Prvi deo: PSIHOISTORIČARI

     Hari Seldon - ...rođen 11.988, umro 12.069. godine galaktičke ere. Uobičajenije je da se ovi datumi navode prema sadašnjoj, Zadužbinskoj eri: od 79. godine pre z.e. do 1. godine z.e. Dete roditelja iz srednje klase, rođen je na Helikonu u sektoru Arktura (gde je, prema legendi sumnjive verodostojnosti, njegov otac bio uzgajivač duvana na planetnoj hidroponičnoj stanici); zarana je pokazao zadivljujuću sposobnost za matematiku. Bezbrojne su, a poneke i protivrečne, anegdote o njegovoj sposobnosti. Kažu da je u drugoj godini života...
     ...Nesumnjivo je da su njegovi najveći doprinosi bili na polju psihoistorije. Kada se Seldon suočio sa tom oblašću ona jedva da je obuhvatala nekoliko neodređenih aksioma; za njim je ostala duboka statistička nauka...
     ...Najbolji dostupni izvor pojedinosti o njegovom životu predstavlja biografija iz pera Gala Dornika, koji je kao mladić upoznao Seldona, dve godine pre smrti velikog matematičara. Priča o susretu...

     ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA
     Svi ovde dati navodi iz Enciklopedije Galaktike uzeti su uz pristanak izdavača, iz 116. izdanja koje je 1.020 godine z.e. objavila izdavačka kuća Enciklopedija Galaktika S.O.J. sa Terminusa.

1.

     Zvao se Gal Dornik, a bio je obično provincijsko momče koje nikada ranije nije videlo Trantor. To jest, barem ne u stvarnosti.
     Video ga je mnogo puta na hiperviziji, a s vremena na vreme i u ogromnim trodimenzionalnim novostima kada bi prikazivale neko carsko krunisanje ili prvu sednicu Galaktičkog saveta. Međutim, iako je čitav svoj život proveo na Sinaksu, koji kruži oko jedne zvezde na ivici Plave struje, nije bio odsečen od civilizacije. U to doba nijedno mesto u Galaksiji nije to bilo.
     Galaksija je tada obuhvatala skoro dvadeset i pet miliona nastanjenih planeta, a sve do jedne pokoravale su se suverenoj vlasti Carstva, čija se prestonica nalazila na Trantoru. Bila je to poslednja polovina veka za koju se to moglo reći.
     Za Gala je ovo putovanje predstavljalo nesumnjivi vrhunac njegovog mlađanog života, provedenog u bavljenju naukom. Bivao je on i ranije u svemiru, tako da je ovaj put kao putovanje za njega malo značio. Istina, ranije je putovao samo do Sinaksovog jedinog satelita kako bi prikupio podatke neophodne za disertaciju o mehanici kretanja meteora, ali svemirsko putovanje je isto - putovao čovek pola miliona milja ili mnoge svetlosne godine.
     Pomalo se čeličio za skok kroz hipersvemir, za tu pojavu koju čovek ne može iskusiti kod običnog međuplanetnog putovanja. Skok je bio, a verovatno će uvek i ostati, jedini praktično moguć način međuzvezdanog putovanja. Putovanje kroz običan svemir moglo se obavljati brzinom ne većom od brzine obične svetlosti (delić naučnog saznanja - jedna od onih nekoliko stvari poznatih još od zaboravljenog svitanja ljudske istorije), a to bi značilo godine putovanja čak i između najbližih naseljenih sistema. Kroz hipersvemir, to nezamislivo područje koje nije ni prostor ni vreme, ni materija ni energija, ni nešto ni ništa, čovek je mogao da uzduž prođe čitavu Galaksiju u vremenskom rasponu između dva uzastopna trena.
     Gal je iščekivao prvi od tih skokova s malom zebnjom u stomaku, no skok se sveo tek na neznatni potres, mali unutrašnji trzaj koji je prestao trenutak pre nego što je bio siguran da ga je osetio. To je bilo sve.
     A posle toga postojao je samo brod, veliki i blistavi proizvod dvanaest hiljada godina razvitka Carstva, i on sam, sa tek odbranjenim doktoratom iz matematike i pozivom velikog Harija Seldona da dođe na Trantor i pridruži se ogromnom i pomalo tajanstvenom Seldonovom projektu.
     Posle razočaranja sa skokom, ono što je Gal iščekivao bio je prvi pogled na Trantor. Često je odlazio u vidikovac. U najavljeno vreme čelični poklopci bi se podizali, a on bi se uvek tu nalazio posmatrajući oštri sjaj zvezda, uživajući u neverovatnom sumagličastom rojenju zvezdanog jata, sličnog nekom džinovskom konglomeratu svitaca zatečenom usred pokreta i zauvek stišanom. Jednom prilikom, na nekih pet svetlosnih godina od broda, pojavio se i hladni, plavobeli dim gasovite nebule, te se mlečno prosuo po oknu ispunjavajući odaju ledenom senom, da bi dva sata kasnije, posle još jednog skoka, iščeznuo.
     Prvi pogled na Trantorovo sunce bio je pogled na oštru belu tačku, skoro izgubljenu u mnoštvu sličnih, prepoznatljivu jedino zbog toga što mu je brodski vodič na nju ukazao. Ovde, u središtu sazvežđa, zvezde su bile guste. Međutim, sa svakim skokom suce bi zasjalo jače, zasenjujući ostale zvezde i čineći ih bledim i razvodnjenim.
     Jedan oficir se pojavi i reče: "Vidikovac se zatvara do kraja putovanja. Pripremite se za spuštanje."
     Gal pođe za njim i uhvati ga za rukav bele uniforme, na kome se nalazio amblem Carstva - svemirski brod i sunce.
     On izusti: "Mogu li da ostanem? Želeo bih da vidim Trantor." Oficir se nasmeši, a Gal malo pocrvene. Shvati da govori sa provincijskim naglaskom.
     Oficir odgovori: "Do jutra ćemo se spustiti na Trantor."
     "Hteo sam da kažem - da ga vidim iz svemira."
     "Oh! Momče, žao mi je. Da je ovo svemirska jahta to bismo lako sredili. Ne želiš valjda da te zaslepi i da dobiješ opekotine i ožiljke od zračenja?"
     Gal se udalji.
     Oficir mu doviknu: "Trantor bi i onako bio samo jedna siva mrlja, mališa. Što ne pođeš na jedno svemirsko kružno putovanje kad stigneš na Trantor. Jeftina su."
     Gal se obazre: "Hvala lepo."
     Bilo je detinjasto od njega što se osećao razočaranim, ali detinjatost je prirodna i kod odraslog čoveka kao i kod deteta, te je u Galovom grlu stajala knedla. Nikada nije video Trantor raširen u svoj njegovoj neverovatnosti, u prirodnoj veličini, a nije očekivao da će na to morati još da čeka.

2.

     Brod je pristajao uz mešavinu šumova. Uz udaljeno siktanje atmosfere koju proseca i koja klizi uz metal broda. Uz ustaljeno zujanje klima-uređaja koji se bore sa vrelinom trenja; uz stišano brujanje motora koji smanjuju brzinu. A zatim, ljudski glasovi, glasovi ljudi i žena koji se okupljaju u odajama za iskrcavanje, škripa čekrka koji podižu prtljag, poštu i tovar na dugu osu broda sa koje će se kasnije pomeriti ka platformi za istovar.
     Gal oseti slabi trzaj koji je ukazivao na to da brod više nema svoje sopstveno kretanje. Teža broda ustupala je pred težom planete, a za to su bili potrebni sati. Hiljade putnika strpljivo je sedelo u odajama za iskrcavanje, dok su se ove lagano ljuljale po poljima sila kako bi prilagodile svoju orijentaciju smeru sile teže koji se menjao. Konačno, putnici počeše da gamižu niz blago iskošene rampe do velikih razjapljenih izlaza.
     Galov prtljag je bio mali. Stajao je kod pulta dok su ga stručno rasturali i ponovo pakovali. Pregledali su mu vizu i stavili pečat. On sam nije obraćao pažnju.
     To je Trantor! Vazduh je ovde izgledao malo gušći, teža malo snažnija nego na njegovoj rodnoj planeti Sinaks, ali privići će se već na to. Pitao se da li će se privići i na njegovu neizmernost.
     Pristanišna zgrada bila je ogromna. Krov gotovo izgubljen u visinama. Gal skoro da zamisli oblake kako se stvaraju oko njenog vrha. Nije mogao videti naspramni zid već samo ljude i pultove; pod se protezao sve dok nije u sumaglici nestao.
     Čovek za pultom ponovo progovori. Zvučalo je kao da je ljutit. "Makni se, Dornik." Morao je da ponovo pogleda u vizu kako bi se podsetio imena.
     Gal reče: "Gde... gde..."
     Čovek za pultom pokaza prstom: "Taksi vozila... desno, pa treća levo."
     Gal se pomeri i opazi plamteće zavijutke vazduha, visoko okačene o ništa, koji su kazivali "TAKSI VOZILA VOZE U SVIM PRAVCIMA."
     Dok se Gal udaljavao, iz bezlične gomile izdvoji se jedna prilika i zaustavi se ispred pulta. Čovek za pultom pogleda i mahnu glavom. Prilika u znak odgovora klimnu i pođe za mladim useljenikom. Stigao je u pravi čas da čuje Galovo odredište.
     Gal se nađe pritešnjen uz šipku.
     Na tablici je pisalo Nadzornik. Čovek, na koga se ovo odnosilo, ne podižući pogled, upita: "Kuda?"
     Galova sredstva bila su veoma oskudna, ali to je samo za jednu noć, a posle će dobiti posao. Pokušao je da zvuči neusiljeno: "Do nekog dobrog hotela, molim."
     Ovo ne ostavi nikakav utisak na nadzornika. "Svi su dobri. Recite do kojeg."
     U očajanju Gal reče: "Do najbližeg, molim vas."
     Nadzornik dodirnu dugme. Na podu se stvori tanka linija svetlosti koja je krivudala među drugima koje su iz časa u čas menjale jačinu u različitim bojama i prelivima. Jedna karta bi tutnuta u Galovu ruku. Slabo je svetlucala.
     Nadzornik reče: "Jedan i dvanaest."
     Prebirajući po metalnom novcu, Gal nesigurno upita: "Gde treba da idem?"
     "Sledite svetlost. Karta će svetlucati dok budete išli pravim putem."
     Gal pogleda uvis i poče da korača. Stotine ljudi je milelo po ogromnom prostoru, sledeći svoje pojedinačne smerove, mešajući se i razdvajajući se na raskrsnicama kako bi stigli do svojih ciljeva.
     Njegova putanja se završi. Čovek u drečavoj plavožutoj uniformi, sjajnoj i novoj, od plastike koja se ne prlja, prihvati njegove dve torbe.
     "Direktna linija za Luksor", reče.
     Čovek koji je sledio Gala čuo je to. Čuo je i Gala kako kaže "U redu", a zatim ga je posmatrao dok ulazi u vozilo sa zatupastim prednjim delom.
     Taksi se podizao uvis. Gal je zurio kroz izvijeno, prozračno okno, čudeći se što u zatvorenoj kabini ima osećaj kao da leti kroz vazduh i instiktivno se grčevito uhvati za naslon vozačevog sedišta. Prostranstvo se smanjilo, a ljudi postadoše nasumice razbacani mravi. Prizor se još više smanji, a zatim poče da klizi unazad.
     Pred njim se nalazio zid. Započinjao je visoko u vazduhu, a protezao se nagore do u nedogled. Bio je izrešetan rupama koje su predstavljale otvore tunela. Galov taksi krenu prema jednoj od njih, a zatim u nju zaroni. Gal se za trenutak zapita kako je vozač mogao da je u tom mnoštvu pronađe.
     Sada je vladala tmina čiju su sumornost ublažavali samo treptaji raznobojnih signalnih svetiljki. Vazduh je bio ispunjen šumovima užurbanosti. Gal se naže napred zbog smanjene brzine, a taksi iskoći iz tunela i još jednom se spusti na zemlju.
     "Hotel Luksor", nepotrebno reče vozač. On pomože Galu oko prtljaga, užurbanog izgleda primi napojnicu od deset kredita, a zatim primi nekog putnika koji je čekao da se ponovo podigne uvis.
     Za sve to vreme, još od trenutka iskrcavanja, nebo se nije pomolilo.

3.

     TRANTOR - ...Početkom trinaestog milenijuma ta tendencija je dosegla svoj vrhunac. Stotinama generacija središte vlade Carstva, locirano, kao što je i bilo, u središnjim oblastima Galaksije, jedan od najgušće naseljenih i industrijski najrazvijenijih svetova u sistemu, nije moglo a da ne bude i najgušći i nabogatiji čvor čovečanstva koji Rasa ikada beše videla.
     Stalno napredujući, njegova urbanizacija konačno je dosegla krajnju granicu. Celokupna kopnena površina Trantora, koja se protezala na sedamdeset pet miliona kvadratnih milja, predstavljaja je jedan jedini grad. Na njegovom vrhuncu, broj stanovnika je premašio četrdeset milijardi. Ovaj ogroman broj stanovnika skoro u celosti se bavio upravnim poslovima Carstva, i smatrao se nedovoljnim da bi izišao na kraj sa tim složenim zadatkom. (Treba se podsetiti da je nemogućnost valjanog upravljanja Galaktičkim carstvom, pod nenadahnutim vođstvom poslednjih careva, i bila značajan činilac Pada.) Svakodnevno su flotile od desetina hiljada brodova dovlačile za potrebe trantorskih trpeza proizvode čitavih dvadeset svetova, koji su se bavili poljoprivredom...
     Zavisnost od spoljnih svetova za hranu, a uostalom, i za sve životne potrebe, učinila je Trantor ranjivim na opsadno osvajanje. U poslednjem milenijumu Carstva monotono brojne pobune stavljale su ovo do znanja jednom caru za drugim, tako da je politika Carstva postala jedva nešto više od čuvanja Trantorove osetljive žile kucavice...

     ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

     Gal nije bio siguran da sunce sija, pa čak ni da li je dan ili noć. Stideo se da pita. Izgledalo je kao da čitava planeta živi pod metalom. Obred koji upravo beše završio nazvali su ručkom, ali bilo je mnogo planeta gde se živelo prema standardnoj časovnoj podeli ne osvrćući se na, možda, nepogodne smene dana i noći. Broj obrtaja planeta se razlikuje, a Trantorov mu nije bio poznat.
     U početku je žudno sledio putokaze do Sunčane sobe, ali je utvrdio da je to samo soba u kojoj se sunčaju pod veštačkim zracima. Oklevao je časak ili dva, pa se vratio u predvorje Luksora.
     "Gde mogu da kupim kartu za kružno putovanje oko planete?" upita on obrativši se portiru.
     "Upravo ovde."
     "Kada se polazi?"
     "Za poslednje ste upravo zakasnili. Naredno je sutra. Kupite sada kartu, a mi ćemo vam rezervisati mesto."
     "Oh!" Sutra je suviše kasno. Sutra će biti na Univerzitetu. On upita: "Da ne postoji neka kula osmatračnica, ili tako nešto? Mislim, pod vedrim nebom."
     "Naravno. Ukoliko želite, mogu vam prodati ulaznicu. Samo da proverim da ne pada kiša." Pritisnuo je prekidač kraj svog lakta i počeo da čita slova koja su brzo promicala preko mlečnog ekrana. Gal je čitao zajedno s njim.
     Portir reče: "Vreme je lepo. Kad malo bolje razmislim - biće da je sada sezona suvog vremena." Zatim razgovorljivo dodade: "Ne marim vam ja mnogo za spoljašnjost. Poslednji put sam bio na otvorenom pre tri godine. Znate, kad čovek to jednom vidi, video je sve; izvolite ulaznicu. Specijalni lift je pozadi. Piše na njemu ZA KULU. Samo se poslužite."
     Lift je bio od one nove vrste koja radi na osnovu gravitacionog odbijanja. Gal uđe, a za njim uploviše i drugi. Liftboj pritisnu prekidač. Za trenutak, dok su bili u bestežinskom stanju, Gal je imao osećaj kao da lebdi u prostoru, a zatim poče malo pomalo da dobija težinu što je lift više ubrzavao penjući se uvis. Zatim započe usporavanje, a njegova stopala se odvojiše od poda. I protiv svoje volje, on zaječa.
     Liftboj povika: "Zavuci stopala ispod šipke. Zar ne umeš da čitaš?"
     Drugi to već behu učinili. Smeškali su se dok je on besno i uzaludno pokušavao da sklizne niz zid. Cipelama su se zakačili za hromirane šipke koje su se paralelno protezale na podu u razmacima od po dve stope. Ulazeći, primetio je te šipke, ali ih je potom smetnuo s uma.
     Jedna ruka se ispruži i povuče ga na dole.
     Dok se zadihano zahvaljivao, lift se zaustavi.
     Iskočio je na otvorenu terasu oblivenu belim sjajem od kojeg ga zaboleše oči. Tik uz njega nađe se čovek čija mu je ruka upravo pomogla.
     Čovek ljubazno reče: "Ima dosta slobodnih sedišta."
     Gal zatvori usta - zverao je - pa odgovori: "Zaista, tako izgleda." Automatski se uputi prema njima, a zatim zastade.
     "Ukoliko nemate ništa protiv, zadržao bih se malo kod ograde. Želim - želim da malo razgledam."
     Čovek mu dobronamerno klimnu, a Gal se naže preko ograde koja mu je dosezala do ramena, uronivši u celu panoramu.
     Tle nije mogao da vidi. Beše se izgubilo u neprestano rastućim spletovima struktura koje su ljudi izgradili. Nije mogao da vidi ništa osim metala prema nebu, dok se samo nebo protezalo u jednoličnom sivilu; znao je da je takvo iznad cele površine planete. Jedva da se moglo primetiti neko kretanje - na nebu tek nekoliko izletničkih brodova; znao je, međutim, da se sav saobraćaj milijardi ljudi odvija ispod metalne kore sveta.
     Nije se moglo videti nikakvo zelenilo; ni zelenilo, ni zemlja, ništa živo osim čoveka. Neodređeno se priseti da se negde u tom svetu nalazi i Carska palata, usred stotine hiljada kvadratnih milja prirodnog zemljišta, zelenog od drveća, kao duga prošaranog cvećem. Ostrvce usred čeličnog okeana, nevidljivo s mesta na kome se nalazio. Možda je bilo udaljeno deset hiljada milja. Nije znao.
     Mora što pre na kružno putovanje!
     Glasno uzdahnu shvativši da je najzad na Trantoru, na planeti koja je središte čitave Galaksije i jezgro ljudske rase. Nije primećivao nijednu od njegovih slabosti. Nije video brodove s hranom kako pristaju. Nije znao za žilu kucavicu koja delikatno povezuje četrdeset milijardi sa Trantora sa ostatkom Galaksije. Jedino je bio svestan najvećeg ljudskog podviga, potpunog i gotovo oholo konačnog osvajanja sveta.
     Udalji se pomalo prazna pogleda. Poznanik iz lifta mu pokaza na mesto pored sebe, na koje se Gal spusti. Čovek se nasmeši: "Zovem se Džeril. Mora biti da ste prvi put na Trantoru?"
     "Da, gospodine Džerile."
     "To sam i mislio. Džeril mi je ime. Trantor osvaja, ukoliko imate pesnički temperament. Sami Trantorci se, ipak, ovamo ne penju. Ne vole to. Ide im na nerve."
     "Na nerve! Uzgred, zovem se Gal. Zbog čega ih to nervira? Veličanstveno je."
     "Stvar ukusa, Gale. Da ste rođeni u sobičku, rasli u hodniku, da radite u sobičku, a godišnji odmor provodite u pretrpanoj odaji za sunčanje, onda bi vas izlazak u otvoren prostor, gde je iznad vas samo nebo, mogao dovesti do nervnog sloma. Decu, čim napune pet godina, teraju da jednom godišnje dolaze ovamo. Ne znam da li to šta koristi. U stvari, to im nije dovoljno, a prvih nekoliko puta dobiju histerični napad. Trebalo bi da počnu s tim čim ih odbiju od sise, i da ih dovode jednom nedeljno."
     On nastavi: "Naravno, to zapravo i nije važno. Pa šta, ako i ne izađu nikada? Zadovoljni su tamo dole i oni čine da Carstvo postoji. Šta mislite na kojoj smo visini?"
     "Pola milje? " reče Gal, pitajući se ne zvuči li to naivno.
     Mora biti da je bilo tako, jer se Džeril nasmeja: "Ne. Samo pet stotina stopa."
     "Kako? Pa lift je vozio skoro..."
     "Znam, ali najviše vremena je bilo potrebno da dopre do zemljine površine. Na Trantoru su tuneli prokopani na milju ispod površine. Kao ledeni breg. Devet desetina se ne vidi. Zalazi čak nekoliko milja i u tle ispod okeana, pored obale. U stvari, tamo dole smo tako daleko da koristimo razliku koja postoji između temperature zemljine površine i temperature na nekoliko milja dubine, da dobijemo svu potrebnu energiju. Jeste li to znali? "
     "Ne, mislio sam da koristite atomske generatore."
     "Jesmo nekada, ali ovo je jeftinije."
     "Pretpostavljam da je tako."
     "Šta mislite o svemu ovom?" Za trenutak je izgledalo kao da se čovekova dobronamernost pretvorila u neku prepredenost. Skoro da je izgledao lukav.
     Gal se zbuni. "Veličanstveno", ponovi on.
     "Da li ste ovde na odmoru? Proputovanju? Ili ste došli kao izletnik?"
     "Pa, na baš to. U stvari, uvek sam žudeo da posetim Trantor, ali sam ovde prvenstveno zbog posla."
     "Oh?"
     Gal oseti potrebu da malo objasni. "U vezi projekta dr Seldona sa Trantorskog univerziteta."
     "Gavran Seldon?"
     "A ne. Čovek o kome govorim zove se Hari Seldon - psihoistoričar Seldon. Nisam čuo za Gavrana Seldona."
     "Na Harija i mislim. Zovu ga Gavran. Šatrovački. Stalno proroiče propast."
     "Stvarno?" Gal se iskreno začudi.
     "Sigurno, trebalo bi da to znate." Džeril se više nije osmehivao. "Dolazite da biste za njega radili, zar ne?"
     "Pa, da. Ja sam matematičar. Zbog čega proriče katastrofu? Koju vrstu katastrofe?"
     "Na koju vrstu biste vi pomislili?"
     "Bojim se da nemam nikakvu predstavu. "Čitao sam radove koje su dr Seldon i njegova grupa objavili. "Odnose se na matematičku teoriju."
     "Da, oni radovi koje objavljuju."
     Gal poče da se ljuti. "Zato samo reče: "Mislim da bih se sada povukao u svoju sobu. Umoran sam. Milo mi je što sam se s vama upoznao."
     Džeril ravnodušno mahnu rukom u znak oproštaja.
     U sobi, Gal zateče jednog čoveka kako ga čeka.
     Bio je isuviše iznenađen, tako da za trenutak nije mogao da izusti one neizbežne reči koje su mu na usnama lebdele: "Šta radite ovde?"
     Čovek ustade. Bio je star, skoro potpuno ćelav, hramao je, ali su mu oči bile veoma sjajne i plave.
     On reče: "Ja sam Hari Seldon", trenutak pre nego što je smeteni Galov mozak uspeo da poveže taj lik sa sećanjem na lice toliko puta viđeno na slikama.

4.

     PSIHOISTORIJA - ...Gal Dornik, koristeći matematičke pojmove, definiše psihoistoriju kao matematičku granu koja se bavi reagovanjima ljudskih konglomerata na utvrđene društvene i privredne stimulanse...
     ..."Kod svih takvih definicija implicitna je pretpostavka da je ljudski konglomerat kojim se bave dovoljno veliki za pravilnu statističku obradu." Potrebna veličina tog konglomerata može se odrediti pomoću Prve Seldonove teoreme, koja ...
     Dalja nužna pretpostavka bila bi da sam ljudski konglomerat nije svestan psihoistorijske analize, kako bi njegove reakcije bile zaista neusiljene...
     Osnova svake pravilne psihoistorije počiva na razvoju Seldonovih funkcija koje ispoljavaju odluke podudarne odlukama onih društvenih i privrednih sila kao što...

     ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

     "Dobar dan, gospodine ", reče Gal. "Ja, ja..."
     "Niste mislili da ćemo se videti pre sutrašnjeg dana? Da je sve kao i obično ne bismo se ni videli. Stvar je međutim u tome što moramo da delamo brzo, ukoliko želimo da iskoristimo vaše usluge. Postaje sve teže dobiti nove ljude."
     "Ne shvatam, gospodine."
     "Na kuli ste razgovarali s nekim čovekom, zar ne?"
     "Da.Zove se Džeril. O njemu ne znam ništa više."
     "To nije njegovo pravo ime. On je agent Komisije za javnu bezbednost. Pratio vas je još od svemirske luke."
     "Zbog čega? Zbunjen sam."
     "Da li je čovek s kule govorio i meni?"
     Oklevajući, pomalo, Gal odgovori: "Nazvao vas je Gavranom Seldonom."
     "Da li je rekao zbog čega?"
     "Rekao je da proričete propast."
     "To i činim. Šta vam znači Trantor?"
     Kao da svako očekuje njegovo mišljenje o Trantoru. Gal nije bio kadar da odgovori bilo šta, do: "Veličanstven je."
     "To ste kazali a da niste ni razmislili. A šta je sa psihoistorijom?"
     "Nije mi ni palo na pamet da je primenim na problem."
     "Pre nego što me budete napustili, mladiću, naučićete da, kao nešto što se samo po sebi razume, primenjujete psihoistoriju na sve probleme - pazite." Seldon iz kese za pojasom izvadi računar. "Primetio je da ljudi imaju običaj da računar drže pod uzglavljem, kako bi se njime koristili u časovima nesanice." Njegova siva, sjajna površina bila je pomalo pohabana od upotrebe.
     Seldonovi hitri prsti, starački pegavi, igrali su po tvrdoj plastici koja je uokviravala računar. Na sivilu zasjaše crveni simboli.
     "Ovo predstavlja sadašnje stanje Carstva", reče on. Zatim pričeka.
     Gal najzad primeti: "To svakako nije potpuni prikaz."
     "Ne, nije potpun.", reče Seldon, "i milo mi je što moje reči ne uzimate zdravo za gotovo. Međutim, to je približna vrednost koja će poslužiti da se izvede konačna teorema. Slažete li se s tim? "
     "Da, pod uslovom da kasnije mogu proveriti izvod funkcije." Gal je pazio da ne upadne u moguću klopku.
     "U redu. Ovome ćemo dodati poznate verovatnoće ubistva cara, pobune vicekralja, ponovljena razdoblja privredne krize, smanjenje broja planetnih istraživanja..."
     Seldon nastavi da nabraja. Kako je šta pominjao tako su na njegov dodir oživljavali novi simboli, utapajući se u novu funkciju koja se proširivala i menjala.
     Gal ga samo jednom prekide: "Ne vidim umesnost te stalne transformacije."
     Seldon je ponovi, sporije.
     Gal reče: "Ali to je obavljeno pomoću zabranjene socioradnje."
     "Dobro je. Brzo shvatate, ali još nedovoljno brzo. Za ovo nije zabranjena. Evo, da izvedem to još jednom u neskraćenom obliku."
     Postupak je bio mnogo duži, a na kraju Gal pokorno reče: "Da, sada shvatam."
     Konačno, Seldon se zaustavi: "Ovo je Trantor kroz pet vekova. Kako to tumačite? A? "U iščekivanju je nakrivio glavu.
     S nevericom, Gal uzviknu: "Potpuno uništenje! Ali, ali, to je nemoguće. Trantor nikada nije bio ..."
     Seldon je bio ispunjen silnim uzbuđenjem čoveka čije je samo telo ostarilo. "Hajde, hajde. Videli ste kako se došlo do rezultata. Izrazite ga vlastitim rečima. Zanemarite na trenutak simbole."
     Gal reče: "Što se Trantor bude više specijalizovao to će biti ranjiviji, manje sposoban da se odbrani. Zatim, što više bude postajao upravni centar Carstva, to će postajati dragoceniji. Kako red nasleđivanja careva bude bivao neizvesniji, a neprijateljstva između uglednih porodica češća, tako će iščezavati društvena odgovornost."
     "Dovoljno je. Kako stoji sa numeričkom verovatnoćom potpunog uništenja kroz pet vekova?"
     "Ne bih umeo da kažem."
     "Nije loše", uzvrati Seldon isturajući donju usnu, "ali nije ni dobro. Tačna brojka glasi devedeset dva i po procenta."
     Gal primeti: "I vas zovu Gavranom Seldonom? O ovome nisam ništa video u novinama."
     "Naravno da niste. Tako nešto se ne štampa. Zar mislite da će Carstvo na ovaj način razotkriti koliko je klimavo? Ovo je veoma jednostavna demonstracija psihoistorije. Međutim, neki naši rezultati procurili su i među aristokratiju."
     "To je loše."
     "Pa i ne mora da bude. Sve je uzeto u obzir."
     "Da li me zbog toga proveravaju?"
     "Da, proveravaju sve što je u vezi s mojim projektom."
     "Izlažete li se opasnosti, gospodine?"
     "O, da. Postoji verovatnoća od 1,7 procenata da ću biti pogubljen, što, naravno, ne bi zaustavilo projekt. I to smo predvideli. Pa, nije to važno. Nadam se da ćete me sutra posetiti na Univerzitetu?"
     "Hoću", reče Gal.

5.

     KOMISIJA ZA JAVNU BEZBEDNOST - ...Aristokratska koterija uzdigla se na vlast posle ubistva Kleona I, poslednjeg od Entuna. Uglavnom je predstavljala element sigurnosti tokom vekova nestabilnosti i neizvesnosti u Carstvu. Obično pod kontrolom velikih porodica Čenovih i Divartovih, izrodila se u slepo oruđe za održavanje postojećeg stanja ... Sa vlasti u državi nije bila potpuno odstranjena sve dok na presto nije stupio poslednji moćni car Kleon III. Prvi predsednik Komisije...
     ...U izvesnom smislu, početak slabljenja Komisije može se pripisati suđenju Hariju Seldonu, održanom dve godine pre početka Zadužbinske ere. To suđenje se opisuje u biografiji Harija Seldona od Gala Dornika...

     ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

     Gal nije ispunio obećanje. Sledećeg jutra probudilo ga je prigušeno zujanje. Javio se, a glas portira, uzdržan, učtiv i umirujući, kakav samo može biti, saopšti mu da je u pritvoru po nalogu Komisije za javnu bezbednost.
     Gal potrča do vrata i utvrdi da se više ne mogu otvoriti. Jedino mu beše preostalo da se obuče i da čeka.
     Došli su po njega i poveli ga nekuda, ali je to još bio pritvor. Najučtivije su mu postavljali pitanja. Sve je bilo veoma civilizovano. Objasnio je da je stanovnik Sinaksa, da je pohađao te i te škole, da je tada i tada dobio titulu doktora matematike. Podneo je molbu za mesto kod dr Seldona i bio primljen. Iznova i iznova ponavljao je ove pojedinosti, i iznova i iznova vraćali su se na pitanje njegovog pristupanja Seldonovom projektu. Kako je za njega čuo; kakve dužnosti treba da obavlja; koje je poverljive instrukcije primio; o čemu je tu zapravo reč?
     Odgovarao je da ne zna. Da nije dobio nikakve poverljive instrukcije. Da je naučnik i matematičar. Da ga politika ne zanima.
     Konačno, ljubazni ispitivač ga zapita: "Kada će Trantor biti uništen?"
     Gal se pokoleba: "Prema onome što ja znam, ne bih umeo da kažem."
     "A prema onome što drugi znaju?"
     "Kako mogu da znam šta drugi znaju?" Osećao je vrelinu, vrelinu po čitavom telu.
     Islednik nastavi: "Da li vam je pre neko govorio o takvom uništenju, naveo datum?" Kako je mladić oklevao, on dodade: "Vas su pratili doktore. Bili smo na aerodromu kada ste prispeli, na kuli gde ste nekog čekali, a bili smo, naravno, i u stanju da prisluškujemo vaš razgovor sa dr Seldonom."
     Gal odvrati: "Onda su vam poznata njegova gledišta po tom pitanju."
     "Možda. Želeli bismo, međutim, da ih čujemo i od vas."
     "On smatra da će Trantor biti uništen kroz pet vekova."
     "Da li je to dokazano... hm... matematički?"
     "Da, učinio je to", reče Gal prkosno.
     "Vi, pretpostavljam, smatrate da je to... hm... matematički tačno?"
     "Ako iza toga stoji dr Seldon... tačno je."
     "Vratimo se onda..."
     "Čekajte. Imam pravo na advokata. Zahtevam da se poštuju moja prava kao podanika Carstva."
     "Biće poštovana."
     I bila su.
     Nešto kasnije pojavi se jedan visoki čovek, čovek čije je lice bilo u okomitim borama i tako uzano da se čovek pitao ima li tu uopšte mesta za osmeh.
     Gal podiže pogled. Osećao se neurednim i klonulim. Toliko se toga zbilo, a na Trantoru je tek trideset časova.
     Čovek reče: "Ja sam Lors Avakim. Dr Seldon me je poslao da vas zastupam."
     "A tako? Pa, slušajte. Želim da se odmah žalite Caru. Drže me bez razloga. Potpuno sam nevin." On raširi ruke, dlanova okrenutih nadole. "Morate urediti da me Car smesta sasluša."
     Avakim je pažljivo praznio sadržaj pljosnate mape na pod. Da je imao snage Gal bi prepoznao celomet metalne pravničke obrasce, od tankog metala u vidu trake, pripremljene da se utisnu u ličnu kapsulu. Prepoznao bi i džepni zapisivač.
     Ne obraćajući nikakvu pažnju na Galovu reakciju Avakim najzad podiže pogled i reče: "Komisija će, razume se, aktivirati snop za prisluškivanje dok traje naš razgovor. To je protivzakonito, ali će to ipak učiniti."
     Gal zaškrguta zubima.
     "Međutim", Avakim sede bez žurbe, "ovaj zapisivač koji sam stavio na sto - po svom izgledu sasvim običan zapisivač koji dobro vrši svoj posao - ima i tu odliku da potpuno ometa prisluškivanje. To neće odmah primetiti."
     "Znači, mogu da govorim."
     "Razume se."
     "Onda želim saslušanje pred Carem."
     Avakim se ledeno nasmeši, tako da se na kraju ispostavilo da na njegovom uskom licu ima mesta i za osmeh. Obrazi mu se zboraše. On primeti: "Vi ste iz provincije?"
     "Zbog toga nisam ništa manje građanin Carstva. Sa isto onoliko prava koliko ga imate vi, ili bilo koji član Komisije za javnu bezbednost."
     "Nesumnjivo, nesumnjivo. Jedino što kao provincijalac ne shvatate kakav je život na Trantoru. Nema saslušanja pred Carem."
     "Kome se čovek može žaliti na ovu komisiju? Postoji li neki drugi postupak?"
     "Nema ga. Praktično ne postoji pravni lek. Pravno gledano, mogli biste se obratiti Caru, ali vas ne bi saslušali. Znate, danas Car nije ono što je bio u vreme dinastije Entuna. Bojim se da je Trantor u rukama aristokratskih porodica čiji članovi sačinjavaju i Komisiju za javnu bezbednost. Ovakav razvoj događaja predvidela je i psihoistorija."
     Gal uzviknu: "Zaista? Onda, ukoliko dr Seldon može predvideti kakva će biti istorija Trantora kroz čitavih pet stotina godina..."
     "Može je predvideti i za hiljadu pet stotina godina..."
     "Neka bude i hiljadu pet stotina. Zašto onda juče nije predivdeo jutrošnje događaje i upozorio me? Oh, izvinite." Gal sede i osloni glavu o znojav dlan. Potpuno razumem da je psihoistorija statistička nauka i da ne može s tačnošću predviđati budućnost pojedinca. Shvatićete da sam uzrujan."
     "Niste u pravu. Dr Seldon je verovao da će vas uhapsiti."
     "Šta?"
     "To je žalosno, ali tačno. Komisija se sve više i više neprijateljski odnosi prema njegovom radu. U sve većoj meri se suprotstavlja pristupanju novih članova grupi. Dijagrami su pokazali da bi za našu stvar bilo najbolje da se sada sve dovede do vrhunca. Sama komisija je pomalo spora, tako da vas je Seldon posetio kako bi je primorao da dela. To je pravi razlog."
     Gal zaustavi dah. "Zameram..."
     "Molim vas. To je bilo nužno. Ne postoje neki posebni razlozi što ste vi odabrani. Svakako da shvatate da planovi dr Seldona, matematički izvođeni u toku osamnaest godina, uključuju sve mogućnosti i važne verovatnoće. Ovo je jedna od njih. Ovamo sam poslat jedino zato da vas uverim da nemate razloga za bojazan. Sve će se dobro završiti; takođe i projekat; a i za vas postoji razumna verovatnoća."
     "Koliko iznose brojke?" zapita Gal.
     "Što se projekta tiče, preko 99,9 procenata."
     "A za mene? "
     "Rekoše mi da ta verovatnoća iznosi 77,2 procenata."
     "Znači da postoji više od jedne mogućnosti u pet da budem osuđen na zatvor ili smrt."
     "Za ovo drugo verovatnoća je manja od jednog procenta."
     "Zaista? Proračuni zasnovani na jednom čoveku ne znače ništa. Pošaljite mi dr Seldona."
     "Nažalost, ne mogu. I sam dr Seldon je uhapšen."
     Vrata se širom otvoriše pre nego što je Gal, koji je ustajao, mogao da krikne. Stražar uđe, dođe do stola, podiže zapisivač, razgleda ga sa svih strana i stavi u svoj džep.
     Avakim tiho reče: "Biće mi potrebna ta sprava."
     "Savetniče, stavićemo vam na raspolaganje jedan koji ne stvara statičko polje."
     "U tom slučaju, završio sam s razgovorom."
     Gal ga je posmatrao kako odlazi, a zatim ostade sam.

6.

     Suđenje (Gal je pretpostavljao da je to suđenje, mada je, pravno gledano, to malo ličilo na složenu tehniku sudskog postupka o kojoj je čitao) nije dugo trajalo. Zašlo je u treći dan. A Gal više nije mogao da prizove u sećanje njegov početak.
     Njega behu tek malkice zakačili. Teška artiljerija bila je uperena na samog dr Seldona. Hari Seldon je, međutim, spokojno sedeo. Za Gala je on predstavljao jedinu tačku uravnoteženosti preostalu na svetu.
     Publika je bila malobrojna, a činili su je isključivo baroni Carstva. Štampa i javnost bili su isključeni, a neizvesno je bilo da li je bilo ko sa strane vredan pažnje uopšte i čuo da se Seldonu sudi. Atmosfera je bila puna potisnute netrpeljivosti prema okrivljenima.
     Petorica članova Komisije za javnu bezbednost sedela je za stolom na podijumu. Nosili su skerletnozlatne uniforme i sjajne, priljubljene plastične kape, koje su označavale njihovo sudsko zvanje. U sredini je bio predsednik Komisije, Ling Čen. Gal nikada ranije nije imao prilike da vidi plemića tako visokog ranga, pa ga je opčinjeno posmatrao. Tokom suđenja Čen jedva da je prozborio koju reč. Jasno je pokazivao da bi time samo narušio svoje dostojanstvo.
     Pravobranilac Komisije pogleda u svoje beleške i saslušanje Seldona se nastavi.
     Pitanje: Da čujemo, dr Seldone, koliko je ljudi sada uključeno u projekat kojim rukovodite?
     Odgovor: Pedeset matematičara.
     Pitanje: Uključujući i dr Gala Dornika?
     Odgovor: Dr Dornik je pedeset i prvi.
     Pitanje: Oh, znači imamo pedeset i jednog? Prisetite se, dr Seldone. Možda ih ima pedeset i dvoje ili pedeset i troje? A možda čak i više?
     Odgovor: Dr Dornik još nije zvanično pristupio mojoj organizaciji. Kada to bude učinio, broj članova iznosiće pedeset i jedan. A sada nas je, kao što sam napomenuo, pedeset.
     Pitanje: Da ih nema možda pet stotina?
     Odgovor: Matematičara? Zar ne?
     Pitanje: Nisam rekao matematičara. Da li ih je pet stotina u raznim svojstvima?
     Odgovor: Za ljude u raznim svojstvima vaša brojka bi mogla biti tačna.
     Pitanje: Mogla? Tvrdim da jeste.Tvrdim da ukupan broj osoba koje rade na vašem projektu iznosi devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dvoje.
     Odgovor: Verujem da ste uračunali i žene i decu.
     Pitanje (podignutim tonom): Devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dve osobe je ono što sam hteo da kažem. Nema potrebe da da se igramo rečima.
     Odgovor: Slažem se sa brojkom.
     Pitanje (pošto su konsultovane beleške): Ostavimo to za trenutak, i vratimo se pitanju o kome smo već malo razgovarali. Dr Seldone, da li biste mogli da nam ponovite vaša razmišljanja o budućnosti Trantora?
     Odgovor: Rekao sam, a to i ponavljam, da će kroz pet vekova Trantor biti u ruševinama.
     Pitanje: Ne čini li vam se da je vaše tvrđenje nelojalno?
     Odgovor: Ne, gospodine. Naučna istina stoji iznad lojalnosti i nelojalnosti.
     Pitanje: Sigurni ste da vaša tvrdnja zaista predstavlja naučnu istinu?
     Odgovor: Siguran sam.
     Pitanje: Na osnovu čega?
     Odgovor: Na osnovu psihoistorijskih proračuna.
     Pitanje: Možete li da dokažete da je taj proračun tačan?
     Odgovor: Samo matematičaru.
     Pitanje (uz osmeh): Dakle, vi tvrdite da je vaša istina tako ezoterične prirode da je običan čovek ne može pojmiti. Čini mi se da bi istina morala biti jasnija, manje tajanstvena, više dostupna umu.
     Odgovor: Za neke umove ona ne predstavlja problem. Fizika prenosa energije, koju poznajemo kao termodinamiku, bila je jasna i tačna u toku cele ljudkse istorije još od mitološkog doba, iako i sada ima ljudi koji ne bi mogli konstruisati pogonski motor. I to ljudi visoke inteligencije. Sumnjam da, kada bi neko od učenih članova Komisije ...
     U tom trenutku se jedan od članova Komisije naže prema Pravobraniocu. Njegove reči se nisu mogle čuti, ali je siktavi glas imao izvesnu oštrinu. Pravobranilac pocrvene i prekide Seldona.
     Pitanje: Nismo ovde da bismo slušali govore, dr Seldone. Pretpostavimo da ste bili uverljivi. Dopustite mi da kažem da vaše predviđanje katastrofe može imati za svrhu i to da potkopa poverenje u carsku vladu, zbog nekih vaših ciljeva.
     Odgovor: To nije slučaj.
     Pitanje: Tvrdim da nameravate da izložite da će vreme, koje bude prethodilo takozvanom padu Trantora, biti ispunjeno nemirima raznih vrsta.
     Odgovor: To je tačno.
     Pitanje: Kao i da se nadate da ćete samim predviđanjem takvih događaja biti u stanju da ih izazovete i da u tom času imate na raspolaganju armiju od sto hiljada duša.
     Odgovor: Prvo i prvo, to nije tačno. A i kada bi bilo, provera bi vam pokazala da bi jedva nekih deset hiljada bilo u uzrastu za ratovanje, kao i to da niko od njih nije vojnički obučen.
     Pitanje: Da li ste nečiji glasnogovornik?
     Odgovor: Nijedan me čovek ne plaća, gospodine Pravobranioče.
     Pitanje: Potpuno ste nezainteresovani? Služite nauci?
     Odgovor: Da.
     Pitanje: Da vidimo onda na koji način. Može li se budućnost izmeniti, dr Seldone?
     Odgovor: Očigledno. Ova sudnica može kroz nekoliko časova eksplodirati, ali ne mora. Ukoliko bi se to desilo neki manje važni aspekti budućnosti bi se nesumnjivo izmenili.
     Pitanje: Vrdate, dr Seldone. Može li se izmeniti celokupna istorija ljudske rase?
     Odgovor: Da.
     Pitanje: Lako?
     Odgovor: Ne. Vrlo teško.
     Pitanje: Zbog čega?
     Odgovor: Psihoistorijski trend jedne planete nastanjene mnogim ljudima sadrži ogromnu inerciju. Da bi se on promenio mora mu se suprotstaviti nešto što ima isto toliku inerciju. Ili mora biti u pitanju isti toliki broj ljudi ili se, pak, mora pružiti veoma mnogo vremena za promenu ukoliko je broj ljudi mali. Shvatate li?
     Pitanje: Mislim da shvatam. Trantor ne mora biti uništen ukoliko mnogo ljudi odluči da dela tako da se to ne dogodi.
     Odgovor: Tačno.
     Pitanje: Sto hiljada ljudi?
     Odgovor: Ne, gospodine. To je premalo.
     Pitanje: Sigurni ste u to?
     Odgovor: Uzmite u obzir da Trantor ima preko četrdeset milijardi stanovnika. Zatim, da trend koji vodi u propast ne potiče samo od Trantora, već od Carstva kao celine, a da Carstvo ima skoro kvintilion ljudskih bića.
     Pitanje: Razumem. Možda bi onih stotinu hiljada moglo izmeniti trend, ukoliko bi oni i njihovi potomci na tome radili pet stotina godina?
     Odgovor: Bojim se da se to ne bi moglo postići. Pet stotina godina je isuviše kratko razdoblje.
     Pitanje: Ah! U tom slučaju, dr Seldone, preostaje nam da na osnovu vašeg tvrđenja izvučemo sledeći zaključak. Oko vašeg projekta okupili ste sto hiljada ljudi. To je nedovoljan broj da se izmeni istorija Trantora kroz pet stotina godina. Drugim rečima, ma šta oni uradili, ne mogu sprečiti uništenje Trantora.
     Odgovor: Na žalost, u pravu ste.
     Pitanje: S druge strane, vaših sto hiljada ljudi ne bavi se nečim nezakonitim.
     Odgovor: Tačno.
     Pitanje (polagano i sa zadovoljstvom): U tom slučaju, dr Seldone, obratite pažnju, molim vas, pošto želimo dobro promišljen odgovor. Kakva je svrha vaše stotine hiljada ljudi?
     Pravobraniočev glas postade oštar. Postavio je zamku i sabio Seldona u ugao, oduzevši mu, kako je izgledalo, svaku mogućnost da odgovori.
     Žamor razgovora u redovima plemića u publici pojačao se, i preneo čak i na članove Komisije. Skerletnozlatne odore su se naginjale jedna ka drugoj. Predsednika, međutim, ništa od toha nije nimalo uznemirilo.
     Hari Seldon ostade spokojan. Čekao je da se graja utiša.
     Odgovor: Da smanji efekte tog uništenja.
     Pitanje: Šta ste tačno time hteli da kažete?
     Odgovor: Objašnjenje je jednostavno. Predstojeće razaranje Trantora nije neki događaj koji stoji sam za sebe, izolovan u shemi ljudskog razvoja. Biće to vrhunac složene drame koja je započela pre mnogo vekova, a čiji se tok neprestano ubrzava. Govorim, gospodo, o opadanju i padu Galaktičkog carstva.
     Žamor se sada pretvori u potmulu grmljavinu. Pravobranilac, na koga se niko nije obazirao, povika: "Otvoreno izjavljujete da ..." ali zastade, jer su povici iz publike... "Izdaja! "... pokazali da nema potrebe insistirati.
     Polagano, predsednik Komisije podiže još jednom čekić i spusti ga. Oglasio se kao gong. Kada je prestalo brujanje prestade i žamor publike. Pravobranilac duboko udahnu.
     Pitanje (teatralno): Da li vam je jasno, dr Seldone, da govorite o Carstvu koje je dvanaest hiljada godina odolevalo neveljalstvima mnogih naraštaja, i iza koga stoje dobre želje i ljubav kvadriliona ljudskih bića?
     Odgovor: Svestan sam i današnjeg stanja i istorije Carstva. Uz dužno poštovanje, tvrdim da sam u to daleko bolje upućen od bilo koje osobe u ovoj odaji.
     Pitanje: I vi prognozirate propast?
     Odgovor: Ta prognoza je načinjena matematičkim putem. Ne izričem nikakve moralne ocene. Meni lično je veoma žao zbog takve perspektive. Čak i da se prizna da je Carstvo u nečem loše (a takvo priznanje ne činim), anarhija koja će uslediti posle njegovog pada biće još gora. Moj projekat se zavetovao da će se boriti upravo protiv takve anarhije. Gospodo, pad Carstva je, međutim, nešto toliko ogromno, protiv čega nije lako boriti se. Njega diktiraju narasla birokratija, smanjena inicijativa, kastinsko zamrzavanje, gušenje ljubopitljivosti... na stotine drugih činilaca. Odvija se, napomenuo sam to već, vekovima, i predstavlja suviše veličanstveno i ogromno kretanje da bi se moglo zaustaviti.
     Pitanje: Zar nije svakom jasno da je Carstvo snažno kao što je i pre bilo?
     Odgovor: Sve oko vas samo izgleda snažno. Izgleda kao da će večno trajati. Ali gospodine Pravobranioče, i trulo stablo izgleda ne može biti snažnije, na trenutak pre nego što ga oluja rascepi nadvoje. Upravo sada oluja zviždi kroz granje Carstva. Oslušnite ušima psihoistrije i čućete kako pucketa.
     Pitanje (nesigurno): Dr Seldone, nismo se sakupili ovde da bismo sluš...
     Odgovor (odlučno): Carstvo će nestati, a s njim i sve ono što je u njemu bilo dobro. Sakupljeno znanje će se rasturiti, uvedeni red će nestati. Između sazvežđa će se voditi beskonačni ratovi, presahnuće trgovina između zvezda, smanjiće se broj stanovnika, svetovi će izgubiti vezu sa središtem Galaksije... a tako će i ostati.
     Pitanje (slabim glasom usred tajca): Zauvek?
     Odgovor: Psihoistorija, koja može da predvidi pad, može nešto reći i o nastupajućem srednjevekovlju. Carstvo je, gospodo, kao što je već rečeno, odolevalo dvanaest hiljada godina. Doba mraka, koje dolazi, trajaće ne dvanaest, već trideset hiljada godina. Drugo carstvo će se podići, ali će između njega i naše civilizacije stajati hiljadu generacija napaćenog čovečanstva. Protiv toga se moramo boriti.
     Pitanje (malo se sabravši): Sami sebi protivurečite. Malo pre ste rekli da ne možete sprečiti uništenje Trantora, a to znači, pretpostavljam, i pad... takozvani pad Carstva.
     Odgovor: Ne kažem da možemo sprečiti pad. Ali još nije prekasno da skratimo interregnum koji mu sledi. Gospodo, moguće je svesti trajanje anarhije na jedan jedini milenijum, ukoliko se mojoj grupi sada dozvoli da dela. Nalazimo se u delikatnom istorijskom trenutku. Ogromna, zahuktala masa događaja može se malo... sasvim malo... skrenuti s puta. To nije mnogo, ali može biti dovoljno da se iz ljudske istorije odstrani dvadeset devet hiljada godina bede.
     Pitanje: Kako nameravate da to postignete?
     Odgovor: Tako što bi se sačuvalo znanje ove rase. Zbir ljudskog znanja prevazilazi znanje bilo kog pojedinca, bilo koje hiljade ljudi. Razaranjem našeg društvenog tkiva nauka će se rastočiti u milion čestica. Pojedinci će mnogo znati o majušnim segmentima nečega. Pojednično, oni će biti bespomoćni i beskorisni. Delići znanja neće se dalje prenositi. Iz pokolenja u pokolenje znanje će se sve više gubiti. Međutim, ukoliko sada pripremimo jedan džinovski sažetak celokupnog znanja, ono neće nikada biti izgubljeno. Nastupajuća pokolenja će ga nadograđivati, a da ne moraju sama ponovo da do njega dolaze. Jedan milenijum će obaviti posao trideset hiljada.
     Pitanje: Sve to...
     Odgovor: Celokupan moj projekat, mojih trideset hiljada ljudi sa ženama i decom, svi su se oni posvetili pripremi jedne Enciklopedije Galaktike. Neće je završiti u toku svojih života. Ja sam neću dočekati ni da je vidim čestito započetu. Ali do Trantorovog pada ona će biti završena i njeni primerci će se nalaziti u svakoj većoj biblioteci u Galaksiji.
     Čekić predsednika Komisije podiže se i spusti. Hari Seldon napusti mesto za svedoka i mirno zauze svoje mesto pored Gala.
     Nasmešivši se on reče: "Kako ti se dopala predstava?"
     Gal odgovori: "Preoteli ste mi, bez sumnje, glavnu ulogu, ali šta će sada biti?"
     "Odložiće raspravu da bi pokušali da se nagode."
     "Kako znate? "
     Seldon odgovori: "Da budem iskren, ne znam. Sve zavisi od predsednika Komisije. Godinama sam ga proučavao. Pokušao sam da analiziram njegove postupke, ali i sam znaš koliko je opasno uvoditi u psihoistorijsku jednačinu ćudi pojedinca. Ipak, ja se nadam."

7.

     Klimnuvši Galu, Avakim se približi i naže prema Seldonu kako bi mu nešto šapnuo. Odjeknu objava da se rasprava odlaže, a čuvari ih razdvojiše. Gala odvedoše.
     Sledećeg dana rasprava je bila potpuno drugačija. Hari Seldon i Gal Dornik bili su nasamo sa Komisijom. Zajedno su sedeli za stolom, jedva da je bilo nekog rastojanja između petorice sudija i dvojice okrivljenih. Ponudili su ih, čak, i cigarama iz raznobojne plastične kutije, koja je izgledala kao voda što neprestano struji. Zavarano oko videlo bi pokret, a prsti su kazivali da je kutija tvrda i suva.
     Seldon se posluži jednom cigarom, a Gal odbi.
     Seldon primeti: "Moj advokat nije prisutan."
     Član Komisije odgovori: "Ovo više nije suđenje, dr Seldone. Ovde smo da bismo raspravljali o bezbednosti države."
     Ling Čen reče: "Ja ću govoriti", a ostali članovi Komisije se zavališe u svojim stolicama, pripravni da slušaju. Oko Čena nastade mrtva tišina.
     Galu zastade dah. Mršavi, žilavi Čen, po izgledu stariji nego što jeste, bio je pravi car Galaksije. Dete, koje je tu titulu nosilo, predstavljalo je samo simbol koga je Čen isfabrikovao, a to, štaviše, nije bilo prvi put.
     Čen reče: "Dr Seldone, vi narušavate mir Carstva. Kroz jedan vek neće biti u životu nijedan čovek od ovog kvadriliona što sada živi među svim zvezdama Galaksije. Zbog čega bismo se onda bavili onim što će se zbiti kroz pet vekova?"
     "Ja neću biti živ kroz pet godina", uzvrati Seldon, "ali to je za mene ipak na prvom mestu. Možete to nazvati idealizmom. Možete reći da se poistovećujem sa onim mističnim uopštavanjem koje označavamo pojmom čovek."
     "Ne želim da se naprežem kako bih shvatio misticizam. Možete li mi reći zbog čega ne bi trebalo da se otarasim vas i neugodne, nepotrebne petovekovne budućnosti koju nikada neću doživeti, tako što bih vas još večeras pogubio?"
     "Pre nedelju dana", brzo uzvrati Seldon, "to ste još mogli učiniti, i, možda, sačuvati verovatnoću od jedan prema deset da ćete i sami preživeti kraj godine. Danas ta verovatnoća od jedan prema deset već jedva da iznosi jedan prema deset hiljada."
     Među okupljenim začuše se uzdasi i nelagodno meškoljenje. Gal oseti jezu kako mu se penje uz vrat. Čenovi očni kapci se malo spustiše.
     "Kako to?" upita on.
     "Propast Trantora ne može se zaustaviti nikakvim zamislivim naporom", reče Seldon. "Međutim, lako se može ubrzati. Kroz Galaksiju će se proneti priča da je moje suđenje prekinuto. Osujećivanje mog plana da se katastrofa umanji uveriće ljude da im budućnost ne donosi ništa dobro. Već sada se sa zavišću prisećaju načina života svojih dedova. Uočiće da su političke revolucije sve učestalije i trgovinska stagnacija sve izraženija. Galaksijom će preovladati osećanje da vredi samo ono što čovek u datom času za sebe ugrabi. Ambiciozni neće čekati, a beskrupulozni se neće uzdržavati. Ali svakim svojim postupkom ubrzaće dalje propadanje svetova. Ubijte me, i Trantor će propasti ne za pet vekova, već za pedeset godina, a vi... vi lično, samo za jednu godinu."
     Čen reče: "Ovakvim se rečima plaše deca; no ipak, vaša smrt ne bi za nas bila jedini zadovoljavajući odgovor."
     On podiže svoju uzanu šaku s lista hartije na kome je počivala, tako da su samo dva prsta ovlaš dodirivala list na vrhu.
     "Recite, da li će se vaša jedina delatnost sastojati u pripremi Enciklopedije o kojoj ste govorili?"
     "Da."
     "I to ne bi moralo da se obavlja na Trantoru?"
     "Plemeniti gospodine, na Trantoru je Carska biblioteka, a tu su i naučni izvori Trantorskog univerziteta."
     "No, svejedno, kada biste bili negde drugde, recimo, na nekoj planeti na kojoj vreva i zabave metropole ne bi ometale naučna razmišljanja, gde bi se vaši ljudi potpuno i nesmetano posvetili svome poslu... zar to ne bi imalo izvesne prednosti?"
     "Možda, ali neznatne."
     "Ipak, takav svet već je odabran. Doktore, možete do mile volje raditi okruženi vašom stotinom hiljada ljudi. Galaksija će biti upoznata s činjenicom da radite i da se borite protiv Pada. Čak će joj biti rečeno da ćete sprečiti pad." Osmehnuo se. "Ima toliko mnogo stvari u koje ne verujem, nije mi teško da ne poverujem i u Pad; stoga sam potpuno uveren da ću narodu govoriti istinu. Istovremeno, doktore, vi nećete podbunjivati Trantor niti narušavati mir Cara.
     Drugo rešenje bi donelo smrt vama i onolikom broju vaših pristalica koliko bi to bilo neophodno. Preći ću preko vaših ranijih pretnji. Od ovog trenutka imate pet minuta da odaberete, smrt ili izgnanstvo.
     "Koji je svet odabran, plemeniti gospodine?" ljubazno zapita Seldon.
     "Mislim da se zove Terminus", reče Čen. Nemarno je vrhovima prstiju okretao papire na stolu dok se ne nađoše okrenuti prema Seldonu. "Nije nastanjen, ali se na njemu može pristojno živeti, a može se i oblikovati tako da odgovara potrebama naučnika. Pomalo je zabačen ..."
     Seldon ga prekide: "Nalazi se na samom rubu Galaksije, gospodine."
     "Kao što sam napomenuo, malo je zabačen, što će odgovarati vašoj potrebi za koncentracijom. Hajde, imate još dva minuta."
     Seldon primeti: "Biće nam potrebno izvesno vreme da organizujemo jedno takvo putovanje. U pitanju je dvadeset hiljada porodica."
     "Imaćete na raspolaganju dovoljno vremena."
     Seldon je razmišljao jedan trenutak a u to poče isticati poslednji minut. On izusti: "Pristajem na izgnanstvo."
     Na te reči Galovo srce preskoči jedan otkucaj. Uglavnom je bio ispunjen neizmernom radošću, a ko i ne bi, upravo je izmakao smrti. Ali uprkos velikom olakšanju bilo je tu mesta i za tugu što je Seldon poražen

8.

     Izvesno vreme su ćutke sedeli, dok je taksi zavijao kroz stotine glistastih tunela prema Univerzitetu. Konačno, Gal pokaza znake života i upita:
     "Da li je bilo tačno ono što ste rekli predsedniku komisije? Da li bi vaše pogubljenje zaista ubrzalo Pad?"
     Seldon odgovori: "Nikada ne lažem o psihoistorijskim nalazima. Niti bi mi to nešto koristilo u ovom slučaju. Čen je znao da govorim istinu. On je vrlo mudar političar, a političari po samoj prirodi svoga posla moraju imati instiktivno osećanje za psihoistorijske istine."
     "Zar ste onda morali da prihvatite izgnanstvo?" začudi se Gal, ali mu Seldon ne odgovori.
     Kada su prispeli na tle Univerziteta Galovi mišići počeše da rade nezavisno ili, bolje rečeno, da ne rade. Gotovo su morali da ga iznesu iz taksija.
     Ceo Univerzitet kao da je bio u plamenu. Gal gotovo da je zaboravo da postoji sunce. Ni Univerzitet nije bio pod vedrim nebom. Zgrade su bile natkrivene monstruoznom kupolom od stakla ... koje nije bilo staklo. Bila je polarizovana; Gal je tako mogao da gleda pravo gore u bleštavu zvezdu. Njena svetlost je bila neprigušena i odbijala se o metalne zgrade dokle god je pogled dopirao.
     Same univerzitetske zgrade nisu bile u strogoj čeličnosivoj boji kao druge zgrade na Trantoru. Bile su gotovo srebrnaste. Metalni sjaj, po boji, gotovo da je podsečao na slonovaču.
     Seldon reče: "Vojnici, izgleda."
     "Kako?" Gal spusti pogled na prozaičnu zemlju i spazi da je pod njim stražar.
     Zaustaviše se pred njim, a iz obližnjeg dovratka iskrsnu jedan kapetan blagog glasa.
     On zapita: "Dr Seldon?"
     "Da."
     "Očekivali smo vas. Vi i vaši ljudi od sada potpadate pod vojni zakon. Naloženo mi je da vam saopštim da imate šest meseci da se pripremite za odlazak na Terminus."
     "Šest meseci!" zausti Gal, ali Seldonovi prsti blago stisnuše njegov lakat.
     "Tako glasi naređenje koje sam dobio", ponovi kapetan.
     On se udalji, a Gal se okrenu prema Seldonu: "Šta se može učiniti za šest meseci? To je obično, lagano ubistvo."
     "Tišina. Tišina. Hajdemo u moju kancelariju."
     Nije to bila velika odaja, ali je bila zaštićena od prisluškivanja, i to tako da se to nije moglo otkriti. Na nju upereni snopovi za prisluškivanje nisu registrovali ni sumnjivu tišinu ni još sumnjivije statičko polje. Umesto toga hvatali su razgvor nasumice izgrađen iz ogromne zalihe bezopasnih rečenica izrečenih raznim glasovima u različitim intonacijama.
     "Tako", opušteno reče Seldon, "Šest meseci će biti sasvim dovoljno."
     "Ne shvatam kako."
     "Zbog toga, sinko, što se kod plana kao što je naš postupci drugih prilagođavaju našim potrebama. Zar ti već nisam rekao da je struktura Čenovog temperamenta bila podvrgnuta analizi dubljoj nego što je to ikada u istoriji bio slučaj. Nismo dozvolili da suđenje započne sve dok vreme i okolnosti nisu nama išli na ruku, dok nismo znali da će ishod biti upravo ovakav."
     "Zar ste mogli da sredite ..."
     "...da budem prognan na Terminus? Što da ne?" On prisloni prste na jedno mesto na svom stolu, a delić zida iza njega kliznu u stranu. Samo njegovi prsti su to mogli učiniti, jer su samo otisci njegovih prstiju mogli aktivirati skener koji se nalazio odozdo.
     "Naći ćeš nekoliko mikrofilmova unutra", reče Seldon. "Uzmi onaj označen slovom T."
     Gal postupi kako mu je rečeno i pričeka; Seldon postavi mikrofilm u projektor, a zatim pruži mladiću par naočara. Gal ih namesti, pa poče da posmatra film koji mu se pred očima odvijao.
     On zausti: "Znači..."
     Seldon uzvrati: "Šta te čudi?"
     "Već dve godine se pripremate za odlazak?"
     "Dve i po godine. Razume se, nismo mogli biti sigurni da će odabrati baš Terminus, ali smo se tome nadali, pa smo i delali imajući u vidu tu pretpostavku...
     "Ali, zašto, dr Seldone? Ako ste vi sami pripremili izgnanstvo, zašto? Ne bi li se događaji mogli lakše kontrolisati ovde na Trantoru?"
     "Postoje izvesni razlozi. Radeći na Terminusu imaćemo podršku Cara, a da se pri tom nikada ne pojavi bojazan da ćemo ugroziti bezbednost Carstva."
     Gal reče: "Ali dotičnu bojazan ste stvorili jedino da biste iznudili izgnanstvo. Još ne shvatam."
     "Možda dvadeset hiljada porodica ne bi otputovalo na kraj Galaksije da je odluka o tome prepuštena njima na volju."
     "Zbog čega ih treba tamo terati?" Gal zastade: "Zar me ne biste mogli u to uputiti?"
     Seldon odgovori: "Za sada, ne. Za sada je dovoljno da znaš da će na Terminusu biti stvoreno utočište za nauku. Kao i to da će drugo takvo utočište biti osnovano na drugom kraju Galaksije, recimo ", i tu se nasmeši, "na Kraju zvezda. A što se ostalog tiče, ja ću uskoro umreti, tako da ćeš ti videti više od mene... a ne, ne. Poštedi me svoje potresenosti i dobrih želja. Lekari mi kažu da ne mogu živeti duže od godinu-dve. Međutim, do tog časa će biti okončano ono što sam preduzeo, a koji bi čas bio pogodniji za umiranje od tog?"
     "A posle vaše smrti, gospodine?"
     "Pa, biće naslednika... možda ćeš upravo ti biti jedan od njih. Ti naslednici biće u stanju da ostvare plan do kraja, kao i da u pravi čas i na pravi način podstaknu pobunu na Anakreonu. Posle toga se događaji mogu odvijati nekontrolisano."
     "Ne shvatam."
     "Shvatićeš." Seldonovo izborano lice postade istovremeno i spokojno i umorno. "Većina će otići na Terminus, ali će neki i ostati. To će se lako srediti. Što se mene tiče ", završi šapatom tako da ga je Gal jedva čuo, "ja sam gotov."

Drugi deo: ENCIKLOPEDISTI

     TERMINUS - ..."Položaj mu je (vidi kartu) bio nepodesan za ulogu koja mu beše dodeljena u istoriji Galaksije; međutim, bio je to istovremeno i neminovan položaj, kao što su na to neumorno ukazivali mnogi pisci. Smešten na samom rubu galaktičke spirale, kao jedina planeta izolovanog sunca, siromašan prirodnim bogatstvima, po privrednom značaju zanemarljiv, posle otkrića ostao je pet vekova nenastanjen sve dok se na njega nisu iskrcali Enciklopedisti...
     Sa novim pokolenjem, postalo je neizbežno da Terminus postane nešto više od priveska psihoistoričara na Trantoru. Sa pobunom na Anakreonu i uzdizanjem na vlast Salvora Hardina, prvog iz velike loze ...

     ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA