Sve može proći ,osim mjeseci, sve neki listopadi,vodopadi  ....propast prava 

za listopad su nam govorili u osnovnoj školi da je to mjesec kad lišće pada. ustvari on jedini ima normalno ime. zašt vi pišete engleska imena kak se izgovara?

Dragi moji Srbi, Hrvati su ocuvali staroslovenske nazive meseci,a mi smo preuzeli engleske.....
Koji narod ima vise razloga da se srami?


STAROSLOVENSKI KALENDAR

Ruski arheolozi Tihanova i Hvojko su u selu Lepesovski, u Volinskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini, pronašli staro slovensko svetilište, u čijem su oltaru sačuvane dve glinene posude II-IV veka na kojima je utisnut slovenski kalendar toga vremena.
Pronađeni kalendari su imali svojevrsne „crte i reze“, čineći zagonetnu složenu ornamentiku znakova i crteža. Ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrović Ribakov ih je nedvosmisleno odgonetnuo. Na kalendaru u Lepesovki je godina podeljena na dvanaest radela, sa uočljivim simbolima vatre i sunca, na osnovu čega se zaključuje da su drevni Sloveni imali solarni kalendar, sa jasnom razdeobom na godišnja doba i naznakama solsticija, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pogodnostima (oranje, setva, žetva, lov, gajenje bilja), uz tačno naznačenje datuma „paganskih“ praznika.

Znači, Stari Sloveni su imali utvrđen i ispisan kalendar. I to još u II veku. S obzirom na to da je nastajanje i usklađivanje kalendara vrlo složen i spor proces, mirne duše se, na osnovu nalaza u Ukrajini, može reći da su naši drevni preci imali razvijena kalendarska znanja pre više od dve hiljade godina.

O razvijenosti sopstvenog kalendara svedoče nazivi meseci koji kod slovenskih naroda odslikavaju prirodne tokove i promene; atmosferske i klimatske pojave, privrednu delatnost, običajne radnje itd:

LJUTI – vreme opakih mećava i ljutih mrazeva;
VELJAČA – vreme velike hladnoće i smetova;
MEŽNIK – vreme razmeđivanja zime i proleća;
BOKOGREJ – vreme kada se sa sunčane strane, s boka, počinje osećati toplota;
SUHI – vreme u kome su mraz i vetar stvrdnuli i osušili sve;
PROTALJNIK – vreme kada se na tlu ukazuju prokopnine;
LETNIK – vreme prolećnog otopljavanja;
ŽARKI – vreme žega i pripeke;
GRUDEN – vreme stvrdnjavanja zemlje i stvaranja grumenja, gruda po njivama i putevima;
GRJAZNIK – vreme blata i kaljuga usled padavina;
STUDEN – vreme hladne i zimomorne pozne jeseni;
SNEŽANJ – vreme snega i smetova;
PROSINAC – kada lepo vreme prosenjuje, prosijava, kada se već lepi dani pojavljuju i najpre mestimično, posle jesenskih magli i zimske tmurne oblačnosti, ukazuje se nebeska vedrina;
BEREZEN, SAKAVIK – vreme kada breze i drveće, s početkom proleća i otopljavanjem, počinju da luče sokove;
BILJAR, TRAVENJ, CVETANJ, KVITANJ, SVIBANJ, LAŽITRAVA – vreme bujnog rasta i cvetanja trava i grmlja;
LIPENJ – dani miomirisnog svetanja lipe;
TREŠNJAR, ČEREŠNJAR – vreme dospevanja prvih voćnih plodova;
CRVENIK, RUJEN – preodevanje šume u zlatastu i rumenu jesen;
VERESENJ – vreme upadljivosti vreska, niske drvenaste biljke malih listova i ljubičastog cveta, večno zelene šibljike, rasprostranjene u Polesju i brdskim predelima;
ŽOVTENJ, LISTOPAD, ŠUMOPAD – vreme kada lišće žuti, opada i gora ogoljuje; DERIKOŽA – vreme uništavanja stoke zbog nedostatka ishrane na kraju zime;
IZOK – vreme pojavljivanja insekata i oglašavanja cvrčaka;
ČERVENJ – vreme crva, gusenica i larvi pčela;
ZAREV – vreme revanja ili rike jelena;
SEČENJ – vreme najpogodnije da se drveće seče, jer tada ne luči sokove, da se zemlja privede za useve, što govori i naziv;
BEREZOZOL – vreme seče, krčenja breza i pretvaranje njihovih panjeva i korenja u pepeo (paljevinska zemljoradnja);
SERPENJ, ŽNJIVEN, ŽETVAR – vreme žetve;
GUMNIK, KOLOVOZ – vreme kada se letina odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu; GROZDOBER – vreme berbe vinograda;
VERESENJ, KASTRIČNIK, POZDERNIK – vreme mlaćenja konoplje i lana i izvlačenje vlakana za pređu (vresat: mlatiti, kostrika: konoplja, pozder: usitnjena drvenasta stabljika konoplje);
KOLEDAR – vreme kretanja obrednih povorki u susret novom letu;
KOLOŽEG – vreme paljenja vatri za pojačanje snage zimskog sunca;
SVADBENIK – vreme svadbovanja.

(Izvor podataka: Almanah za 2002.)

svaka čast na trudu

Nijedan. Baš nikakav razlog ja ne vidim da se neko stidi ili srami. A ti?

jeste, toliko su sloveni bili mashtoviti

evo primer u poljskom koji je isto slovenski jezik

styczeń 
luty
marzec    
kwiecień
maj
czerwiec       
lipiec    
sierpień
wrzesień    
październik
listopad
grudzień


y se chita kao nemo e (u engleskom a), cz kao ч,  rz kao ж, w kao v, ń kao nj, ż kao ж, ostalo kako pishe

uporedite sa onim shto je pisao @savest_22

sta znaci:

 

dalmatinski


piturajes
maskarajes
obadajes

Nisam Dalmoš, al sam bar geografski bliže pa mi se čini da neću fulat:

pituraješ se - farbaš, bojaš (pitura se kosa, recimo)
maskaraješ se - šminkaš se
ne obadaješ me - "ne zarezuješ me, ne primjećuješ me", - ili, da budem točniji, i malo vulgarniji - "ne j**beš me ni za suvu šljivu" 

sluša se Daleka Obala, a? 

meni je dosta rodbine dalmatinci, s korčule, i ja ih ne razumijem 50% onog šta kažu.