08.03.2011.

СЗС помоћ за Атанасковиће



Извештај: Јелена Вуканић, Србија  /РАЧУНИ/ /ГАЛЕРИЈА/ /ПИСМО/
У недељу, 27. фебруара, посетили смо породицу Атанасковић из Винче, предграђа Београда. У дрвеној бараци живи мајка Драгица са своје четворо деце: Љепосавом (11), Богданом (12), Слободаном (13) и Гораном (10). Двоје деце је веома болесно; Слободан има астму и имао је два пута потрес мозга, а Љепосава има епилепсију. Две Драгицине кћерке су удате, један син ожењен. Преостало троје деце живе заједно у стану на Канаревом брду, који им држава обезбеђује. Прву акцију смо започели на болечкој пијаци где смо купили храну и основна средства за хигијену. За сада не морамо да бринемо да ће петочлана породица остати гладна.

Драгици и њеној породици је ова помоћ и те како добро дошла јер 10200 динара које би требало да добија од Центра за социјални рад није уопште добила у 2011. години. Од Министарства рада и социјалне политике добија само помоћ у износу од 2000 динара, а последњи пут је добила у јануару за децембар. Жалила се и надлежним органима, али општинска и градска управа пребацују одговорност једна на другу.

Драгица се и сама бори. Иако је срчани болесник и има дијабетес, она чисти по кућама. Не либи се никаквог посла и труди се да има недељно било каква примања да може да прехрани децу. Повремено ради као помоћна радница у кухињи у оближњем ресторану, и то онда када се организују прославе.

Електричне инсталације у бараци су веома лоше, али не могу да се поправе. Рекоше нам да су каблови почели да варниче. Лоше инсталације нису једини, а ни највећи проблем који Атанасковићи имају са бараком. Они имају једну просторију која је преграђена и има мање од 20 м2, и ту живе. Немају купатило, имају пољски тоалет, а купају се поред врата у пластичном кориту. Један од највећих проблема са којим морају да се носе су пацови који, као по пољу, вршљају по бараци. У дотрајалост бараке смо могли да се уверимо и док смо ходали, јер под улеже и шкрипи.



Као и прошлог пута, и сада смо могли да чујемо како сви они спавају на једном кревету. Уверили смо се да се и тај кревет распада јер су федери почели да искачу. Драгица је замолила да, ако неко има кауч, макар и полован, донесе, јер им је све незгодније да спавају.

Шпорет којим су грејали ову просторију је био готово неупотребљив. Рерна је прогорела, а врата од шпорета су спадала. Веш-машина је такође била неупотребљива.

Нов шперет и половну машину смо успели да им обезбедимо при нашој трећој посети овој породици, 6. марта 2011. године. Тада смо однели и обућу деци, јер им је била преко потребна. Атанасковићима помаже и локални парох Драган, као и људи из цркава и манастира из Београда, за које Драгица има само речи хвале. Драган им је обезбедио огрев за ову зиму, јер је та помоћ од државе ове године изостала.

Драгицу и њену породицу су помагали из „Фонда хуманости – Вечерњих новости“. Перед њих, Драгици су долазили и новинари из других листова, али се ретко ко јавио на апел. На жалост, многи и одмажу као што су Драгичине комшије које су је пријављивале Центру за социјални рад кад она оде да ради да би прехранила породицу.



На крају нашег разговора Драгица нам је рекла да не очекује ништа, али да би волела, да ако ништа друго, имају само још једну собу и купатило. Када смо Драгицу упитали да ли би живела негде на селу, рекла је: „Драге воље. Тада не бих морала да се бринем за храну.“ Она је спремна да живи било где, где би могла да обрађује земљу и гаји башту.

Ми ћемо се и даље трудити да помогнемо овој породици и позивамо све људе добре воље да нам се у томе придруже.

23.03.2011.

СЗС поново у Рашкој области

ВИДЕО - СЗС ПОМОЋ У РАШКОЈ ОБЛАСТИ

Извештај: Бојан Илић и Михаило Макањић, Србија  /РАЧУНИ/ /ГАЛЕРИЈА /
У петак, 18.03.2011. двочлана екипа Хуманитарне Организације Срби за Србе запутила се пут Рашке области, како би реализовала прву велику хуманитарну акцију на територији прве српске државе. У склопу акције помогнуто је 5 породица а помоћ се огледала у следећем:
1 торба играчака,
3 торбе гардеробе,
2 веш машине и 2 фрижидера – 81.000 дин.
3 јагњета – 23.000 дин.
материјал за изградњу купатила - 25.000 дин., који ћемо купити у Београду и проследити у Рашку.
Укупно је потрошено 109.020 + 25.000 РСД а целокупну акцију финансирала је Хуманитарна организација Срби за Србе - САД

У Новом Пазару сачекао нас је наш велики пријатељ Протосинђел Герасим , игуман манастира Ђурђеви Ступови, иначе убедљиво најзаслужнија особа за успех наше хуманитарне акције. Са њим смо се запутили у манастир у коме смо иначе добили благослов за акцију и смештај. Приликом акције имали смо сву неопходну помоћ од стране братства и пријатеља ове наше светиње. У манастиру смо се распаковали, припремили све за сутрашњу акцију и разговарали са Оцем Герасимом о ситуацији у којој се налази српски живаљ у овом делу Србије.


Улаз у Манастир Ђурђеви Ступови

У суботу 19.03.2011. после јутарње службе помолили смо се Богу и светом Симеону Мироточивом и кренули у нову акцију: помоћи онима којима је помоћ више него неопходна, а испоставило се да је реч помоћ тотално непозната именица социјално угроженом становништву Рашке области. Превоз нам је обезбедио ко други до Отац Герасим уз помоћ пријатеља манастира из околине Новог Пазара, а од ове акције и пријатеља наше организације. Њихово теренско возило је заиста нешто без чега не бисмо могли да дођемо до породица које смо планирали.


Торбе са играчкама и гардеробом које смо донели

У подне, по невероватно лошем путу, стижемо у село Тушимље, познато по Манастиру Светог Вазнесења Господњег, недалеко од Новог Пазара. У Тушимљу живи породица Јајић, Желимир и Бранка са троје деце Јорданом (21), Момиром (19), Миланком (17) док се најстарија кћерка удала и отишла. Момир понекада надничи са оцем и то су једина примања ове породице, Миланко иде у школу, 5 километара по блату до аутобуса сваки дан, а најстарији, Јордан, има здравствених проблема са јетром и у тренутку посете налазио се у болници. Јајићи имају 7 оваца, козу и кокошке,а животиње не продају већ користе за сопствене потребе. Кућа у којој су Јајићи до скора живели буквално личи на шталу са сламеним кровом, а они надљудским напорима праве нову одмах испод. Покућство им је у лошем стању. Кроз разговор закључили смо да је Јајићима најбоље узети стоку како би узгајањем поправили своју ситуацију, и узели смо им 3 јагњета (2 овце и једног овна).


Кућа породице Јајић


СЗС са породицом Јајић


Јагњићи које је СЗС обезбедила Јајићима

Из Тушимља отишли смо пут Ковачева до породице Полексић. Мајка Горица живи са троје деце Сашом (18), Стефаном (15) и Слађаном (5). Супруг јој се недавно упокојио трагичним случајем а брат јој је погинуо на Косову за време рата, тако да ова породица има јако тешку причу. Бригу о 2 краве, кокошкама и целокупном домаћинству преузима Саша, јако фин и скроман момак коме су у току наше посете очи биле пуне суза. Саша није могао да поверује да је дошао неко из тамо неког Београда да их обиђе и помогне им, јер, како вели, за њих никада нико ништа није учинио. Инсистирали смо да им нешто купимо али су били толико скромни да нису хтели ништа. Довољно им је било што смо их обишли. Међутим ушли смо у кућу, у којој живе као подстанари, видели да им фалe веш машина и фрижидер и то смо им овога пута купили.


Слађан Полексић са играчкама


СЗС и породица Полексић


Кућа породице Полексић


Фрижидер за Полексиће

У месту Љуљац видели смо наше старе знанце, породицу Костовић, помагану већ 2 пута. Драги и Радованка Костовић имају 7 деце: Марину (16), Милоша (15), Весну (12), Радицу (11), Миљана (4), Тању (2) и Ивана (1). Ова породица се материјално доста поправила од наше прве посете и сада имају 3 краве, живину, свиње, обрађују доста земље и солидно живе. Прошлог месеца отказала им је веш машина и ми смо се одлучили да им купимо нову. Породица није имала више никакве захтеве.


Кућа породице Костовић


Део Костовића на окупу


Веш машина за Костовиће

Пут нас поново води у место Ковачево где обилазимо Милошевић Миланка (26), момка са јако тешком животном причом. Од упокојења родитеља, када је имао свега 5 година, остаје да живи сам са болесном баком и свакодневним проблемима. Миланко се сам бори кроз живот радећи све што може да се ради, састављајући једва крај са крајем. Јака воља и упорност нису му дозволили да остави баку и имање и оде пут града и бољег живота, па му је зато Бог подарио добре комшије који му помажу у неретким ситуацијама. Скоро се срушио и стари пољски тоалет па Миланко има и једну муку више. Обећали смо му помоћ у изградњи купатила које ће урадити он са комшијама, јер без икаквог купатила стварно није могућ живот, а са новим купатилом Миланко ће моћи да се ожени и створи породицу, што му од свег срца желимо. Све потребно за једно скромно купатило купићемо у Београду и послаћемо Миланку, а за те потребе издвојили смо суму од 25.000 динара.


Кућа Миланка Милошевића


Бојан Илић, члан СЗС, са Миланком Милошевићем и његовим братанцима

У самом предграђу Новог Пазара, на Дежевском путу, обилазимо последњу породицу у овој акцији,а коју смо обишли једном пре неколико година, породицу Милетић.  Миломир и Миланка са седморо деце: Наташом (21), Надицом (19), Весном (18), Станком (14), Душицом (13), Марком (10) и Мартином (1). Наташа и Станка су удате и Станка има дете, па сви заједно живе у кући коју изнајмљују за 60 евра месечно. Нико нема сталан посао, већ надниче и тешко преживљавају. Свесрдно им помаже и братство Манастира колико је у могућности. На све молбе породице Милетић држава је остала оглушена. Оно што им је тренутно било најпотребније је фрижидер, и то смо им овога пута обезбедили.


Миланка и Мартин Милетић

Ова прва акција у Рашкој области оставила је пуно утисака о тешком животу наше браће и сестара и невероватном немару државе Србије о Србима са овог подручја. Још ако се дода константна међу-етничка напетост која постоји, јасно је да опстанак нашег народа на просторима прве српске државе ни мало није лак.

Ми ћемо наставити да помажемо и даље браћу и сестре са ових простора колико год је то у нашој моћи, чинећи богоугодна дела и пратећи пут Светосавља. Искористићемо ову прилику да се још једном захвалимо Оцу Герасиму, братству Манастира Ђурђеви Ступови, нашем пријатељу Ивану из Новог Пазара и свима онима који су омогућили да ова акција буде успешно спроведена.

Са Вером у Бога
Бојан Илић
Михаило Макањић

05.04.2011.

Нова помоћ за Милиће из Црне Горе



Извештај: ХО Срби за Србе Подгорица, Црна Гора   /РАЧУНИ/ /ПОТВРДА/
Били смо у још једној  посјети породици Милић, са Косова и Метохије која је смјештена у избјегличком насељу на Врелима Рибничким у предграђу Подгорице. Отац, Миладин, вратио се из Брезовика, видно опорављен послије дужег боравка и лијечења од астме. Повод посјете је био, осим уручења помоћи, која је и овог пута била обезбеђена од стране Хуманитарне организације Срби за Србе из Швајцарске и у храни и у новцу, уз разговор о могућем дугорочном рјешењу за ову породицу.

Разговарали смо о евентуалном сељењу у Стару Рашку или Војводину, гдје би им се обезбиједили, кућа и основни услови за почетак самосталног живота.

Ипак, како су више заинтересовани за останак у Црној Гори, одакле су им коријени, наша организација ће радити на томе да им помогне у набавци земљишта, на коме ће изградити кућу уз помоћ УНХЦР-а и фирме у којој је Миладин био запоселен.

Миладин, свјестан да тешко да више може радити теже послове у старој фирми, радо би се прихватио држања живог и стварања макар основног за прехрану породице. Наравно, и дјеца би се укљчила, а свака помоћ је добродошла.

Земља се релатвно повољно може узети у неким селима између Подгорице и Даниловграда, гдје би били близу породици најстарије кћерке, тако да би и са те стране то било добро рјешење.

Организација ће настојати да обезбиједи средства за око 300м2 земљишта уколико могућности буду дозвољавале.

Циљ оваквих акција је да се расељене породице дугорочније збрину и да им се створе услови  да самостално стварају за живот. Рачунамо да добијање свог парчета земље је добар основ за нови почетак, а и добар мотив и подстицај за живот и борбу.

Свјесни смо да повремене једнократне помоћи нису довољне за многочлане породице, и да је управо трајно рјешење у њима самим, у мотивацији за рад, умјесто чекања на милостињу.

06.04.2011.

Породица Ћодо коначно на своме



Када смо прије три године први пут чули за тешку ситуацију самохране мајке и њено троје дјеце, нисмо ни претпоставили да ћемо успјети са малим новчаним улагањем али са пуно личног залагања ријешити њихову незавидну ситуацију. Ранка Ћодо је послије супругове трагичне смрти са своје троје дјеце остала сама у туђој викендици за коју је плаћала кирију. Мала Милица која је нашла оца мртвог је морала редовно ићи код психолога јер су јој трауме од шока почеле отежавати психичко и физичко здравље.

Близанци, Марко и Милош су тада тек кренули у школу. Мајка која је и сама особа са ограниченим способностима врло брзо долази у ситуацију да више не може плаћати кирију и из тог разлога налази смјештај у полусрушеној бараци коју су дјелили са мишевима и пацовима.



Када смо прије три године први пут чули за тешку ситуацију самохране мајке и њено троје дјеце, нисмо ни претпоставили да ћемо успјети са малим новчаним улагањем али са пуно личног залагања ријешити њихову незавидну ситуацију. Ранка Ћодо је послије супругове трагичне смрти са своје троје дјеце остала сама у туђој викендици за коју је плаћала кирију. Мала Милица која је нашла оца мртвог је морала редовно ићи код психолога јер су јој трауме од шока почеле отежавати психичко и физичко здравље.

Близанци, Марко и Милош су тада тек кренули у школу. Мајка која је и сама особа са ограниченим способностима врло брзо долази у ситуацију да више не може плаћати кирију и из тог разлога налази смјештај у полусрушеној бараци коју су дјелили са мишевима и пацовима.



Прва наша помоћ се састојала у томе да анимирамо државне и општинске службе и пронађемо Ћодама адекватан смјештај. Пошто су они имали статус избјеглих и расељених лица а по закону надлежно Министарство је таквим лицима плаћало кирију до 200 КМ требало је само наћи смјештај у близини Дома здравља због горе наведених тадашњих проблема. У сарадњи са Центром за социјални рад налазимо станчић код једног пензионера и на тај начин рјешавамо и његову тешку ситуацију. Организујемо пресељење пороцице и са више акција у разним радним срединама прикупимо новчану и материјалну помоћ (гардеробица, намјештај) која уз редовна примања која Ранка има (пензија, дјечији доплатак) сасвим рјешава тешку ситуацију у којој смо их нашли.



С времена на вријеме смо их обилазили и помагали Ранки савјетима. Помогли смо им и успјели покренути заоставштину иза покојних деде и оца у нади да би дјеца на коју је имање у федерацији прешло могла исто можда продати и тако трајно ријешити своје стамбено питање које је увијек присутно као пријетња јер страх од неке друге полусрушене бараке никад није изчезао из дјечијих глава. Упоредо с'тим смо и даље обилазили општинске службе у потрази за неким новим актом или законом који би им обезбједио трајни дом. Доста обећања а још више разочарења. Стално под притиском да је криза и да се буџети смањују свијесни да се ближи дан да Министарство за избјегла и расељена лица може остати без новца и престати плаћати кирију.



Када ме је господин Тушевљак из Министарства назвао прије пар дана то ми је прво пало на памет међутим он је јављао дивну вијест а то је да су Ћоде добиле стан који је власништво Министарства али на које имају доживотно станарско право које могу изгубити једино ако продају имовину у Федерацију. Када су радост и срећа спласнули отишли смо са Ранком погледати стан. Установили смо да је доста запуштен и да се осим кречења морају и неке поправке обавити. Као и до сада и као код већине у нашој земљи, сваки непредвиђени трошак који се наметне, па и овај који је пун среће, не дозвољава испуњене жеља без туђе помоћи.

И тако још једном уз помоћ господина Драгише Тушевљака се обратимо Начелнику Општине који је Ранки обезбједио из предузећа „Водоводод“ мајсторе за поправак цијеви у стану а од једнократне помоћи од 100 КМ које јој је додјелио купимо неопходни материјал. По његовом налогу Комунално предузеће пошање камион са радницима за пресељење.



У радњи боја и лакова , уз нашу гаранцију, јој дозволе куповину фарбе на почек. На тај начин са врло мало али од свих нас су се поправиле водоводне цијеви, стан се средио и офарбао. Милица и Ранка су све очистиле и орибале. Сељење је протекло у најбољем реду. Дјеца су помагала као и старији брачни пар који су им сада прве комшије. Да бисмо ваљда сви увидјели како у слози и бризи за другог долази на крају и срећа сазнајемо да је Министарство од Нове године ретроактивно смањило уплате кирије са 200 КМ на 100 КМ и да су Ранка и дјеца за длаку избјегли оно чега су се највише плашили - повратка у бараку.



Милица по први пут има своју собу а Милош и Марко не морају више спавати у једном кревету. Собе су лијепе и свијетле. Двособан станчић је више него што су се надали.

За њих је један страшно ружан период прошао. Немају пуно али коначно имају довољно. Бићемо ту за њих за сваки случај међутим они су пребродили кризу и можемо се само надати да ћемо тако све једну по једну НАШУ породицу усрећити.

10.04.2011.

Помоћ у храни за породицу Дањек



Извештај: Александар Ђокић, Србија   /РАЧУНИ/
Представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда организовали су у петак 8. априла и допремили помоћ у храни за седмочлану породицу Дањек из малог војвођанског Равног села у висини од 25.000 дин. након што смо сазнали да ова породица већ дуже време кубури са храном. Пакети су садржали неколико литара уља, уз брашно, шећер, кромпир, лук и остале свакодневне потребштине. Такође, продавница Артемида 1 из Земуна донирала је пакет слаткиша за децу.



Након што смо испоручили помоћ у храни за Дањекове у њиховом дому разговарали смо са оцем Сашом везано за планове са узгајањем домаћих животиња, формирањем пластеника и остале могуће послове које би помогле овој породици да се ослони на сопстевне снаге и осигура колико-толико нормалну будућност за њихову децу. Након тога, са Сашом одлазимо пут Врбаса где смо обезбедили средства за коначно превођење куће и земљишта у њихово власништво за шта смо укупно издвојили 25.000 дин. Уз помоћ и сарадњу са новинарем Политике и ТВ Бачка Петком Копривицом, комплетна процедура биће завршена у току следећих 10 дана.



Ово је само још један мали корак ка трајном обезбеђивању ове напаћене породице како би стекли услове за нормалан живот у скромним условима у којима се налазе. На жалост од бројих посета политичких партија и обећања бројних општинских челника није било велике помоћи овој породици. Овим путем наша организација апелује на све општинске и државне органе да се ангажују и на конкретан начин помогну породици да среди неке од тренутних потребна као нпр. изградња купатила и мокрог човара, изградња штале и урушеног преградног зида и обрада земљишта.



Помоћ за породицу Дањек ће се свакако наставити.

21.04.2011.

Жмирићи добили кров



Извештај: Милош Јовановић, Аустрија /РАЧУНИ/
Након још једне у низу хуманитарних акција на подручју српске Крајине, коју су 23 октобра прошле године спровели чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Аустрије, а приликом које је тада 9-очланој породици Жмирић из села Мирање Горње у општини Бенковац обезбеђен грађевински материјал за изградњу крова у вредности од 725 евра, и даље нам стижу лепе вести од ове породице: само месец дана након наше посете родило се шесто дете, а у међувремену су нам стигле и фотографије завршних радова на крову помоћног објекта који су реализовани уз помоћ донатора из Аустрије, локалног српског привредника и наше организације.


Завршни радови на крову помоћног објекта, Новембар 2010. године

Отац шесторо деце, Душан Жмирић, нам је приликом наше посете објаснио да је приоритет да се уочи зиме обнови срушени кров помоћног објекта како би неколико оваца које поседује пребацио из провизорне штале, коју је држава ускоро требала да сруши у сврху изградње нове куће, у покривени објекат.


Помоћни објекат пре радова

Пошто Душан и његов отац Вукашин сами својим рукама обнављају овај објекат, а део материјала у виду грађе је већ раније био обезбеђен од стране једног српског привредника из тог краја, остало је да се купе "етернит плоче" за покривање крова, које смо приликом наше посете и обезбедили овој породици.


Достављена помоћ: донација наших донатора из Аустрије (425е) и СЗС (300е)

Само неколико дана након наше посете су нам стигле вести да је кров завршен и са великом радошћу користимо прилику и да презентујемо слике завршних радова, које смо ових дана добили, нашим донаторима из Аустрије без којих не би било могуће реализовати овај пројекат и којима се овом приликом у наше и у име породице Жмириће срдачно захваљујемо.


Раније обезбеђен материјал

Треба напоменути да су пре наше посете Душану добри људи из Аустралије обезбедили фрезу за обраду земље, а базен који планира да користи за наводњавање земље је сам ископао. Према његовим речима остаје да купи пумпу за наводњавање и биће у прилици да крене са сопственом производњом која би требала да осамостали породицу у финансијском смислу.

Наше удружење ће у оквиру наредних посета Крајини покушати да додатно помогне ову породици у својој борби за опстанак и позива наше донаторе да наставе да нас подржавају у нашим напорима.

Милош Јовановић
Хуманитарна организација Срби за Србе - Аустрија
szsaustrija@gmail.com

21.04.2011.

Михићима купљена храна за Васкрс


Извештај: Добрина Кусмук, Република Српска /РАЧУНИ/
За Божић, када смо задњи пут купили храну Михићима смо обећали да ћемо их за Васкрс опет посјетити и купити основне намирнице које су потребне Марини да један период буде мирна када је храна за нју и нјену дјецу у питању. Са Марином смо прије неколико дана били у контакту и направили списак најнеопходнијег. По том списку сам обавила куповину и одвезла намирнице до њих. Нажалост затекла сам само Милену и најмањег члана породице, Срђана.

Милена ми је објаснила да су их то јутро звали из Центра за социјални рад гдје је Бранка, директорица, још једном социјално угроженом становништву своје општине, успјела обезбједити пред празнике мале пакетиће хране.



Тако је Марина са остало троје дјеце, Бењамином, Невеном и Николином отишла да подигне и ту помоћ.



Још једном смо у пракси доживјели да наше мало и мало одређених установа може постати много дјеци која немају и тако им уљепшати сваки празник а поготово Васкрс који би свако дијете требало да дочека сретно и сито.



Хвала свим нашим донаторима који су нам омогућили да још једном нахранимо петеро малих Михића.

Испоручена СЗС помоћ на Космету



Велики пријатељи наше организације са Косова и Метохије из НВО Мајка девет Југовића испоручили су у току маја и јуна комплетну хуманитарну помоћ коју смо набавили у последњој великој 10. акцији на простору свете српске земље.

http://www.srbizasrbe.net/index.php?option=com_content&task=view&id=1870&Itemid=73

Поштовани донатори, чланови и пријатељи,
 
Месечни извештај за месец мај можете пронаћи у додатку овог електронског писма или директно
у дигиталном формату на следећем линку:
 
- на српском језику (СЗС ЕВРОПА)
http://issuu.com/srbizasrbe/docs/mesecni_izvestaj_za_maj_2011

- in english language (СЗС САД)
http://issuu.com/charityorganizationsfs/docs/serbs_for_serbs_report_may_2011

Користимо прилику да Вас позовемо на породичну манифестацију WienWirbel
у оквиру које ће наша организација у сарадњи са СКУД "Карађорђе" представити Србију
кроз српски доручак, песме и фолклорне игре.

http://wienwirbel.at/interkulturelles-fruhstuck/

Овом приликом се такође још једном захваљујемо на указаном поверењу и великој подршци коју сте нам указали у протеклом периоду.
   
С поштовањем, 
Хуманитарна Организација "Срби за Србе"

03.05.2011.

Хоћемо да се предамо? Е, нећемо!


/РАЧУНИ//СЛИКЕ//МРЕЖА//ВЕТЕРАНИ//СПОЈИ//РАДОСТИ МОЈА//СПОНА/

У десетој по реду великој акцији ''ЗА ВАСКРС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ'' која је спроведена у суботу 30. априла односно недељу 1. маја, Хуманитарна организација Срби за Србе и Хуманитарна хришћанска заједница "Радости Моја" из Штутгарта удружени и заједничким снагама обезбедили су помоћ за 12 српских породица на Косову и Метохији у висини од скоро 6.000 евра. Као и увек велику захвалност дугујемо нашим пријатељима из НВО ''Мајка девет Југовића'' и Епархије Рашко Призренске. А на светој српској земљи...

НАСТАВАК: http://www.srbizasrbe.net/index.php?option=com_content&task=view&id=1841&Itemid=73