Look into my eyes you will see
What you mean to me
Search your heart search your soul
And when you find me there you'll search no more
Don't tell me it's not worth tryin' for
You can't tell me it's not worth dyin' for
You know it's true
Everything I do I do it for you

Look into your heart you will find
There's nothin' there to hide
Take me as I am take my life
I would give it all I would sacrifice
Don't tell me it's not worth fightin' for
I can't help it there's nothin' I want more
Ya know it's true
Everything I do I do it for you

There's no love like your love
And no other could give more love
There's nowhere unless you're there
All the time all the way

Oh you can't tell me it's not worth tryin' for
I can't help it there's nothin' I want more
I would fight for you I'd lie for you
Walk the wire for you Ya I'd die for you

Ya know it's true
Everything I do I do it for you

Cetri hladna zida, jedna odaja
hotel izgubljenih dusa nocas je moja stanica,
ja sam svome brodu i talas a i vir,
daleko od ociju srce nece naci mir...

Ja idem svetla neka ostanu,
kroz prozor moje duse sijace da me nadjes,
kada od mene svi odustanu
ti mozes da se vratis tu...

Pamet kad se pomeri,
nedostaje mi tvoje bliskosti,
dodje mi da zgazim sve
i da podjem bilo gde sa bilo kim.

Pamet kad se pomeri,
nedostaje mi tvoje bliskosti,
moje lice gubi boju, kao so u moru
bez tvoje neznost

Cetri hladna zida, jedna odaja
moje nebo ostalo je medju tvojim prstima...

Samo sam jednom ljubio
jednom sam voleo
jednu sam ljubav imao
u jednoj vatri goreo

Ref.
Samo jednom srce voli

samo jednom dusa boli
sve ostalo sve je lazno
sve ostalo nije vazno
sve ostalo sve je lazno

Samo sam jednom voleo
jednom sam ljubio
jednu sam ljubav imao
i jednom sve izgubio

Ref.

Jednom sam snove sanjao
jednom sam voleo
jednu sam ljubav sam imao
nisam je jos preboleo

...ne znam kako ovo do danas nisam cuo, jako fine reci...

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, dusho (sunce, sreco...)...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

uh...  :|

Od tvoje blizine
sve u meni cveta,
od Tvoga glasa
sve peva u meni,
od Tvoje ljubavi
sve u meni sija.
Zbog tebe sav se
moj zivot rumeni,
cela prasuma
u meni radosti,
iz dana u dan
klija, klija, klija...
____________________

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

Kad smo vec kod Petkovica...



Nocas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Nocas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Nocas me je pohodila sreca
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Nocas bila sva mrtva proleca:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Nocas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrcu zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imadaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad nece - k meni dohodaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez srece, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na buducnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Vec sam stavio tu pjesmu!   http://forum.burek.com/index.php/topic,61451.0.html

Da nastavimo sa njim...

Hodi.Ostavi sve sto je za nama.
Neka nas susret pokrije minute,
Velike misli po kojima cute,
Gde zivot ide k`o jesen granama.

Ponoc i sunce odjek su menama.
Zavoli sebe kroz nesrecu krute
I mene s njima.Nek lepoti pute
Pokaze mladost dok je jos sa nama.

Osmehom dusu i rane zakloni.
Zapali cula.neka srce tako
Predje u usne k`o vetar u zvuke.
Nek trenut ovaj i bol sto nas goni

Rasklopi nebo i utuli pak`o..
Poljubac, k`o smrt, ne vidi jauke.

Da jesi ali ne na ovom forumu..
Jedno dijete zagrizlo jabuku izazovno gledajuci
psa, koji je s nerazumijevanjem okrenuo glavu i ne
primjetivsi macku, koja ga je vec neko vrijeme imala
na oku i sad mekim pokretom preko svinutog stabla
presla u dvoriste

Stari covjek izvrce Slobodnu Dalmaciju nasavsi clanak
koji ga zanima i bolje namesta naocale

Ne prozoru prvo izljece plahta a za njom ruke
neke mozda mlade zene. Mozda mlade zene

U kaficu su pojacali muziku

Ti imas bijelu bluzu i crnu suknju i kosa ti je uredna
Mislio sam da je Borosana izumrla. Zamisljena si

Mozda mislis na mene
Mozda nismo dovoljno pazili
Mozda si dobila

Sjecanje na dodir mijesa se sa ostrim prisustvom
palminih grana i posebnom akustikom koju donosi
zuckast zrak toplog ranog sumraka i mirisom plastike
od jeftinih igracki za plazu koje polagano pakiraju
dnevni prodavaci. Mijesa se sa dodirom friske bijele
majice na slanoj kozi i naostrenim bradavicama. Sa
mirisom davno otopljenog sladoleda iz nedojedenih
korneta i papira iz kante pored sladoledarice u
gornjem dijelu badekostima

I sa upijenim suncem koje zraci iz zgoljavih tijela
dva musava klinca koji se tu muvaju kao psi lutalice
U daljini prolazi brod cruiser na kojem kao da se
priprema bal. Na kojem kao da se priprema bal

A ja stojim i gledam kako postojim...

Ajmo veceras uzet barku od tvog starog i krenuti
na vesla kroz trag mjesecine prema velikom brodu
cruiseru
Ti si vec u verenjoj haljini ja vec u taksidu
Ti si ponjela nakit od tvoje bake
Tiho se suljamo i popnemo se po onom striku koji
veze sidro za brod i umijesamo se u gomilu
Gore vec gore lampioni toci se sampanjac a na
najvecoj palubi meksikanska kapela svira onu staru
pjesmu na koju smo se zajedno jezili ti i ja draga
Draga? Aha.
Popnemo se na podij pjesma pocinje i frajer sa
sombrerom pjeva:

Cantando bajo la luna
Yo se que la vida es sueno
El sueno es querer
El sueno es morir
Por eso quiero saber
Por que me duele tanto
Que stastan lejos
Lejos de mi alma, de mi cuerpo
De mi corazon

Si estarias a mi lado
Navegariamos tratranquilos por los suenos
Mientras la luna en nuestra laguna
No para de reir

A ja stojim i gledam te kako postojis
I ti stojis i gledas me kako postojim
I ti stojis i gledas se kako postojis
A ja stojim i gledam te kako postojis

Od nekoga doba izgleda mi kao

Da ce  se moje zamutiti oko,

Dusa i zelje i sve sto sam znao

Gubi se,pasce u mracno, duboko.

 

Miran sam..ni trun srdzbe ili cega

Sto pravi smesnim nemocne i jadne,

Smrt, vecno ziva, buducnost je svega –

Sveg sto rodjenjem u kolevku padne.

 

Nekad, dok mladost, prolazna i bludna,

Vodjena strascu koja razum pleni,

Gotovo uvek i za porok budna –

Nekad, dok mladost zivljase u meni,

 

Smejah se cesto, podrugljivo vazda,

Prirodi, Bogu, i govorah smelo,

Da onaj koji oblicja nam sazda

Ucini sramno,kukavicko delo.

                                                                                                     

I pricah sebi da cu jednom moci,

Sa mislju koju velicina daje,

Zderati zastor s neprovidnih noci,

Videti prostor i vecnost kakva je,

 

I da cu otud trag bezumlju znati,

I gde je proslost sa bezbrojno zrtvi,

Cije je vreme, ko je Bogu mati,

Nasto je zivot i kud idu mrtvi.

 

I tada kao sa vulkana lava,

Sipacu misli sto nas razum prze –

Tresce se vecnost i pucina plava,

I svi atomi koji svetlost drze.