Pa naravno da ne smetas, niko ne smeta  Bas mi je drago sto Babalu i ti postavljate pesme.. Slobodno nastavite.



We all want to fall in love. Why?
Because that experience makes us feel completely alive,
where every sense is heightened,
and every emotion is magnified.
Our everyday reality is shattered
and we are flung into the heavens.
It may only last a moment, an hour, or an afternoon,
but that doesn't diminish its value,
because we are left with memories
that we treasure for the rest of our lives.



Who knows where the road will lead us
Only a fool would say,
But if you let me love you
I'm sure to love you all the way.

Every night in my dreams
I see you, I feel you,
That is how I know you go on

Far across the distance
And spaces between us
You have come to show you go on

Near, far, wherever you are
I believe that the heart does go on
Once more you open the door
And you’re here in my heart
And my heart will go on and on

Love can touch us one time
And last for a lifetime
And never let go till we’re gone

Love was when I loved you
One true time I hold to
In my life we’ll always go on

Near, far, wherever you are
I believe that the heart does go on
Once more you open the door
And you’re here in my heart
And my heart will go on and on

You’re here, there’s nothing I fear,
And I know that my heart will go on
We’ll stay forever this way
You are safe in my heart
And my heart will go on and on

Kad noć postane boja,
i svojom tamom oboji dan
tada senke ustaju
tada se budim ja. 

Moje oči znaju gledati u mrak.
Moje uši znaju slušati mrak.
Moja duša živi samo kad je mrak.
Ja srce imam samo kad je mrak.

Kao utvara živim,
sa odećom od mraka,
kao da sam bojen,
sa bojom mraka

U noći tamnoj
kad obitavam ja
slijep za život
i čovečiji dan.

Kao strah koji krije mrak.
Kao glad što ga nosim ja.
Kao bol što ga osećam.
Kao mrak što me ispunjava.

Kao san
Zauvijek zaboravljen.
Kao knjiga
Zauvijek nesvaćen.
Kao život
Zauvijek izgubljen.

Mrtav padam
u naručije mraka
sam bez duše i
bez svoga straha.

Znam pricu o sreci


Znam pricu o sreci
znam reci sto suze brisu
ali niko uz mene
moje noge same plesu

Daj svetlo na mene
daj mi oci zaljubljene
da gledam u tebe
ti mi budes uspomene

Znam pricu o sreci
niko nece da me slusa
i ne moras doci
al` ce doci tvoja dusa

Ti pobede brojis
ja poraze svoje zidam
ti si imala mene
a ja nikog da ga izdam

Ti ljubav sakrivas
za neka bolja vremena
i mene ostavljas
ko da me nema

  

babalu6, можеш, наравно. Одговори 


    NE PITAJ

     

    Ne pitaj što se svako jutro
    budim umoran.
    Ne pitaj šta u srcu krijem,
    što sam uvek sam.

    ref.
    Ne pitaj, ništa ne pitaj me
    kada već sama znaš sve,
    od kad te nema u srcu mom
    ne pevam jer nemam kom.

    Ne pitaj kol'ka tuga može
    da se izdrži.
    Ne pitaj kol'ko treba da se
    suza ne pusti.

    ref.

    Ne pitaj što ti mladost dajem,
    što si porok moj.
    Ne pitaj što u svakom drugom
    tražim osmeh tvoj.

    ref.

----------
једна од мени омиљених група...

omg - pre 5 min sam slusala tu pesmu   

@boba82
Ma nista, sad sam i zaboravio!

E ovu poslednju pjesmu sam ja napisao!

babalu6, Zoran Dasic ili sam ja glup?

Ne volim Januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Vishe ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta shest koraka duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad chuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smishljao broj.

Nisam te nikad shtedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
shta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Bash chudnog sveta ima,
tako se lako rasplachu.

Nisam te nikad chuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smishljao broj.

Nisam te nikad shtedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
shta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Bila je noc, jedna mrkla, kao ova vecheras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilic i pevali "Rozdestvo tvoje" i josh neke druge pesme kojih se ne secam bash.
Bila je noc i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuce broj 7A. Tishina je bila, samo koraci nekih nocnih ptica i lepet krila nekih pravih nocnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noci da je chujem kako dishe, kako dishe u snu

Ma zadnju pjesmu koju sam ja stavio sam ja i napisao! Kakav Zoran Dasic? Ne poslednju tvoju, nego poslednju moju!