TRAŽI SE FINANSIJSKI SAVETNIK ZA JATOVE HOTELE NA SLAVIJI

Agencija za privatizaciju objavila je poziv za dostavljanje pisma zainteresovanosti za izbor finansijskog savetnika za privatizaciju 'Jat hotela Slavija' u Beogradu.

Rad finansijskog savetnika za privatizaciju 70 odsto ukupnog državnog kapitala finansiraće srpska vlada iz dela donacije Evropske agencije za rekonstrukciju [EAR], a rok za podnošenje pisama o zainteresovanosti ističe 22. juna, objavljeno je na sajtu Agencije za privatizaciju.

Ukupan kapital tog preduzeća 2006. godine iznosio je 27,3 miliona evra, a ukupna imovina 27,5 miliona evra. Prihod u 2006. godini iznosio je oko tri miliona evra, u poređenju sa 2,1 milion evra prethodne godine, a neto dobit iznosila je prošle godine 74.000 evra u poređenju sa 440.000 evra u 2005. godini.

'Jat hoteli Slavija', koji ima 184 zaposlena, poseduje 14.652 kvadratna metra građevinskog zemljišta, a ukupna površina hotela je 30.150 kvadratnih metara. U strukturi kapitala 'Jatovih' hotela na Slaviji dominira sa sto odsto državni kapital, a namera sadasnjeg vlasnika je da pronađe stranog ili domaćeg uglednog strateškog investitora ili konzorcijum investitora, kako bi se poboljšao učinak preduzeća i sproveo investicioni program.

Izvor: RTS

Нарочита пажња извозу пољопривредних производа


Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободан Милосављевић истакао је данас да ће то Министарство нарочиту пажњу посветити извозу пољопривредних производа који је до сада био недовољан.

Како је саопштено из Министарства, Милосављевић је на састанку са пољопривредницима у Новом Саду нагласио да извоз пољопривредних артикала мора бити повећан и то у корист финалних производа.

Представници Владе Србије представили су планове у области аграрне политике коју ће спроводити Министарство пољопривреде, а пољопривредици су изнели своје захтеве и очекивања од Владе.

На састанку је разговарано о многим темама - Закону о пољопривредном земљишту, Закону о денационализацији, субвенционисању од по 100 евра по хектару, премијама за млеко, плаћању по грлу стоке, укидању царине на пољопривредну механизацију...

У разговорима са представницима удружења пољопривредних произвођача учествоваи су поред министра пољопривреде и државних секретара у том ресору и министар заштите животне средине Саша Драгин, председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић и председник Привредне коморе Војводине Никола Стојшић.

Izvor: Tanjug

 Ђелић и Мордасини о сарадњи Србије и Светске банке

Потпредседник српске владе Божидар Ђелић нагласио је данас, у разговору са извршним директором Светске банке за Србију Мишелом Мордасинијем, значај помоћи те међународне финансијске институције Србији у периоду од 2002. до 2007. године.

Како је саопштено је из Ђелићевог кабинета, у разговору је било речи о помоћи коју је Светска банка пружила у том периоду кроз програмске и пројектне зајмове одобрене Србији.

"Такође је договорено да ће се приступити отпочињању преговора у вези са новим програмом Светске банке", наводи се у саопштењу.

Мордасини је изразио уверење да ће тај програм, који ће се реализовати у наредне четири године, интензивирати сарадњу те институције са Србијом.


Izvor: Beta

"Crnogorci"
neće proći
A. MUSLIBEGOVIĆ, 6. jun 2007

Nema ništa od preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama - rekao je u sredu Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, uz opasku da ovaj stav iznosi poslednji put.
Izvesno je da će ovaj, ponovljeni, Dinkićev stav izazvati reakcije u javnosti i Vladi Srbije, pogotovo među ministrima koji su u kampanji obećavali preregistraciju "crnogoraca". Vlasnici automobila i dalje mogu samo da čekaju.
Dinkić je, međutim, naglasio da je pitanje uzvoza automobila sada u nadležnosti Ministarstva ekonomije, odnosno sektora ekonomskih odnosa sa inostranstvom, ali i da nema potrebe za pričom o naknadnim taksama i uslovima.
Tako su i opovrgnute priče da se sprema Uredba kojom bi bilo dozvoljeno da se preregistruju automobili "crnogorci" uz plaćanje carine, poreza na dodatu vrednost i ekološke takse, ali bez ispunjavanja uslova ekološkog motora "evro3".
- Zakon mora biti jedan za sve, nema privilegija - rekao je Dinkić. - Nema ni politike kada je zakon u pitanju, politički konsenzusi su za politička pitanja, a ovo je stvar ekonomije. Uslovi su postojali, jedni su ih poštovali, a drugi nisu. Ako se ovde popusti, onda mogu da se dese slični slučajevi i za druge zakone.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić pre nekoliko dana je ponovio da treba dozvoliti preregistraciju, ali po uslovima da oni koji su poštovali propise u Srbiji ne budu oštećeni. Đelić je objasnio da ljudi koji su kupili ta vozila, su obični ljudi, koji ne mogu tek tako da prodaju i kupe drugi auto. Nedavno se u javnosti pojavio i predlog, navodno iz Đelićevog kabineta, da se dozvoli preregistracija bez uslova "evro3" uz plaćanje poreza, carine i ekološke takse od 20 odsto.
Jedan od ministara koji je od početka na strani vlasnika vozila sa "cg" tablicama je Velimir Ilić, ministar kapitalnih investicija, koji je nudio da vlasnici plate 300 evra po automobilu.
Ministar finansija Mirko Cvetković je pre nekoliko dana objasnio da je problem crnogorskih tablica pitanje političkog dogovora. On smatra da pregistracija tih vozila nema značajan uticaj na prihod budžeta, ali ima moralnu težinu prema onima koji su poštovali propise u Srbiji i kupovali automobile sa evro tri standardom.
Ipak, Cvetković je istakao i da je onima koje muči ovaj problem, obećano da će biti rešen.


NIJE JEFTINO

NI predlog o plaćanju dažbina i ekološke takse za one koji nemaju standard "evro3" nije jeftin. Prema računici onih koji inače uvoze kole, ako vasnici spornih vozila plate carinu od 20 i porez od 18 odsto, kao pri regularnom uvozu automobila iz inostranstva i ekološku taksu od 20 odsto. preregistracija košta 69,9 odsto od kataloške vrednosti svog vozila. Tako da bi vlasnik vozila čija je kataloška vrednost 5.000 evra, morao da plati još 3.496 evra.

DOGODINE SVE PRIVATNO
ŠEST meseci čekanja na formiranje nove Vlade dovelo je do zastoja u privatizaciji i stranim ulaganjima, ali već krajem juna trebalo bi da se utvrdi plan privatizacije preostalih 1.250 društvenih firmi - rekao je u sredu Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Dinkić je objasnio i da će, umesto ove, zbog izgubljenog vremena, privatizacija društvenih preduzeća biti završena krajem naredne godine. Strategiju privatizacije javnih preduzeća utvrdiće Vlada Srbije. Posledica vakuuma između dve Vlade bile su i nedovoljne strane investicije, pa se i ove godine ne može očekivati nivo prošlogodišnjih ulaganja. Ali, već od 2008. godine strane investicije bi trebalo da budu između tri i pet milijardi dolara godišnje.
Kao prioritete za naredni period on je istakao smanjenje nezaposlenosti i to duplo u narednih pet godina, ali i povećanje izvoza, ubrzanje strukturnih reformi i poboljšanje konkurentnosti srpske privrede, uvećanje prihoda od turizma i neophodni ravnomerniji regionalni razvoj.
- Nezaposlenost je ekonomski problem broj jedan u Srbiji, a prošle godine je u Srbiji bilo oko 692.000 nezaposlenih, dok je zaposlenih oko 2,6 miliona i oko 1,4 miliona je neaktivnog stanovništva, a to su penzioneri, učenici i studenti - rekao je Dinkić. - U prošloj godini stopa nezaposlenosti je bila 21,6 odsto, a prosek Evropske unije je oko 7,6 odsto. Gori od nas su samo Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora.
Ministar ekonomije je naveo i da će biti nastavljeni podsticaji za grinfild ulaganja, te svako ko napravi fabriku i zaposli 50 ljudi dobija od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu. Za sada je predviđeno da se za ovu namenu izdvoji 30 miliona evra, dok je za ravnomerni regionalni razvoj predviđeno 100 miliona evra. Novina će biti i krediti bez hipoteke za početnike i to na rok od pet godina i uz kamatu od jedan odsto, kao i odloženi početak otplate od godinu dana.

NAFTAŠI I BOR
NAREDNE nedelje biće odlučeno šta će se dalje dešavati sa slučajem propale privatizacije Rudarsko-topioničarskog bazena Bor, sada se analizira pravna i ekonomska strana slučaja - rekao je Dinkić.
Što se tiče privatizacije Naftne industrije Srbije, ministar ekonomije je najavio da će se najpre doneti zakon o privatizaciji ove kompanije i to najkasnije do oktobra, a već u novembru bi mogao da bude raspisan tender. Strategija o privatizaciji NIS trebalo da bude usvojena do kraja juna, a biće, najverovatnije, ona koju je usvojila prethodna vlada, kojom je u prvoj fazi predviđena prodaja 25 odsto kapitala.


TENDER ZA JAT
KOMPANIJA "Jat ervejz" biće privatizovana tenderom, iako se već u javnosti izlazi sa ponudama, ali Vlada će svakako izabrati privatizacionog savetnika, objasnio je Dinkić. On je najavio i da će posle godišnjih odmora biti raspisan i tender za prodaju izdvojenog preduzeća "Jat tehnika", za koje su zainteresovani singapurska kompanija "Sat" i "Lufthanza". Prodaja Aerodroma "Nikola Tesla", međutim, za sada nije planirana.
 

Izvor: Novosti

VIP obećao niže cene
V. S. P., 6. jun 2007

TREĆI mobilni operater, "VIP mobajl", član "Mobilkom Austrija grupe", počeće da prodaje pripejd pakete od ponedeljka, 11. juna, u 16 svojih radnji i 2.500 dodatnih prodajnih mesta. Austrijanci, međutim, neće istovremeno pustiti i signal za mrežu.
     Prema rečima Aleksandra Šperla, generalnog direktora i predsednika Uprave "VIP mobajla", signal će do prvih korisnika stići do kraja meseca. Na mobilnim telefonima, kao oznaka mreže, pisaće samo VIP. Pozivni broj u početku će biti 061, a kasnije i 060.

     - Prvih 50.000 pripejd korisnika, po ceni od 100 dinara, dobiće novi broj, kredit od 100 dinara i poklon od 1.000 dinara za telefoniranje do kraja jula - najavio je Šperl. - Svih 50.000 korisnika učestvovaće, automatski, u nagradnoj igri tokom koje ćemo podeliti 1.000 telefona "nokia" i "samsung".
     Zahvaljujući potpisanom ugovoru o nacionalnom romingu sa "Telekomom Srbija", signal "VIP" će se, od prvog dana rada, čuti u čitavoj Srbiji. Istovremeno, tvrdi Šperl, treći operater će nastaviti da postavlja svoju opremu, vrednu 250 miliona evra, da bi se, kada sve bazne stanice budu u funkciji, signal prenosio sopstvenim resursima.
     - Do sada u Srbiji nije bilo prave konkurencije, cene mobilnog telefoniranja, u odnosu na kupovnu moć, najveće su u Evropi, a čak i u apsolutnim iznosima skuplje je jedino u Poljskoj - dodao je Šperl. - Zato ćemo svojim korisnicima ponuditi najpovoljnije cene na tržištu i najbolji kvalitet razgovora po svetskim standardima.
                                   


KAO U HRVATSKOJ

     KAMPANjA promovisanja novog i nepoznatog brenda VIP, počeće na televizijima, u novinama i na bilbordima od sutra, a jedan od reklamnih slogana je i više nego jasan: "Treća sreća".
     - Svaki korisnik je za nas veoma važna osoba, VIP, a taj naziv se najviše dopao i građanima Srbije koje smo anketirali - otkrio je u sredu Šperl kako se došlo do imena kompanije i mreže. On, međutim, nije objasnio zašto je naziv u Srbiji isti kao i u Hrvatskoj.


KONKURENCIJA

     NAJAVA skorog ulaska Austrijanaca na tržište još više je pojačala, ionako već zaoštrenu, borbu između "Mobilne telefonije Srbije" i "Telenora".
     Na dan promocije trećeg operatera, u sredu je, tako, MTS pustio novu uslugu za pripejd korisnike, kojima omogućava da izaberu jedan broj koji će moći čitavog narednog meseca da pozivaju po povlašćenoj ceni. Istovremeno, "Telenor" je najavio da će u četvrtak pustiti u prodaju nekoliko novih pripejd paketa.
 

Izvor: Novosti

I fotelja pod lupom
D. MARINKOVIĆ, 6. jun 2007

NEPOTPUNO i nepravilno deklasiranje proizvoda i bez dokumenata o propisanom ispitivanju kvaliteta, osnovni je problem u prometu nameštaja. Za samo tri meseca kontrole, tržišni inspektori su na teritoriji Srbije podneli veliki broj prijava za privredni i prekršajni prestup, zatvorena su tri objekta, a van prometa je stavljeno robe u vrednosti od 55 miliona dinara.
Tokom februara, marta i aprila ove godine (maj još nije obrađen) prekontrolisano je 500 maloprodajnih objekata nameštaja u Srbiji i ustanovljeno da ni domaći ni inostrani proizvođači nisu vodili računa o obaveznim laboratorijskim proverama, na osnovu kojih se klasifikuje nameštaj, odnosno njegov kvalitet.
Slaviša Petković, šef Odseka za kontrolu kvaliteta industrijsko neprehrambenih proizvoda, pri Ministarstvu za trgovinu i usluge Srbije, ističe da je u ovoj prvoj fazi kontrole akcenat stavljen na prometnike. Ostavljeno im je vremena da otklone pomenute nedostatke, a već od jeseni, u drugoj fazi kontrole, inspektori će ispitivati da li su deklarisani podaci tačni. Na domaćem tržištu, ukazuje on godinama se nije ispitivao kvalitet uvoznog nameštaja. Jer smatralo se da to nije neophodno, iako takva praksa postoji u svim okolnim zemljama.
- Najčešći nedostatak je što se ne navodi klasa nameštaja, jer nije sprovedeno ispitivanje kvaliteta materijala - objašnjava Petković. - Ogromne količine nameštaja stoga su povučene iz prometa, dok se ne pribave laboratorijski podaci. To je dug proces, pa im je ostavljeno dovoljno vremena. Uz domaći, i nameštaj poreklom iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Italije, Kine mora da se ispita u akreditovanoj kući u Srbiji, a očekuje se da do 1. septembra ove godine sav nameštaj na tržištu bude ispitan i pravilno deklarisan.
Primera radi, na foteljama vrhunskog nameštaja, to jest prve klase, moraće da stoji oznaka (kvalitet 1). Ukoliko, međutim, analiza pokaže suprotno, snosiće se kazna, a ime firme i uvoznika koji nude takav nameštaj biće objavljeno u svim medijima. Ako je kvalitet ormana ili stolica druge, ili pak treće klase, i ta roba moraće da bude pravilno i istinito obeležena. Naravno cena će, shodno tome, biti viša ili niža.
Petković smatra da će obeležavanje nameštaja imati velike prednosti za proizvođače i uvoznike, koji zaista proizvode i prodaju kvalitetnu robu. Naime, takav proizvod će biti konkurentniji. To će uvesti red na tržištu nameštaja. Više neće biti odgovoran samo proizvođač, nego prodavac, ili uvoznik, koji plasira robu. Uz to, obavešteni kupci u velikom luku obilaziće radnje sa sumnjivom robom, a trgovcima i uvoznicima više neće pasti na pamet da nude robu sumnjivog kvaliteta.

ŠTA MORA DA IMA
PREMA važećim propisima, nameštaj na etiketi pored osnovnih podataka o firmi, nazivu, tipu i vrsti proizvoda, zatim materijala i mehanizama, mora da ima označen i nivo kvaliteta: Odnosno najbolji, srednji ili najvažniji, 1, 2, i 3 kao i naziv ustanove koja je izvršila ispitivanje.
Rezultati ispitivanja precizno će definisati nivo izdržljivosti, otpornosti i kvaliteta materijala. Potrošač će na deklaraciji ovog dobiti informacije o svim karakteristikama proizvoda, koji mogu uticati na njegov izbor prilikom kupovine. Ostaje mu potom da se odluči u delu funkcionalnosti, estetike i cene.

Izvor: Novosti

Nebo daje i uzima
M. ČABARKAPA, 6. jun 2007

GRAD veličine lešnika, koji je padao više od pola sata, i jaka kiša praćena vetrom, uništili su useve i voćnjake u nekoliko sela u okolini Koceljeve. Štete se kreću od 50 do 100 odsto. Posebno je stradalo voće. Ono što nije obio grad toliko je oštećeno da će teško moći da preživi prve sunčane dane.
U okolini Sombora i Kljajićeva nevreme je, takođe, ove nedelje uništilo skoro sve povrće, a na šećernoj repi, soji, suncokretu i kukuruzu šteta se kreće od 10 do 50 odsto.
Prema prvim procenama stradali su usevi na oko 150 hektara. Uništeno je od 60 do 100 odsto povrća.
U nevremenu su stradali i usevi u Bačkom Bregu, Kolutu, Stanišiću i okolini. Do sada je opštinskoj komisiji za procenu štete podneto 65 prijava za štete koje su nastale krajem maja, kada je palo 80 litara kiše po kvadratnom metru a oko pola sata padao je i grad. Prijave se, inače, primaju do 18. juna.
Prema izveštajima Hidrometeorološkog zavoda Srbije u protekla dva dana najviše padavina bilo je u Beogradu i okolini i Vranju, 52 odnosno 43 litra po kvadratnom metru. Slede Zrenjanin, Kruševac, Zaječar, Sombor, Niš, Leskovac, Valjevo... Pored šteta koje je nevreme nanelo direktno, ima i indirektnih. Po kiši i blatu ne može da se uništava korov niti da se sprečava širenje biljnih bolesti koje se javljaju u ovo vreme.
S druge strane obilne padavine ubrzale su razvoj najvažnijih poljoprivrednih kultura. Stručnjaci ocenjuju da na najvećem delu zasejanih površina u Vojvodini usevi veoma dobro izgledaju zahvaljujući upravo poslednjim kišama. One su naročito dobrodošle pšenici, jer su joj za nekoliko dana produžile zrenje, što je, dvadesetak dana pred žetvu, dovoljno da nalije zrno, pa će i prinosi biti veći. Padavine su popravile i stanje šećerne repe, čak i na onim njivama koje nisu na vreme bile posejane ili su presejavane. Dobro napreduju i soja, kukuruz i suncokret.
Svim biljkama bi narednih dana pogodovalo sunce i toplo vreme, kažu stručnjaci. Želje ratara će se, verovatno, i ostvariti, jer meteorolozi do kraja nedelje najavljuju stabilizaciju vremena i blagi porast temperature, što će pogodovati usevima. Tako će biti ublažene, a ponegde i potpuno odstranjene, posledice dugotrajne suše.


UNIŠTENO 10 ODSTO RODA
OD ukupnih zasada pšenice u Srbiji, 10 odsto je uništeno i pre ovonedeljnog nevremena i tu žetva neće uspeti, izjavio je saradnik Privredne komore Srbije Branislav Gulan.
On je agenciji Beta rekao da pšenica, koja je zasejana na 550.000 hektara, na deset odsto površina izgleda jako loše i dodao da "tu žetva neće uspeti".
Prema njegovima rečima, na toj površini država bi trebalo da proglasi elementarnu nepogodu i da nadoknadi štetu poljoprivrednicima.
On je kazao da su zasejane površine pšenicom "najmanje u poslednjih dvadeset godina" i istakao da bi država trebalo da subvencionira proizvodnju ove žitarice.
Saradnik PKS je naveo da se očekivani prinos pšenice ove godine kreće oko 3,5 tona po hektaru.

STRADALI I VINOGRADI
NEVREME, praćeno jakom kišom, gradom i grmljavinom koje je, preksinoć, pogodilo oblast oko Kladova, najviše se odrazilo na ovogodišnji rod pšenice koji će, po prognozama stručnjaka, biti za trećinu manji od očekivanog.
I vinogradi su stradali, jer ovolika količina vode, od 26 litara po kvadratu, stvara uslove za razvoj bolesti vinove loze. Nije pošteđen ni ječam, čija će žetva morati da krene već krajem juna.
Lj. T.

Izvor: Novosti

Ubrzan rast finansijskog tržišta u Srbiji
Autor: R. Marković | 11.06.2007 - 09:20

Uprkos tome što je celokupno društvo, pogotovo u periodu pre izbora vlade, bilo u fazi rezignacije i pesimizma, finansijski sektor u Srbiji doživljavao je veliki, a u nekim oblastima čak i nezabeležen bum, ocenjuje se u ediciji „Ekonomist magazina“ o bankama, osiguranju, revizorskim i brokerskim kućama i lizing kompanijama.

U prilog ovoj tvrdnji navode se rekordni prinosi ulaganja u tržište akcija, naročito u poslednjem kvartalu prošle i prva četiri meseca ove godine. Uz to, bankarska aktiva je u prošloj godini porasla za više od 60 odsto, a kapital se, mereno u evrima, duplirao. Reforma bankarskog sektora odrazila se i na povećanje broja zaposlenih u ovom sektoru. Njihov broj je lane sa 25.680 porastao na 28.092, a prosečna plata sa 56.348 na 70.864 dinara.
Govoreći o sektoru osiguranja, Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, ocenila je da je taj sektor, iako beleži razvoj, još nerazvijen i znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije. Premija osiguranja po glavi stanovnika ipak je povećana sa 38 evra u 2004. na 65 evra u prošloj godini.
U Srbiji je lane, navela je Jovićeva, poslovalo 17 društava za osiguranje, od čega osam u većinskom stranom, a devet u domaćem vlasništvu.

Izvor: Blic

Matić: U ovoj godini 1,5 milijardi evra investicija
Autor: Beta | 10.06.2007 - 12:32

Srbija u ovoj godini može očekivati priliv direktnih stranih investicija u iznosu od oko 1,5 milijardi evra, ocenila je državna sekretarka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić.
Ona je agenciji Beta kazala da je to u poređenju sa prošlogodišnjih 4,5 milijardi evra mnogo manje, što je posledica šestomesečne pauze zbog parlamentarnih izbora, tokom kojih su se investitori uzdržavali od ulaganja, a privatizacija mnogih preduzeća bila obustavljena.
Matićeva je dodala da se radi o realnoj proceni i da to ne znači da taj iznos ne bi mogao da bude i veći, pod uslovom da se značajno ubrza proces privatizacije.
Strane direktne investicije u srpsku privredu od početka godine iznose oko 300 miliona evra, kazala je Jasna Matić, navodeći da je interes stranih ulagača ponovo porastao posle formiranja nove vlade, kao i da niko od njih nije odustao od investiranja.
Državna sekretarka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja je kazala da su investitori najviše zainteresovani da u Srbiju izmeste deo svoje proizvodnje i tako smanje troškove, ali i za ulaganja u poslovni prostor, hotele, stanove, turističke potencijale i sve vrste infrastrukturnih objekata.
Ocenila je da je konkurentska prednost Srbije u proizvodnji malih serija relativno kvalitetnih proizvoda, kojima bi snabdevala evropsko tržište.

Izvor: Blic

Ilić: Definisati status luke Bar
Autor: Beta | 09.06.2007 - 13:46

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić ocenio je da je luka Bar morala biti predmet imovinsko pravne deobe Srbije i Crne Gore jer je Srbija u gradnju pruge i puta do Bara uložila tri milijarde evra.
Ilić je podgoričkom listu Republika rekao da je Srbija imala ogromna minula ulaganja u luku Bar.
"Džaba luka, ako do nje ne postoji pruga i put. A ko napravi prugu i put, treba da dobije određena prava u luci", rekao je Ilić.
Ilić je izrazio uverenje da će Crna Gora naći interes da na ime srpskog ulaganja u autoput ka južnom Jadranu, Srbiji ustupi deo luke. Dodao je da je Srbija spremna da investira u proširenje tunela pruge Beograd - Bar, u njenu dalju rekonstrukciju, kao i izgradnju autoputa, ali da je pre toga potrebno definisati status luke Bar.
"Ukoliko nam se onemogući korišćenje te luke, moraćemo da napravimo krupan zaokret i svoju saobraćajnu strategiju ponovo usmerimo ka luci Solun", rekao je Ilić.
Ilić je naveo da se u Evropi sve više koristi kontejnerski prevoz i brz prelazak sa druma i železnice na pomorske i rečne puteve.
"I mi želimo da razvijemo u Srbiji kontejnerski saobraćaj, tako da je neophodno da definišemo luku Bar. Vlada Srbije mora da se dogovori sa Vladom Crne Gore u kakvim ćemo odnosima biti sa lukom, da li ćemo je razvijati ili nećemo", ocenio je Ilić.

Izvor: Blic