi mu trebalo dozvoliti da prisustvuje sastancima Upravnog odbora, nije baš bio neki sticaj okolnosti što je i Dnevnik započeo sličnu kampanju. Kao ni to da je održan prvi masovni skup u istoriji Zadužbine na kome se tražilo da Grad bude zastupljen u 'nacionalnoj' vladi.
     Konačno, Piren je preko volje kapitulirao.
     Sedeći u dnu stola, Hardin je dokono razmišljao šta je bilo to što je činilo da fizičari... naučnici budu tako loši upravljači. Možda je to dolazilo otuda što su isuviše bili naviknuti na nesavitljive činjenice, a premalo na savitljiv narod.
     Bilo kako bilo, s leve strane su mu bili Tomaz Sat i Džord Fara, a s desne Landin Krast i Jejt Fulem, dok je Piren lično predsedavao. Sve ih je, razume se, poznavao, ali mu se činilo da su za ovu priliku odlučili da budu naročito naduveni.
     Dok se odvijao uvodni postupak Hardin je napola dremao, ali se prenu kada je Piren, pripremajući se, otpio iz čaše pred sobom i rekao: "Sa zadovoljstvom obaveštavam Odbor da sam posle našeg poslednjeg sastanka primio poruku da će Gospodar Dorvin, Veliki kancelar Carstva, doputovati na Terminus kroz dve nedelje. Moglo bi se očekivati da će naši odnosi sa Anakreonom biti izglađeni na naše veliko zadovoljstvo, čim Car bude upoznat sa situacijom."
     Nasmeši se, obrativši se Hardinu preko stola: "Saopštenje u ovom smislu dato je Dnevniku."
     Hardin prigušeno šmrknu. Očigledno da je jedini razlog što mu je bio dozvoljen pristup u svetilište bila Pirenova želja da se pred njim razmeće ovim obaveštenjem.
     On reče jednolično: "Ukoliko se manemo neodređenih reči, šta očekujete da će Gospodar Dorvin učiniti?"
     Odgovorio mu je Tomaz Sat. Imao je tu lošu naviku da se, kada bi bio u uzvišenom raspoloženju, čoveku obraća u trećem licu: "Očito je", primeti on, "da je gradonačelnik Hardin profesionalni cinik. Teško je verovati da ne shvata da se ne može očekivati da Car dozvoli da se njegova uzvišena lična prava krše."
     "Zato? Šta bi učinio u takvom slučaju?"
     Nastade uznemireno komešanje, Piren reče: "Ne pridržavaš se poslovnika." Posle kratkog premišljanja, on dodade: "Osim toga, to su skoro veleizdajničke izjave."
     "Treba li da smatram da mi je odgovoreno?"
     "Da! Ukoliko više nemaš ništa da kažeš..."
     "Nemoj olako donositi zaključke. Želeo bih da postavim jedno pitanje. Osim ovog diplomatskog poteza... za koji se može, ali i ne mora pokazati da nešto znači... da li je nešto konkretno učinjeno da se anakreonska opasnost suzbije?"
     Jejt Fulen je šakom predano gladio svoje jarko riđe brkove.
     "Vi s te strane vidite neku opasnost?"
     "A vi ne?"
     "Jedva", uzvrati ovaj milostivo. "Car..."
     "Tako mi Svemira!" Hardin oseti da ga obuzima bes. "Šta je ovo? Svaki čas neko spominje 'Cara' ili 'Carstvo' kao da su to čarobne reči. Car je udaljen pedeset hiljada parseka, a sumnjam da ga je za nas briga. A i da jeste, šta može da učini? Ono što je i bilo carske flote u ovim područjima sada je u rukama četiri kraljevstva, a Anakreon je dobio svoj deo. Čujte, moramo se boriti topovima, a ne rečima. Shvatite to. Ostavili su nas dva meseca na miru, uglavnom zbog toga što smo kod Anakreona stvorili predstavu da imamo atomsko oružje. Svi dobro znamo da je to šarena laža. Atomsku energiju imamo, ali samo za komercijalnu upotrebu, a čak i nje nedovoljno. Oni će to otkriti, i ako mislite da će uživati što su bili nasamareni, varate se."
     "Dragi moj gospodine..."
     "Stanite, nisam još završio." Hardin se zagrejao. Ovo mu se dopadalo. "Lepo je to dovlačiti ovamo kancelare ali bi bilo još lepše da je dovučeno i nekoliko velikih opsadnih topova sa lepim atomskim bombama. Gospodo, izgubili smo dva meseca, a možda nećemo imati još dva meseca za gubljenje. Šta nameravate da preduzmete."
     Besno nabravši svoj dugi nos, Landin Krast reče: "Ukoliko predlažete militarizaciju Zadužbine, ja o tome neću ni da čujem. To bi značilo da otvoreno ulazimo u politiku. A mi smo, velikogradonačelniče, naučna zadužbina i ništa drugo."
     Sat dodade: "Taj čovek, štaviše, ne shvata da bi naoružavanje značilo povlačenje ljudi... dragocenih ljudi... sa rada na Enciklopediji. To se nipošto ne može učiniti, pa bilo šta da se dogodi."
     "Sasvim tačno", složi se Piren. "Uvek, i pre svega - Enciklopedija."
     Hardin zaječa u sebi. Izleda da je Enciklopedija čitavom Odboru ozbiljno udarila u mozak.
     On reče ledenim glasom: "Da li je ovom Oboru ikada palo na um da Terminus može imati i nekih drugih interesa, osim enciklopedije?"
     Piren uzvrati: "Ne vidim, Hardine, kako Zadužbina može imati nekog drugog interesa osim Enciklopedije."
     "Nisam rekao Zadužbina, rekao sam Terminus. Bojim se da ne shvatate situaciju. Na Terminusu nas ima ceo milion, a najviše ako sto pedeset hiljada radi na Enciklopediji. Za nas ostale ovo je domovina. Ovde smo rođeni. Ovde živimo. U poređenju sa našim farmama, domovima i fabrikama, Enciklopedija nam veoma malo znači. Mi želimo da ta dobra budu zaštićena..."
     Vikom ga ućutkaše.
     "Enciklopedija pre svega", procedi Krast. "Pred nama je zadatak koji moramo ispuniti."
     "Zadatak, dođavola", povika Hardin. "To je možda bilo tačno pre pedeset godina ali ovo je novo pokolenje."
     "Nema to veze sa tim", odgovori Piren. "Mi smo naučnici."
     Hardin to iskoristi. "Ipak, da li ste vi to? Lepa je to halucinacija, zar ne? Vaša bulumenta je savršeni primer za sve ono što nije bilo u redu sa celom Galaksijom, tokom više hiljada godina. Kakva je to nauka, da se zabiješ ovde i da vekovima klasifikuješ delo naučnika iz poslednjeg milenijuma? Da li ste ikada pomislili da krenete dalje, da proširite njihovo saznanje, da ga usavršite? Ne! Sasvim ste zadovoljni što stagnirate. Cela Galaksija stagnira i stagnirala je, samo Svemir zna, koliko dugo. Zbog toga se i buni Periferija; zbog toga se prekidaju komunikacije; zbog toga ratne čarke postaju večne; zbog toga čitavi sistemi gube atmosku energiju i vraćaju se na varvarsku tehniku hemijske energije.
     Ukoliko mene pitate", povika on više se ne uzdržavajući, "Galaksija ide u Tandariju!"
     Zaustavi se naglo i sruči na stolicu kako bi povratio dah, ne obraćajući pažnju na dvojicu ili trojicu koji su pokušavali da mu uglas odgovore.
     Krast uze reč: "Ne znam šta pokušavate da postignete vašim histeričnim tvrđenjima, gospodine gradonačelniče. Izvesno je da ne unosite ništa konstruktivno u diskusiju. Gospodine Predsedniče, predlažem da se govornikove primedbe izbace iz zapisnika, a da se diskusija nastavi od onoga mesta gde je bila prekinuta."
     Džord Fara se po prvi put pokrenu. Fara do sada nije učestvovao u raspravi, čak ni kada je bila najžešća. No, sada njegov krepki glas, krepak onoliko koliko je bio krepak i svaki delić njegovog sto trideset pet kilograma teškog tela, basirajući prokrči sebi put.
     "Da nismo nešto zaboravili, gospodo?"
     "Šta?" Svadljivo upita Piren.
     "Da kroz mesec dana slavimo našu pedesetogodišnjicu." Fara je posedovao sposobnost da najočiglednija opšta mesta izgovara sa velikom dubokomislenošću.
     "I, onda?"
     "I da će se na tu godišnjicu", nastavi spokojno Fara, "otvoriti Kripta Harija Seldona. Da li ste ikad pomislili šta bi u Kripti moglo biti?"
     "Ne znam. Nešto uobičajeno. Možda prigodni govor sa čestitkama. Mislim da Kripti ne treba pridavati značaj, mada je Dnevnik", i tu besno pogleda u Hardina, koji mu uzvrati osmehom, "pokušao da od toga napravi problem. To sam, međutim, na vreme sprečio."
     "Aha", reče Fara, "ali možda nisi bio u pravu. Zar vam se ne čini..." i tu zastade, spustivši prst na svoj mali okrugli nos, "da se Kripta otvara u veoma pogodan čas?"
     "Hoćeš reći, u veoma nepogodan čas", promumla Fulem. "Imamo i drugih briga."
     "Važnijih od poruke Harija Seldona? Ne verujem." Fara postade dostojanstveniji no ikad, a Hardin ga je zamišljeno posmatrao. Na šta li cilja?
     "U stvari", reče Fara zadovoljno, "vi svi kao da zaboravljate da je Seldon bio najveći psiholog našeg doba i osnivač naše Zadužbine. Izgleda umesno pretpostaviti da je svoju nauku iskoristio kako bi odredio verovatni tok istorije u neposrednoj budućnosti. Ukoliko je to učinio, kao što izgleda verovatno, ponavljam da je sigurno uspeo i da nađe načina da nas upozori na opasnost, a i da nam, možda, ukaže na rešenje. Znate, Enciklopedija mu je bila vrlo prirasla srcu."
     Prevagnu osećaj nedoumice. Piren se nakašlja. "Pa sad, ne znam. Psihologija jeste velika nauka, ali, u ovom času, čini mi se da među nama nema psihologa. Izgleda da smo na nesigurnom tlu."
     Fara se okrete prema Hardinu. "Zar vi niste studirali psihlogiju kod Alurina?"
     Hardin odgovori, napola zaokupljen sanjarenjem: "Da, mada nisam okončao studije. Dosadila mi je teorija. Želeo sam da postanem inženjer psihologije, ali nismo imali mogućnosti pa sam tako počeo da se bavim najsličnijim poslom... otišao sam u političare. Praktično vam to iziđe na isto."
     "Pa šta mislite o Kripti?"
     Hardin oprezno odgovori: "Ne znam."
     Do kraja sednice ne izusti više ni reči, iako se ponovo vratiše na pitanje Kancelara Carstva.
     Zapravo, nije ni slušao. Uputili su ga novim pravcem i stvari su počele da dolaze na svoja mesta, pomalo. Mali uglovi su se uklapali... jedan ili dva.
     A ključ je bila psihologija. U to je bio siguran. Očajnički je pokušavao da se priseti psihološke teorije koju je nekada učio ... a na osnovu nje je jednu stvar od samog početka ispravno shvatio.
     Jedan veliki psiholog, kakav je Seldon bio, mogao bi dovoljno proniknuti u ljudske emocije i ljdske reakcije tako da bude kadar da u širokim crtama predskaže istorijsko kretanje u budućnosti.
     A to znači - hm!

4.

     Gospodar Dorvin je šmrkao burmut. Imao je dugu, sitno i očito veštački nakovrdžanu kosu, nadopunjenu parom paperjastih, plavih zulufa koje je s ljubavlju gladio. Govor mu se sastojao od preopširnih izjava, a uz to je i vrskao.
     U ovom času Hardin nije imao vremena da više razmišlja o razlozima trenutne odvratnosti koju je osetio prema plemenitom Kancelaru. Oh, da, elegantne kretnje rukom kojima je propraćao svoje primedbe, prostudirana snishodljivost, kojom je propraćao i najobičnije potvrdne rečenice.
     Međutim, sada je imao problema da ga po svaku cenu pronađe. Pre pola časa izgubio je Pirena, naprasno je nestao, proklet bio. Hardin je bio sasvim siguran da će njegovo odsustvovanje sa preliminarnih razgovora veoma goditi Pirenu.
     Ali Pirena behu videli u ovom krilu i na ovom spratu. Trebalo je samo zakucati na svaka vrata. Na pola puta on izusti: "Aha!" i uđe u zamračenu sobu. Nije bilo nikakve sumnje da se na osvetljenom ekranu ocrtava obris složene frizure Gospodara Dorvina.
     Gospodar Dorvin podiže pogled i reče: "Ah, Haldine. Bez bez sumnje nas tlažite?" Ispruži svoju burmuticu, preterano nakićenu, a pritom, kako primeti Hardin, loše izrađenu; pošto je njegova ponuda bila ljubazno odbijena, on sam zahvati s prsta, umilno se smešeći.
     Piren smrknuto pogleda, a Hardin mu uzvrati sa izgledom bezizrazne ravnodušnosti.
     Kratki tajac koji nastade prekidalo je samo škljocanje poklopca Gospodar Dorvinove burmutice. Odloživši je, on reče: "Veliko je delo ta vaša Enciklopedija, Haldine. Podvig, vaistinu, koji će stajati lame uz lame sa najveličanstvenijim ostvalenjima svih vlemena."
     "Većina nas tako misli, Gospodaru. Ipak, to nije sasma dovršeno delo."
     "Sudeći na osnovu ovo malo delatnosti Zadužbine što sam video ne bojim se za ishod." On klimnu prema Pirenu, koji mu, očaran, uzvrati naklonom.
     Pravi ljubavni obred, pomisli Hardin. "Moj Gospodaru, nisam se tužio na nedovoljnu delotvornost, već na krajnji suvišak delotvornosti kod Anakreonjana, mada u drugom i destruktivnijem smeru."
     "Ah, da, Anakleon." Dorvin nemarno odmahnu rukom. "Uplavo otuda dolazim. Klajnje valvalska planeta. Potpuno je nezamislivo da ljudska bića mogu živeti ovde na Pelifeliji. Jednom kultulnom gospodinu nedostaju najelementalniji uslovi; odsustvo najosnovnijih uslova za udobnost, klajnja podivljalost u koju su ..."
     Hardin ga suvo prekide: "Na žalost, Anakreonjani su uspeli da zadovolje sve osnovne zahteve ratovanja i sve osnovne uslove za razaranje."
     "Sasvim, sasvim." Izgledalo je da se Gospodar Dorvin naljutio, možda zbog toga što je bio prekinut usred rečenice. "Ali ne treba da sada razgovalamo o poslu, znate. Zaplavo, mene intelesuju dluge stvali. Doktole Pilene, zal niste hteli da mi pokažete dlugi tom? Učinite to, molim vas."
     Škljocnuvši, svetla utrnuše, a narednih pola časa Hardin kao da je bio na Anakreonu, jer na njega uopšte nisu obraćali pažnju. Knjiga na ekranu nije mu mnogo značila, a nije se ni trudio da prati prikaz, premda je sam Gospodar Dorvin povremeno postajao gotovo čovečanski uzbuđen. Hardin zapazi da je u tim trenucima uzbuđenosti Kancelar izgovarao glas r.
     Kada se svetla ponovo upališe Gospodar Dorvin reče: "Veličanstveno. Zaista veličanstveno. A vi, Haldine, da se nekim slučajem ne zanimate za alheologiju?"
     "A?" Hardin se vrati iz odsutnog sanjarenja. "Ne, Gospodaru, ne bih to mogao reći. Po prvobitnom opredeljenju ja sam psiholog, a po konačnoj odluci političar."
     "Ah! Bez sumnje zanimljiva stlemljenja. Ja sam, znate", tu se posluži džinovskom porcijom burmuta, "ovaj, nešto petljam u alheologiji."
     "Zaista?"
     "Njegovo Gospodstvo je", upade Piren, "veoma potkovano u toj oblasti."
     "Pa, možda i jesam, možda", samozadovoljno reče Njegovo Gospodstvo. "Jako mnogo sam ladio na toj nauci. U stvali, veoma sam načitan. Iščitao sam celog Džordana, Obidžasija, Kvomila ..."oh, znateli sve njih?"
     "Čuo sam za njih, razume se", reče Hardin, "ali ih nikada nisam čitao."
     "Dlagi plijatelju, molate to jednom učiniti. Mnogostluko će vam se isplatiti. Smatlam da se ovo putovanje na Pelifeliju isplatilo već samim tim što sam video ovaj plimelak Lameta. Nećete mi velovati da u mojoj biblioteci uopšte nema te knjige. Uzgled, doktole Pilene, niste valjda zabolavili na svoje obećanje da za mene iskopilate jedan plimelak ple nego što odem."
     "Sa zadovoljstvom."
     "Molate znati da Lamet pledstavlja", nastavi Kancelar uzvišenim tonom, "novu i najzanimljiviju dopunu mom plethodnom saznanju o Pitanju polekla."
     "O kom pitanju?", zapita Hardin.
     "Pitanju polekla. Mesto polekla ljudske vrste, znate. Sigulno znate da se smatla da je plvobitna ljudska lasa naseljavala jedan jedini plantalni sistem."
     "Pa da, to mi je poznato."
     "Nalavno, niko ne zna tačno koji je to sistem, to je zabolavljeno u magli dlevnih vlemena. Ipak, postoje teolije. Neki kažu Silijus. Dlugi insistilaju na Alfa Kentauli ili na Solu, pa i Singi 61, kao što sasvim lepo vidite, sve u Silijusovom sektolu."
     "A šta kaže Lamet?"
     "Pa, on ide sasvim novim putem. Pokušava da dokaže da alheološki ostaci na tlećoj planeti u Alktulovom sistemu pokazuju da je tamo postojalo čovečanstvo ple nego što je i bilo pomena o svemilskim putovanjima."
     "To bi značilo da je to rodna planeta čovečanstva?"
     "Možda. Molam pažljivije pločitati i odmeliti dokaze ple nego što bilo šta sa sigulnošću izjavim. Čovek mola plvo da vidi koliko su pouzdana njegova opažanja, zal ne?"
     Hardin poćuta neko vreme, a onda upita: "Kada je Lamet napisao tu knjigu?"
     "Oh, lekao bih ple nekih osam stotina godina. Razume se, uglavnom se oslanja na plethodni rad Glina."
     "Pa zašto se onda oslanjate na njega? Zbog čega ne odete na Arktur i sami proučite ostatke?"
     Gospodar Dorvin podiže obrve i hitro zahvati malo burmuta. "Ali zašto, prijatelju?"
     "To je bar jasno, da biste iz prve ruke prikupili podatke."
     "Ali nema potlebe. To bi bio veoma zaobilazan i beznadežno besmislen metod. Pazite, imam dela svih stalih majstola - velikih alheologa iz plošlosti. Odmelavam jedno delo plema dlugom, usaglašavam neslaganja, analizilam plotivlečne stavove, odledim ko je velovatno u plavu, i dolazim do zaključka. To je naučni metod. Bar", on doda pokroviteljskim tonom, "tako ja na to gledam. Kako bi nepodnošljivo silovo bilo ići na Alktul ili na Sol, na plimel, pa tamo šepltljati naokolo, kada su stali majstoli to obladili efikasnije nego što bih se ja ikada mogao nadati da učinim."
     Hardin učtivo promrmlja: "Shvatam."
     Naučni metod, do đavola. Nije čudo da Galaksija propada.
     "Gospodaru", reče Piren, "mislim da bi sada trebalo da se vratimo."
     "Ah, da. Stvalno."
     Dok su izlazili iz sobe, Hardin iznenada reče: "Gospodaru, mogu li da postavim jedno pitanje?"
     Gospodar Dorvin se ljubazno nasmeši, naglasivši svoj odgovor milostivim lepršanjem šake. "Svakako, dlagi plijatelju. Biće mi dlago ako ikako budem mogao da vam pomognem svojim sklomnim znanjem..."
     "Nije baš reč o arheologiji, Gospodaru."
     "Nije?"
     "Ne. Već o ovome: prošle godine ovde se čulo za eksploziju električne centrale na planeti V iz Gama Andromede. Dobili smo veoma štur opis nesreće, bez ikakvih pojedinosti. Pitam se da li biste vi mogli da mi pobliže kažete šta se, u stvari, desilo."
     Pirenova usta se iskriviše. "Čudim se što dosađuješ Njegovom Gospodstvu sa pitanjima koja nemaju nikakve veze."
     "Ne mali, doktole Pilene", umeša se Kancelar. "Sasvim je u ledu. O tome ionako nema mnogo šta da se kaže. Elektlična centlala je zaista eksplodilala, i bila je to plava katastlofa, znate. Velujem da je nekoliko miliona ljudi poginulo, a da je najmanje polovina planete plosto u luševinama. Zaista, vlada se ozbiljno nosi mišlju da uvede oštlo oglaničenje na neovlašćenu upotlebu atomske enelgije, mada ovo nije za javnost, znate."
     "Shvatam", reče Hardin, "ali, ipak, šta nije bilo u redu sa centralom?"
     "Pa, zaplavo", ravnodušno odgovori Gospodar Dorvin, "ko zna? Ple nekoliko godina bila se pokvalila pa se misli da su novi delovi i lad bili slabijeg kvaliteta. Danas je tako teško naći ljude koji zaista poznaju tehničke pojedinosti naših enelgetskih sistema." On tužno uze malo burmuta.
     "Znate li", reče Hardin, "da su nezavisna kraljevstva Periferije potpuno izgubila atomsku energiju?"
     "Jesu li? Uopšte me ne iznenađuje. Valvalske planete... Oh, ali, plijatelju, ne nazivajte ih nezavisnima. Ona to nisu, znate. Spolazumi, koje smo sa njima zaključili, pozitivni su dokaz toga. Pliznaju suvelenu vlast Calstva. Molaju, inače ne bismo sa njima sklopili spolazum."
     "Možda je i tako, ali ipak imaju znatnu slobodu delanja."
     "Da, pletpostavljam da je tako. Znatnu. Ali, to skolo da nije važno. Za Calstvo je mnogo bolje da se Pelifelija oslanja samo na svoje sopstvene snage... kao što je to manje-više i slučaj.
     Ne služe nam ničemu, znate. To su klajnje valvalske planete. Jedva nešto civilizovane."
     "Nekada su bile civilizovane, Anakreon je bio jedna od najbogatijih spoljašnjih planeta. Koliko mi je poznato, mogao se porediti i sa samom Vegom."
     "Oh, ali to je bilo ple toliko vekova, Haldine. Teško da se na osnovu toga može nešto zaključiti. Stvali su dlukčije stajale u stala velika vlemena. Nismo više oni ljudi kakvi smo bili, znate. Uostalom, Haldine, vi ste veoma upolan čovek. Već sam vam lekao da danas neću da lazgovalam o poslu. Istina, doktol Pilen me je pliplemio za vas. Lekao mi je da ćete pokušati da me obaspete pitanjima, ali suviše sam ja stali lisac za to. Ostavimo to za sutla."
     Tako je i bilo.

5.

     Bila je to druga sednica Odbora kojoj je Hardin prisustvovao, ukoliko čovek ne računa nezvanične razgovore koje su članovi Odbora vodili sa sada već odsutnim Gospodarom Dorvinom. Gradonačelnik je, ipak, dobro znao da su održane bar jedna, ako ne i dve ili tri sednice, za koje nekako uopšte nije primio poziv. Ne bi on dobio obaveštenje ni o ovoj sednici, tako mu je izgledalo, da nije bilo ultimatuma.
     Svodilo se na ultimatum, iako bi površno čitanje vizigrafisanog dokumenta moglo čoveka da navede na pretpostavku da je u pitanju bila prijateljska razmena pozdrava između dva vladara.
     Hardin ga polako uze u ruke. Kićeno je otpočinjao pozdravom: "Njegovog Silnog Veličanstva Kralja Anakreona svom prijatelju i bratu dr Luisu Pirenu, Predsedniku Upravnog odbora Enciklopedijske Zadužbine Broj Jedan", a završavao se još divotnije džinovskim pečatom složene simbolike.
     Pa ipak, to je bio ultimatum.
     Hardin reče: "Na kraju krajeva, ispalo je da nismo imali mnogo vremena... samo tri meseca. Pa, i to malo vremena smo uludo straćili. Ovo nam ostavlja samo nedelju dana."
     Piren se zabrinuto namršti. "Mora postojati neki izlaz. Potpuno je neverovatno da bi stvari terali do kraja uprkos onome u šta nas je Gospodar Dorvin uveravao u pogledu stava Cara i Carstva."
     Hardin načulji uši: "Vidim. Obavestio si kralja Anakreona o tom navodnom stavu?"
     "Jesam, pošto sam predlog izneo pred Odbor na glasanje i dobio jednoglasnu podršku."
     "A kada je obavljeno to glasanje?"
     Piren ga pogleda s visine. "Ne verujem da vam dugujem bilo kakav odgovor, gradonačelniče Hardine."
     "U redu. Nisam toliko živo zainteresovan. Jedino što mislim da je baš vaše diplomatsko prenošenje Gospodar Dorvinovog dragocenog doprinosa situaciji", ugao usana mu se podiže u nakiselom osmehu, "bio neposredan povod ovoj maloj prijateljskoj noti. Inače bi je odložili za još neko vreme, mada ne verujem da bi i to pomoglo Terminusu, s obzirom na stav Odbora."
     Jejt Fulem upita: "Gospodine gradonačelniče, kako ste došli do ovog neobičnog zaključka?"
     "Veoma jednostavno. Jedino je bilo potrebno upotrebiti onaj veoma zanemareni artikal - zdrav razum. Vidite, postoji jedna grana ljudskog saznanja poznata kao simbolička logika, pomoću koje se može istrebiti sav onaj kukolj koji je nagomilan u ljudskom govoru."
     "A šta je sa njom?" upita Fulem.
     "Primenio sam je. Između ostalog, primenio sam je i na ovaj dokument. Zbog sebe samog to nisam morao da radim, pošto sam znao o čemu je reč, ali čini mi se da bih petorici fizičara mogao lakše objasniti simbolima nego rečima."
     Hardin uze nekoliko listova hartije iz mape koja mu je stajala pri ruci, a zatim ih raširi. "Napominjem da nisam to sam radio", reče on. "Kao što možete videti, ove analize je potpisao Muler Holk iz Logičkog odeljenja."
     Piren se naže preko stola kako bi bolje video, a Hardin nastavi: "Prirodno, poruka Anakreona predstavljala je jednostavan problem, jer se za njene sastavljače može reči da su pre ljudi od dela nego ljudi od pera. Jednostavno se svodi na kategoričnu izjavu koja, predstavljena simbolima, izgleda ovako, a prevedena u reči približno glasi: 'Dajte nam ono što tražimo u roku od nedelju dana, ili ćemo ubiti boga u vama i u svakom slučaju uzeti ono što želimo.'"
     Nastade ćutanje, dok je pet članova Odbora pratilo redove simbola, a zatim Piren sede i zbunjeno se nakašlja.
     Hardin primeti: "Izgleda da je situacija bezizlazna, dr Pirene?"
     "Izgleda da jeste."
     "U redu." Hardin zameni listove. "Pred sobom sada imate kopiju ugovora između Carstva i Anakreona... ugovora, uzgred budi rečeno, koji je potpisao onaj isti Gospodar Dorvin koji je ovde bio koliko prošle nedelje... i njegovu simboličku analizu."
     Ugovor se protezao na pet sitno štampanih stranica, a analiza je bila naškrabana na jedva pola strane.
     "Kao što vidite, gospodo, analiza je pokazala da nekih devedeset procenata ugovora nema nikakvog smisla, a da na kraju dolazimo do nečeg što se može opisati na sledeći zanimljivi način:
     Obaveze Anakreona prema Carstvu: nikakve!
     Vlast Carstva nad Anakreonom: nikakva!"
     Ponovo su petorica brižno čitala analizu, pažljivo proveravajući reči u ugovoru, a kada završiše Piren sa zebnjom reče: "Ovo izgleda tačno."
     "Priznajte, dakle, da ugovor nije ništa drugo do deklaracija o potpunoj nezavisnosti Anakreona i priznanje takvog statusa od strane Carstva?"
     "Izgleda da je tako."
     "Mislite li da Anakreon to ne shvata, i da mu nije stalo da naglasi svoj nezavisni položaj tako što će prirodno težiti da uzme za zlo svaku eventualnu pretnju od strane Carstva? Naročito kada je očigledno da je Carstvo nemoćno da takve pretnje ostvari, jer u protivnom ne bi nikada dozvolilo nezavisnost."
     "Ali", primeti Sat, "kako onda gradonačelnik Hardin objašnjava uveravanja Gospodara Dorvina u podršku Carstva. Izgledala su..." On sleže ramenima. "Pa, izgledala su zadovoljavajuća."
     Hardin se zavali u stolici. "Znate, u čitavoj ovoj stvari najzanimljivije je to što sam, to priznajem, Njegovo Gospodstvo smatrao najpreispoljnijim magarcem koga sam ikada upoznao, a ispostavilo se da je on, u stvari, savršen diplomata i vrlo pametan čovek. Uzeo sam slobodu da snimim sve njegove izjave."
     Stvori se pometnja, a Piren užasnuto otvori usta.
     "Pa šta?" upita Hardin. "Znam da je to ozbiljna zloupotreba gostoprimstva i stvar koju nijedan takozvani gospodin ne bi učinio. A znam i to da su stvari mogle da postanu neprijatne da je Njegovo Gospodstvo išta primetilo, ali ono nije, a ja imam snimak i to vam je. Uzeo sam taj snimak, kopirao ga i takođe poslao Holku radi analize."
     Landin Krast upita: "I gde je ta analiza?"
     Hardin odgovori: "To je ono što je najzanimljivije. Po svemu sudeći, od sve tri analize ovu je bilo najteže obaviti. Kada je posle dva dana prilježnog rada Holk uspeo da odstrani besmislena tvrđenja, neodređena trtljanja, beskorisna opšta mesta, ukratko svo balavljenje, nije preostalo ništa. Sve se potiralo. Gospodar Dorvin, gospodo, u toku pet dana razgovora nije rekao nijednu prokletu stvar, a tako je govorio da to uopšte niste primetili. To su vam ta lepa uveravanja koja imate od vašeg milog Carstva."
     Hardin ne bi veću zabunu stvorio ni da je umesto svoje poslednje izjave na sto stavio aktiviranu smrdljivu bombu. Umoran, strpljivo je sačekao da se konačno primire.
     "I tako, kada ste Anakreonu zapretili akcijom Carstva", zaključi on, "samo ste razdražili monarha koji bolje zna kako stvari stoje. Prirodno je bilo da će njegov ego tražiti hitno dejstvovanje, a rezultat toga je ultimatum... što me vraća na moju polaznu tvrdnju. Preostala nam je jedna nedelja, šta ćemo sada preduzeti?"
     "Izgleda da nemamo drugog izlaza", reče Sat, "već da dozvolimo Anakreonu da osnuje vojnu bazu na Terminusu."
     "Tu se slažem s vama", odgovori Hardin, "ali šta ćemo preduzeti da bi smo ih prvom pogodnom prilikom izbacili?"
     Jejtu Fulemu zaigraše brkovi. "To mi zvuči kao da ste zaključili da se protiv njih mora primeniti nasilje."
     "Za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz", odvrati mu Hardin. "Sigurno je, međutim, da nemam nameru da im u znak dobrodošlice prostrem crveni tepih i uglancam svoj najbolji nameštaj kako bi se njime koristili."
     "Ipak, ne dopada mi se način na koji to izlažete", bio je uporan Fulem. "To je opasan stav, utoliko opasniji što smo u poslednje vreme primetili da dobar deo stanovništva tek tako prihvata svaki vaš predlog. Mogu i to da vam kažem, gradonačelniče Hardine, da Odboru nisu promakle vaše nedavne delatnosti."
     On zastade, nailazeći na sveopšte odobravanje. Hardin sleže ramenima.
     Fulem nastavi: "Ukoliko grad potpalite na neki akt nasilja, ono što ćete postići biće masovno samoubistvo, a to nemamo nameru da dozvolimo. Naša politika ima jedno jedino osnovno načelo, a to je Enciklopedija. Što god budemo odlučili da učinimo ili ne učinimo, biće tako odlučeno jer će predstavljati krajnju i nužnu meru za očuvanje bezbednosti Enciklopedije."
     "Znači, dolazite do zaključka da moramo nastaviti našu intenzivnu kampanju... da ama baš ništa ne preduzimamo", reče Hardin.
     Piren gorko uzvrati: "Sam si pokazao da nam Carstvo ne može pomoći, mada ne razumem kako i zašto to mora biti tako. Ukoliko je nužan kompromis...
     Hardin je imao košmarni osećaj da trči punom brzinom a da nigde ne stiže. "Nema kompromisa! Zar ne shvatate da je čitava ova besmislica oko vojnih baza trtljanje najniže vrste? Pl. Rodrik nam je rekao šta želi Anakreon, otvorenu aneksiju, i nametanje svog feudalnog sistema sa zemljposedima i seljačkoaristokratskom privredom. Ono malo naše atomske energije može ih prisiliti da nastupaju polagano, ali će ipak nastupati."
     On uvređeno ustade, a i ostali za njim, izuzev Džordža Fare.
     Džordž Fara iznenada progovori: "Molim vas da svi sednete. Mislim da smo predaleko otišli. Hajde, nema potrebe da izgledate tako ljuti, gradonačelniče Hardine, niko od nas nije veleizdajnik."
     "U to me tek morate ubediti."
     Fara se blago osmehnu. "I sami znate da tako ne mislite. Dozvolite mi da nešto kažem."
     Njegove lukave očice se napola zaklopiše, a na glatkoj površini brade presijavao mu se znoj. "Nema svrhe kriti da je Odbor došao do zaključka da se pravo rešenje anakreonskog problema nalazi u onome što će biti obelodanjeno kada se kroz šest dana otvori Kripta."
     "Je li to vaš doprinos ovom pitanju?"
     "Da."
     "Da ništa ne preduzimamo, je li tako, već da u tihom spokojstvu i sa punim poverenjem čekamo da deus ex machina iskoči iz Kripte?"
     "Ukoliko je lišimo vaše emocionalne frazeologije, upravo bi to bila ideja."
     "Kakav nedovitljiv eskapizam! Zaista, dr Fara, takvo ludilo već miriše na genija. Slabija pamet ne bi za tako šta bila sposobna."
     Fara se dobronamerno nasmeši: "Zabavna je vaša sklonost prema epigramima, Hardine, ali i neumesna. U stvari, mislim da se sećate mog argumenta u vezi Kripte, izrečenog pre tri nedelje."
     "Da, sećam ga se. Ne poričem da je, sa stanovišta deduktivne logike, to bilo sve samo ne neka glupa ideja. Rekli ste, ispravite me ako pogrešim, da je Hari Seldon bio najveći psiholog u Sistemu, i da je, stoga, mogao tačno da predvidi ovu neprijatnu situaciju u kojoj smo sada, kao i to da je baš zato i ustanovio Kriptu kao način da nam u datom trenutku ukaže na rešenje."
     "Shvatili ste suštinu."
     "Da li bi vas čudilo ako vam kažem da sam o ovoj stvari veoma mnogo razmišljao proteklih nedelja?"
     "Vrlo laskavo. S kakvim ishodom?"
     "S takvim da čistoj dedukciji nešto nedostaje. Ponovo je potrebno da se začini zdravim razumom."
     "Na primer?"
     "Na primer, ukoliko je predvideo anakreonsku gužvu, zbog čega nas nije smestio na neku planetu bližu galaktičkim centrima? Dobro je poznato da je Seldon izmanevrisao članove Komisije sa Trantora da narede da se Zadužbina osnuje na Terminusu. Ali zbog čega je to učinio? Zbog čega nas je smestio ovde, ukoliko je unapred znao za prekid komunikacija, za naše izolovanje od Galaksije, pretnje naših suseda, kao a i za našu bespomoćnost vezanu za oskudicu u metalima na Terminusu? To, pre svega! Ili, ukoliko je sve ovo predvideo, zbog čega nije unapred opomenuo prve naseljenike kako bi imali vremena da se pripreme, umesto što je sačekao, da jednom nogom zakorače sa urvine, pa da to učini?
     A ne zaboravite ni ovo. Čak i da je u ono vreme mogao predvideti problem, i mi ga isto tako dobro uviđamo sada. Konačno, Seldon nije bio čarobnjak. Ne postoji trik da se izbegne dilema koju on može da vidi, a mi ne."
     "Ali, Hardine, mi to ne možemo!" podseti ga Fara.
     "Niste ni pokušali. Nijednom niste pokušali. Najpre ste odbili da priznate da uopšte postoji neka opasnost! Zatim ste gajili apsolutno slepo poverenje u Cara! A sada ste se okrenuli prema Hariju Seldonu. Sve vreme ste se oslanjali na autoritet ili na prošlost, a nikada na sebe same."
     Pesnice su mu se grčevito stezale. "To je ravno bolesnom stanju, uslovljeni refleks koji odgurkuje u stranu nezavisnost vaših umova uvek kada je u pitanju suprotstavljanje autoritetu. Izgleda da se u vašim duhovima nikada ne javlja sumnja u to da je Car moćniji od vas ili Hari Seldon pametniji. A to je pogrešno... kako to ne uviđate?"
     Iz nekog razloga niko mu ne odgovori.
     Hardin nastavi: "Niste samo vi takvi. Takva je čitava Galaksija. Piren je čuo mišljenje Gospodara Dorvina o naučnom istraživanju. Gospodar Dorvin smatra da se dobar arheolog može postati ako se pročitaju sve knjige o tome, knjige koje su napisali već vekovima mrtvi ljudi. Misli da se arheološke zagonetke mogu rešavati odmeravanjem stavova različitih autoriteta. Piren je to saslušao i nije stavio nikakvu primedbu. Zar ne uviđate da tu nešto nije u redu?"
     Ponovo u njegovom glasu gotovo da su mogli da osete preklinjanje. I ponovo ne bi odgovora.
     On produži: "A i vi, ljudi, a i polovina Terminusa, isto ste toliko loši. Sedimo ovde i smatramo da je sve u Enciklopediji. Smatramo da je najveći zadatak nauke da klasifikuje podatke iz prošlosti. To jeste važno, ali zar ne treba ići i dalje? Nazadujemo i zaboravljamo, kako to ne uviđate? Ovde na Periferiji izgubili su atomsku energiju. Na Gama Andromedi centrala je eksplodirala zbog loše obavljenih opravki, a carski kancelar se tuži da su atomski tehničari malobrojni. Koje je rešenje za to? Da se obuče novi tehničari? Nipošto! Umesto toga, ograničava se upotreba atomske energije."
     I po teći put: "Zar ne shvatate? Tako je širom Galaksije. Metaniše se nad prošlošću. To je izopačavanje, stagnacija."
     Ukočeno je gledao redom u jednog za drugim, a oni mu uzvratiše staklastimm pogledima.
     Fara se prvi povratio. "Ovde nam neće pomoći mistična filosofija. Budimo konkretni. Poričete li da je Hari Seldon lako mogao da pomoću jednostavne psihološke tehnike odredi istorijske trendove budućnosti?"
     "Ne, razume se da ne", povika Hardin, "ali ne možemo se uzdati u njega d nam da rešenje. U najboljem slučaju, on bi mogao da nam ukaže na problem, ali ukoliko treba da se nađe rešenje, to moramo sami uraditi. On to za nas ne može obaviti."
     Fulem iznenada progovori: "Kako to mislite da nam 'ukaže na problem'? Problem nam je poznat."
     Hardin se okomi na njega."To vi mislite! Mislite da je Anakreon jedino o čemu će Hari Seldon brinuti. Ne slažem se s tim. Kažem vam, gospodo, da niko od vas uopšte nema predstavu o tome šta se zaista dešava!"
     "A da li je ti imaš?" upita Piren neprijateljskim tonom.
     "Mislim da imam!" Hardin skoči i odgurnu stolicu. Pogled mu je bio hladan i oštar. "Ukoliko je nešto izvesno, to je da je u celoj situaciji nešto trulo, nešto što je veće od svega o čemu smo do sada razgovarali. Postavite sebi samo ovo pitanje: zbog čega među prvobitnim žiteljima Zadužbine nije bilo nijednog prvorazrednog psihologa, osim Bora Alurina? A on se brižljivo klonio toga da svojim učenicima prenese nešto više od osnovnih stvari."
     Kratak muk, a onda Fara upita: "Pa dobro, zašto?"
     "Možda zbog toga što bi psiholozi shvatili u čemu je stvar, i to mnogo ranije nego što je to odgovaralo Hariju Seldonu. Ovako kako sada stvari stoje, lutamo unaokolo uspevajući da nazremo tek po neki nejasni tračak istine, ništa više. A to je ono što je Hari Seldon i želeo."
     On se promuklo nasmeja."Do viđenja, gospodo!"
     Dostojanstveno je napustio sobu.

6.

     Gradonačelnik Hardin je grickao vršak cigare. Bila se ugasila a da to nije ni primetio. Prethodne noći nije spavao, a naslućivao je da neće ni ove. To mu se već vidljivo primećivalo na očima.
     On umorno reče: "I to bi bilo sve?"
     "Čini mi se." Johan Li blago dodirnu šakom bradu. "Kako zvuči?"
     "Nije loše. Samo, sve se mora obaviti krajnje drsko, shvataš? Znači, ne sme biti nikakvog oklevanja, ne sme im se ostaviti vremena da shvate situaciju. Kada budemo u stanju da izdajemo naređenja, i to da ih izdajemo kao da smo upravo za to rođeni, iz navike će se pokoravati. U tome je suština državnog udara."
     "A šta ako Odbor i dalje bude kolebljiv?"
     "Odbor? Otpiši ga. Od sutrašnjeg dana kao činilac u poslovima Terminusa neće više vredeti ni pišljivih pola kredita."
     Li lagano potvrdi glavom. "Ipak, čudno je da do sada nisu ništa preduzeli da nas zaustave. Kažeš da im ovo nije bilo sasvim nepoznato?"
     "Fara skoro da je natrapao na problem. Ponekad sam zbog njega nervozan. A Piren je prema meni sumnjičav još od kako su me izabrali. Samo, vidiš, nikada nisu bili u stanju da zaista shvate šta se kuva. Čitavo njihovo vaspitanje je autoritarno. Uvereni su da je Car svemoćan samo zbog toga što je Car. A sigurni su i u to da nije moguće da se Upravni odbor nađe u položaju da ne može naređivati, upravo zbog toga što Upravni odbor dela u carevo ime. Ta nesposobnost da priznaju da postoji mogućnost pobune naš je najbolji saveznik."
     Hardin se iskobelja iz stolice i ode do hladnjaka za vodu.
     "Nisu oni loši, Li, kada se drže svoje Enciklopedije, a mi ćemo se postarati da se ubuduće samo nje i drže. Beznadežno su međutim, nesposobni kada je reč o upravljanju Terminusom. Idi sada i pusti stvari u pogon. Želim da budem sam."
     Seo je na ivicu pisaćeg stola i odsutno se zagledao u čašu s vodom.
     Svemira mu, kada bi samo bio tako samouveren kako što se pravi da jeste! Za dva dana će sleteti Anakreonjani, a on može da se osloni samo na neke predstave i polunagađanja o tome šta je Hari Seldon pretpostavljao da će se dogoditi u proteklih pedeset godina. Nije čak ni pravi, čestiti psiholog, već jedan običan petljanac, jedva nešto priučen, koji pokušava da pročita najveći um jednog razdoblja.
     A šta ako je Fara bio u pravu, ako je Anakreon bio jedini problem koji je Hari Seldon predvideo: ako mu je jedino bilo stalo da sačuva Enciklopediju, čemu onda coup d'etat?
     Slegao je ramenima i popio vodu.

7.

     U Kriptu je bilo doneseno mnogo više od šest stolica, kao da se očekivao veći skup. Hardin to zamišljeno primeti i umorno se smesti u jedan ugao, što dalje od petorice.
     Kao da članovima Odbora ovakav razmeštaj nije smetao. Šapatom su između sebe razgovarali, pa se to najpre izrodi u šušljetave jednosložne reči, a zatim u ništa. Od njih jedino je Džord Fara izgledao čak prilično spokojan. Izvadio je sat i turobno zurio u njega.
     Hardin pogleda na svoj časovnik, a zatim na stakleni pregradak, potpuno prazan, koji je dominirao polovinom odaje. Bila je to jedina neobičnost te odaje, jer sem toga ništa nije ukazivalo na to da negde čili jedna tačkica radijuma, približavajući se onom tačno određenom trenutku kada će obarač pasti, kada će doći do spoja i ...
     Svetla se prigušiše!
     Nisu se ugasila, već su samo požutela i pritulila se tako iznenadno da se Hardin trže. Zaprepašćeno podiže pogled prema svetiljkama na tavanici, a kada ga je spustio, stakleni pregradak više nije bio prazan.
     U njemu se nalazila jedna prilika, prilika u invalidskim kolicima! Prilika ne progovori nekoliko trenutaka ni reči, već samo sklopi knjigu na krilu, lagano je dodirujući vrhovima prstiju. Zatim se nasmeši, lice kao da joj ožive.
     Prilika reče: "Ja sam Hari Seldon. Glas je zvučao starački i blago.
     Hardin gotovo ustade u znak pozdrava, ali sam sebe zadrža na vreme.
     Kao u razgovoru, glas produži: "Kao što vidite, vezan sam za ovu stolicu i ne mogu da ustanem da vas pozdravim. Vaši dedovi su se već nekoliko meseci nalazili ne Terminusu kada sam se razboleo od prilično neprijatne paralize. Znate, ja više ne vidim, tako da vas ne mogu pozdraviti kako valja. Ne znam čak ni koliko vas ima, tako da se sve ovo mora obaviti bez formalnosti. Ukoliko neko od vas stoji molim ga da sedne, a ako vam se puši meni neće smetati." Ovlaš se osmehnuo. "A i zašto bi? Ja, u stvari, nisam ovde."
     Hardin automatski potraži cigaru, ali se predomisli.
     Hari Seldon odloži knjigu, kao da je stavlja na neki sto pored sebe, a kada je njegovi prsti napustiše knjige nestade.
     On prozbori: "Prošlo je pedeset godina otkako je osnovana ova Zadužbina, pedeset godina tokom kojih pripadnici Zadužbine nisu znali koja je bila prava svrha njihovog rada. Bilo je potrebno da žive u neznanju, ali s tim je svršeno.
     Pre svega, valja reći da je Enciklopedijska Zadužbina u stvari obmana, i da je to uvek i bila!"
     Iza Hardina se začu muvanje, a i jedan ili dva prigušena uzvika, ali se on ne osvrnu.
     Hari Seldon je, razume se, ostao ravnodušan. On nastavi: "Bila je to obmana u tom smislu da ni ja ni moje kolege nismo davali ni pet para na to da li će ikada ijedna knjiga Enciklopedije biti objavljena. Ona je poslužila našem cilju, da od Cara izvučemo carsku povelju, da pomoću nje privučemo stotinu hiljada ljudi neophodnih za naš plan, a pomoću nje smo uspeli i da ih dovoljno zaposlimo sve dok se događaji nisu sami oblikovali, tako da za te ljude postane prekasno da se povuku.
     Za ovih pedeset godina, dok ste vi radili na ovom prevarantskom projektu, nema potrebe ublažavati reči, odsečena vam je odstupnica, tako da nemate drugog izbora do da pristupite ostvarenju beskonačno važnijeg projekta koji je bio i jeste naš pravi plan.
     Zbog toga smo vas i smestili na ovu planetu i u ovo sadašnje vreme; tokom pedeset godina dovedeni ste do toga da više nemate slobodu delanja. Od sada, a kroz mnoge vekove, morate ići neizbežnim putem. Suočićete se sa nizom kriza, kao što se sada suočavate sa prvom od njih, a u svakom od tih slučajeva vaša sloboda delanja biće na sličan način ograničena, tako da ćete biti bez priziva primorani da sledite jedan jedini put.
     To je put koji vam je odredila, i to s razlogom, naša psihoistorija.
     Vekovima je galaktička civilizacija stagnirala i propadala, iako je to samo nekolicina ljudi shvatala. Ali sada, konačno, Periferija se otcepljuje, a političko jedinstvo Carstva se lomi. Budući istoričari će upravo negde u tom proteklom pedesetogodišnjem razdoblju podvući crtu i reći: 'Ovo označava Pad Galaktičkog carstva.'
     Biće u pravu, iako jedva da će poneko u toku sledećih nekoliko vekova primetiti ovaj Pad.
     Posle Pada nastupiće neizbežno varvarstvo, razdoblje koje bi u običnim okolnostima, kako nam kaže naša psihoistorija, trebalo da traje trideset hiljada godina. Pad ne možemo sprečiti. Mi to ni ne želimo, jer je kultura Carstva izgubila i ono malo srčanosti i vrednosti koje je nekada posedovala. Međutim, mi možemo svesti razdoblje varvarstva, koje mora uslediti, na samo hiljadu godina.
     Ne možemo vas upoznati sa svim pojedinostima tog skraćenja, isto onako kao što vam pre pedeset godina nismo mogli reći istinu o Zadužbini. Kada biste saznali te pojedinosti moglo bi se desiti da naš plan propadne, kao što bi se to dogodilo da ste ranije pronikli u obmanu sa Enciklopedijom, zbog toga što bi, zahvaljujući saznanju, vaša sloboda delanja bila proširena, a broj uvedenih dodatnih promenljivih veličina postao bi veći nego što bi naša psihoistorija bila u stanju da obradi.
     Ali vi to nećete saznati, a to jeste razlog što na Terminusu nema, niti je bilo, ijednog psihologa izuzev Alurina, a on je bio jedan od nas.
     Mogu vam reći i ovo: Terminus i njegov parnjak, Zadužbina na drugom kraju Galaksije, predstavljaju seme Renesanse i buduće osnivače Drugog galaktičkog carstva. Upravo ova kriza upućuje Terminus prema tom vrhuncu.
     Uzgred, napominjem da je ovo prilično jednostavna kriza, prostija od onih koje tek slede. Uprošćeno govoreći, reč je o ovome: vi ste planeta iznenada odsečena od centara umiruće civilizacije u Galaksiji, a prete vam vaši jači susedi. Vaš je svet mali svet naučnika, okružen ogromnim i brzo narastajućim prostranstvima varvarstva. U nadošlom okeanu primitivnije energije vi ste ostrvo atomske energije, a uprkos tome bespomoćni ste jer vam nedostaju metali.
     Stoga shvatate da ste suočeni sa surovom neminovnošću i da ste primorani da delate. Priroda tog delanja, to jest, rešenja vaše dileme, očigledna je, razume se!"
     Prilika Harija Seldona ispruži ruku u vazduh i knjiga se ponovo stvori pred njim. On je otvori i reče:
     "Međutim, ma koliko bio zaobilazan put koji vaša istorija bude sledila, morate svojim potomcima uliti u glavu to da je taj put predodređen, a da se na njegovom kraju nalazi novo i veće Carstvo!"
     Pogleda oborenog na knjigu on iščeznu u ništavilo, a svetla ponovo jače zasjaše.
     Hardin podiže oči i vide pred sobom Pirena, sa tragičnim izrazom u očima, drhtavih usana.
     Predsednikov glas bio je odlučan ali bezbojan. "Izgleda da si bio u pravu. Ukoliko dođeš večeras u šest, Odbor će se s tobom posavetovati u pogledu narednog koraka."
     Svi se s njim rukovaše i odoše, a Hardin se nasmeja u sebi. U suštini su to bili pravedni ljudi; bili su u dovoljnoj meri naučnici da priznaju počinjenu grešku, ali za njih je bilo prekasno.
     On pogleda na sat. Mora biti da su do sada već sve obavili. Lijevi ljudi preuzeli su kontrolu, i Odbor više nije izdavao naređenja.
     U stvari, kao što je Hari Seldon rekao, a Salvor Hardin nagađao još od onog dana kada mu je Anselm pl. Rodrik po prvi put otkrio da Anakreon nema atomsku energiju, rešenje za ovu krizu bilo je očigledno.
     Đavolski očigledno!

Treći deo: GRADONAČLNICI

     ČETIRI KRALJEVSTVA - ...Ime onih delova Anakreonske provincije koji su se otcepili od Prvog carstva prvih godina zadužbinske ere kako bi osnovali nezavisna i kratkovečna kraljevstva. Najveće i najmoćnije od tih kraljevstva bio je sam Anakreon, čija je površina ...
     ...Nesumnjivo je da se najzanimljiviji aspekt istorije Četiri kraljevstva odnosi na neobično društvo koje im je bilo nametnuto za vreme upravljanja Salvora Hardina...

     ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

1.

     Deputacija!
     Činjenica da je Salvor Hardin to predosećao nije stvar činilo ništa prijatnijom. Naprotiv, slutnja mu je bila nesumnjivo neprijatna.
     Johan Li se zalagao za krajnje mere, govoreći: "Ne vidim da je potrebno da i dalje gubimo vreme, Hardine. Do idućih izbora ne mogu ništa učiniti, bar ne zakonskim putem, a to nam daje godinu dana. Ispraši ih."
     Hardin napući usne. "Li, ti nikada nećeš naučiti. Poznajem te već četrdeset godina, a nikako da savladaš tu plemenitu veštinu da se čoveku prikradeš s leđa."
     "Nije to moj način borbe", progunđa Li.
     "Da, poznato mi je. Mislim da si baš zbog toga ti jedini čovek kome verujem." Hardin zastade i maši se za cigaru. "Daleko smo odmakli, Li, od onog doba kada smo organizovali naš udar protiv Enciklopedista. Starim. Šezdeset i dve godine. Da li ikada pomišljaš na to kako je brzo prohujalo tih trideset godina?"
     Li frknnu: "Ja se ne osećam starim, a imam šezdeset i šest godina."
     "Da, ali ja nemam tvoje varenje." Hardin je lenjo cuclao cigaru. Odavno je prestao da žudi za blagim veganskim duvanom iz svoje mladosti. Ti dani, kada je planeta Terminus trgovala sa svim delovima Galaktičkog carstva, spadali su u ono čistilište u koje sva dobra stara vremena behu otišla. Ono isto čistilište prema kome se kreće i Galaktičko carstvo. Pitao se ko li je novi Car, i da li uopšte postoji Car, pa i samo Carstvo. Svemira mu! Već ima trideset godina kako su se ovde na rubu Galaksije prekinule veze; celokupni svet Terminusa sastojao se od samog Terminusa i četiri obližnja kraljevstva.
     Kako su nisko pali! Kraljevstva! U stara vremena behu to prefekture, a sve su bile deo jedne iste provincije, koja je opet bila deo sektora, a ovaj deo kvadranta, a on, pak, deo sveobuhvatnog Galaktičkog carstva. Od kako je Carstvo izgubilo kontrolu nad udaljenim oblastima Galaksije te male grupice planeta postadoše kraljevstva sa operetskim kraljevima, plemićima, besmislenim ratnim čarkama, dok se život i dalje patetično odvijao među ruševinama.
     Civilizacija koja propada. Zaboravljena atomska energija. Nauka koja je bledeći prelazila u mitologiju, sve dok se nije umešala Zadužbina. Zadužbina, koju je upravo zbog toga Hari Seldon i osnovao ovde na Terminusu.
     Li je gledao kroz prozor i njegov glas prekide Hardinovo sanjarenje. "Stigli su", reče, "i to kopnenim vozilom najnovijeg modela, štenad jedna." Napravio je nekoliko neodlučnih koraka prema vratima, a onda pogleda u Hardina.
     Hardin se nasmeši i mahnu: "Ja sam naredio da ih dovedu ovamo gore."
     "Ovamo! Zbog čega? Pridaješ im isuviše važnosti!"
     "Zbog čega da prolaze kroz svu onu ceremoniju zvaničnog prijema kod gradonačelnika? Prestar sam za formalnosti. Osim toga, laskanje je korisno kada su u pitanju mladi, naročito ako te to ni na šta ne obavezuje." On mu namignu. "Sedi tu i pruži mi moralnu podršku, Li. Biće mi potrebna sa ovim mladim Sermakom."
     "Opasan je tip, taj Sermak", reče kruto Li. "Ima li pristalica? Hardine, nemoj ga podcenjivati."
     "Da li sam ikad nekog potcenjivao?"
     "Pa, uhapsi ga onda. Možeš ga naknadno okriviti za nešto."
     Hardin prenebreže ovaj poslednji savet. "Evo ih, Li." U znak odgovora na signal on pritisnu papučicu ispod pisaćeg stola i vrata kliznuše u stranu.
     Četvorica članova deputacije uđoše jedan za drugim, a Hardin im ljubazno pokaza na naslonjače raspoređene polukružno u odnosu na njegov sto. Nakloniše se i sačekaše da gradonačelnik prvi progovori.
     Hardin podiže neobično izgravirani srebrni poklopac kutije za cigare koja je nekad pripadala Džordu Fari, članu nekadašnjeg Upravnog Odbora iz davnih dana Enciklopedista. Bio je to nepatvoreni proizvod Carstva, i to sa Santanija, iako su cigare, koje su se u njoj nalazile, bile domaće. Jedan po jedan, sa svečanom ozbiljnošću, četiri člana delegacije se poslužiše cigarama i ritualno ih pripališe.
     Drugi zdesna bio je Sef Sermak, najmlađi u skupini mladih, najzanimljivijeg izgleda, precizno potkresanih oštrih žutih brkova, upalih očiju neodređene boje. Hardin istog časa otpisa ostalu trojicu; videlo se da su u pitanju obični članovi. Usredsredio se na Sermaka, koji je već u toku svog prvog mandata u Gradskom veću više puta uspeo da to smireno telo okrene naglavce, i Sermaku se i obratio:
     "Bilo mi je veoma stalo da se sa vama sastanem, većniče, otkako sam čuo vaš izvrsni govor prošlog meseca. Vaš napad na spoljnu politiku ove Vlade bio je veoma vešt."
     Sermakove oči zasvetlucaše. "Vaše interesovanje čini mi čast. Taj napad je možda i bio vešt, a možda i nije, ali je svakako bio opravdan."
     "Moguće je! To je, razume se, vaše mišljenje. Mada, rekao bih da ste prilično mladi."
     Sermak suvo odvrati: "To je greh većine ljudi u izvesnom dobu njihovog života. Vi ste već postali gradonačelnik Terminus Grada kada vam je bilo dve godine manje nego što je meni sada."
     Hardin se nasmeja u sebi. Mladunac je bio bezobrazan. Ali samo reče: "Smatram da ste do mene došli zbog te iste spoljne politike zbog koje ste se toliko uzbudili i u Gradskom veću. Da li govorite i u ime trojice kolega ili ću morati da saslušam svakog od vas ponaosob?"
     Četiri mladića hitro izmeniše poglede, jedva zatreptavši očnim kapcima.
     Sermak ozbiljno reče: "Govorim u ime naroda Terminusa, naroda koji nije valjano zastupljen u glasačkoj mašini koju nazivaju Većem."
     "Shvatam. Nastavite!"
     "Svodi se na ovo, poštovani gospodine Gradonačelniče. Nezadovoljni smo..."
     "Pod 'mi' podrazumevate narod, zar ne?"
     Sermak se neprijateljski zagleda u njega osećajući neku zamku, pa hladno odgovori: "Verujem da moji stavovi odražavaju stavove znatne većine birača Terminusa. Da li vas to zadovoljava?"
     "Ovakvo jedno tvrđenje bolje bi zvučalo kada bi bilo potkrepljeno i kakvim dokazom, ali svejedno, nastavite. Nezadovoljni ste."
     "Da, nezadovoljni politikom koja trideset godina ostavlja Terminus bez odbrane protiv neizbežnog spoljnog napada."
     "Razumem. I onda? Nastavite, nastavite."
     "Lepo je od vas što to naslućujete. I onda, zbog toga osnivamo novu političku stranku; takvu koja će se starati o neposrednim potrebama Terminusa, a ne o nekoj mističnoj 'najavljenoj sudbini' budućeg Carstva. Izbacićemo iz Gradske većnice i vas i vašu ulizičku kliku koja se zalaže za izmirenje ... i to uskoro."
     "Izuzev ako? Uvek postoji neko izuzev ako, znate."
     "U ovom slučaju nema mnogo takvih mogućnosti: izuzev ukoliko sada odmah ne podnesete ostavku. Ne tražim od vas da izmenite svoju politiku, toliko baš poverenja u vas nemam. Vaša obećanja ne vrede ništa. Jedino što prihvatamo jeste ostavka na licu mesta."
     "Razumem." Hardin prekrsti noge i iskrivi stolicu na dve noge. "To zvuči kao ultimatum. Lepo je od vas što me upozoravate. Ali ja ću ga radije prenebregnuti."
     "Nemojte misliti da je to bilo upozorenje, gospodine Gradonačelniče. Bila je to objava načela i akcije. Nova stranka je već osnovana, a sutra će i zvanično početi da se bavi svojim zadacima. Nema mesta, niti želje, za kompromisom, a otvoreno govoreći, jedino što nas je navelo da vam ponudimo lakši način odlaska bila je želja da se oda priznanje vašim nekadašnjim zaslugama za Grad. Nisam ni očekivao da ćete na to pristati, ali savest mi je čista. Naredni izbori će biti jači i neodoljiv podsetnik da je ostavka nužna."
     On se podiže i dade znak i ostalima da ustanu.
     Hardin ispruži ruku: "Stanite! Sedite!"
     Sef Sermak sede ponovo, malo prebrzo, a Hardin se u sebi nasmeja, zadržavši ozbiljan izraz lica. Uprkos onome što je rekao očekivao je ponudu, određenu ponudu.
     Hardin upita: "U kome biste zapravo pravcu želeli da se naša spoljna politika izmeni? Da li želite da sada, i to smesta napadnemo četiri kraljevstva, sva odjednom?"
     "Ne predlažem ništa slično, gospodine Gradonačelniče. Naš je predlog, jednostavno, da se prekine sa politikom izmirenja. U toku svoje uprave vodili ste politiku naučne pomoći Kraljevstvima. Dali ste im atomsku energiju. Pomogli ste da se poprave atomske centrale na njihovoj teritoriji. Osnovali ste klinike, hemijske laboratorije i fabrike."
     "I? Šta tome zamerate?"
     "To ste činili da biste ih sprečili da nas napadnu. Sa takvim podmićivanjem izigravali ste budalu u kolosalnoj ucenjivačkoj igri, dozvoljavajući da se Terminusu pije duša, usled čega smo sada prepušteni na milost i nemilost tih varvara."
     "Kako to?"
     "Zbog toga što ste im dali energiju, naoružanje, što ste opravili brodove iz njihovih flota, oni su sada neuporedivo jači nego što su bili pre tri decenije. Njihovi zahtevi narastaju, a pomoću novog naoružanja konačno će sve svoje zahteve ostvariti odjednom, nasilnom aneksijom Terminusa. Na završava li se obično tako svaka ucena?"
     "A kakav bi bio vaš lek?"
     "Prekinite s mesta sa podmićivanjem, dok je to još moguće. Uložite napor da ojačate sam Terminus i prvi napadnete!"
     Sa gotovo morbidnim zanimanjem Hardin je posmatrao mladićeve žute brčiće. Mora biti da je Sermak siguran u sebe, inače ne bi toliko govorio. Nesumnjivo su njegove opaske bile odraz osećanja zamašnog dela stanovništva, zaista zamašnog.
     Njegov glas, međutim, nije odavao pomalo uznemireni tok misli. Bio je gotovo nemaran. "Jeste li završili?"
     "Za sada."
     "E onda, vidite li uokvirenu izreku koja visi na zidu iza mojih leđa? Budite dobri pa je pročitajte."
     Sermakove usne se iskriviše. "Izreka kaže: za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz." To je načelo jednog starca, gospodine Gradonačelniče."
     "Gospodine većniče, primenjivao sam ga kao mladić, i to uspešno. Kada se to dešavalo bili ste zaokupljeni svojim rađanjem, ali ste možda nešto o tome učili u školi."
     Pažljivo je motrio Sermaka, nastavivši odmerenim glasom: "Kada je Hari Seldon ovde osnovao Zadužbinu učinio je to sa prividnim ciljem da se napravi velika Enciklopedija; pedeset godina smo sledili tu varku dok nismo otkrili šta je uistinu hteo da postigne. Umalo da nije bilo prekasno. Kada su se prekinule veze sa središnjim oblastima starog Carstva zatekli smo se, kao svet naučnika, okupljen u jednom jedinom gradu, bez industrije, i okružen tek osnovanim neprijateljskim i uglavnom varvarskim kraljevstvima. Bili smo majušno ostrvce energije u ovom okeanu varvarstva i beskonačno dragocena meta.
     Tada, kao i sada, najmoćnije od četiri kraljevstva, Anakreon, zatražilo je i osnovalo vojnu bazu na Terminusu, a ondašnji upravljači Grada, Enciklopedisti, veoma su dobro znali da je to tek uvod u osvajanje cele planete. Tako su stvari stajale kada sam... hm... preuzeo stvarnu upravu. Šta biste vi uradili?"
     Sermak sleže ramenima. "To je akademsko pitanje. Razume se, znam šta ste vi učinili."
     "Ipak, ponoviću. Možda ne shvatate suštinu. Postojalo je veliko iskušenje da se prikupi ono vojske što se moglo i da se uđe u bitku. To bi bilo najlakše rešenje, koje bi najviše zadovoljilo samopoštovanje, ali i gotovo bezuslovno najgluplje. Vi biste tako postupili, vi sa vašim pričama o tome 'da treba da prvi napadnemo'. Ono što sam ja umesto toga učinio bilo je da posetimo ostala tri kraljevstva, jedno za drugim, da svakom od njih ukažem na to da bi dozvolivši da tajna atomske energije padne u šake Anakreona bio najbrži način da im se prereže grkljan; kao i da im učtivo predložim da preduzmu očigledno. To je bilo sve. Mesec dana pošto se anakreonska vojska iskrcala na Terminus, njihov kralj je primio zajednički ultimatum od svoja tri suseda. Za sedam dana je i poslednji Anakreonjanin napustio Terminus.
     Kažite mi, onda, da li je bilo potrebe za nasiljem?"
     Mladi većnik zamišljeno pogleda u opušak svoje cigare i baci ga u otvor koji je vodio u uređaj za spaljivanje. "Ne vidim da postoji analogija. Insulin će dijabetičara vratiti u normalno stanje, ali za slepo crevo je neophodna operacija. Tu ne možete ništa. Kad druga sredstva zakažu, šta onda drugo preostaje do, kako vi kažete, poslednji izlaz? Vaša je greška što smo na to primorani."
     "Moja? Ah, da, opet ta moja mirovna politika. Izgleda da još niste u stanju da shvatite osnovne neminovnosti našeg položaja. Naš problem nije bio rešen odlaskom Anakreonjana. Problemi su tek bili započeli. Više no ikada četiri kraljevstva su bila naši neprijatelji, jer je svako od njih želelo atomsku energiju, a svako od njih se ustručavalo da nas uhvati za gušu zbog bojazni od ostala tri. Održavamo ravnotežu na vršku veoma oštrog mača, i najmanje njihanje u bilo kom pravcu, na primer, da neko kraljevstvo postane suviše moćno, ili pak, da dva formiraju koaliciju... shvatate?"
     "Svakako. Bio je to najpogodniji čas da se izvrše sveopšte ratne pripreme."
     "Naprotiv. Bio je to čas da se otpočne sa sveopštom predohranom protiv rata. Nahuškao sam ih jedne na druge. Svima sam redom pomagao. Učinio sam da im Terminus više znači kao cvatući svet nego kao vojni cilj. To je uspevalo punih trideset godina."
     "Da, ali ste bili prinuđeni da te naučne darove okružite najsramotnijom komedijom. Načinili ste od toga delimično religiju, a delimično budalaštinu. Izgradili ste svešteničku hijerarhiju i složeni, besmisleni obred."
     Hardin se namršti. "Pa, šta s tim? Ne vidim da to ima bilo kakve veze sa ovom raspravom. Isprva sam tim putem krenuo zbog toga što su varvari na našu nauku gledali kao na neku vrstu čarobne magije, i bilo je lakše da ih navedemo da nauku prihvate po toj osnovi. Sveštenstvo se samo stvorilo, a ukoliko mu pomažemo, to je jedino zato što idemo linijom manjeg otpora. To je sitnica."
     "Ali ti sveštenici upravljaju centralama. A to nije sitnica."
     "Tačno, ali mi smo ih obučili. Njihovo poznavanje oruđa kojim se služe čisto je iskustveno, a i čvrsto veruju u svu tu komediju kojom su okruženi."
     "A šta ako neki od njih pronikne u tu komediju i bude dovoljno genijalan da odbaci empirizam? Šta će takvog čoveka sprečiti da stekne saznanje o stvarnoj tehnici i da ga proda onome ko najviše ponudi? Kakva će tada biti naša vrednost za kraljevstva?"
     "Za to ima malo izgleda, Sermače. Površni ste. Najsposobniji ljudi sa planeta iz kraljevstva šalju se ovamo svake godine, kako bi se u Zadužbini vaspitavali za sveštenike. Najbolji od njih ostaju ovde da bi se bavili istraživanjem. Ukoliko mislite da ti koji ostaju praktično bez poznavanja osnovnih elemenata nauke ili, što je još gore sa iskrivljenim znanjem koje sveštenici stiču, da su oni ti koji mogu odjednom da prodru u suštinu atomske energije, elektronike, teorije zakrivljenosti, onda imate vrlo romantičnu i vrlo glupavu predstavu o nauci. Potrebni su mnogi ljudski vekovi učenja i izuzetan um da bi se tako daleko stiglo."
     Za vreme prethodnog izlaganja Johan Li je naglo ustao i napustio sobu. Sada se vratio, a kada je Hardin završio, nagao se prema uhu svog pretpostavljenog. Šapatom izmeniše nekoliko reči, a zatim mu ovaj uruči olovni valjak.
     Potom, pošto je letimice neprijateljski pogledao deputaciju, Li ponovo zauze svoje mesto. Posmatrajući deputaciju kroz trepavice Hardin je obrtao valjak u rukama. Zatim ga naglim odvrtanjem otvori, a samo je Sermak bio toliko pribran da ne baci hitar pogled na savijeni papir koji iz valjka ispade.
     "Ukratko, gospodo", reče nemarno Hardin, "vlada smatra da zna šta radi."
     Dok je ovo govorio, čitao je.
     List su ispunjavali redovi složene, besmislene šifre, i tri olovkom naškrabana reda koja su saopštavala poruku. Bacivši jedan pogled on je zapamti, a zatim nemarno baci poruku u cev uređaja za spaljivanje.
     "Bojim se da se ovim razgovor završava", reče Hardin. "Milo mi je što sam se sa svima vama upoznao. Hvala vam na poseti."
     Sa svakim se mehanički rukova i oni iziđoše.
     Hardin gotovo da se beše odvikao od smeha, ali pošto su se Sermak i njegova tri ćutljiva pratioca dovoljno udaljili da ne čuju, suvo se nasmeja i spusti veseo pogled na Lija.
     "Kako ti se dopala ova borba blefiranjem, Li?"
     Li džangrizavo, glasno šmrknu: "Nisam baš siguran da je on blefirao. Postupaj s njim u rukavicama i sasvim je moguće da na idućim izborima pobedi, baš onako kao što reče da hoće."
     "Oh, to je sasvim moguće, sasvim... ukoliko se pre toga nešto ne desi."
     "Postaraj se da stvari ne krenu u pogrešnom smeru ovog puta, Hardine. Kažem ti da ovaj tip Sermak ima sledbenike. Šta ako ne bude čekao do idućih izbora? Beše jednom i takvo vreme kada smo i ti i ja stvari silom sprovodili, uprkos onoj tvojoj propovedi o nasilju."
     Hardin podiže obrve. "Danas si pesimistički nastrojen, Li, a i čudno protivrečan, inače ne bi govorio o nasilju. Ukoliko se sećaš, naš mali puč bio je izveden a da nijedan život nije izgubljen. Bila je to nužna mera sprovedena u odgovarajućem času, koja je prošla glatko, bezbolno i, pre svega, bez napora. Što se tiče Sermaka, njegov cilj je drugačiji. Ti i ja, Li, nismo Enciklopedisti. Mi smo pripremljeni. Nahuškaj svoje ljude na ove mladiće, ali na lep način, stari druškane. Nemoj da primete da ih prate, ali drži otvorene oči, razumeš!"
     Li se kiselo nasmeši. "Lepo bih se proveo da čekam na tvoja naređenja, Hardine, jel'da? Sermak i njegovi su već mesec dana pod prismotrom."
     Gradonačelnik se prigušeno zasmeja. "Prvi si se setio, a? U redu. Uzgred budi rečeno", primeti on tiho, "ambasador Verisov se vraća na Terminus. Privremeno, nadam se."
     Nastade krako ćutanje, propraćeno izvesnim zaprepašćenjem, a zatim će Li: "To je, dakle, bila poruka? Već sada dolazi do kidanja."
     "Ne znam. Ne mogu ništa da kažem dok ne čujem Verisova. Mada je moguće. Na kraju krajeva, moralo bi da do toga dođe pre izbora. Ali zašto si toliko zabrinut zbog toga?"
     "Zbog toga što ne znam kako će se to završiti. Isuviše si zabrazdio, Hardine, upustio si se u borbu izbliza."
     "Zar i ti, sine Brute", prošapta Hardin. Naglas, on reče: "Znači li to da pristupaš novoj Sermakovoj stranci?"
     Li se i protiv svoje volje nasmeši: "U redu. Pobedio si. Šta misliš o jednom ručku?"

2.

     Mnogi se epigrami pripisuju Hardinu, priznatom tvorcu epigrama, od kojih su mnogi, po svoj prilici, apokrifni. No, ipak, priča se da je jednom prilikom izjavio:
     "Isplati se postupati otvoreno, naročito ako te bije glas da si prepreden."
     Poli Verisov je više no jednom imao priliku da postupa po tom savetu, jer se već četrnaest godina nalazio na Anakreonu u dvostrukom statusu, u dvostrukom statusu čije ga je održavanje često i neprijatno podsećalo na igru bosonogog po vrelom metalu.
     Za ljude na Anakreonu bio je prvosveštenik, predstavnik one Zadužbine koja je za te 'varvare' bila vrhunac tajne i fizički centar ove religije što su je, uz Hardnovu pomoć, stvorili u toku poslednje tri decenije. Kao takvom ukazivali su mu počast, koja je postala užasno zamorna jer je iz dubine svoje duše prezirao obred čije središte beše postao.
     Međutim, za kralja Anakreona, prethodnog, i njegovog mladog unuka koji je sada bio na prestolu, on je prosto bio ambasador jedne sile koje su se istovremeno i pribojavali i za kojom su žudeli.
     Sve u svemu bio je to neprijatan posao, tako da je njegovo prvo putovanje ka Zadužbini u poslednje tri godine, uprkos onespokojavajućeg incidenta koji ga je učinio nužnim, imalo pomalo i prirodu godinjeg odmora.
     A pošto ovo nije bilo prvi put da mora da putuje u potpunoj tajnosti, ponovo se poslužio Hardinovim epigramom o korisnosti otvorenih postupaka.
     Presvukao se u civilno odelo, što je samo po sebi predstavljalo odmor, i ukrcao se kao putnik druge klase na putnički brod za Zadužbinu. Kada je prispeo na Terminus prokrčio je put kroz gužvu u svemirskoj luci i preko javnog vizifona nazvao Gradsku većnicu. Rekao je: "Zovem se Džen Smajt. Imam zakazan sastanak sa Gradonačelnikom za danas posle podne."
     Efikasna mlada dama, bezizražajnog glasa s druge strane, preko druge veze brzo izmeni nekoliko reči, pa sasvim mehaničkim tonom odgovori Verisovu: "Gradonačelnik Hardin će vas primiti kroz pola časa, gospodine", a zatim se ekran zatamni.
     Posle toga ambasador na Anakreonu kupi najnoviji broj Dnevnika Terminus Grada, bez žurbe odšeta do Većničkog parka i sede na prvu praznu klupu; u čekanju je pročitao uvodnik, sportsku stranu i stripove. Kada je pola sata bilo na izmaku stavi novine ispod miške, uđe u Gradsku većnicu i prijavi se u predvorju.
     Dok je sve ovo činio ostao je bezbedno i potpuno neprimećen, jer ga zbog tako otvorenog ponašanja niko čestito nije ni pogledao.
     Podižuči pogled Hardin mu se isceri: "Uzmi cigaru! Kako je prošlo putovanje?"
     Verisov se posluži: "Zanimljivo. U susednoj kabini je bio jedan sveštenik koji je ovamo putovao da bi pohađao posebni tečaj za pripremu radioaktivnih sintetičkih materija za lečenje raka, znaš..."
     "Nije ih valjda baš tako zvao: radioaktivnim sintetičkim materijama?"
     "Ma, nije! Za njega je to bila sveta hrana."
     Gradonačelnik se nasmeši: "Nastavi."
     "Upetljao me je u teološku raspravu, ulažući sve napore da me izvuče iz gnusnog materijalizma."
     "A da uopšte nije prepoznao svog prvosveštenika?"
     "Bez grimizne odežde? Osim toga, bio je sa Smirna. U svakom slučaju, bilo je to zanimljivo iskustvo. Zadivljuje, Hardine, to koliko se religija nauke ukorenila. Napisao sam ogled na tu temu, čisto da bih se zabavio; to se ne bi moglo objaviti. Kada se problem tretira sociološki izgleda da se, onda kada je staro Carstvo počelo na svojim rubovima da truli, moglo smatrati da je nauka kao nauka izneverila spoljašnje svetove. Da bi je ponovo prihvatili morala je da se zaodene u drugo ruho, i upravo je to i učinila. Sve se lepo uklapa, ukoliko se čovek posluži simboličkom logikom."
     "Zanimljivo!" Gradonačelnik stavi ruke iza vrata, a onda će iznebuha: "Počni da pričaš o situaciji na Anakreonu!"
     Ambasador se namrgodi i izvadi cigaru iz usta. S gađenjem je odmeri i odloži: "Pa, prilično je loša."
     "Inače ti ne bi bio ovde."
     "Teško da bih. Evo kako stvari stoje."Glavna ličnost na Anakreonu ti je knez namesnik Vinis. On je stric kralja Leopolda."
     "Znam, ali zar Leopold ne postaje punoletan iduće godine? Verujem da u februaru puni šesnaestu."
     "Da." Ambasador poćuta, a zatim dodade uz gadljivu grimasu: "Ukoliko poživi do tada. Kraljev otac je umro pod zanimljivim okolnostima. Iglasti metak za vreme lova. Nazvali su to nesrećnim slučajem."
     "Hm! Čini mi se da se sećam tog Vinisa još od onog doba kad sam bio na Anakreonu, pošto smo ih šutnuli sa Terminusa. Bilo je to pre tog vremena. Da vidim. Koliko se sećam, bio je to crnomanjasti mlađi čovek, crne kose, razrok na desno oko. Nos mu je bio nekako čudno kukast."
     "To je taj. Još ima kukast nos i razrok je, jedino što je sada sed. Igra prljavu igru. Srećom da je najčuvenija budala na planeti. Zamišlja da je lukav kao sam đavo, što njegovu budalastost čini još upadljivijom."
     "Obično tako biva."
     "Misli da se jaja razbijaju ako se u njih puca iz atomskog blastera."Dokaz za to je i porez na posede Hrama, koji je pokušao da uvede pre dve godine, odmah posle smrti starog kralja. Sećaš se?"
     Hardin zamišljeno klimnu, a zatim se osmehnu. "Sveštenici su bili digli dreku."
     "Nadigli su takvu dreku da se mogla čuti i na Lukreci. Od tada pokazuje više opreznosti u ophođenju sa sveštenstvom, ali još uspeva da stvari sprovodi silom. Na izvestan način to je naša nesreća, pošto je očigledno ima krajnje samopouzdan."
     "Verovatno je reč o prekompenzovanom kompleksu manje vrednosti. Mlađi kraljevski sinovi obično postaju takvi, znaš."
     "Ipak, to izlazi na isto. Zapenušio je od želje da napadne Zadužbinu. Gotovo da se i ne trudi da tu želju sakrije. Osim toga, u stanju je da to i učini, ako se gleda po naoružanju. Prethodni kralj izgradio je veličanstvenu flotu, a ni Vinis nije spavao ove dve godine. U stvari, porez na posede Hrama prvenstveno je bio namenjen za dalje naouražavanje, a kada je to propalo udvostručio je porez na lični prihod."
     "Je li bilo nekog gunđanja?"
     "Ništa ozbiljno. Pokoravanje postavljenoj vlasti sadržaj je svake propovedi u kraljevstvu već nedeljama. Mada Vinis nije pokazao nikakvu blagodarnost."
     "U redu. Stekao sam jasnu predstavu. A sad, šta se to desilo?"
     "Pre dve nedelje jedan anakreonski trgovački brod naišao je na napuštenu ratnu krstaricu stare Carske flote. Mora biti da najmanje tri veka plovi po svemiru."
     U Hardinovim očima zasija zanimanje, i on se ispravi u stolici."Da, čuo sam za to. Navigacioni odbor mi je uputio zahtev da se taj brod pribavi radi proučavanja. Čujem da je u dobrom stanju."
     "U suviše dobrom stanju", suvo odgovori Verisov. "Kada je prošle nedelje Vinis dobio tvoj predlog da se brod preda Zadužbini gotovo je dobio grčeve."
     "Još nije odgovorio."
     "I neće, izuzev topovima, ili bar tako on misli. Vidiš, onog dana kada sam polazio sa Anakreona posetio me je i zatražio da Zadužbina dotera ratnu krstaricu u stanje bojne gotovosti i da je vrati anakreonskoj floti. Imao je toliko drskosti da kaže kako je tvoja prošlonedeljna nota ukazala na nameru Zadužbine da napadne Anakreon. Rekao je da bi odbijanje da se opravi krstarica potvrdilo njegove sumnje, i nagovestio je da bi mu bile nametnute mere za samoodbranu Anakreona. To su njegove reči. Nametnute! Zbog toga sam ovde."
     Hardin se blago nasmeja.
     Verisov se osmehnu i produži: "Razume se da očekuje da će biti odbijen, što bi u njegovim očima bio savršen izgovor za neposredan napad."
     "Shvatam to, Verisove."Pa, imamo na raspolaganju najmanje šest meseci da brod opravimo i da mu ga, uz moje pozdrave, uručimo. U znak naše pažnje i ljubavi treba mu dati novo ime - Vinis."
     Ponovo se nasmeja.
     I ponovo mu Verisov uzvrati sa jedva vidljivim smeškom. "Pretpostavljam da je to logičan korak, Hardine, ali zabrinut sam. To je brod! U ono doba su znali da ih grade. Ima zapreminu cele anakreonske flote. Ima atomske topove koji bi mogli da raznesu planetu, a ima i zaštitni omotač koji može da primi Q - zrak ne stvarajući zračenje. Suviše je to dobra stvar, Hardine..."
     "Samo na prvi pogled, Verisove, na prvi pogled. Ti i ja znamo da bi sa naoružanjem koje već ima Vinis mogao lako pobediti Terminus i pre nego što bismo stigli da opravimo krstaricu za vlastitu upotrebu. Šta mari ukoliko mu damo i krstaricu? Ti znaš da do samoga rata nikada neće doći."
     "Pretpostavljam. Da." Ambasador naglo podiže pogled."Ali, Hardine ..."
     "Hajde, što si stao? Samo nastavi."
     "Slušaj. To nije moj domen, ali čitao sam novina. On spusti Dnevnik na sto i pokaza na naslovnu stranu. "Šta to treba da znači?"
     Hardin baci letimičan pogled."Grupa većnika osniva novu političku stranku."
     "Tako piše." Verisov se vrpoljio. "Znam da si više upućen u unutrašnje stvari od mene, ali napadaju te svim sredstvima, osim fizički. Koliko su jaki?"
     "Prokleto su jaki. Verovatno će posle sledećih izbora kontrolisati Veće."
     "A ne pre izbora?" Verisov iskosa pogleda gradonačelnika. "Osim izbora ima i drugih načina da se obezbedi kontrola."
     "Nisam ti ja Vinis!"
     "Nisi. Za opravku broda će biti potrebni meseci, a napad posle toga je gotovo izvestan. Naš ustupak će se protumačiti kao znak užasne slabosti, a carska krstarica će gotovo udvostručiti moć Vinisove flote. Izvesno je da će nas napasti, kao što je izvesno i to da sam ja prvosveštenik. Zašto rizikovati? Treba učiniti jednu od dve moguće stvari. Ili saopštiti plan kampanje Veću, ili sada iznuditi obračun sa Anakreonom."
     Hardin se namršti: "Iznuditi obračun, sada? Pre nego što nastupi kriza? To je nešto što ne smem da učinim. Znaš li ti da postoje Hari Seldon i Plan?"
     Verisov je oklevao, a zatim progunđa: "Znači, ti si apsolutno siguran da postoji Plan?"
     "U to jedva da se može sumnjati", usledi hladan odgovor. "Prisustvovao sam otvaranju Vremenske kripte, i snimak Seldona je to tada saopštio."
     "Nisam na to mislio, Hardine. Samo, ne vidim kako je moguće planirati istoriju hiljadu godina unapred. Možda je Seldon sebe precenio." Na Hardinov ironičan osmeh on se malo zguri, a onda dodade: "Najzad, nisam psiholog."
     "Baš tako. Niko od nas to nije. Ipak, ja sam stekao nekakvo elementarno znanje u mladosti, dovoljno da znam kakve su mogućnosti psihologije, čak i ako nisam u stanju da te mogućnosti koristim. Nema sumnje da je Seldon upravo učinio ono što je tvrdio da je učinio. Zadužbina je stvorena, kako on kaže, da bude utočište nauke, sredstvo da se kroz vekove varvarstva očuvaju nauka i kultura umirućeg Carstva, da bi se na kraju ponovo rasplamsale u Drugom carstvu."
     Pomalo sumnjičavo, Verisov klimnu. "Svako zna da se očekivalo da će se stvari tako odvijati. Ali smemo li da rizikujemo? Možemo li rizikovati sadašnjost zbog neke maglovite budućnosti?"
     "Moramo, jer budućnost nije maglovita. Seldon je nju proračunao i planirao. Svaka uzastopna kriza u našoj istoriji planirana je, a svaka od njih u izvesnoj meri zavisi od uspešnog okončanja prethodne. Ovo je tek druga kriza, a Svemir samo zna kakav bi efekat na ishod moglo imati i najmanje odstupanje."
     "To je prilično prazno nagađanje."
     "Nije! U Vremenskoj kripti Hari Seldon je napomenuo da će naša sloboda delanja biti u tolikoj meri ograničena da će biti moguć samo jedan smer delanja."
     "Da bi nas zadržao na pravoj i uskoj putanji?"
     "Da bi nas sprečio da skrenemo s puta, da. I obrnuto, sve dok je moguć više no jedan smer delanja, kriza nije dosegnuta. Moramo pustiti da stvari teku svojim tokom što duže možemo, a Svemira mi, to i nameravam da činim."
     Verisov nije odgovarao. Zlovoljno ćuteći, grickao je donju usnu. Tek pre godinu dana Hardin je po prvi put s njim razgovarao o ovom problemu, o pravom problemu; o problemu suprotstavljanja neprijateljskim pripremama Anakreona. A i tada, samo zbog toga što je on, Verisov, pružao otpor daljnjoj mirovnoj politici.
     Kao da sledi misli svog ambasadora, Hardin reče: "Više bih voleo da ti nikada o ovome nisam govorio."
     "Zbog čega to kažeš?" iznenađeno uzviknu Verisov.
     "Zbog toga što sada već šestoro ljudi, pored tebe i mene, još tri ambasadora i Johan Li, ima predstavu o tome šta se očekuje, a bojim se da je Seldonova zamisao bila da niko za to ne zna."
     "Zašto?"
     "Zbog toga što je čak i Seldonova usavršena psihologija imala izvesna ograničenja. Nije mogla da obrađuje prevelik broj promenljivih veličina. Nije mogla da obrađuje pojedince, bez obzira na dužinu vremenskog razdoblja, kao što ne možeš primeniti kinetičku teoriju o gasovima na pojedinačne molekule. Obrađivala je gomile, stanovništva čitavih planeta, i to samo slepe gomile koje ne poseduju predznanje o rezultatima sopstvenih postupaka."
     "To nije jasno."
     "Ne mogu tu ništa. Nisam dovoljno psiholog da bih to naučno objasnio. Ali ovo znaš. Na Terminusu nema školovanih psihologa, niti matematičkih tekstova koji se odnose na tu nauku. Očigledno, želeo je da niko na Terminusu ne bude u stanju da unapred pronikne u budućnost. Seldon je želeo da postupamo naslepo, a stoga i ispravno, prema zakonu psihologije gomile. Kao što sam ti jednom rekao, uopšte nisam znao kuda smo se uputili kada sam isterao Anakreonjane. Moja zamisao bila je da održim ravnotežu snaga, samo to. Tek kasnije sam pomislio da zapažam izvestan šablon u događanjima, ali sam dao sve od sebe da ne delam na osnovu tog saznanja. Uplitanje bi izbacilo Plan iz voznog reda."
     Verisov zamišljeno klimnu. "Saslušao sam izlaganje složeno kao ona u Hramovima, tamo na Anakreonu. Kako misliš da ćeš prepoznati pravi čas za delanje?"
     "Već sam ga odredio. Slažeš se da ništa neće zadržati Vinisa da nas napadne čim budemo opravili krstaricu. To je neosporno."
     "Da."
     "U redu. To se odnosi na spoljni vid stanja. Međutim, složićeš se i s tim da ćemo na narednim izborima dobiti novo i to neprijateljski nastrojeno Veće, koje će nametnuti akciju protiv Anakreona. I to je neosporno."
     "Da."
     "A čim budu odstranjene sve alternative, nastupa kriza. Ipak, zabrinut sam."
     Zastao je, a Verisov je čekao. Polagano, gotovo oklevajući, Hardin produži. "Imam ideju, samo predstavu, da je planirano da istovremeno dođe do spoljašnjeg i unutrašnjeg pritiska. Kako stvari stoje, postoji razlika od nekoliko meseci, Vinis će verovatno napasti pre proleća, a do izbora ima još godinu dana."
     "To ne izgleda tako važno."
     "Ne znam. Možda je to prosto zbog neizbežne greške u proračunu, a možda i zbog činjenice da isuviše znam. Uvek sam nastojao da moja predosećanja ne utiču na moje postupke, ali kako mogu biti siguran? I kakav uticaj taj raskorak može imati? U svakom slučaju", Hardin pogleda uvis, "jedno sam odlučio."
     "A šta to?"
     "Kada počne da izbija kriza otići ću na Anakreon. Želim da budem na licu mesta... Ni reč, Verisove. Dockan je. Hajde da iziđemo i da se noćas provedemo."Želim da se malo opustim."
     "Učini to onda ovde", reče Verisov. Ne bih želeo da me prepoznaju, jer već znaš šta bi rekla ona nova stranka koju tvoji mili većnici stvaraju. Poruči rakiju."
     Hardin to i uradi, s tim što je bio umeren što se količine tiče.