Avalski toranj na nogama
Novac nije sporan. Obezbedili smo pet miliona evra ove godine i nastavićemo da finansiramo izgradnju i sledeće godine. Izvođač dobro obavlja svoj posao, kazao Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, prilikom obilaska gradilišta


Polako ali sigurno toranj raste ka visini od 203 metra

Avalski toranj, jedan od simbola Beograda koji je srušen u bombardovanju NATO aprila 1999. godine, polako, ali sigurno raste ka visini od 203 metra. Bez obzira na to što su nepovoljni vremenski uslovi uzrokovali kašnjenja poslova na spajanju „nogu” tornja, nadležni iz građevinske firme „Ratko Mitrović – Dedinje”, izvođača radova, tvrde da će to nadoknaditi i objekat završiti do oktobra 2008. godine.  – Magla, vetar i sneg nisu nam dozvolili da do kraja ovog meseca završimo spajanje „nogu” tornja kako smo planirali. Ovo su najzahtevniji i najkomplikovaniji radovi. Planiramo da za 20 dana spojimo „noge” i pređemo na izgradnju „stabla” tornja. Zadovoljni smo, jer se radi kvalitetno i u skladu sa predviđenom dinamikom – rekao je Goran Milovanović, tehnički direktor „Ratka Mitrovića – Dedinje”. Povodom obeležavanja godišnjice od početka obnove tornja, gradilište su juče obišli članovi Upravnog odbora za izgradnju Avalskog tornja i Olja Ivanjicki, slikarka, koja je podržala ovu ideju. Velimir Ilić, predsednik Upravnog odbora i ministar za infrastrukturu, istakao je da nema problema kada su u pitanju finansijska sredstva.

– Novac nije sporan. Obezbedili smo pet miliona evra ove godine i nastavićemo da finansiramo izgradnju i sledeće godine. Izvođač dobro obavlja svoj posao. Međutim, moramo ubrzati uvoz izuzetno skupih građevinskih materijala i opreme iz inostranstva – objasnio je Ilić.

Novi Avalski toranj neće biti samo atrakcija za turiste i zaštitni znak Beograda. Njegov značaj ogleda se i u telekomunikacionom sistemu.

– U emisionoj tehnici Radio-televizije Srbije imamo planove za nabavku opreme. Kada se toranj završi, ako ne budemo imali antenu na vrhu i predajnike koji će biti povezani u sistem, izgledaće kao da smo sve ovo radili zabadava. Nadamo se da ćemo sa postavljanjem čeličnog vrha podići i antenski sistem koji će omogućiti da toranj proradi i u telekomunikacionom smislu – rekao je Radiša Petrović, izvršni direktor emisione tehnike RTS-a.

Ukupna vrednost obnove Avalskog tornja, porušenog u bombardovanju NATO 1999. godine, jeste osam miliona evra. Projektant je Saobraćajni institut CIP, a inicijator i urednik akcije „Izgradimo toranj na Avali” je Bato Milatović.

POLITIKA

Na pola puta do obilaznice
Obezbeđeno 55 miliona evra za deonicu od Dobanovaca do Batajnice, čija ukupna vrednost iznosi 115 miliona evra


Sve oči uprte u plan nove saobraćajnice

Najnoviji zajam kod Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 80 miliona evra, nedavno ugovoren, biće upotrebljen za izgradnju obilaznice oko Beograda, između Dobanovaca i Batajnice, i obnovu Gazele. Posle ovog novčanog priliva trebalo bi da uslede tenderi za izvođače radova, i to za most 4. decembra, a mesec i po kasnije i za takozvani nulti sektor obilaznog puta. Za veoma važnu deonicu koja će spojiti obilaznicu sa međunarodnim putevima E –70 (granica Hrvatske–Beograd–granica Rumunije) i E –75 (granica Mađarske–Beograd–granica Bugarske) namenjeno je 55 miliona evra iz zajma. Njena ukupna vrednost, naglašava Branko Jocić, direktor „Puteva Srbije”, iznosi oko 115 miliona evra.

– Parče od 10,5 kilometara obilaznice podrazumeva izgradnju komplikovane petlje u Batajnici, velikog broja servisnih raskrsnica i nekoliko mostova. Idejni projekti koje su sačinili CIP i Institut za puteve još nije prošao revizionu komisiju. Za deo ovog sektora su već urađene pretkvalifikacije, tako da bi tender za izvođače trebalo da bude raspisan posle 16. januara – kaže direktor „Puteva Srbije”, koji nije želeo da se upušta u spekulacije oko tačnog datuma početka radova.

Za obnovu „Gazele” i prilaznih puteva biće utrošeno 25 miliona evra iz ovog zajma. Izmeštanje romskog naselja ispod mosta, prema Jocićevom mišljenju, gradska vlast bi trebalo da završi do kraja godine. U međuvremenu će biti raspisan tender za izvođača radova.

Ali, da bi se obnova ovog gradskog mosta zahuktala, nužno je pre njegovog zatvaranja za saobraćaj završiti deo obilaznice od Ostružnice do Ibarske magistrale, na koju bi bio preusmeren teretni saobraćaj.

– Planirali smo da sve radove na ovoj deonici završimo do maja ili eventualno juna, ali za to je potrebno kontinuirano finansiranje. Mnogo vremena smo izgubili zbog formiranja vlade i usporenog tempa gradnje. Da bismo, na primer, potpuno završili sektore 4 i 5, odnosno deonicu od Ostružnice do Orlovače sa tunelima Lipak i Železnik i povezali Orlovaču sa Avalskim putem, koja podrazumeva završetak Straževice, potrebno je obezbediti 4,5 milijardi dinara (oko 59 miliona evra) – navodi Jocić.

Iz Nacionalnog investicionog plana za ovaj deo obilaznice je u tekućoj godini prvobitno planiran 721 milion dinara (oko devet miliona evra), što nije bilo dovoljno za izmirenje dugova izvođačima radova. Zato je nedavno obezbeđeno dodatnih 300 miliona dinara (oko tri miliona evra) iz NIP-a, isto toliko iz gradske kase, dok je iz republičkog budžeta namenjeno 158 miliona dinara (oko dva miliona evra).

Nadležni iz Kancelarije za nacionalni investicioni plan najavljuju da će znatno veći novčani iznos biti preusmeren na obilaznicu u narednoj godini, kako opet ne bi došlo do obustave radova, kao što se to letos dogodilo. Dragan Đilas, ministar bez portfelja, najavio je da će iduće godine iz MIP-a biti odvojene dve milijarde dinara za deonicu od Ostružnice do Ibarske magistrale. Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika, obećao je da će grad sledeće godine izdvojiti dve milijarde dinara za izgradnju obilaznice i da će učestvovati u finansiranju rekonstrukcije Gazele i Pančevačkog mosta.

Da bi kompletna obilaznica od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Bubanj potoka, sa koridorom preko Vinče, koja bi ujedno trebalo da poveže sve međunarodne i putne pravce koji se sustiču u Beogradu bila potpuno završena, prema računici Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, potrebno je obezbediti još 452 miliona evra.

POLITIKA

Proširenje Savske ulice
Nedavno obnovljen deo saobraćajnice neće se raditi, već će biti izgrađene dve trake prema železničkoj pruzi. Formirana komisija za koordiniranje gradskih službi, koja bi trebalo da vodi računa da se ista ulica ne raskopava i asfaltira više puta u kratkom roku


Neće se raditi ono što je dosad sređeno, već će biti izgrađene dve saobraćajne trake na zemljištu koje je gradu ustupilo JP „Železnice Srbije”.

Najava gradskih vlasti da će uskoro početi radovi na proširenju Savske ulice izazvala je kod mnogih građana već mnogo puta ponovljeno pitanje u prestoničkoj javnosti: zašto se ponovo raskopava nedavno obnovljena ulica? Međutim, asfalt i šine u nekadašnjoj ulici Slobodana Penezića Krcuna neće biti ponovo raskopani, odnosno zamenjeni, već će ova saobraćajnica sledeće godine biti proširena za još dve trake. Prema planu gradskih vlasti, neće se raditi ono što je dosad sređeno, već će biti izgrađene dve saobraćajne trake na zemljištu koje je gradu ustupilo JP „Železnice Srbije”. Ovim delom saobraćajnice kretaće se vozila koja idu prema mostu Gazela, dok će postojeće dve koristiti vozači koji se kreću u smeru Železničke stanice, što bi trebalo značajno da poveća protok saobraćaja kako u pravcu Gazele, tako i prema Starom savskom mostu. Izgradnju dve nove saobraćajne trake finansiraće Direkcija za građevinsko zemljište, a izvođač radova biće izabran na tenderu koji bi trebalo da bude raspisan početkom sledeće godine.

Prošlogodišnji radovi u Savskoj vredeli su 200 miliona dinara, a tom prilikom zamenjeno je 800 metara tramvajskih šina, kontaktna mreža, a urađena je i modernizacija kanalizacionog sistema, trotoari i postavljen novi asfalt.

Prema rečima Snežane Voštinarov, direktorke „Beokoma”, Savska nije primer ulice koja će nedugo posle obnove ponovo biti raskopana.

– Raskopavanje tek asfaltiranih kolovoza se dešava, jer često nije moguće koordinirati sve službe koje imaju instalacije ispod zemlje. Tu nije neophodno samo koordinirati gradska komunalna preduzeća, već i republička javna preduzeća zadužena za telekomunikacije ili gasovod. Neophodno je da preduzeća u isto vreme dobiju građevinske dozvole, pre toga da urade projekte, a potom da na tenderu izaberu izvođače, ili podizvođače radova. Pri tom, dešava se da je u nekim ulicama neophodno hitno zameniti vodovodnu instalaciju i da nije izvodljivo da se čeka uvođenje gasovoda, koje je predviđeno za nekoliko meseci ili koju godinu kasnije – objašnjava Voštinarov.

Međutim, prema njenim rečima, formirana je komisija za koordiniranje gradskih službi, koja bi trebalo značajno da utiče na to da se smanji broj slučajeva u kojima se ista ulica nekoliko puta raskopava i asfaltira u kratkom intervalu.
Kada se prvi put raskopa ulica, prema rečima Snežane Voštinarov, građevinske firme su u obavezi da po završetku radova u katastru upišu tačne kote gde prolaze instalacije koje su postavili. Ovo bi trebalo da spreči događaje u kojima su radnici pri kopanju ulice zbog toplovoda prekidali električne ili telefonske instalacije.

POLITIKA

Direktno do obilaznice
2. decembar 2007

RADOVI na obilaznici oko glavnog grada od Nove godine će krenuti punom parom. Vlasti Beograda konačno su našle zajednički jezik sa Republikom. Prestonica će u 2008. godini uložiti dve milijarde dinara, a ministar bez portfelja Dragan Đilas najavljuje da će isto toliko novca stići i iz Nacionalnog investicionog plana. Dakle, naredne godine, ukupno četiri milijarde dinara iz gradskog i republičkog budžeta biće usmereno na deo obilaznice od Dobanovaca, preko Ostružnice, do Ibarske magistrale, u dužini od 24,5 kilometara.
Đilas kaže da su za deonicu od 9,7 kilometara od Batajnice do Dobanovaca već ugovoreni krediti sa evropskim bankama, u ukupnom iznosu od 115 miliona evra. Radovi se odvijaju i na 12,8 kilometara od Orlovače prema Bubanj Potoku. Kada posao bude završen, zaokružuje se celina - obilaznica dužine 47 kilometara, koja povezuje glavne srpske saobraćajnice: autoputeve iz Beograda prema Novom Sadu, Zagrebu, Nišu, budući put do južnog Jadrana i Ibarsku magistralu.
- Saobraćajni institut CIP, trenutno, radi projekat mosta kod Vinče - kaže Đilas. - Ovaj most preko Dunava biće kombinovani, drumsko-železnički. To je deo obilaznice, koja od Bubanj Potoka ide prema Pančevu. Što se železnice tiče, ta deonica imaće 29, a dužina puta je 34 kilometra. Namera je da kompletan teretni i tranzitni saobraćaj bude izmešten iz centra Beograda.
U ovom trenutku, zbog predstojeće sanacije mosta Gazela, za Beograd je najvažnije da u saobraćaj bude pušten deo od Ostružnice do Ibarske magistrale. Ako sredstva budu stizala po planu, ta deonica bi mogla da bude gotova do juna sledeće godine. Bez ovog dela puta, neće ni počinjati ozbiljna i neophodna rekonstrukcija Gazele. Zato je i Beograd, posle godina "nećkanja", a na Đilasovu inicijativu, rešio da se uključi u finansiranje, skoro dve decenije nezavršenog, nacionalnog projekta. Novac će, zapravo, dati Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, iz sopstvenih sredstava. Ona će finansirati i nadgledati izgradnju konkretne deonice puta.
- Dodatna sredstva koja smo obezbedili u ovoj godini garantuju da će izvođačima radova biti plaćeno skoro sve što urade do Nove godine - ističe Đilas. - Tranzitni saobraćaj preko Gazele čini 17 odsto ukupnog broja vozila. To je veliki procenat, jer je reč, uglavnom, o teretnom saobraćaju. Kamioni i šleperi više usporavaju saobraćaj od automobila, pa je realno što očekujemo da, otvaranjem obilaznice i zabranom kretanja kamiona kroz grad, drastično budu smanjene gužve na samom mostu. Po mojim procenama, najmanje za četvrtinu.
Ministar zadužen za sprovođenje NIP kaže da, dok ne počnu radovi na Gazeli, koji podrazumevaju manje traka ili zatvaranje mosta, mora da se proširi Savska ulica, uradi nadvožnjak kod Careve ćuprije gde rampa stoji već 30 godina, kao i da se proširi "tobogan" kod Sajma.
- Tako ćemo imati veću protočnost na prilazima Gazeli, jer veliki je broj automobila, koji dolaze iz sporednih pravaca, ali se slabo odlivaju ka Sajmu - ističe Đilas. - Zajedno sa gradskim Sekretarijatom za saobraćaj, planiramo most na baržama i to, najverovatnije, dva, sa obe strane starog tramvajskog mosta. To, privremeno rešenje, sigurno bi pomoglo u rasterećenju Gazele. Ti mostovi bi se noću otvarali za prelazak brodova, mada Sava nije toliko frekventna kao Dunav i mnogo je lakše premostiti je na taj način.
Kada se završi rekonstrukcija Starog tramvajskog mosta, kapacitet će biti povećan sa 15.000 na 30.000 vozila dnevno.
- Verovatno ću predložiti da, ukoliko dođe do zatvaranja Gazele, zahtevamo zabranu teretnog saobraćaja kroz Beograd, osim za kamione kojima je to krajnja destinacija - navodi Đilas. - Deo kamiona iz pravca Pančeva i Zrenjanina mogao bi trajektima, koje bi grad platio, da se preveze preko reke, da ne idu kroz Karađorđevu ulicu. Takođe, veoma je važno za rasterećenje i to što će na Novi Beograd 2009. godine biti izmeštena glavna autobuska stanica, koja sada ima, dnevno, više od 450 polazaka.
I Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika prestonice, obilaznicu oko Beograda vidi kao jedan od najznačajnijih projekata za rešavanje saobraćajnih problema.
- Možemo da krivimo Ministarstvo i Republiku zašto radovi tako dugo traju, ali isto tako možemo da prihvatimo deo toga kao svoju obavezu - ističe Alimpić. - Direkcija za građevinsko zemljište će iz svojih sredstava, koja služe za izgradnju infrastrukture, preuzeti gradnju jedne konkretne deonice sa, otprilike, dve milijarde dinara. Dogovoreno je da deo novca bude obezbeđen iz kredita, deo iz NIP i Vlada će u budžetu odvojiti dve milijarde. Svi zajedno ćemo se založiti da se, prvo, završi deo obilaznice od Ostružničkog mosta do Ibarske magistrale, jer taj potez omogućava da se veliki deo saobraćaja izmesti sa Gazele.
Veći deo posla, oko 60 odsto te deonice, već je završen. Radovi su zastali proletos, jer izvođači nisu bili isplaćeni. Od tada se radi sa, svega, petinom kapaciteta. Kako bi se obezbedio novac za vraćanje duga, Beograd je u oktobru iz budžetske rezerve izdvojio 300 miliona dinara.
- Nisu sva dugovanja u potpunosti izmirena, ali je uplaćen novac - kaže Lazar Milinković, tehnički direktor "Planuma", jednog od izvođača. - Sada radimo onoliko koliko nam vreme dozvoli. Neće biti mrtve sezone. Ako se obezbedi novac, možemo da radimo i tokom zime. To malo povećava troškove, ali mora da se završi posao. Problem je što sve sirovine moramo da platimo unapred, i cement i gorivo.


PANČEVAC
- REKONSTRUKCIJA Pančevačkog mosta mora da krene što pre, jer je on u najlošijem stanju i korozija ga potpuno jede - navodi ministar Đilas. - Početna procena je da će rekonstrukcija trajati oko dve godine i koštaće tri milijarde dinara. Beograd će je finansirati sa 1,2 milijarde, Vojvodina sa Pančevom milijardu dinara, a iz NIP će biti obezbeđeno 800 miliona dinara. Završićemo i Obrenovački most, koji postoji 15 godina, a ne koristi se, jer nije asfaltiran i nema pristupnih puteva.

BIĆE JOŠ POMOĆI
BEOGRAD će, po svoj prilici, izgradnju obilaznice pomagati i narednih godina.
- Ona će se još dugo graditi i logično je da se Beograd uključi i da ne čeka da novac dođe iz republičkog budžeta - istakao je Zoran Alimpić. - Republika uvek ima veće prioritete za izgradnju putne mreže. Uvek će biti važnije da se negde izgradi prvi put.

POHVALE IZ EVROPE
NACIONALNI investicioni plan pohvalile su Evropska agencija za rekonstrukciju i Svetska banka. U pismu članovima Vlade Srbije navodi se spremnost ovih institucija da kroz tehničku podršku pomognu u realizaciji projekata NIP.
Svetska banka je impresionirana progresom koji je napravljen u selekciji projekata koji će se finansirati iz NIP.

DESETINA U TRANZITU
ZAVRŠETAK deonice od Ostružnice do Ibarske magistrale je preduslov za početak radova na Gazeli, mada saobraćajni stručnjaci upozoravaju da ona, nikako, neće rešiti problem. Preko ovog savskog mosta dnevno pređe 165.000 vozila, ali procene govore da svega 10 do 15 odsto čini tranzitni saobraćaj. Veruje se, ipak, da će završetkom obilaznice biti ubrzan saobraćaj.

Novosti

GEOMETRI KROJE TRASU
4. decembar 2007

POČETAK pripremnih radova za izgradnju autoputa Horgoš - Požega, ozvaničili su u utorak, prilikom obilaska trase u Vojvodini, Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, i predstavnici koncesionara španskog FCC i austrijskih kompanija „Alpine“ i PORR.
Koncesionari su, naveo je Ilić, dostavili neophodne bankarske garancije, a jedan od glavnih finansijera je „Dojče banka“.
- Započeti pripremni radovi podrazumevaju eksproprijaciju parcela duž trase autoputa - kaže Ilić. - Više od 2.500 rešenja je otkucano i spremni smo za isplatu. Inače, geometri su na terenu, obeležava se trasa, a koncesionari postavljaju table. Izuzetno su visoke podzemne vode i otežavaju pripremne radove, pa će deo posla sačekati da se te vode povuku. Do zabadanja „prvog ašova“ u budući autoput, u naredna tri meseca pune ruke posla imaće oko 200 geometara.
Prema ugovoru o koncesiji, naveo je Ilić, sama izgradnja zvanično počinje u martu naredne godine i tada počinje da teče rok od četiri godine.
- Glavna baza za izgradnju dela autoputa od Novog Sada do Horgoša biće smeštena kod Bačke Topole, odakle će radovi i zvanično početi - navodi Ilić, koji odbacuje prigovore vojvođanskih vlasti da će Pokrajina biti oštećena zbog izgradnje ovog autoputa. - To je jedna priča koja traje i koja se plasira u predizborne svrhe, kao stranački propagadni program. Vojvodina će dobiti sve što joj sleduje i dobiće i više nego što su tražili. U Vojvodini se realizuju ogromne investicije. Putna mreža je jedinstven sistem za celu državu i ne može se deliti po principu, to je vojvođansko, a to je srpsko.
POSAO ZA OBLAST
- OBILAZNICE oko Vrbasa, Kule, Apatina i Sombora privode se kraju i to mnogo košta, ali će one jednostavno uvući saobraćaj na autoput - veli ministar Ilić. - Srbija i Vojvodina treba da što više naprave autoputeva i tako povežu glavne gradove, da ubrzaju saobraćaj, to je naš cilj, a ne da se delimo na vojvođansko i srpsko, jer je to jedinstvena mreža - zaključio je Velimir Ilić, prilikom posete Subotici, dodavši da se neće stati kod Požege. - Na gradnji autoputa zaposliće se čitava regija.

Novosti

Splićani i Italijani grade od Mahovljana do Save



Splićani i Italijani grade od Mahovljana do Save Splitski "Konstruktor" i italijanski "Vidoni" pobijedili su na tenderu za izgradnju druge faze autoputa Banjaluka - Gradiška, vrijedne 85 miliona evra, potvrđeno je "Nezavisnim" u "Putevima RS".
Mladen Lazendić, direktor "Puteva RS", izjavio je da će Splićanima, zajedno s lokalnim partnerom "Integral inženjeringom", biti povjerena izgradnja dvije dionice od po 10 kilometara, dok će Italijani graditi 6,5 kilometara autoputa.

Prema njegovim riječima, ove dvije kompanije su ponudile najbolje uslove na tenderu, između 13 ponuda kompanija iz zemlje i inostranstva.

"Ugovor ćemo potpisati tokom ovog mjeseca pošto smo već dobili saglasnost Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, koje su dale kredit za drugu dionicu autoputa", rekao je Lazendić.

Riječ je o nastavku izgradnje autoputa na potezu od aerodroma Mahovljani do rijeke Save u dužini od 26,5 kilometara. Prva dionica od 5,7 kilometara, na potezu od Klašnica do Mahovljana, tek djelimično je završena, a kraj radova ometaju neriješena imovinsko-pravna pitanja na dijelu dionice u Laktašima.

Prema Lazendićevim riječima, Splićani su pobijedili s ponudom od 29,5 miliona za jednu i 28,8 miliona evra za drugu dionicu, dok su Italijani ponudili 21,2 miliona za izgradnju 6,5 kilometara puta.

Očekuje se da radovi počnu početkom naredne godine, a rok za završetak izgradnje je kraj 2009. godine.

Uprkos tome što su problemi s otkupom zemljišta na prvoj dionici već duže vrijeme rak-rana izgradnje autoputa, u "Putevima" tvrde da ovaj put neće biti problema.

"Za razliku od ranijeg, ovaj put se mnogo spremije ušlo u rješavanje imovinsko-pravnih pitanja, na kojim sada radi sedam naših timova. Do sada je riješeno 92 odsto svih predmeta na drugoj dionici, tako da ne bi trebalo očekivati takve probleme", kazao je Lazendić.

Banja Luka Live

Sanacija i adaptacija objekata DZ „Novi Beograd” u Bloku 44

Saobraćajni institut „CIP” će izraditi tehničku dokumentaciju glavnog projekta sanacije i adaptacije Doma zdravlja „Novi Beograd” – ogranak u Bloku 44. Grad će za ovaj posao izdvojiti 2.891.000 dinara.

Sanacija i adaptacija će biti obavljeni na tri objekta koji predstavljaju nezavisne celine ogranka doma zdravlja u Bloku 44 – zgradi Opšte medicine, objektu u kojem je smešten dečji dispanzer i zgradi zubne poliklinike. Posao će obuhvatiti i parterno uređenje kompleksa.

Projekat sanacije i adaptacije će obuhvatiti glavni arhitektonsko-građevinski projekat, glavni projekat sanacije betonske konstrukcije, glavni projekat sanacije vodovodne i kanalizacione mreže i glavni projekat sanacije partera sa spoljnom mrežom kišne kanalizacije. Pre izrade ovih projekata Saobraćajni institut „CIP” će uraditi elaborat postojećeg stanja, geodetsko snimanje terena i geotehničke istražne radove i izradu geotehničke dokumentacije.

Beograd

Petak, 07. decembar 2007.

Otvaranje tri nove škole sledeće godine


Od iduće školske godine u Beogradu će biti otvorene tri nove osnovne škole izgrađene sredstvima iz gradskog budžeta.  Đaci će se useliti u nove škole u naselju Nova Galenika, Stepojevcu i Surčinu, rekao je sekretar Sekretarijata za obrazovanje Vladimir Todić, prilikom današnjeg obilaska gradilišta osnovne škole u naselju Nova Galenika. Na ovoj školi, koja se nalazi između ulica Emilije Jakšić i Josipa Šenera, završeni su radovi na betonskoj konstrukciji, a trenutno se uvode električna i vodovodna instalacija.

– Škola u Novoj Galenici počela je da se gradi još 1991. godine, ali je nedugo zatim gradnja obustavljena. Preduzeće „Zlatibor-gradnja” radove je nastavilo juna ove godine i obećalo da će škola biti završena do 1. septembra 2008. godine, četiri meseca pre ugovorenog roka. Škola će imati oko 6.300 kvadrata, 24 učionice, 8 kabineta, fiskulturnu salu od 350 kvadrata, kuhinju, igrališta za fudbal i košarku, a biće opremljena i video-nadzorom. Jedna smena će moći da primi oko 750 učenika. Izgradnja ove škole koštaće oko 215 miliona dinara – rekao je Vladimir Todić, dodajući da je Sekretarijat za obrazovanje veoma zadovoljan intenzitetom radova.

Sekretarijat za obrazovanje će  tokom ove godine  u izgradnju i renoviranje škola,  nabavku opreme i učila ukupno uložiti 1.715.000.000 dinara, što je za oko 30 odsto više nego u 2006. godini. Plan ovog Sekretarijata je da u 2008. godini budžet za ove namene bude 2.350.000.000 dinara.

– Namera nam je da na proleće počnemo gradnju još dve nove škole u Kaluđerici i Borči III. Tender za izbor izvođača građevinskih radova na školi u Kaluđerici nije uspeo, pa ćemo u januaru raspisati novi. Škole „Branko Radičević” u Batajnici, „Ilija Birčanin” u Zemun polju, „Milica Milošević” u Jagnjilu, „Vuk Karadžić” u Sremčici i „Gavrilo Princip” u Zemunu, tokom naredne godine dobiće nove učionice i fiskulturne sale – naglasio je Vladimir Todić.

U planu je i nadgradnja škole „Vasa Pelagić” u Kotežu, Ekonomske škole „Nada Dimić” u Zemunu, Matematičke gimnazije, Elektrotehničke škole „Nikola Tesla”, a već se radi na renoviranju  Petnaeste beogradske gimnazije.

Sekretarijat za obrazovanje već više meseci ima problem da od projektantske kuće „Inženjering promet” dobije projekat dogradnje škole „Gavrilo Princip”, koja uprkos tome što joj je taj posao već plaćen odbija da izvrši svoju ugovornu obavezu. Todić je istakao da će gradsko pravobranilaštvo uskoro podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih u tom preduzeću.

Beograd

moze li neko da mi napise nesto o masinama za preradu kamena i sljunka?!
pozz

lić: Obezbeđen novac za obilaznicu
Izvor: Tanjug

Beograd -- Ministar Velimir Ilić izjavio je da je finansijska konstrukcija za izgradnju obilaznice oko Beograda "kompletno zatvorena".

"Sredstva ne predstavljaju problem. Za iduću godinu dogovoreno je da svi zajedno - grad, Nacionalni investicioni plan, vlada i ministarstvo objedinimo sredstva i da se ovaj postupak ispoštuje do kraja", rekao je Ilić prilikom obilaska mesta na kome je planirana obilaznica oko Beograda, u blizini Dobanovačke petlje.

Ministar je precizirao da će grad, ministarstvo i vlada obezbediti sredstva od oko 50 miliona evra, od čega će dve milijarde dinara dati grad Beograd, dve NIP i ostalo ministarstvo i vlada, dok je dodatnih 115 miliona evra obezbeđeno kreditnim linijama evropskih banaka.

Ministar je najavio da bi do maja 2008. godine trebalo da bude pušten u saobraćaj krak koji povezuje Ibarsku magistralu i Dobanovačku petlju.

"Po dinamici koja je ugovorena sa izvođačima, preduzećima Ratko Mitrović, Planum, Energoprojekt i Mostogradnja, u maju bi trebao da se pusti krak od Ibarske magistrale do Dobanovačke petlje", rekao je Ilić.

On je dodao da će to biti svojevrsni "poluautoput", a da će izrada punog profila uslediti tek u drugoj fazi kada će se povezati Ibarska magistrala i beogradsko naselje Bubanj Potok kao i da bi to trebalo da se završi do 2010.godine.

Na pitanja o rekonstrukciji mosta "Gazela", ministar je odgovorio da se neki radovi već izvode ali da je potrebno rasteretiti saobraćaj na tom mostu tako što će se realizovati planirani projekti vezani za obilaznice za narednu godinu kao i da se u Savskoj ulici uradi još jedna kolovozna traka.

"Puna rekonstrukcija Gazele će krenuti u maju naredne godine i biće raspisan međunarodni tender mada očekujemo da Mostogradnja bude ključni izvođač, jer je realno da oni koji su to gradili i rekonstruišu", rekao je Ilić i naveo da očekuje da odvijanje saobraćaj na tom mostu bude otežano ali da neće biti "kolapsa".

Kako bi opštine koje se nalaze pored auto puta imale bolju povezanost sa obilaznicom u planu je, najavio je Ilić, da se u blizini Dobanovačke izradi i Surčinska petlja.

"Surčinska petlja ne bi bila skupa, a odvukla bi deo saobraćaja i povezala bi Dobanovce i Surčin", objasnio je Ilić.

Ministar je naveo da očekuje da Surčin, kao i sva mesta koja se nalaze u blizini obilaznice, dobiju veliki značaj nakon njene izgradnje.

Ekspanzija industrijskog razvoja oko autoputa koji prolazi kroz Beograd se već dogodila na koridoru deset, a i investitori koji su već smešteni u ovim naseljima traže da zbog boljeg poslovanja budu povezani sa autoputem.

B92