U toku radovi na stotinak ulica

Direkcija za puteve grada saopštila je da su u toku radovi na stotinak ulica u Beogradu. Posao uglavnom obavlja Javno komunalno preduzeće „Beograd-put”, a pored njega i preduzeća „IGC”, MN „Loznica”, „Unogradnja”, Preduzeće za puteve „Beograd”, „Partizanski put” i „Gemaks”.

Najveći broj ulica – 38 obnavlja se na teritoriji opštine Voždovac, a na Zvezdari 15. Na Paliluli su u toku radovi na osam saobraćajnica, a u Zemunu i Rakovici po šest. Na teritoriji Novog Beograda obnavljaju se Pohorska, Jurija Gagarina, Proleterske solidarnosti, Cara Dušana, Otona Župančiča i Narodnih heroja. Na Čukarici u toku je rekonstrukcija pet ulica, dok se na Starom gradu sređuju trotoari u Francuskoj i Dunavskoj ulici. Na Vračaru se obnavljaju trotoari u Mlatišuminoj i Vidovdanskoj ulici.

Beograd

Kablovsko povezivanje sa Novim Beogradom

Služba za svetlosnu signalizaciju „Beograd-puta” trenutno radi na uspostavljanju kablovskih veza preko Save, kojima će se prvi put povezati stari deo grada i Novi Beograd. Rekonstrukcija Starog savskog mosta jedinstvena je prilika i za optičko povezivanje dela grada na levoj obali reke u sistem daljinskog upravljanja i nadgledanja saobraćaja. Izrada kablovske kanalizacije i polaganje cevi završeni su, a uskoro se očekuje i provlačenje optičkih kablova.

Za „Beograd-put” izrada infrastrukture za kablovsko povezivanje Novog Beograda sa starim delom grada je kapitalan posao, prvenstveno zbog premošćavanja reke. Sve dosadašnje veze bile su nedovoljno efikasne i neadekvatne i više su služile kao prinudno rešenje.

Sistem optičkih veza, kako je planirano, predviđen je da podrži i potrebe drugih službi vezanih za upravljanje saobraćajem u gradu: Sekretarijata za saobraćaj, koji je i investitor radova na kablovskom povezivanju, GSP „Beograd” i policije.

Beograd

Veza za Surčince
10. decembar 2007

IZMEĐU Dobanovaca i Surčina najverovatnije će se graditi petlja, koja će lokalni put izmađu ova dva naselja povezati sa obilaznicom oko Beograda. Na ovaj način značajno će se skratiti izlazak na autoput iz Surčina, ali i vozila više neće morati da prolaze kroz saobraćajno zagušeni centar Dobanovaca da bi se uključili na autoput.
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić najavio je u ponedeljak mogućnost da se gradi surčinska petlja, a i idejno rešenje za nju je već spremno.
- Revizorske kuće sada proveravaju da li je ovakav zahvat moguć - kaže ministar Ilić. - Svi privrednici iz ovog kraja i građani traže da se izgradi surčinska petlja, ali treba videti kako se ona može priključiti, jer projektom obilaznice nije predviđena. Njime je planirano je da Surčinci koriste dobanovačku petlju.
Na pitanje kada će se graditi ova petlja, ministar je kao iz "topa" odgovorio - "može odmah i biće završena za šest meseci".
- Ne bi bila ni skupa, jer bi bila u nivou sa obilaznicom - tvrdi Ilić. - Petlja bi postala ključni faktor za razvoj ovog kraja i višestruko bi podigla vrednost lokacija. Ona će biti jedina petlja koju ćemo izgraditi izvan prhvaćenog projekta obilaznice, jer moramo da vodimo računa da se sa previše uključenja i isključenja ne ugorzi suština autoputa.
Ministar je najavio da će obilaznica između Ostružničkog mosta i Ibarske magistrale biti završena do maja. Doduše u vidu poluautoputa, kako bi se na ovu deonicu mogao prebaciti tranzitni saobraćaj kada se bude rekonstruisala "Gazela". Pun profil od šest traka na ovom delu kako kaže ministar Ilić izgradio bi se kasnije.

GAZELA

REKONSTRUKCIJA mosta "Gazela" počeće u maju najavio je Velimir Ilić.
- Na međunarodnom tenderu da tada treba da se izabere izvođač radova koji će obnoviti ovaj most, ali verujem da će u taj posao biti uključena i "Mostogradnja", što je sasvim logično, jer su oni i gradili "Gazelu" - kaže ministar.

Novosti

imam par knjiga,ali je bas opsirno,aj probacu nesto da skeniram,pa cu postaviti

Ilić: Pare nisu problem
Ministar najavio da bi do maja 2008. godine trebalo da bude pušten u saobraćaj krak obilaznice, koji povezuje Ibarski put i Dobanovačku petlju. On je dodao da će to biti svojevrsni „poluautoput”, a da će izrada punog profila uslediti tek u drugoj fazi do 2010. godine


Ministar Ilić sa novinarima na Dobanovačkoj petlji

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je juče da je finansijska konstrukcija za izgradnju obilaznice oko Beograda za narednu godinu „kompletno zatvorena”. „Sredstva ne predstavljaju problem. Za iduću godinu dogovoreno je da svi zajedno – grad, Nacionalni investicioni plan, Vlada i Ministarstvo – objedinimo sredstva i da se ovaj postupak izvede do kraja”, rekao je Ilić prilikom obilaska mesta na kome je planirana obilaznica oko Beograda, u blizini Dobanovačke petlje.

Ministar je precizirao da će grad, Ministarstvo i Vlada obezbediti sredstva od oko 50 miliona evra, od čega će dve milijarde dinara dati grad Beograd, dve NIP i ostalo Ministarstvo i Vlada, dok je dodatnih 115 miliona evra obezbeđeno kreditnim linijama evropskih banaka.

Ministar je najavio da bi do maja 2008. godine trebalo da bude pušten u saobraćaj krak koji povezuje Ibarsku magistralu i Dobanovačku petlju. „Po dinamici koja je ugovorena sa izvođačima, preduzećima „Ratko Mitrović, „Planum”, „Energoprojekt” i „Mostogradnja”, u maju bi trebalo da se pusti krak od Ibarske magistrale do Dobanovačke petlje”, rekao je Ilić.

On je dodao da će to biti svojevrsni „poluautoput”, a da će izrada punog profila uslediti tek u drugoj fazi kada će se povezati Ibarska magistrala i beogradsko naselje Bubanj potok, kao i da bi to trebalo da se završi do 2010. godine.

Na pitanja o obnovi mosta „Gazela”, ministar je odgovorio da se neki radovi već izvode, ali da je potrebno rasteretiti saobraćaj na tom mostu tako što će se realizovati planirani projekti u vezi sa obilaznicom za narednu godinu, kao i da se u Savskoj ulici uradi još jedna kolovozna traka. „Puna rekonstrukcija „Gazele” će krenuti u maju naredne godine i biće raspisan međunarodni tender, mada očekujemo da „Mostogradnja” bude ključni izvođač, jer je realno da oni koji su to gradili i rekonstruišu”, rekao je Ilić i naveo da očekuje da će saobraćaj na tom mostu biti otežan, ali da neće biti „kolapsa”.

Kako bi opštine koje se nalaze pored autoputa imale bolju povezanost sa obilaznicom, u planu je, najavio je Ilić, da se u blizini Dobanovačke izradi i Surčinska petlja. „Surčinska petlja ne bi bila skupa, a odvukla bi deo saobraćaja i povezala bi Dobanovce i Surčin”, objasnio je Ilić.

Ministar je naveo da očekuje da Surčin, kao i sva mesta koja se nalaze u blizini obilaznice dobiju veliki značaj posle njene izgradnje.
Ekspanzija industrijskog razvoja oko autoputa koji prolazi kroz Beograd već se dogodila na koridoru 10, a i investitori koji su već smešteni u ovim naseljima traže da zbog boljeg poslovanja budu povezani sa autoputem.

POLITIKA

Sporno pet miliona kvadrata
Još se ne zna kako rešiti nevolje sa građevinama koje nisu završene ni posle 15 godina. – Nadležna komisija obradila svega 60 od ukupno 573 lokacije


U Ulici despota Stefana 44 – 46 objekat je trebalo da bude predat 1992. godine; Zgrada u Skenderbegovoj ulici 43 – 45a nezavršena devet godina

Četiri godine posle osnivanja, Komisija koja ispituje uslove za oduzimanje gradskog zemljišta od investitora koji godinama ne dovršavaju objekte ili nikada nisu ni počeli gradnju nije postigla neke dobre rezultate. Naime, ona je obradila oko 60 slučajeva na 573 lokacije na kojima su 2003. godine svi rokovi, s dobrim ili nikakvim opravdanjem, bili prekoračeni. Razlog ovome je što Komisija nema ovlašćenja da deluje automatski po isteku roka. Mora da čeka da sam investitor odustane, ili da se javi osoba koja takođe polaže pravo na vlasništvo nad datom parcelom. Zbog tako ograničenog mandata, komisija nikada nije mogla da proveri može li da „oslobodi” za uzavrelo i preskupo tržište nekretnina ikakav znatniji deo od oko pet miliona kvadratnih metara, koliko je, prema zbrajanju Branke Bošnjak, prve predsednice Komisije, ispitivala komisija 2003. godine.

Koliko je sada ovakvih lokacija nije izvesno, jer novi popis nije pravljen, niti je iko sravnjivao rešene slučajeve sa starim statistikama. U međuvremenu, uz rešene slučajeve su neki objekti valjda i podignuti, ali su prošle godine istekli i prvi rokovi koje je uspostavio Zakon o građevinskom zemljištu iz 2003. godine. Osim što bi cena kvadrata verovatno pala kada bi više slučajeva moglo biti ispitano, u šta veruju svi „Politikini” sagovornici, punomoćje Komisije da sama otkriva, na primer, slučajeve gde investitor nije finansijski sposoban da izdrži svoje obaveze možda bi uticalo na raščišćavanje žestoke konkurencije na tržištu. Konačno, uz svu iždžikljalu divlju gradnju, Beogradu teško da je potreban pozamašan deo gradskog prostora koji graditeljske ruke nikada nisu dotakle, ili su ga na pola rada ispustile.

– Ne mogu u ime Direkcije za građevinsko zemljište da komentarišem politiku grada i da li bi šira ovlašćenja Komisije za utvrđivanje uslova za prestanak prava korišćenja gradskog zemljišta bila uputna. Sigurno nije dobro da imamo toliko lokacija neprivedenih nameni. Oduzimanjem više lokacija, iako tržište ne bi bilo potpuno „otpušeno”, veliki broj kvadrata bi bio oslobođen za stanove i poslove. Samo morate da imate na umu da je Direkcija 2003. prikupila podatke o svim parcelama gde gradnja kasni, ali Komisija sigurno ne bi svaku od njih posle provere preporučila za oduzimanje od investitora – kaže Nenad Bajić, zadužen za odnose sa javnošću Direkcije.

Dok Branka Bošnjak upozorava da ni opsežniji mandat ne bi vredeo Komisiji ako ona ne okupi isključivo pravnike specijalizovane za imovinska pitanja i ako im taj angažman ne bude za puno radno vreme, Vesna Raca-Radisavljević, sadašnja predsednica Komisije, naglašava samoregulativnu ulogu tržišta.

– Svakom investitoru mora biti u interesu da što brže završi gradnju. Samo nas tržišni mehanizam može dovesti u situaciju da svaka atraktivna lokacija bude privedena nameni. Taj mehanizam nećemo imati bez zakona o restituciji, jer slučajevi koje smo obradili uglavnom su se odnosili na neraščišćene imovinsko-pravne odnose. Naime, vlasnici nađu investitore, dobiju odobrenje urbanističkih uslova i odobrenje za gradnju, dođu u Direkciju da sklope ugovor i plate takse gradu i tu saznaju da je pravo korišćenja već dato i da do njegovog isteka oni tu ne mogu da zidaju. Takođe, radi pokretanja tržišnog mehanizma, moglo bi se razmišljati i o drugačijoj poreskoj politici. Vlasnici atraktivnih lokacija mogu na njima da drže objekte kakve hoće, ali grad bi mogao da im nametne niži ili viši porez u zavisnosti od onoga što hoće da grade na takvom placu – rekla je Raca-Radisavljević.

Predsednica Komisije kaže i da je Zakon o građevinskom zemljištu, na osnovu kojeg oni deluju, povremeno veoma nedorečen, kao u slučajevima kada investitori upadnu u stečajni postupak, posebno ako i zgrade na dodeljenom im zemljištu uđu u stečajnu masu. Drugi tip slučaja s kojim bi bilo teško snaći se jesu poludovršeni objekti, jer bi investitor nesumnjivo pitao ko će ga obeštetiti za njegovo ulaganje, makar ono bilo prekinuto, u krajnjoj liniji, njegovom krivicom. Takvi predmeti još nisu dospevali Komisiji na razmatranje. Mnoge pravne začkoljice otežavaju i tipične Komisijine slučajeve, one gde se rešava pitanje vlasništva.

– Bavimo se samo zakupom gradskog zemljišta, stanovi u nedovršenim zgradama uplaćeni su privatno pravnim ugovorima između građana i investitora i potpadaju pod privatne tužbe oštećenih. Tu ne možemo pomoći. Znam za mnogo takvih slučajeva. Ljudi plate za „deluks” stanove i posle saznaju da ovi nisu ni uknjiženi, pa ne mogu da ih prodaju sve i da ih na kraju dobiju. Čak i kada su bili promišljeni pri sklapanju ugovora i definisali obaveze investitora i kada im, posle visoke cene kvadrata koju su platili, ostane dovoljno novca da podnesu tužbu, građani često ne mogu da ostvare svoja prava na nadoknadu jer investitori osnuju druge firme, pronađu rupu u zakonu i izvuku se. Možda bi tu bio od pomoći građanski advokat, to jest ombudsman – objašnjava Vesna Raca.

„Politika” juče nije uspela da kontaktira sa predstavnicima „Stankoma”, kojeg navode kao preduzeće koje je zakupilo veliki broj kasnije „umrtvljenih” gradilišta na nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara. Veličko Pejčinović, direktor „Jimprosa”, firme koju su mediji 2005. prozivali za pasivno držanje čak 42 placa, odnosno 46.000 kvadratnih metara samo na Zvezdari, priznaje da se na nekim njihovim parcelama i sada ne radi, ali ne može da kaže na koliko. Međutim, tvrdi on, gradnju je sprečilo što grad nema detaljni regulacioni plan za mnoge krajeve grada. Samo jedna lokacija im je oduzeta, ali i vraćena posle žalbenog postupka. Jednu lokaciju su sami vratili gradu zato što su naposletku procenili da su troškovi privođenja nameni ipak previsoki.

Na gradilištu u Ulici despota Stefana 44 – 46 ekipa „Politike” zatekla je vlasnika. On nije hteo da se predstavi, ali nam je rekao da je izvođač radova „Komgrap” trebalo objekat da preda 1992. godine. Ipak, gradnja je obustavljena još krajem prethodne godine. Vlasnik nije hteo da ih pritiska u vreme inflacije i sačekao je još izvesno vreme posle stabilizacije kursa. Tužbu je podigao 1997. godine, kada je „Komgrap” počeo da tvrdi da je zgrada njegovo vlasništvo. Dobio je spor i u prvostepenom postupku i u žalbenom postupku pred Vrhovnim sudom Srbije. Sada se sprema da pokrene parnicu za nadoknadu štete.

Stambeni objekat u Skenderbegovoj ulici 43 – 45a trebalo je da bude završen 1998. godine. Jedan od nesuđenih stanara, koji se predstavio samo kao Bojan, pokušava da okupi ostale koji su unapred platili za stan u ovoj zgradi. Njegov cilj je da preuzmu investitorska prava od „Eurotrendkomerca” i sami okončaju posao. Bojan kaže da je „Eurotrendkomerc” produžavao rokove na svakih šest meseci, izgovarajući se finansijskim problemima i neregulisanim vlasništvom na placu. O traženju odštete Bojan i njegovi sustanari razmišljaće tek kada najzad uđu u svoje stanove. „Politika” nije uspela da pronađe nadležne u „Eurotrendkomercu” i čuje njihovo obrazloženje.
Među parcelama koje su dospevale pred Komisiju najviše je onih u Rakovici, Žarkovu i prigradskim naseljima, ali nije mali broj ni onih u centru grada, na primer u Balkanskoj i u Ulici braće Nedić. Procena Branke Bošnjak je da je većinom posredi stambeni prostor. Prema podacima gradskog Zavoda za informatiku i statistiku, u Beogradu je prošle godine sagrađeno 517.211 kvadratnih metara stambenog prostora. Cena u prvom polugodištu je bila oko 106.000 dinara po kvadratu, u drugom polugodištu blizu 110.000, a u prvom polugodištu ove godine cena se je 111.000 dinara po kvadratnom metru.

POLITIKA

Autobusku stanicu hitno premestiti u Novi Beograd
S ovom idejom saglasni Đorđe Bobić, gradski arhitekta, i Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a. – Novi most preko Ade povezivaće je sa Čukaricom


Svakodnevna gužva u Savskoj ulici

Izmeštanje Beogradske autobuske stanice iz centra grada, koje se najavljuje više decenija, sledeće godine bi trebalo da bude ostvareno. Najpre je neophodno izgraditi most preko Ade, koji bi povezivao Čukaricu i Novi Beograd i premestiti „Buvljak”, jer je Generalnim urbanističkim planom predviđeno da na njegovom mestu bude sagrađena nova autobuska stanica. Stručnjaci očekuju da će sledeće godine početi izrada projekta, što bi bio uvod u ovaj obimni i dugo planirani poduhvat.

Đorđe Bobić, gradski arhitekta, kaže da je osnovni cilj izmeštanja Glavne autobuske stanice rasterećenje saobraćaja u centru grada, kao i spuštanje Beograda na reke.

– Sada je Karađorđeva ulica, u kojoj se nalazi stanica, preopterećena. Izgradnjom stanice u Novom Beogradu smanjile bi se saobraćajne gužve, jer autobusi više ne bi morali da prolaze kroz centar – smatra Bobić.

Prema njegovim rečima, nova autobuska stanica omogućiće nesmetani prilaz vozilima iz svih pravaca. Tako će se, na primer, autobusi koji dolaze iz pravca Niša preko „Gazele” spustiti na buduće stajalište, što znači da više neće morati da se kreću kroz Savsku i ostale centralne gradske ulice.

– Prevoz će biti olakšan i putnicima koji dolaze sa juga, preko Ibarske magistrale. Oni će do autobuske stanice stići preko budućeg mosta koji će spajati Čukaricu i Novi Beograd, tako da će se i na ovaj način rasteretiti saobraćaj, pre svega u Bulevaru vojvode Mišića – naglašava Bobić.

On smatra da je Novi Beograd najbolje rešenje zato što će autobuska stanica biti povezana ne samo sa drumskim, već i sa železničkim saobraćajem, jer se na mestu sadašnjeg „Buvljaka” planira proširenje postojećeg železničkog stajališta. Osim toga, predviđeno je da na ovom potesu saobraća i linija metroa.

Da bi se izbegle eventualne saobraćajne gužve, gradske vlasti planiraju i izgradnju dve servisne stanice, od kojih bi se jedna nalazila na Autokomandi, a druga na mestu sadašnje Dunav-stanice. Ideja o izgradnji autobuske stanice na Autokomandi prvi put se pojavila pre tridesetak godina, ali se od nje iznenada odustalo 2003. godine kada je Generalnim urbanističkim planom predviđeno da nova autobuska stanica bude sagrađena u Novom Beogradu. Bobić juče nije želeo da govori o razlozima zbog kojih se odustalo od gradnje stanice na Autokomandi uz obrazloženje da je pitanje o tome tendenciozno.

Novi Beograd, kao opština u kojoj se proteklih godina najviše gradilo, željno iščekuje izgradnju nove stanice, ali nadležni upozoravaju da prethodno moraju da se obave određene pripreme.

– Ako se najpre ne napravi most preko Ade Ciganlije, besmisleno je razmatrati ideju o novim autobuskim i železničkim stajalištima u Novom Beogradu, jer bi to dodatno paralisalo saobraćaj u ovom delu grada – smatra Ivana Milenković, arhitekta opštine Novi Beograd.

Sledeće godine trebalo bi da počne čišćenje terena za most preko donjeg špica Ade, koji će biti dugačak oko 500 metara, imaće po dve trake u oba smera, a služiće i za šinski saobraćaj. Izgradnja nove autobuske stanice i temeljna obnova i proširenje postojeće novobeogradske železničke stanice dovešće i do izmeštanja „Buvljaka”, ali se još ne zna na koju lokaciju. Nadležni u Skupštini grada trenutno razmatraju koje bi mesto bilo najpovoljnije, ali se procenjuje da će to biti negde u predgrađu, najverovatnije u blizini autoputa.

Stručnjaci iz Saobraćajnog instituta CIP slažu se sa idejom gradskih čelnika da autobusku stanicu treba izmestiti iz Karađorđeve ulice i apeluju da se što pre počne sa radovima.

– Nedavno smo o tome razgovarali sa ministrom Đilasom i očekujemo da se uskoro pređe s reči na dela. Izgradnjom autobuske stanice kod „Buvljaka”, Beograd bi dobio jedinstveni autobusko-železnički terminal, što je od velikog značaja ne samo za žitelje Novog Beograda, već i za stanovnike celog grada – ističe Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a.

On navodi da se razmatra i ideja o modernizaciji železničke stanice u ovom delu grada, što znači da bi Beograd, pored „Prokopa”, dobio i drugu glavnu železničku stanicu.

– Cilj je da se rastereti i železnički saobraćaj. Zbog toga bi u gradu trebalo da funkcionišu četiri železničke stanice – „Prokop”, „Novi Beograd”, „Rakovica” i „Zemun”, što znači da će svako moći da čeka voz na lokaciji koja mu najviše odgovara – objašnjava Ignjatović.

Institut CIP trenutno se bavi izradom koncepta, posle čega sledi izrada projekta za izgradnju nove autobuske stanice. Ukoliko sve bude teklo prema planu, Beograđani bi novi autobuski terminal trebalo da dobiju do 2010. godine.

POLITIKA

  a zna li iko,gde ce buvljak premestiti

to se jos tacno ne zna. ali izgleda negdje pored autoputa.

Odiseja Prokop
Opet odloženo potpisivanje ugovora između „Železnica Srbije” i „Energoprojekt holdinga” o završetku tri decenije stare investicije u Beogradu


Kolosek buduće stanice: generalni ugovor neće uskoro biti potpisan

Generalni ugovor o završetku železničke stanice Prokop i izgradnji pratećeg komercijalnog centra, neće biti potpisan do Nove godine, kao što je očekivano. Milanko Šarančić, generalni direktor najavljuje da se sklapanje pomenutog ugovora može očekivati do kraja januara, i da su uprkos odlaganju učesnici u tom kapitalnom projektu približili stavove i pronašli zajednički jezik. Grad je naime zainteresovan da novac od naknade za uređenje građevinskog zemljišta usmeri u izgradnju putnih prilaza Prokopu, a to je upravo bio jedan od osnovnih problema koji je kvario računicu zainteresovanim investitorima.

Podsetimo, nakon što su propali pregovori sa kompanijom „Trigranit”, pobednikom na međunarodnom tenderu za izbor finansijera i izvođača radova, „Železnice Srbije” su 31. avgusta pravo gradnje ustupile drugoplasiranom „Energoprojekt holdingu”. U međuvremenu je potpisano i pismo o namerama. Stručnjaci ove dve firme trenutno pripremaju proračune o visini preostalih ulaganja za saobraćajno osposobljavanje železničke stanice, a kako je svojevremeno u razgovoru za „Politiku” rekao Milanko Šarančić, „preostali radovi na izgradnji neophodnih železničkih sadržaja buduće glavne beogradske železničke stanice, procenjuju se na 42 miliona evra”. Da bi „Energoprojekt” utvrdio konačnu vrednost investicije, odnosno njenu isplativost, kaže Miodrag Zečević, izvršni direktor marketinga ove kompanije, nužno je proračunati koliko će tačno koštati završetak stanice i koliko iznosi naknada za uređenje građevinskog zemljišta.

Gradski čelnici su u vreme pregovora sa „Trigranitom” izlazili u javnost sa sumom, koja se kretala između 28 i 30 miliona evra. „Energoprojekt” je međutim tražio da naknada za uređenje zemljišta bude umanjena za iznos koji su „Železnice” već platile za izgradnju stanice, jer je nerealno da plaća duplo, budući da ovaj prostor već ima vodovodne, kanalizacione i ostale infrastrukturne instalacije.

Taj zahtev je prihvaćen pa će investitor platiti samo razliku između prvobitno planiranih 30.000 kvadrata i 128.000 metara kvadratnih, koji bi trebalo da budu sagrađeni u „Prokopu”. Posao Direkcije za građevinsko zemljište je da precizno obračuna kvadraturu i utvrditi šta je i koliko plaćeno. Od tog novca, kako je nedavno dogovoreno, biće finansirana izgradnja prilaza iz Bulevara kneza Aleksandra i sa autoputa, što je ipak pomak u odnosu na pregovore koji su vođeni sa „Trigranitom”. Podizanju saobraćajnica bi trebalo da prethodi eksproprijacija zemljišta i sačinjavanje plana detaljne regulacije.

Dakle, „Energoprojekt” je tako dobio ustupke koje je prethodno tražio „Trigranit”. Da ponovimo, to su: umanjenje nadoknade za građevinsko zemljište i izgradnja prilaznih puteva. Međutim, i dalje ostaje nepoznanica kako će biti regulisan parking prostor, koji je verovali ili ne, zanemarivan skoro tri decenije od kada je počela izgradnja „Prokopa”, kao centralnog objekta Beogradskog železničkog čvora, zamišljenog da u potpunosti preuzme funkcionisanje železničkog saobraćaja u prestonici.

Za završetak Beogradskog železničkog čvora potrebno je  383 miliona evra. A tek kada zaživi Prokop steći će se i uslovi za izmeštanje sadašnje Glavne železničke stanice iz Savskog amfiteatra. Grad će tada dobiti 80 hektara zemljišta na toj, po mnogima, najekskluzivnijoj lokaciji na Balkanu. Procenjuje se da bi investicije u Savskom amfiteatru, sada zarobljenom kolosecima, dosegle čak tri milijarde evra i obezbedile hiljadu novih radnih mesta. Kvadrat bi tu stajao između pet i deset hiljada evra.
Tri decenije traje odiseja Prokop. Da li je i ovo samo nova epizoda jedne od najvećih utopija iz oblasti srpskih investicija, ili će Prokop konačno postati jedno od modernih srpskih čuda.

POLITIKA