Is­tre­blje­njem do mi­ra
E. V. N., 21. jul 2006

KA­DA će i ko­jim epi­lo­gom bi­ti okon­čan, pre de­se­tak da­na za­po­če­ti, rat iz­me­đu - ka­ko za­pad­ni iz­ve­šta­či naj­če­šće ka­žu -li­ban­skog Da­vi­da i izra­el­skog Go­li­ja­ta?
Ako je tač­no ono što tvr­di zva­nič­ni Tel Aviv, on­da za ne­de­lju da­na, naj­ka­sni­je, dve. Jer, to­li­ko vre­me­na tre­ba izra­el­skoj voj­sci da ostva­ri svoj rat­ni cilj - da uni­šti ili do be­zna­čaj­no­sti de­set­ku­je He­zbo­lah.
Ta­kvom is­ho­du u pri­log ide i či­nje­ni­ca da je Izra­el za to do­bio po­dr­šku ne sa­mo Ame­ri­ke, ko­ja je je­di­na u sta­nju da, mi­mo vo­lje za­ra­će­nih, za­u­sta­vi taj rat.
Uosta­lom, naj­moć­ni­ji dr­žav­ni­ci sve­ta, na ne­dav­nom su­sre­tu G8 u Sankt Pe­ter­bur­gu, svu kri­vi­cu za su­kob pri­pi­sa­li su He­zbo­la­hu i Ha­ma­su i nji­ho­vim po­ma­ga­či­ma u Ira­nu i Si­ri­ji, što je bri­tan­ski "Dej­li te­le­graf" ova­ko pro­ko­men­ta­ri­sao:
- To je je­dan od naj­pro-izra­el­ski­jih me­đu­na­rod­nih sta­vo­va u naj­ma­nje de­set po­sled­njih go­di­na.
Za sve ko­ji ga di­rekt­no ili po­sred­no po­dr­ža­va­ju, da­kle, i go­to­vo sve zna­čaj­ne i uti­caj­ne za­pad­ne me­di­je, Izra­el u Li­ba­nu vo­di "rat pro­tiv te­ro­ri­zma", pa su otud ne­u­o­bi­ča­je­no bla­ge i one ret­ke kri­ti­ke zbog ve­li­kog stra­da­nja ci­vi­la (do sa­da vi­še od 300) i stra­vič­nog ra­za­ra­nja.
Ako je, opet, tač­no ono što tvr­de vo­đe He­zbo­la­ha, on­da ra­tu još du­go kra­ja ne­će bi­ti. Na­i­me, oni uve­ra­va­ju da ih izra­el­ska voj­ska ni­ka­da ne­će uni­šti­ti i da ih sa­da­šnja ne­vo­lja sa­mo ja­ča. Na če­mu po­či­va ta si­gur­nost?
He­zbo­lah je da­nas "dr­ža­va u dr­ža­vi", jer dr­ži jug Li­ba­na pod svo­jom ap­so­lut­nom ci­vil­nom i voj­nom kon­tro­lom. Ra­ču­na se da je pre po­sled­njeg su­ko­ba imao oko 20.000 lju­di pod oruž­jem!
Li­ban­ska vlast, sve i ka­da bi hte­la, re­al­no ni­je u sta­nju da raz­o­ru­ža He­zbo­lah i sta­vi ga pod svo­ju kon­tro­lu: ta­kav po­ku­šaj bi ne­iz­be­žno iza­zvao tra­gi­čan gra­đan­ski rat.
Glav­ni He­zbo­la­hov sa­ve­znik je pa­le­stin­ski Ha­mas ko­jeg, upr­kos to­me što je do­bio vlast na po­sled­njim iz­bo­ri­ma u pa­le­stin­skim obla­sti­ma, za­pad­ne si­le tre­ti­ra­ju kao te­ro­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju i zbog to­ga - ne­po­želj­nu za part­ne­ra u pre­go­vo­ri­ma.
Ha­mas i He­zbo­lah su ra­di­kal­ni islam­ski po­kre­ti sa istim pro­gram­skim ci­ljem: uni­šte­nje dr­ža­ve Izra­el. Ali, pr­vi je su­nit­ski, a dru­gi ši­it­ski. Pre pet­na­e­stak go­di­na su čak ra­to­va­li me­đu­sob­no zbog te ver­ske raz­li­ke, a sa­da za­jed­no či­ne isti isla­mi­stič­ki front pro­tiv Izra­e­la.
- Izra­el je spre­man da Ga­zu i Li­ban uči­ni "mar­kom smr­ti", ali ne ve­ru­je­mo da je u sta­nju da ura­di ono što je na­u­mio. Arap­skom i islam­skom sve­tu je sa­da do­sta ta­kvog po­na­ša­nja Izra­e­la, na­rod vi­še ni­je str­pljiv kao nje­go­vi li­de­ri i to mo­že iz­ro­di­ti ozbilj­ne po­sle­di­ce. Ako Izra­el ne sta­ne, do­bi­će­mo efe­kat gru­dve sne­ga - ube­đen je Ja­sir Naj­ar, je­dan od Ha­ma­so­vih li­de­ra.
Da iz Si­ri­je i Ira­na po­ma­žu He­zbo­lah, ni­ko ne spo­ri, ali o ka­kvoj i ko­li­koj po­mo­ći je za­i­sta reč - po­ka­za­će tek na­red­ni da­ni i ne­de­lje. Iz­ve­sno je sa­mo da je strah od pro­ši­re­nja su­ko­ba u re­gi­o­nal­ni - sve gla­sni­ji i oprav­da­ni­ji.

BO­GA­TA AME­RIČ­KA PO­MOĆ
PRE­MA zva­nič­nim ame­rič­kim po­da­ci­ma, od 1971. stal­na ame­rič­ka po­moć SAD Izra­e­lu go­di­šnje u pro­se­ku iz­no­si dve mi­li­jar­de do­la­ra, a dve tre­ći­ne od to­ga je voj­na po­dr­ška.
SAD is­po­ru­ču­je bor­be­ne avi­o­ne F-15 i F-14, i bor­be­ne he­li­kop­te­re Apa­če, a sa­da su na pu­tu no­vi avi­o­ni: SAD je sprem­na da is­po­ru­či 102 spe­ci­jal­no iz­gra­đe­na F-16, kr­šte­na u "So­u­fa" (na he­brej­skom - olu­ja). Ne­ko­li­ko ta­kvih avi­o­na je već uče­stvo­va­lo u bom­bar­do­va­nju Li­ba­na.
Sad eko­nom­ski po­ma­že i izra­el­sku taj­nu voj­nu in­du­stri­ju, a Pen­ta­gon je pre ne­ko­li­ko da­na in­for­mi­sao Kon­gres o pla­nu da Izra­e­lu pro­da go­ri­va za 210 mi­li­o­na do­la­ra, kao po­moć iz­ra­le­skoj avi­ja­ci­ji u "us­po­sta­vlja­nju mi­ra i si­gur­no­sti u re­gi­o­nu".
Želj­ko Vu­ko­vić

SU­PROT­STA­VLJE­NI STA­VO­VI AME­RI­KE I UJE­DI­NJE­NIH NA­CI­JA PO­VO­DOM RAZ­RE­ŠE­NJA KRI­ZE NA BLI­SKOM IS­TO­KU

IN­TE­RE­SI PRE PRI­MIR­JA

Ko­fi Anan: "Hit­no za­u­sta­vi­ti ne­pri­ja­telj­stva". Džon Bol­ton: "Ko da­je reč da će se te­ro­ri­stič­ka gru­pa pri­dr­ža­va­ti pre­ki­da va­tre"

Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
GLA­SU Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, ko­je bra­ne pra­vo Izra­e­la na sa­mo­od­bra­nu i ne in­si­sti­ra­ju na br­zom za­u­sta­vlja­nju bor­be­nih dej­sta­va, su­pr­ot­sta­vljen je u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma stav ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Ko­fi­ja Ana­na, ko­ji je zah­te­vao hit­ni pre­sta­nak bor­bi iz­me­đu Izra­e­la i He­zbo­la­ha.
Dok je port­pa­rol Be­le ku­će To­ni Snou u Va­šing­to­nu re­kao da bi SAD vo­le­le da vi­de pre­sta­nak rat­nih dej­sta­va, ali da za sa­da ne vi­de da je He­zbo­laz spre­man da po­lo­ži oruž­je, Ko­fi Anan je u Nju­jor­ku ape­lo­vao da se hit­no za­u­sta­ve ne­pri­ja­telj­stva.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN je op­tu­žio obe stra­ne za na­si­lje i, go­vo­re­ći pred Sa­ve­tom bez­bed­no­sti UN o na­po­ri­ma po­sred­nič­kog ti­ma UN ko­ji bo­ra­vi u re­gi­o­nu, pred­lo­žio re­še­nje pre­ma ko­me bi He­zbo­lah oslo­bo­dio izra­el­ske voj­ni­ke, po­sle če­ga bi bi­le ras­po­re­đe­ne sta­bi­li­za­ci­o­ne tru­pe.
Am­ba­sa­dor SAD pri UN Džon Bol­ton je re­kao da je vre­me da SB UN poč­ne da raz­ma­tra od­go­vor, ali je is­klju­čio pri­mir­je.
- Osnov­no pi­ta­nje - ko da­je reč da će se te­ro­ri­stič­ka gru­pa pri­dr­ža­va­ti pri­mir­ja? Šta je za te­ro­ri­stič­ku gru­pu pre­kid va­tre? - pi­tao je Bol­ton.
Bu­šo­va ad­mi­ni­stra­ci­ja je u vi­še na­vra­ta tvr­di­la da pri­vre­me­no ili "br­zo" pri­mir­je osta­vlja mo­guć­nost He­zbo­la­hu da se pre­stro­ji i po­no­vo na­o­ru­ža, ali isto­vre­me­no upo­zo­ra­va­la sa­ve­znič­ki Izra­el o po­sle­di­ca­ma ak­ci­ja po ci­vi­le.
Buš ima sna­žnu po­dr­šku Kon­gre­sa ko­ji je u re­zo­lu­ci­ji osu­dio izra­el­ske ne­pri­ja­te­lje i re­kao da Si­ri­ja i Iran tre­ba da od­go­va­ra­ju zbog snab­de­va­nja He­zbo­la­ha nov­cem i teh­no­lo­gi­jom upo­tre­blje­nom za na­pad na Izra­el.
Ko­fi Anan je ape­lo­vao na 15 čla­ni­ca SB UN da pre­du­zmu "čvr­stu ak­ci­ju" za po­vra­tak mi­ra i sta­bil­no­sti na Bli­skom is­tok. Anan je osu­dio He­zbo­lah zbog za­po­či­nja­nja su­ko­ba "pro­vo­ka­tiv­nom" ot­mi­com izra­el­skih voj­ni­ka i ra­ke­ti­ra­nja Izra­e­la. Ali, ta­ko­đe je osu­dio i izra­el­ski ma­siv­ni od­go­vor kao "pre­te­ran".
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN je pred­lo­žio odr­ža­va­nje me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je o pri­me­ni re­zo­lu­ci­ja UN ko­je uklju­ču­ju raz­o­ru­ža­nje svih sna­ga u Li­ba­nu, uklju­ču­ju­ći He­zbo­lah, kao i sred­stva za po­moć i re­kon­struk­ci­ju Li­ba­na. Pred­lo­žio je i ras­po­re­đi­va­nje mi­rov­nih sna­ga duž li­ban­sko-izra­el­ske gra­ni­ce ko­je bi po­mo­gle Li­ba­nu da oja­ča ar­mi­ju i ras­po­re­di je ši­rom obla­sti.

TE­RO­RI­ZAM U IME ALA­HA
Li­ban­ski mi­li­tant­ni isla­mi­stič­ki po­kret He­zbo­lah ili "Hezb Al­lah" osno­van je 1982. go­di­ne. Reč je o eks­tre­mi­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji po­ni­kloj da se bo­ri pro­tiv izra­el­ske voj­ske, ko­ja je ta­da oku­pi­ra­la ju­žni Li­ban.
Da­nas, po­kret ima broj­no oru­ža­no kri­lo, ali i dva mi­ni­stra u ko­a­li­ci­o­noj vla­di.
In­spi­ri­san uspe­hom iran­ske re­vo­lu­ci­je, He­zbo­lah (u pre­vo­du "Bo­ži­ja par­ti­ja") od osni­va­nja, u po­li­tič­koj plat­for­mi po­zi­va na uni­šte­nje izra­el­ske dr­ža­ve.
SAD i Izra­el tvr­de da He­zbo­lah do­bi­ja fi­nan­sij­sku i po­li­tič­ku po­dr­šku, ali i na­o­ru­ža­nje i voj­nu obu­ku, od Ira­na i Si­ri­je. Iako pri­zna­ju da po­dr­ža­va­ju He­zbo­lah, u Da­ma­sku ka­te­go­rič­ki de­man­tu­ju da su nje­go­vi glav­ni snab­de­va­či oruž­jem.
Broj­ne arap­ske ze­mlje He­zbo­lah sma­tra­ju le­gi­tim­nim po­kre­tom ot­po­ra, dok Izra­el, SAD i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja - upo­r­no tvr­de da je reč o "te­ro­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji".
Evrop­ska uni­ja iz­be­ga­va da za­u­zme iz­ri­čit stav: ze­mlje čla­ni­ce ne svr­sta­va­ju He­zbo­lah u te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, ali po­dr­ža­va­ju sva­ku ini­ci­ja­ti­vu za pre­kid "te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja" tog po­kre­ta.
Ame­rič­ke vla­sti tvr­de da su pri­pad­ni­ci He­zbo­la­ha, kri­ju­ći se iza na­zi­va ne­po­zna­tih eks­tre­mi­stič­kih po­kre­ta, od 1982. do 1992. kid­na­po­va­li vi­še od 30 gra­đa­na za­pad­nih ze­ma­lja. Op­tu­že­ni su i za bom­bar­do­va­nje ame­rič­ke am­ba­sa­de u Bej­ru­tu 1983. Ta­da su po­gi­nu­le 63 oso­be, kao i da su ume­ša­ni u na­pad na ba­zu SAD u Bej­ru­tu, ok­to­bra 1983. ka­da je ži­vot iz­gu­bio 241 ma­ri­nac.
He­zbo­lah ima ogro­man broj pri­sta­li­ca me­đu ši­it­skim sta­nov­ni­štvom ko­je je naj­broj­ni­je u Li­ba­nu.
Pre­ma oce­ni bri­tan­skog ča­so­pi­sa "Džejns di­fens vi­kli", He­zbo­lah ima sto­ti­nak pro­jek­ti­la ti­pa Zel­sal -1 do­me­ta 150 km - što je do­volj­no da se na me­ti na­đe i izra­el­ski glav­ni grad Tel Aviv.
R. DU­BLJE­VIĆ

HRO­NO­LO­GI­JA
PR­VU voj­nu in­ter­ven­ci­ju na Li­ban Izra­el je iz­veo 1968. go­di­ne. Ta­da su nje­go­vi ko­man­do­si po­di­gli u va­zduh 13 put­nič­kih avi­o­na na aero­dro­mu u Bej­ru­tu, kao od­go­vor na na­pad na izra­el­ski avi­on u Ati­ni, ko­ji su iz­ve­li Pa­le­stin­ci.
De­ce­ni­ju ka­sni­je, Izra­el je upao u ju­žni Li­ban i pro­gla­sio oku­pa­ci­o­nu zo­nu, ali se po­vu­kao po­sle ne­ko­li­ko ne­de­lja.
Go­di­ne 1982. Izra­el po­no­vo na­pa­da Li­ban i oku­pi­ra Bej­rut da bi 1983. Izra­el i Li­ban pot­pi­sa­li mi­rov­ni spo­ra­zum, ko­ji ni­ka­da ni­je ra­ti­fi­ko­van.
Jed­no­ne­delj­nu kop­ne­nu, va­zdu­šnu i po­mor­sku blic ak­ci­ju "Ope­ra­ci­ja od­go­vor­nost", Izra­el je iz­veo 1993. da bi ma­ja 2000. go­di­ne okon­čao 22 go­di­ne du­gu oku­pa­ci­ju ju­žnog Li­ba­na.
Naj­no­vi­ji su­kob po­čeo je 12. ju­la ove go­di­ne.

RAT SE ZA­HUK­TA­VA
KOP­NE­NA OFAN­ZI­VA?
BEJ­RUT (Tan­jug, Be­ta) - Izra­el je na­sta­vio u petak va­zdu­šne na­pa­de na jug Li­ba­na. Na me­ti na­pa­da bi­lo je 40 ci­lje­va u ju­žnom Li­ba­nu uklju­ču­ju­ći usta­no­ve i se­di­šte He­zbo­la­ha. Voj­ska je ga­đa­la i kon­voj od osam vo­zi­la za ko­ji se sum­nja­lo da pre­vo­ze oruž­je za bor­ce He­zbo­la­ha, ra­ket­ne ram­pe i pu­te­ve.
Sve vi­še se spe­ku­li­še da je na po­mo­lu ve­li­ka izra­el­ska kop­ne­na ofan­zi­va.
Li­ban­ska voj­ska sprem­na je da bra­ni ze­mlju od kop­ne­ne in­va­zi­je Izra­e­la, iz­ja­vio je li­ban­ski mi­ni­star od­bra­ne Eli­as al Mur i pre­ci­zi­rao da He­zbo­lah ne mo­že da uče­stvu­je u bor­ba­ma za­jed­no sa li­ban­skom voj­skom, jer "voj­ska ne mo­že da se bo­ri kao po­kret ot­po­ra, ni­ti po­kret ot­po­ra mo­že da se bo­ri kao voj­ska".
Izra­el­ski avi­o­ni su ba­ca­li u petak let­ke u ko­ji­ma se sta­nov­ni­ci li­ban­skog ju­ga upo­zo­ra­va­ju da "od­mah" na­pu­ste to pod­ruč­je.
- U Izra­e­lu je u petak na­sta­vlje­na mo­bi­li­za­ci­ja hi­lja­de voj­nih re­zer­vi­sta ka­ko bi se po­ja­ča­le sna­ge na se­ver­noj gra­ni­ci pre­ma Li­ba­nu.


Izvor: Novosti

OPASNOST ZA CEO SVET
Ako se ne smiri rat Izraela i Libana, Bliski istok, ako ne i ceo svet, biće uvučen u rat, tvrde diplomate l

PARIZ - Nezvanične ocene diplomata su da bi, ako se sukobi Izraela i Libana ne smire, Bliski istok, ako ne i ceo svet, mogao da bude uvučen u veliki rat! Prema ocenama komentatora, u Libanu se opet, kao u proteklim decenijama, posredno sukobljavaju Izrael i Sirija. Najgore je, naravno, za građane Libana: u poslednjih nekoliko godina su baš počeli da osećaju blagodat kakvog-takvog mira posle decenija ratnog stanja u kome je Liban ruiniran u svakom pogledu. Za nekoliko dana sve se opet preokrenulo. Sa zemlje, mora i iz vazduha padaju po Libanu izraelske bombe.
Foto

Bejrut posle izraelskog bombardovanja

Započinjući novu ofanzivu protiv Libana, glavnokomandujući izraelske vojske, general Dan Hauc dao je dve izjave od kojih panika ne hvata samo Libance: prva je da će vratiti vreme u Libanu 20 godina unazad (a to je doba najgorih sukoba i haosa), a druga da su svi ciljevi u Libanu za izraelsku vojsku mogući (nema nikakvih ograničenja). Gotovo bez izuzetka, u medijima koji imaju kontakte u vladama velikih država prenose se nezvanične ocene diplomata da bi Bliski istok, ako ne i mnogo šira oblast, mogli da budu uvučeni u veliki rat.

- Vašington daje totalnu podršku Izraelu, a druge države variraju, pokušavajući manje-više da unesu neku ravnotežu, osuđujući i jednu drugu stranu. Prema tome, prave sloge nema. To su prave opasnosti današnjeg sukoba, upozorava RFI.

Pozadina krize je debakl američke politike u Iraku, zbog koje raste snaga svih ekstremista u regionu, naročito šiita, koji su uzeli vlast u Iraku, i njihove braće po veri u Iranu, Siriji i Libanu. Američka vojska je demoralisana, a diplomatija paralisana. "Američki debakl u Iraku ohrabruje i sve arapske ekstremiste da pređu u akciju, u nadi da će proširiti pobedu izvan Iraka i destabilizovati proameričke vlade u regionu.

Zato može da se desi, iz raznih razloga, da i Izrael i arapski ekstremisti pomisle da im odgovara veliki rat. A posledice takve katastrofe za ceo svet su nesagledive", tvrdi RFI. U Libanu je za nedelju dana rata poginulo više od 300 ljudi, a oko 700.000 ljudi moralo je da pobegne iz svojih domova.
      

Poginula četiri izraelska vojnika

DUBAI - Četiri izraelska vojnika poginula su sinoć u sukobima sa pripadnicima Hezbolaha na jugu Libana, javila je katarska televizija Al Džazira. Hezbolah tvrdi da su u sukobima uništeni jedan izraelski helikopter i jedno blindirano vozilo. Istovremeno, izraelska vojska je saopštila da su dva pripadnika Hezbolaha poginula.

(BETA)
      
   
   
      

Anan optužio Hezbolah, ali i Izrael

UJEDINJENE NACIJE - Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je juče na hitni prekid neprijateljstava između Izraela i Libana kako bi se "sprečio dalji gubitak nevinih života i nanošenje dalje patnje", prenele su agencije. Jasno je i da libanska vlada nije znala da će 12. jula gerilci Hezbolaha ući u Izrael i zarobiti dvojicu vojnika, rekao je Anan Savetu bezbednosti UN i dodao da nije istina da Hezbolah brani interese Palestinaca i Libana. "Naprotiv, oni drže čitavu naciju za taoce i guše mogućnost postizanja mira na Bliskom istoku", rekao je Anan, koji je takođe optužio Izrael za "prekomernu upotrebu sile".
      
   
   
      

Marinci SAD u Bejrutu!

Oko četrdeset marinaca vojske SAD iskrcalo se u četvrtak u zoru na plažu u Bejrutu da bi pomogli u evakuaciji Amerikanaca iz Libana. Marinci su se na obalu iskrcali u zoru iz desantnog čamca s broda za prevoz vojnika "USS Nashville", a njihov zadatak je da pomognu pri evakuaciji američkih državljana iz Libana. Marinci se u Liban vraćaju posle skoro 23 godine, pošto su gerilci Hezbolaha 1983. godine digli u vazduh kasarnu američkih marinaca u Bejrutu, pri čemu je poginulo oko 240 marinaca i drugog osoblja.
      
   
   
      

Premijer Libana: Uništili su nas

Premijer Libana Fuad Siniora iskritikovao je međunarodnu zajednicu, posebno SAD, koje ocenjuju da Izrael deluje u samoodbrani.
- Da li međunarodna zajednica to naziva samoodbranom? Zemlja je pocepana na dronjke. Da li je vrednost ljudskog života u Libanu manja nego u drugim zemljama? Može li međunarodna zajednica da stoji po strani dok Izrael sprovodi takvu bezobzirnu odmazdu prema Libanu? Da li ćete dozvoliti da civili, crkve, džamije, sirotišta, medicinske zalihe koje je dostavio Crveni krst, ljudi koji traže skloništa ili napuštaju svoje domove budu žrtve tog ružnog rata? - rekao je Siniora.


Izvor: Kurir

Gradovi se i dalje ruže
Sirija i Iran mogli bi da zaustave rat

Izraelska armija je intenzivirala kopnene operacije u južnom Libanu, a lokalno stanovništvo je pozvano da odmah napusti zonu, što je siguran znak skore ofanzive velikih razmera. Dok apeli međunarodne zajednice za prekid vatre ostaju bez odgovora, sve je više pogleda usmereno ka Siriji i Iranu koji bi, zbog uticaja na Hezbolah, mogli da odigraju ključnu ulogu u smirivanju situacije. U suprotnom, ratni vihor mogao bi da zahvati i ove zemlje.

Libanski ministar odbrane Elias al Mur izjavio je da će se armija suprotstaviti svakoj invaziji jer je to njena ustavna obaveza, makar to značilo i da će se zajedno sa Hezbolahom boriti protiv Izraela.

Izrael je počeo sa regrutacijom još nekoliko bataljona rezervista koji su pozvani da se odmah jave u jedinice.

Izraelski premijer Ehud Olmert upozorio je da će bezbednosne snage preseći sve veze terorista u Libanu i pojasu Gaze sa Sirijom i Iranom:

„Teroristi u Libanu i Gazi dobijaju direktnu vojnu i finansijsku pomoć od vlada koje podržavaju terorizam. Taj zli put vodi do Damaska i Teherana. Otmica vojnika nije bila slučajna već je isplanirana u Iranu kako bi se pažnja međunarodne zajednice skrenula sa iranskog nuklearnog programa“, rekao je Olmert.

Većina od 12.000 raketa koje poseduje Hezbolah poreklom je iz Irana. Do sada je više od 1.100 projektila palo na severne izraelske gradove. Izraelski general u penziji Jakov Amidror kaže da je posle povlačenja sirijske vojske iz Libana u toj zemlji ostalo oko 1.000 agenata tajne službe:

„Sirija želi da zadrži uticaj u Libanu. Pripadnici Iranske revolucionarne garde bili su zaduženi za obuku gerilaca Hezbolaha koji je tako postao oružje u rukama Teherana. Iranu odgovara nastavak rata jer se tako pažnja međunarodne zajednice skreće sa problema njegovog nuklearnog programa“, kaže Amidror koji je direktor Instituta za savremenu istoriju u Jerusalimu.

Agencija AP je prenela da je tokom desetodnevnog rata u Libanu poginulo 334 osobe, od čega 317 civila, dok je preko 600 ranjeno. Raseljeno je preko milion stanovnika. Uprkos svoj žestini bombardovanja, raketni napadi na Izrael nisu prestali. Dnevno na izraelske gradove padne između 60 i 70 raketa. Juče je deset osoba ranjeno u raketiranju Haife, izraelskog grada koji je najčešće bio na meti. Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasarlah istakao je juče da nikakav međunarodni pritisak neće naterati šiitsku miliciju da oslobodi izraelske vojnike već samo „razmena zarobljenika sa Izraelom“. Iako je veći deo infrastrukture Hezbolaha uništen, ako želi pobedu, izraelska armija mora na terenu da preuzme inicijativu. To bi moglo da potraje što, svakako, ne ide na ruku Tel Avivu:

„Niko ne spori pravo Izraela da se brani, ali bez brzih rezultata podrška vladi će opasti i međunarodna zajednica će pojačati pritisak da se ofanziva obustavi“, rekao je komentator Akiva Eldar za dnevnik „Harec“.

U ratu koji je pokrenut zbog otmice dvojice vojnika do sada je na izraelskoj strani poginulo 16 pripadnika oružanih snaga i 18 civila. Ranjeno je devet vojnika i 344 civila.

Poslednje žrtve zabeležene su juče nedaleko od granice sa Libanom kada su se sudarila dva helikoptera. Tada su poginula četiri vojnika.

Majk Rodžers, član Komiteta za obaveštajni rad u Kongresu SAD, tvrdi da Hezbolah zahvaljujući pomoći iz Sirije i Irana ima na raspolaganju nekoliko stotina miliona dolara. Iran i Sirija su do sada demantovali povezanost sa situacijom u Libanu ali Husein Hafezin, ekspert za Bliski istok, kaže da bi situacija lako mogla da se otme kontroli:

„Ako Hezbolah odluči da gađa Tel Aviv iranskim raketama, Izrael bi mogao da odgovori bombardovanjem ciljeva u Iranu. To bi značilo početak novog rata.“

A. Petrović

Ambasador Sirije u Beogradu Madžid Šadud za „Blic“

Ambasador Sirije u Beogradu Madžid Šadud odbacio je juče optužbe koje sve češće stižu sa zapada o umešanosti njegove zemlje u rat na Bliskom istoku.

- Sirija odbacuje sve optužbe o direktnoj umešanosti u vojne operacije koje se odvijaju u Libanu, ali će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć libanskom bratskom narodu. Takođe, Sirija će uraditi sve što je potrebno kako bi pomoć i drugih zemalja bezbedno stigla u Liban i umanjila patnju njhovog naroda koju je proizvela izraelska agresija - saopštio je gospodin Šadud za „Blic“.

Kako je on objasnio, situacija na Bliskom istoku može se okarakterisati kao maksimalna agresija Izraela na Liban i Gazu.

- Ovo je realizacija unapred pripremljenog plana koji nadmašuje pitanje zarobljenika koji su iskorišćeni kao izgovor za agresiju. Zbog toga Sirija ponovo izražava svoju podršku libanskom i palestinskom bratskom narodu u njihovoj odbrani od izraelske agresije. Smatramo da imaju pravo na legitimnu odbranu i da u borbi za povratak zemlje i svojih prava mogu da iskoriste sva sredstva koja međunarodni zakon dozvoljava - istakao je ambasador Sirije u Beogradu.

On je ponovio da Sirija zahteva od međunarodne zajednice da uradi sve što je obavezna kako bi se zaustavila izraelska agresija na libanski i palestinski narod. Kako je naglasio, to bi otvorilo put diplomatskim naporima za razmenu zarobljenika.

- Međunarodna zajednica mora da primora Izrael da nadoknadi svu štetu koja je nastala u Libanu i na okupiranim palestinskim teritorijama. Treba uložiti trud kako bi se postigao mir u regionu, zasnovan na rezolucijama Međunarodne zajednice vezane za situaciju na Bliskom istoku - zaključio je Madžid Šadud.

A. Ćubela

Izvor: Blic

Не верујем да је оволико разарање потребно,с обзиром на потпуну превласт у ваздуху.Тући артиљеријом стамбене четврти је потпуно непотребно а проглашавање сваког циља легитимним крајње бездушно...Како сам рекао и на почетку-обичан народ са обе стране је тај који ће поднети највеће страдање,али,у овом тренутку,много више трпи либански(ливански).Нису довољне крошње кедара да би га заштитиле од силе која га је притисла,зато би вајна међународна заједница морала бити одлучнија да спречи бесмислено рушење целе земље...

Pa sad i oni su sami trazili djavola jos plus ne posustaju u svojim tripovima koje podrzava bratski Iran!

Има ту доста истине, на крају крајева, либански народ ће највише страдати, и то све због терориста из Хезболаха. Слажем се да Израел удара свом снагом, и да не штеди, али очигледно на Либан нема снаге, а можда и воље да се обрачуна са Хезболахом, који угрожава Израел.

Искрено се надам да ће се овај сукоб ускоро окончати, и да ће коначно бити стављен крај на терор Хезболаха, на радост како Израела, тако и либанског народа, који овде ипак највише страда.

На крају, од непроцењиве важности је да се Либан јавно дистанцира од Ирана и од екстремне политике која се манифестује у инсистирању на уништењу израелске државе.

Ма како да се овај сукоб оконча, он је само мали фрагмент онога што траје већ деценијама, а што ће кулминацију доживети наредних неколико година. Јаз између 2 цивилизације, хришћанске и исламске, са Јеврејима у средини, и првим на удару, је све дубљи. Оно што ми морамо да урадимо је да престанемо да се заваравамо идејама о "умереном исламу"... Наша једина нада су "умерени муслимани"...

Nece ovo brzo da se okonca to sigurno....kako je krenulo dok Izrael ne unisti totalno Liban nema stajanja....mislim koji ce im moj skoro citava vojska na granici 

nema sanse da uniste hezbolah ako ne udju u liban, a ako udju u liban sigurno se nece sve brzo zavrsiti
a i kada dodju medjunarodne trupe u liban ko moze da garantuje da iran nece oformiti novi hezbolah
evo amerika je u iraku koliko vec i neuspevaju da odrze kontrolu sta ako krenu sa samoubicama dok neisteraju
sve sa svoje teritorije? mislim da ce bitio josh mnogo sranja!!!

SAD IZDALE LIBANCE!
Londonska štampa proziva Amerikance, ali i svoju vladu, da su sramotno izdale libansku vladu, puštajući Izrael da nekontrolisano razara ovu državu




DUBAI - Londonski "Indipendent" tvrdi da su Sjedinjene Američke Države, koje su do pre tri meseca odavale priznanje Libanu na borbi za oslobođenje od sirijskog uticaja, sada sramotno izdale taj isti Liban, prenosi Radio BBC u programu na srpskom jeziku.
List na naslovnoj strani pita ko sve podržava trenutni prekid vatre na Bliskom istoku? Odgovor čine dve kolone. U onoj koja se odnosi na pozitivan odgovor su, simbolično predstavljene državnim zastavama, skoro sve članice Ujedinjenih nacija. Drugu kolonu, u čijem uglu stoji NE, ispunjavaju samo zastave SAD, Velike Britanije i Izraela.
Dok se u Libanu pomalja humanitarna katastrofa, piše "Indipendent", Britanija i Amerika se izdvajaju u odbijanju da podrže zahtev Ujedinjenih nacija za okončanje neprijateljstava.
Isti list u uredničkom komentaru ocenjuje da su SAD, koje su do pre tri meseca odavale priznanje Libanu na borbi za oslobođenje od sirijskog uticaja, sada sramotno izdale taj isti Liban.
Da je izraelska vlada zaista ozbiljno mislila da uništi uticaj Hezbolaha, podržala bi i ojačala legitimnu vlast u Libanu. Isto je trebalo da učini i međunarodna zajednica na čelu sa Amerikom. Svet se, umesto toga, povukao, dok izraelska vojska nečovečno postupa prema Libanu i doliva još ulja na uveliko razbuktalu bliskoistočnu vatru, piše "Indipendent".
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da će izraelska ofanziva protiv Libana trajati sve dok njegova "cena ne bude previše visoka". Olmert je to kazao u intervjuu listu "Mariv", ne dajući više objašnjenja. Izraelski list, takođe, ne navodi ni kada je Olmert dao taj intervju. Izrael je nastavio juče sa vazdušnim napadima na jug Libana, prethodno još jednom upozorivši lokalno stanovništvo da napusti svoje domove koji su na meti bombardovanja već deseti dan, javile su agencije.
Izraelska komanda saopštila je da je na meti napada 40 ciljeva u južnom Libanu, uključujući ustanove i sedište Hezbolaha. Vojska je gađala i konvoj od osam vozila za koje se sumnjalo da prevoze oružje za borce Hezbolaha.
Izraelska artiljerija je takođe bombardovala "raketne lansirne rampe" na libansko-izraelskoj granici, kao i puteve koje pripadnici Hezbolaha koriste da bi došli do tih rampi, navodi se u saopštenju vojske.
(Ag.)

Liban ne da zemlju

Libanska vojska spremna je da brani zemlju od kopnene invazije Izraela, izjavio je juče libanski ministar odbrane Elias al Mur u izjavi za televiziju Al Arabija.
- Naša je ustavna dužnost da branimo Liban. To je naša uloga - rekao je Al Mur odgovarajući na pitanje o tome da li će se vojska boriti sa Hezbolahom u odbrani od izraelske invazije.
- Svaki libanski građanin, hrišćanin ili musliman, koji želi da brani svoji zemlju dobrodošao je... Zemlja se može braniti na nekoliko načina: pružajući pomoć vojsci u hrani i vodi, ili psihološkom i političkom podrškom. Jer ovo je rat otvoren na svim frontovima - kazao je ministar odbrane.

Sudar helikoptera

Dva izraelska vojna helikoptera sudarila su se u blizni libanske granice, a nekoliko ljudi je povređeno, prenele su agencije pozivajući se na izraelsku vojsku.
U vojnom saopštenju se navodi da je petoro ljudi povređeno, dok katarska televizija Al Džazira navodi da su u sudaru poginula četiri izraelska vojnika.

"Kaćuše" na Haifu

Sukob između izraelske vojske i proiranskog Hezbolaha u Libanu nije juče pokazao znake smirivanja, već je nagovešteno da će još više biti pojačan zbog obnove raketnih napada gerilaca na Haifu i najave mobilizacije hiljada izraelskih rezervista.
Najmanje 19 ljudi je ranjeno, od kojih jedna osoba teže, u eksploziji pet raketa tipa "kaćuša" koje su posle 24 sata zatišja pale na Haifu, naveli su bolnički izvori u tom lučkom gradu.
Rakete su pogodile još jedan izraelski grad na severu, Roš Pinu, i otvoreno područje kraj Safeda i Kirjat Šmone.

Izvor: Press

"Samo invazija uništava Hezbolah"
Tel Aviv, Vašington -- Hezbolah je oslabljen vazdušnim napadima, ali je za poraz te milicije potrebna kopnena operacija, ocenjuju američki stručnjaci.

"Izrael nema nameru da se vrati na okupaciju Libana velikih razmera kao što je bilo 1982. ili 1978. godine", ocenio je izraelski general Majkl Herzog, koji se nalazi u poseti SAD. Vojni stručnjak u vojnoj školi u Fort Livenvortu u Kanzasu, Džejms Koram izrazio je sumnju da će Izraelci "samo imati misije komandosa i tačna raspoređivanja kopnenih snaga" u Libanu.

"Svako raspoređivanje treba da bude ograničeno vremenom i treba da ima za cilj uništenje infrastruktura Hezbolaha u rejonu od 32 kilometra izvan izraelske granice", rekao je Koram.

Kopnena operacija nije bez opasnosti za Izraelce. Nije im uspeo pokušaj da se uspostavi mir na jugu Libana, zbog čega su 2000. godine povukli svoje snage posle 18 godina žestoke vojne kampanje, što je ostavilo mogućnost Hezbolahu da ojača svoj položaj na tom području.

Izraelska ofanziva u Libanu je počela 12. jula, kada je Hezbolah oteo dva izraelska vojnika na granici.  Do sada u tom sukobu poginulo je više od 340 osoba u Libanu, među kojima više od 300 civila, dok je 1.000 povređeno. Sa izraelske strane stradalo je 33 osoba, od kojih 15 civila.

U poslednjih 24 časa gađano 150 lokacija u Libanu

Izraelsko vazduhoplovstvo gađalo je 150 lokacija u Libanu u poslednjih 24 časa u okviru ofanzive protiv muslimanske radikalne grupe Hezbolah, saopšteno je jutros u Jerusalimu.

Avijacija je najviše gađala skladišta oružja, puteve koji povezuju Liban i Siriju, kao i lokacije odakle Hezbolah bombarduje severni deo Izraela, prenele su svetske agencije.

Izraelska vojska namerava da uputi manje vojne jedinice na jug Libana, ali ne planira da počne masovni vojni napad, izjavio je izvor iz izraelske vojske. "Ne treba očekivati punu invaziju na Liban", rekao je taj izvor, dodajući da je izraelska vojska već na teritoriji Libana i da će trupe nastaviti svoje aktivnosti, jer je to jedini način da se unište bunkeri Hezbolaha.

NYT: Vašington priprema isporuku oružja Izraelu

Administracija američkog predsednika Džordža Buša u žurbi je da isporuči rakete za precizno navođenje Izraelu, koji je zatražio isporuku prošle nedelje kada su počeli vazdušni napadi na Liban, piše danas američki list "Njujork tajms".

Pozivajući se na anonimne američke zvaničnike, list piše da je odluka o isporučivanju oružja doneta ubrzo posle kratke rasprave u Bušovoj administraciji.

"Njujork tajms" navodi da bi to moglo da izazove veliko nezadovoljstvo u arapskim i drugim državama koje smatraju da Vašington pomaže Izraelu kao što to čini Iran prema muslimansko radikalnoj grupi Hezbolah.

Neimenovani američki zvaničnik je rekao listu da je ta municija deo aktuelnog paketa o oružju, odobrenog prošle godine Izraelu, koji može da traži to sprovođenje kad je neophodno.

Drugi vojni zvaničnici su, međutim, rekli da je zahtev za tom isporukom neuobičajen, ocenivši da Izrael planira da gađa mnoge mete u Libanu, piše list ne navodeći količinu isporuke.


Izvor: B92