Izrael pojačao vazdušne napade
Bejrut -- Izraelske snage i libanska ekstremistička grupa Hezbolah nastavili su sukobe na jugu Libana.

Izraelski avioni bombardovali su sinoć bunker u južnom Bejrutu za koji se pretpostavlja da je skrovište vođa Hezbolaha, saopštili su vojni izvori. Međutim, Hezbolah je saopštio da nijedan njihov član nije poginuo. Istovremeno, izraelske kopnene trupe i gerilci Hezbolaha vode borbu u selima u južnom Libanu.

Izraelska avijacija gađala je i mostove na severu i istoku Libana. Iako libanski premijer poziva na primirje i upozorava, izraelske vlasti ponavljaju da će se vojne operacije u Libanu nastaviti.

Predstavnik Fondacije Tompson u Bejrutu Dejvid Kvin za B92 izveštava da su se saobraćaj i život donekle normalizovali: "Međutim, najveći problem trenutno predstavlja nedostatak medicinskog materijala, posebno na jugu zemlje, jer je tamo najveći pritisak. Podsetiću da je oko 1.000 ljudi povređeno i uglavnom su zbrinuti na jugu Libana. I kad su u pitanju zalihe hrane i vode, situacija je najteža na jugu, ali i ovde, u Bejrutu, nestaje osnovnih namirnica u prodavnicama."

Producent TV Sky News Jakša Šćekić specijalno za B92 javlja da je u izraelskom gradu Haifi relativno mirno: "Jeste da ima borbi na samoj granici na severu, izraelske snage pokušavaju da pojedinačnim snagama lociraju gde se nalaze kaćuše Hezbolaha, da ih eliminišu i da naprave takozvanu 'bafer' zonu od dvadesetak kilometara." "Izraeski političari su unisoni, država je u pitanju, i tu nema razlika. Još kada imate SAD za saveznika, koji vam čuva leđa, vi možete da radite šta god hoćete. Evropa i SAD imaju različit stav po pitanju sukoba, Izraelu niko ne osporava pravo da se brani, ali ima navoda da se radi o prekoračenju nužne odbrane", kaže Šćekić.

Visoki predstavnik EU za bezbednost Havijer Solana razgovarao je u protekla tri dana sa libanskim, izraelskim i palestinskim liderima o načinima da se zaustavi krvoproliće. Međutim, nema naznaka da će njegovo posredovanje uroditi plodom. "Mislim da je to od najveće važnosti i ponovo bih želeo da apelujem na sve one koji imaju uticaja da oslobode vojnike i zaustave ovu dramu. Oni to moraju uraditi veoma brzo, jer veliki broj ljudi pati. Svaki dan je bitan", rekao je Solana.

Solana bi danas trebalo da otputuje u Njujork i sastane se sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs i generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom. Iz Stejt departmenta saopšteno je da će početi konsultacije sa članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Izraelom i Libanom. Očekuje se da će Vašington zatražiti primenu Rezolucije 1559, koja predviđa raspuštanje Hezbolaha. Međunarodne humanitarne organizacije apeluju na prekid sukoba, kako bi u Liban dostavile neophodnu pomoć u hrani, vodi i sanitetskom materijalu.

Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je na hitni prekid neprijateljstava između Izraela i Libana kako bi se "sprečio dalji gubitak nevinih života i nanošenje dalje patnje", prenele su agencije. Prekid borbi omogućio bi humanitarnim radnicima da dođu do onih kojima su potrebni i "pružio bi diplomatiji šansu da smisli praktičan paket akcija koje bi obezbedile trajno rešenje trenutne krize", rekao je Anan Savetu bezbednosti. Anan je rekao da je tim koji je poslao u zaraćeni region zaključio da bi "u ovom trenutku bilo teško postići" primirje i da je umesto toga potrebno prvo doprineti privremenom prekidu neprijateljstava.

U izraelskom bombardovanju juče je život izgubilo najmanje 50 libanskih civila, što je najveći broj žrtava u jednom danu od početka sukoba. Izraelska avijacija nastavila je seriju napada na libansku infrastrukturu, ali nema preciznih podataka o eventualnim žrtvama. Samo u toku dana bilo je oko 80 napada iz vazduha. Portparol izraelske vojske rekao je da je cilj napada da se spreči dostavljanje oružja Hezbolahu. Ovi napadi, međutim, onemogućavaju i humanitarne organizacije da dostave neophodnu pomoć. Izraelski ministar trgovine ponovio je stav da vojska neće prestati sa napadima sve dok vojnici ne budu oslobođeni i dok Hezbolah ne bude razoružan.

"Naredili smo vojsci da završe akciju, da akcija bude što više fokusirana kako bi oslabila militantne ciljeve, da bude što više usmerena na infrastrukturu koju koriste teroristi. Trudićemo se da bude što manje štete za civilno stanovništvo. Jeste bolno, ima dosta tragedija, i nama je žao zbog toga. Ali, mi ne napadamo nasumice, ne napadamo bolnice, kao što je to uradio Hezbolah u Galileji. Ne napadamo decu na ulicama. Upozoravamo ljude pre nego što napadnemo. Ipak, očigledno da ima tragedija", rekao je izraelski zvaničnik.

Premijer Libana Fuad Siniora rekao je da će od Izraela tražiti odštetu za gubitke nanete libanskoj infrastrukturi. U govoru pred stranim ambasadorima, Siniora je iz humanitarnih razloga apelovao na okončanje neprijateljstava i kritikovao međunarodnu zajednicu, posebno SAD, koje ocenjuju da Izrael deluje u samoodbrani. "Da li međunarodna zajednica to naziva samoodbranom? Da li je to cena koju moramo da platimo zato što težimo izgradnji svojih demokratskih institucija? Zemlja je pocepana na dronjke. Da li je vrednost ljudskog života u Libanu manja nego u drugim zemljama? Može li međunarodna zajednica da stoji po strani dok Izrael sprovodi takvu bezobzirnu odmazdu prema Libanu? Da li ćete dozvoliti da civili, crkve, džamije, sirotišta, medicinske zalihe koje je dostavio Crveni krst, ljudi koji traže skloništa ili napuštaju svoje domove, budu žrtve tog ružnog rata?", rekao je Siniora.


Izvor: B92

Ti Izraelci nemaju u svojim glavama nista osim daska, i to po koja hvali, bas kao i onim Ameriknacima. Bas zbog takvih nadobudnih politicara, svet u zaveru uvaljuje i obican Jeverjski narod. Koja je to sila da sebi da za pravo da zbog dva vojnika maskrira 200 neduznih civilia. Sto mi se cini da je ovo isceniran rat, a ne slucajan.

U svakom slucaju, dajem podrsku muslimanima. Sa muslimanima bi covek na kraj izasao lako, ako te prisile da se poislamis i odbijes, stradas mucenicki,aA ako Ameri ipak na kraju izguraju svoje sa svojim satelitom Izraelom, onda nema nista gore od surovog liberalizma, pakao na zemlji. Muslimani bi mi bar ubili telo, i gotovo, ovi ubijaju i dusu.

 ANAN O UPUĆIVANJU MEĐUNARODNIH SNAGA NA JUG LIBANA

Generalni sekretar UN Kofi Anan izneće na sednici Saveta bezbednosti UN zaključke misije na Bliskom istoku i predstaviti ideju o upućivanju međunarodnih snaga na jug Libana.

Pre sednice on će razgovarati sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs o situaciji na Bliskom istoku u pokušaju pronalaženja izlaza iz sadašnje krize u kojoj su njaveće žrtve nedužni civili.


Izvor: RTS

 ŽESTOKI SUKOBI U LIBANU

Pripadnici Hezbolaha i izraelske vojske sukobili su se žestoko na teritoriji Libana, dok strani državljani nastavljaju da masovno napuštaju Liban.

Devetog dana konflikta, sukoba izmedju Hezbolaha i izraelske vojske bilo je na jugu Libana, uz granicu sa Izraelom.

Prema dosadašnjim podacima izraelske vojske, dvojica pripadnika Hezbolaha su poginula, a trojica izraelskih vojnika ranjena od kojih je jedan zadobio teške povrede.

Hezbolah je saopštio da je raketirao sedište izraelske vojske u Safedu, kao i gradove Tiberijad i Karmijel, na severu Izraela. Dva deteta su sinoć poginula u Nazaretu koji je prvi put gadjan.

Izraelski bombarderi su nastavili sa napadima na istoku Libana gde su ranjena dva civila. Evakuacija Zapadnjaka se nastavlja, a tokom današnjeg dana je otišlo 400 Francuska koji su bili u Tiru, gradu na jugu Libana.

SAD nastavljaju evakuaciju svojih državljana iz luke Dbaje, pored Bejruta, dok je najveći broj Britanaca počeo da se evakuiše iz luke u Bejrutu.

Hiljade ljudi je već napustilo zemlju, brodovima ili vojnim helikopterima.

Anan pozvao na hitan prekid neprijateljstava

Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je na hitni prekid neprijateljstava između Izraela i Libana kako bi se 'sprečio dalji gubitak nevinih života i nanošenje dalje patnje', prenele su agencije. Prekid borbi omogućio bi humanitarnim radnicima da dodju do onih kojima su potrebni i 'pružio bi diplomatiji šansu da smisli praktičan paket akcija koje bi obezbedile trajno rešenje trenutne krize', rekao je Anan Savetu bezbednosti UN.

Anan je rekao da je tim koji je poslao u zaraćeni region zaključio da bi 'u ovom trenutku bilo teško postići' primirje i da je umesto toga potrebno prvo doprineti privremenom prekidu neprijateljstava. Jasno je i da libanska vlada nije znala da će 12. jula gerlici Hezbolaha ući u Izrael i zarobiti dvojicu vojnika, rekao je on i dodao da nije istina da Hezbolah brani interese Palestinaca i Libana.

'Naprotiv, oni drže čitavu naciju za taoce i guše mogućnost postizanja mira na Bliskom istoku', rekao je Anan koji je takodje optužio Izrael za 'prekomernu upotrebu sile'. 'Kakvu god štetu operacije Izraela nanosile vojnim kapacitetima Hezbolaha, one ne utiču na smanjenje podrške Hezbolahu, ali mnogo doprinose slabljenju vlade Libana', rekao je generalni sekretar UN.

On je pozvao da oteti izraelski vojnici budu predati libanskim vlastima i da se na libanskoj granici sa Izraelom proširi postojeća mirovna misija.

Anan je takođe pozvao da se uspostavi 'mehanizam' na osnovu kojeg bi ključne regionalne i međunarodne figure nadgledale implementaciju dogovora koji bude postignut i da se održi međunarodna konferencija o ucrtavanju granice Libana prema Siriji i Izraelu.

EU za prekid vatre i pomoć od 10.000 evra civilnim žrtvama

Evropska unija pozvala je na prekid vatre u južnom Libanu pre rasporedjivanja mirovnih snaga i zatražila da se kao pomoć civilnim žrtvama izraelskog sukoba s Hezbolahom izdvoji 10 miliona evra.

Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Barozo izjavio je da bi novac trebalo dati onima s najhitnijim potrebama, 'kako bi se izrazila solidarnost s civilima koji pate u tom užasnom sukobu', preneo je AP. Mati Vanhanen, premijer Finske koja je novi šestomesečni rotirajući predsedavajući EU, pozvao je izraelsku vojsku i gerilce Hezbolaha da obustave nasilje.

'EU je spremna da pomogne. Jako medjunarodno prisustvo u južnom Libanu, koje će odobriti Savet bezbednosti UN će biti potrebno. Ipak, sve strane u sukobu moraju se prvo obavezati na prekid vatre', rekao je Vanhanen. Finski premijer koji se s Barozom sastao u Poriju, na zapadnoj obali Finske, naglasio je da nasilje mora prestati, kao i raketni napadi, a da se oteti vojnici moraju osloboditi.

Rusija smatra da je Izrael preterao sa silom

Ministrastvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je izraelska ofanziva na Liban daleko prevazišla granice antiterorističkih operacija protiv pokreta Hezbolah, prenose agencije.

'Nezapamćeni broj žrtava i razaranja dovode do zaključka da je akcija koja je proklamovana [za osobodjenje dva izraelska vojnika koje je oteo Hezbolah] otišla daleko iznad granica antiterorističke operacije', saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.


Izvor: RTS

Bom­be za eg­zo­dus
D. SA­VIĆ, 20. jul 2006

JE­RU­SA­LIM, Bej­rut (Be­ta, Tan­jug) - Izra­el­ski bor­be­ni avi­o­ni bom­bar­do­va­li su bun­ker u ju­žnom Bej­ru­tu, za ko­ji se pret­po­sta­vlja da je skro­vi­šte vo­đa mi­li­tant­ne or­ga­ni­za­ci­je He­zbo­lah, uklju­ču­ju­ći i nje­nog li­de­ra še­i­ka Ha­sa­na Na­sra­la­ha, sa­op­šti­li su voj­ni iz­vo­ri.
Izra­el­ski avi­o­ni ba­ci­li su 23 to­ne eks­plo­zi­va na bun­ker u če­tvr­ti Burž Al-Ba­ra­žneh. Me­đu­tim, He­zbo­lah je sa­op­štio da ni­ko od nje­nih li­de­ra ni­je stra­dao u naj­no­vi­jem na­pa­du.
Izra­el­ska avi­ja­ci­ja iz­vr­ši­la je u no­ći iz­me­đu sre­de i če­tvrt­ka se­ri­ju na­pa­da na če­ti­ri mo­sta na se­ve­ru i is­to­ku Li­ba­na, u bli­zi­ni Si­ri­je.
Port­pa­rol izra­el­ske voj­ske je re­kao da je ju­če ga­đa­no i 12 pu­te­va ko­ji po­ve­zu­ju Si­ri­ju sa Li­ba­nom ka­ko bi se spre­či­lo do­sta­vlja­nje oruž­ja He­zbo­la­hu.
Dva izra­el­ska voj­ni­ka ra­nje­na su u dva ju­če­ra­šnja su­ko­ba sa ge­ril­ci­ma He­zbo­la­ha uz li­ban­sko-izra­el­sku gra­ni­cu.
Na hi­lja­de stra­na­ca ubr­za­no se eva­ku­i­še iz Li­ba­na - bro­do­vi­ma do Ki­pra, a kop­nom do Da­ma­ska i Ama­na, oda­kle ih avi­o­ni­ma pre­vo­ze do nji­ho­vih dr­ža­va. Bez­ma­lo mi­li­on Li­ba­na­ca slo­vi kao ra­se­lje­no pred rat­nim dej­stvi­ma, za ko­ja mno­gi stra­hu­ju da će se pro­ši­ri­ti.
- Za pre­sta­nak izra­el­sko-li­ban­skog su­ko­ba neo­p­ho­dan je hi­tan pre­kid va­tre, po­vra­tak ote­tih ta­la­ca i čla­no­va vla­de i par­la­men­ta pa­le­stin­ske ad­mi­ni­stra­ci­je - iz­ja­vio je ju­če mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je Ser­gej La­vr­ov dnev­ni­ku "Ko­mer­sant". Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, utvr­đi­va­nje kri­vi­ce i osu­da ne vo­de do re­zul­ta­ta, već sa­mo po­di­žu stra­sti. La­vrov je re­kao da na He­zbo­lah mo­gu da iz­vr­še pri­ti­sak arap­ske ze­mlje, uklju­ču­ju­ći Si­ri­ju i Iran.
Li­ban i pa­le­stin­ske te­ri­to­ri­je na­la­ze se na gra­ni­ci pot­pu­ne hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe, a broj žr­ta­va i obim ra­za­ra­nja po­ka­zu­ju da pro­kla­mo­va­ne ak­ci­je usme­re­ne na oslo­ba­đa­nje ote­tih izra­el­skih voj­ni­ka pre­va­zi­la­ze an­ti­te­ro­ri­stič­ku ope­ra­ci­ju, sa­op­šti­lo je ju­če ru­sko Mi­ni­star­stvo ino­stra­nih po­slo­va.
Evrop­ska uni­ja je po­zva­la na pre­kid va­tre u ju­žnom Li­ba­nu pre ras­po­re­đi­va­nja mi­rov­nih sna­ga i za­tra­ži­la da se kao po­moć ci­vil­nim žr­tva­ma izra­el­skog su­ko­ba s He­zbo­la­hom iz­dvo­ji 10 mi­li­o­na evra.
A ZLO­ČIN?
LON­DON­SKI In­di­pen­dent je ju­če na na­slov­noj stra­ni, uz fo­to­gra­fi­je de­ce ra­nje­ne u izra­el­skom bom­bar­do­va­nju, po­sta­vi­lo pi­ta­nje ka­da će­mo po­če­ti da ko­ri­sti­mo iz­raz "rat­ni zlo­čin" i ko­li­ko de­ce mo­ra da bu­de za­tr­pa­no u ru­še­vi­na­ma da bi­smo od­ba­ci­li, ka­ko na­vo­di, ob­sce­nu fra­zu "ko­la­te­ral­na šte­ta" i po­če­li da go­vo­ri­mo o su­đe­nji­ma za zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti?


AME­RI­KA NA TRI FRON­TA
(Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON)
SJE­DI­NjE­NE Ame­rič­ke Dr­ža­ve pa­ra­lel­no ra­de na tri "fron­ta" u ve­zi sa bli­sko­i­stoč­nom kri­zom - na di­plo­ma­ti­ji, eva­ku­a­ci­ji ame­rič­kih gra­đa­na iz Li­ba­na i po­ve­ća­nju "bud­no­sti" zbog po­ten­ci­jal­nih te­ro­ri­stič­kih pret­nji od He­zbo­la­ha na tlu SAD.
I da­lje is­ti­ču­ći pra­vo Izra­e­la na sa­mo­od­bra­nu, Va­šing­ton se za­la­že za "smi­sle­nu" ob­u­sta­vu voj­nih dej­sta­va. Port­pa­rol Be­le ku­će To­ni Snou je re­kao da se ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja su­prot­sta­vlja po­vrat­ku na si­tu­a­ci­ju od pre iz­bi­ja­nja na­si­lja, re­kav­ši da je "ne­pri­hva­tlji­vo" ono re­še­nje ko­je osta­vlja te­ro­ri­stič­ku in­fra­struk­tu­ru ne­tak­nu­tom.
Dok se bor­be na Bli­skom is­to­ku na­sta­vlja­ju, SAD ubr­za­no iz­vla­če svo­je gra­đa­ne iz opa­sne zo­ne. Ame­rič­ki zva­nič­ni­ci tvr­de da SAD ima­ju ka­pa­ci­te­te za eva­ku­a­ci­ju do šest hi­lja­da lju­di do pet­ka. De­vet voj­nih bro­do­va, no­sač he­li­kop­te­ra i hi­lja­de ma­ri­na­ca su uklju­če­ni u ovu ope­ra­ci­ju to­kom ko­je se oče­ku­je eva­ku­a­ci­ja oko osam hi­lja­da lju­di iz Li­ba­na. Gru­pa od 40 ma­ri­na­ca ju­če se već is­kr­ca­la u Bej­ru­tu.
Ni Ame­ri­kan­ci na tlu SAD ni­su mir­ni. Tvr­de­ći da "ne­ma tre­nut­no spe­ci­fič­nih i ve­ro­do­stoj­nih oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka o na­pa­du He­zbo­la­ha na SAD" Fe­de­ral­ni is­tra­žni bi­ro (FBI) ipak je po­ja­čao ste­pen pri­prav­no­sti na te­ri­to­ri­ji Sje­di­nje­nih Dr­ža­va u vre­me okr­ša­ja na Bli­skom is­to­ku. FBI spro­vo­di, ka­ko je sa­op­šte­no, broj­ne is­tra­ge o ak­tiv­no­sti­ma re­gru­to­va­nja, obu­ke i sa­ku­plja­nju fon­do­va za ovu isla­mi­stič­ku gru­pu.
Se­kre­ta­ri­jat za unu­tra­šnju bez­bed­nost i FBI su upo­zo­ri­li dr­žav­nu i lo­kal­nu po­li­ci­ju da bu­du pri­prav­ni za po­ten­ci­jal­no iz­bi­ja­nje na­si­lja, čak i bez spe­ci­fič­nih pret­nji.


Izvor: Novosti

Девети дан сукоба у Либану
УН упозоравају на ратне злочине
Бивша хашка тужитељка Луиз Арбур указала да би Израел могао бити оптужен за кршење међународног хуманитарног права

Од нашег сталног дописника
Каиро, 20. јула – Тешке копнене борбе израелске војске и Хезболаха вођене су други дан заредом на либанској територији, уз жртве на обема странама. Већ девети дан израелски авиони бомбардују територију Либана, изазивајући хуманитарну кризу великих размера. Паралелно теку дипломатски напори за решење кризе. За сада они остају без резултата.

Извештаји говоре о томе да је јучерашњи дан био најкрвавији, са 70 погинулих Либанаца, док је број жртава у Израелу од ракета Хезболаха достигао 30. Либански премијер Фуад Сениора обраћа се јавности на рубу очајања. Навео је да има 300 мртвих у Либану од почетка израелске офанзиве и да је његова земља на путу да буде раскомадана. Израелци, пак, понављају: напад је предузет као одговор на киднаповање двојице и убијање осморице израелских војника од стране милитантне либанске организације Хезболах, и не води се против либанског народа.

Апел либанског премијера

На хиљаде странаца бежи из Либана главом без обзира у до сада највећој операцији евакуације цивила од Другог светског рата. Истовремено хуманитарне агенције упозоравају на катастрофу која прети за око пола милиона расељених лица.

Велики број цивилних жртава и огромна разарања у Либану изазвала су оштру критику високог комесара УН за људска права Луиз Арбур. „Међународно право захтева одговорност”, рекла је Арбур и подвукла да размере убистава цивила „могу да доведу до кривичне одговорности умешаних, посебно оних на високим положајима и оних са командном одговорношћу”.

Сениора је послао апел међународној заједници за прекид ватре, подвлачећи да је његова земља „претворена у гомилу рушевина”. Он је рекао да ће тражити ратну одштету од Израела, због „варварског уништавања и огромних губитака”.

Сениора, чија слаба влада није била у стању да испуни релевантну резолуцију УН из 2004. године и разоружа Хезболах, данас је у интервјуу за италијански лист „Коријере дела сера” рекао да је „Хезболах створио државу у држави”. Затражио је помоћ  света у постизању неодложног примирја, а потом и у разоружавању наведених милитантиста.

У међувремену се наставља притисак на Израел и на најважнијег савезника јеврејске државе, САД, да дође до престанка ватре. Ескалација насиља продубила је, како се извештава, раскол између Вашингтона и ЕУ.

Европски комесар за спољне послове Хавијер Солана је данас приликом сусрета на каирском аеродрому обавестио египатског председника Хоснија Мубарака о резултатима разговора које је претходно водио са либанским и израелским званичницима. У јучерашњем сусрету са израелском министарком спољних послова Ципи Ливни, Солана је рекао да се уверио у патње либанских цивила и да не разуме „где је ту веза са борбом против Хезболаха”. По њему, као и по многима (посебно у Европи), на делу је „прекомерна употреба силе”.

Ципи Ливни је спремно узвратила да је војни одговор у складу са претњом коју Хезболах представља за читав регион.

Помоћ Европске уније

Европска унија покушава да одржи равнотежу са свима у овом региону. На пример, док се са једне стране дистанцира од легално изабране палестинске владе хамасоваца, који не признају државу Израел, с друге стране Брисел јесте највећи донатор палестинског народа.

ЕУ је и овога пута одвојила 10 милиона евра за помоћ цивилним жртвама у Либану. Председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо истакао је да је новац намењен онима којима је највише потребан. „Желимо да покажемо нашу солидарност са онима који највише пате у овом ужасном сукобу”, подвукао је Барозо.

Солана из Каира наставља за Њујорк где би требало да се још у току сутрашњег дана састане са америчким државним секретаром Кондолизом Рајс и генералним секретаром УН Кофијем Ананом, у покушају да се пронађе решење за либанску кризу.

Постоје наговештаји да би Кондолиза Рајс могла да допутује у регион Блиског истока још овог викенда, иако датум није званично потврђен. Портпарол Стејт департмента Шон Мекормик је запазио да је тајминг најбитнији како би се постигао „трајни прекид ватре”.

Добри познаваоци овдашњих прилика виде ствари другачије. Они упозоравају да, уколико се не буде реаговало брзо, много тога може бити стављено на коцку: безбедност Израела, опстанак мултиконфесионалног Либана као нације, будућа улога Хезболаха и Хамаса, па чак и способност САД да функционишу као велика сила на Блиском истоку.

--------------------------------------------------------------------------

Хезболах – држава у држави

РИМ – Хезболах представља „државу у држави” у Либану и тај покрет се мора разоружати, изјавио је либански премијер Фуад Сениора у интервјуу миланском дневнику „Коријере дела сера”.

Сениора је рекао да шиитска милиција ради за Сирију и Иран и да се може разоружати искључиво уз помоћ међународне заједнице и то када се постигне прекид ватре. „Није тајна да Хезболах одговара политичким програмима Техерана и Дамаска”, рекао је Сениора за милански лист, затраживши да „свет помогне Либану да разоружа Хезболах „с обзиром на то да је Либан исувише слаб да би нападао упоришта Хезболаха на југу земље”. „Најважније је сада да се врати пуни либански суверенитет на југу, да се разоружају све наоружане милиције”, нагласио је либански премијер. „Сиријци су у нашој кући, а ми смо исувише слаби да бисмо се бранили”, оценио је Сениора.

Он је додао да су „ужасне успомене на грађански рат исувише присутне, тако да нико више није спреман да се лати оружја”.

Либански премијер је истакао да је важно да Израел „делегитимизује” либанске паравојне снаге тако што ће ослободити либанске затворенике и повући се са фарми Шеба – спорне територије коју Либан жели да присвоји, а Хезболах користи као изговор за нападе на израелске снаге, пренео је АП. (Танјуг)


Izvor: Politika / Леа Васиљевић

Лидеру Хезболаха расте популарност
Вођа арапског света
И шиити и сунити виде шеика Хасана Насралу као јединог који је у стању да се супротстави Израелу

„Он је једини коме Арапи још могу да верују”, бележи новинар Асошијетед преса коментаре међу Палестинцима на Западној обали и у Гази, док преко телевизора у месним кафетеријама прате програм Хезболахове ТВ Ал манар, са говорима вође, шеика Хасана Насрале. Његов лик је истакнут на билбордима, а слике и постери продају се на сваком кораку.

Још један историјски круг несреће обрнут је у Либану, a испод рушевина бејрутских здања уздигао се мит о „спаситељу”, челнику Хезболаха (Божје партије), 46-годишњем шеику под чијим је вођством ова шиитска странка, са милитантном одредницом, стекла моћ и утицај у либанској политици, освојила места у мултиконфесионалној скупштини, а постала респектована и у редовима шиитима супротстављених сунита.

Палестинци, који су сунити, хвале Божју партију зашто што „гађа Израел право у срце, за разлику од осталих арапских армија које су оставиле Палестинце да се сами боре”. Према наводима АП-а, последњих шест година многе палестинске милитантне групе добијале су од Хезболаха финансијску помоћ, а напад „Божјих ратника” на израелске снаге и хватање двојице израелских војника – што је непосредно довело до обнове ратних операција – у ратоборним палестинским круговима поздрављени су као добродошло отварање другог фронта за Израел.

Основан почетком осамдесетих година, по иранском радикалном идеолошком рецепту, Хезболах располаже позамашним терористичким билансом бомбашких напада и киднаповања, укључујући удар на америчке маринце у Бејруту (240 погинулих), израелску амбасаду у Буенос Ајресу (29 жртава) или напад на Јеврејски културни центар, такође у Буенос Ајресу (85 мртвих).

На челном месту генералног секретара Божје партије шеик Насрала је 1992. године наследио Абаса ал Мусавија, убијеног у атентату. Са Мусавијем се био упознао још као младић у шиитском семеништу у Наџафу, у Ираку, где је из родног Либана био послат као даровит ђак и посвећени верник.

Пореклом из сиромашне породице бакалина, један од деветоро деце, Хасан је захваљујући личним амбицијама и способностима успео да се широко образује. Према Би-Би-Сију, дипломате га описују као интелигентног, начитаног и политички домишљатог, док велики број Израелаца у њему види само терористу и верског фанатика.

По оцени зналаца, кључне политичке поене шеик је стекао последњих неколико година, од 2000. године, када се након дуготрајног рата ниског интензитета са Хезболахом Израел одлучио на повлачење из јужног Либана, окончавши 18-годишњу окупацију.

Шеику се у заслуге приписује и споразум са Израелом о размени заробљеника, 2004. године, када је Израел ослободио више стотина Палестинаца и припадника Хезболаха.

Хасан Насрала се описује као скроман човек који са супругом Фатимом Јасин живи у сиротињском предграђу Бејрута Бурж ел Баражњију, које је ових дана највише на мети израелских бомби. Од петоро деце, најстарије, сина Мухамеда изгубио је у борбама са израелским снагама 1997. године.
Мада мржњу према Израелу отворено заговара, што је кажу противно учењу Корана, шиек признаје да је прочитао мемоаре и (двојице бивших израелских премијера) Аријела Шарона и Бенјамина Нетанијахуа, следећи гесло да непријатеља треба упознати да би га победио.


Izvor: Politika / Д. Драгић

Izraelci pokušali da ubiju vođu militanata, bacili 23 tone bombi
Hezbolah naoružan do zuba i van kontrole

Deveti dan rata doneo je nova razaranja u Libanu a na meti izraelskih pilota našao se lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah koji je preživeo napad. Izraelska armija je najavila da će pojačati kopnene operacije na jugu Libana. Tokom noći između srede i četvrtka izraelski avioni su u tri navrata izručili ukupno 23 tone bombi na podzemni bunker u kojem se, prema obaveštajnim podacima, nalazio Nasralah sa grupom najuticajnijih zvaničnika Hezbolaha.

U pitanju je južno predgrađe Bejruta Bur al Baradžni gde je sa zemljom sravljena džamija i islamski centar. U saopštenju Hezbolaha navodi se da u napadu nije bilo žrtava:

„Demantujemo da je u poslednjem bombardovanju južnog predgrađa Libana ubijen bilo ko od čelnika Hezbolaha“, navodi se u saopštenju šiitske milicije koje je dostavljeno Rojtersu.

Kako prenosi agencija Rojters, rešenje krize još nije na pomolu uprkos sve većem broju civilnih žrtava, pre svega zbog dijametralno supotnih stavova dve strane. Izrael traži bezuslovno puštanje na slobodu svoja dva vojnika dok je Hezbolah ponudio razmenu zatvorenika. Strane diplomate Nasarlaha opisuju kao veoma inteligentnog i uticajnog političara.

SAD i Izrael tvrde da iza naoružavanja Hezbolaha stoje Iran i Sirija. Istovremeno, Hezbolah je umešan u više samoubilačkih napada u Izraelu:

„Obaveza svakoga ko voli slobodu je da pomaže Palestincima i šalje oružje za borbu protiv okupacije“, rekao je Nasarlah. Hezbolah, što na arapskom znači „Božja partija“ osnovan je još 1982. kao šiitska milicija koja se bori protiv izraelske okupacije Libana. Od osnivanja do danas Hezbolah je prešao dug put od militantne organizacije do najuticajnije grupacije u Libanu čije političko krilo ima 23 od 128 mesta u libanskom parlamentu i član je manjinske koalicione vlade.


Poput Hamasa kod Palestinaca, Hezbolah je zadobio poverenje među običnim Libancima, pre svega zahvaljujući humaniternom radu, osnivanjem bolnica, škola i ulaganjem u infrastrukturu a pod svojom kontrolom drži jednu TV i radio-stanicu. Među najvećim napadima za koje se veruje da su ih izveli pripadnici Hezbolaha, a koje nikada nije priznao, nalaze se napad na ambasadu SAD u Bejrutu kada je poginulo 63 osobe (17 Amerikanaca) i napad na američku bazu kada je poginuo 241 marinac.

Kao i Iran, Hezbolah podržava uništenje države Izrael.

Juče su izraelski avioni bombardovali i uporišta Hezbolaha u istočnim gradovima Balbeku, Hermelu i oblast Bir al Abed. Istovremeno, nastavljena je evakuacija desetina hiljada stranaca iz Libana, zbog čega je izvršen pritisak na Izrael da ne bombarduje pomorske i kopnene puteve koji vode ka Kipru, Turskoj i Grčkoj, odnosno Siriji.

Tokom devet dana bombardovanja poginulo je više od 300 osoba, uglavnom civila, dok je više od 500.000 stanovnika Libana raseljeno. Na drugoj strani, ukupno 29 osoba je poginulo prilikom bombardovanja ciljeva u Izraelu koja vrše pripadnici Hezbolaha.

Stanovnici Bejruta se plaše da će nakon evakuacije stranaca bombardovanje biti intenzivirano:

„Imam veoma loš osećaj u vezi sa odlaskom stranaca. Bombardovanje će se pojačati jer niko ne mari za živote Arapa“, kaže 37-godišnji Zijad Najef.
Američki marinci ponovo u Libanu

Američki marinci iskrcali su se juče u Liban prvi put od 1984. godine kada su napustili ovu zemlju, svega nekoliko meseci posle samoubilačkog napada u kojem je poginuo 241 pripadnik armije SAD. Oko 40 marinaca iskrcalo se na plažu severno od Bejruta u regiji koju naseljavaju hrišćani i oni će učestvovati u evakuaciji američkih državljana iz Libana na Kipar.
Biće suđenja za ratne zločine

Visoki komesar UN za ljudska prava Luiz Arbur izjavila je da broj žrtava u Libanu, Izraelu i na palestinskim teritorijama može da znači da su počinjeni ratni zločini. „Naročito od strane onih na komandnim mestima. Neprihvatljiv je ovako veliki broj žrtava među civilima“, rekla je Arburova, bez navođenja na koju stranu je mislila.



Izvor: Blic \ A. Petrović

LIBANSKA DRAMA - RATNI ZLOČIN
U jučerašnjim vazdušnim napadima izraelskih snaga poginulo 58 ljudi. Već pola miliona raseljenih. Posle Rusa, Bejrut napuštaju i Nemci

BEJRUT - U jučerašnjim vazdušnim napadima izraelskih snaga na Liban poginulo je 57 civila i jedan pripadnik Hezbolaha, što je najveći broj žrtava od početka izbijanja izraelsko-libanskog sukoba pre osam dana. Najmanje 17 Libanaca, među kojima nekoliko dece, poginulo je, dok je 30 ranjeno u vazdušnom napadu izraelskih snaga na selo Šrifu, na jugu zemlje.

Blizu 40 civila je poginulo u vazdušnim napadima izraelske vojske na jugu i istoku Libana, saopštile su snage bezbednosti, a Hezbolah je potvrdio da je poginuo jedan njihov pripadnik. U raketnom napadu Hezbolaha na izraelski grad Nazaret, na severu zemlje, poginulo je dvoje dece.

"Već sada ima oko pola miliona raseljenih. Situacija je izuzetno teška", upozorio je predstavnik Unicefa u Libanu Roberto Laurenti, upozoravajući da se zalihe hrane i lekova u toj zemlji smanjuju "suviše brzo". Nemačka je spremna da danas i sutra iz Bejruta evakuiše oko 3.000 svojih državljana, što je najveća akcija spasavanja nemačkih građana iz neke strane zemlje posle Drugog svetskog rata.

Visoki komesar UN za ljudska prava Luiz Arbur izjavila je juče da ubistva civila u Libanu, Izraelu i palestinskim teritorijama mogu da imaju karakter i ratnih zločina, jer "razmera ubistava i njihova predvidivost, mogu da znače ličnu krivičnu odgovornost onih koji su u to uključeni, posebno onih na komandnim pozicijama". Libanski premijer Fuad Seniora izjavio je juče da je za sedam dana izraelskog napada na Liban 300 ljudi ubijeno, 1.000 ranjeno, a pola miliona raseljeno.
      

Uništite Hezbolah

SAD su Izraelu dale nedelju dana da Hezbolahu nanesu maksimalnu moguću štetu pre nego što stignu ozbiljni međunarodni pozivi za prekid vatre, piše engleski Gardijan. Bušova administracija, uz podršku britanske, isprečila se na putu Savetu bezbednosti UN, koji je zatražio hitan prekid vatre.


Izvor: Kurir