Četvrtak, 15. novembar 2007.

Uređene pešačke staze, prilazi zgradama i stepeništa na Čukarici



Opština Čukarica završila je prvu fazu uređivanja pešačkih staza, prilaza zgradama i stepeništa sa rukohvatima na Banovom brdu u ulici Blagoja Parovića i Pere Todorovića. Uređene su i zelene površine na Ceraku (Jablanička ulica), Čukaričkoj padini (Lazarevački drum), u Železniku i Žarkovu na više lokacija, u Lješkoj, Zrmanjskoj, Kirovljevoj i u ulici Čede Minderovića. Uređena su i dvorišta vrtića „Heroj Miša” u Belim vodama, „Veseljko” u Železniku, „Radosno detinjstvo” na Banovom brdu i „Košuta” u Žarkovu, a sanirani su i enterijer i ograda vrtića „Roda”, „Košuta” i „Radosno detinjstvo”.

Opština je posebno nastojala da budu uređeni parkovi i zelene površine u prigradskom delu Čukarice – Rušnju, Velikoj Moštanici, na Umki i u Makišu. Uređivanje čukaričkih naselja će se nastaviti, a krajem novembra počeće izgradnja sportskog terena između ulice Obalskih radnika i Obrenovačkog puta, kao i rekonstrukcija 15 igrališta.

Beogard

Ponedeljak, 19. novembar 2007.

Obnova dečjeg odmarališta na Divčibarama



Opština Stari grad je tokom protekle dve godine uložila 20 miliona dinara renoviranje odmarališta „Stevan Filipović” na Divčibarama. Na poslednjoj sednici Opštinskog veća opština je odvojila dodatnih 2.500.000 dinara za servisiranje kotlarnice u ovom odmaralištu.

Do sada je za kompletnu zamenu dotrajalog nameštaja opština izdvojila 15 miliona dinara. Ovaj objekat sagrađen je 1957. godine u sklopu Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” (nekadašnji „25. maj”), čiji je osnivač opština Stari grad. Dečje odmaralište raspolaže sa ukupno 400 mesta, a koriste ga deca sa teritorije opštine ali i iz svih krajeva Srbije.

– Odmaralište je veoma popularno i to je bio motiv više da uložimo novac u njegovu obnovu. Već je završen kompletan građevinski deo rekonstrukcije, zamenjeni su krov, vodovodna mreža i elektroinstalacije, prozori, vrata, ceo objekat je okrečen – rekla je Mirjana Božidarević, predsednica opštine.

Škole iz cele Srbije slale su učenike na rekreativnu nastavu u ovo odmaralište, a opština je bila organizator letovanja i zimovanja dece iz Goraždevca sa Kosova i Metohije, kao i dece iz socijalno ugroženih porodica sa Starog grada.

Beograd

Obnova šina u Bulevaru kralja Aleksandra


Obnova tramvajskog kolovoza
prouzrokovala gužvu

Zamena tramvajskih šina u Bulevaru kralja Aleksandra kod „Vuka”, koju već pet dana izvode ekipe Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd ”, prouzrokovala je saobraćajne gužve u ovom delu grada. Kolona vozila dosezala je od Vukovog spomenika do Doma Narodne skupštine. Nervozni vozači pokušavali su da, prolazeći kroz sporedne ulice, izbegnu saobraćajni kolaps, pa im je tako bilo potrebno više od pola sata da se prevezu od pijace „Đeram” do Trga Nikole Pašića. Većih gužvi u tramvajskom saobraćaju na potesu od Vukovog spomenika do Slavije nije bilo.

Nosilac projekta obnove tramvajskog koloseka je GSP, a asfaltne radove izvodi „Beograd put”. Vlada Matić, zamenik direktora Sektora građevinske operative „Beograd puta”, kaže da je izdao nalog za završetak asfaltiranja između šina.

- Naše preduzeće u ovom projektu igra ulogu podizvođača, što znači da smo zaduženi samo za asfaltiranje. Zamena šina, uređenje trotoara i pešačkog ostrva u nadležnosti su GSP-a - rekao je Matić.

Slobodan Vučenović, glavni dispečer Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd”, podsetio je da je rok za završetak radova 25. novembar, ali da je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati da li će on biti probijen.

- Rano je o tome govoriti. Najbolje će biti da sačekamo još nekoliko dana, kada ćemo sa sigurnošću moći da kažemo koliko tačno će trajati radovi - kazao je Vučenović.

S obzirom na to da je sneg, koji je u toku vikenda prekrio Beograd, omeo izvođače radova, ostaje otvoreno pitanje da li će tramvajski kolosek u ovom delu Bulevara kralja Aleksandra biti završen u predviđenom roku.

POLITIKA

Petak, 23. novembar 2007.

Dva radnika stradala u jutrošnjoj nesreći u tunelu u Resniku



Dvojica radnika „Enegoprojekta” Ljubomir Vidović i Tomislav Ristić  poginula su u nesreći u Resniku, u tunelu koji se obrušio  jutros u 8.20 sati. Mesto nesreće posetili su Radmila Hrustanović, zamenica vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda, Đorđe Bobić, gradski arhitekta, i Dragan Đilas, ministar u Vladi Srbije zadužen za Nacionalni investicioni plan.

– Dvojica radnika su poginula u donjem delu tunela gde se izvode radovi. Investitor ovog tunela, koji je deo koridora deset, je Republika Srbija, a izvođač radova je „Energoprojekt”. Nadležni organi treba da utvrde zašto je došlo do nesreće i da li je ona mogla da se spreči – rekao je Đorđe Bobić.

Beograd

Subota, 24. novembar 2007.

Sanirana fasada u Gospodar Jevremovoj 59



Preduzeće „Jugogradnja” završilo je sanaciju objekta i revitalizaciju fasade u Gospodar Jevremovoj 59. Radovi vredni 19,6 miliona dinara finansirani su iz gradskog budžeta. Zgrada je sagrađena 1940. godine, prema projektu inženjera Vladete Maksimovića, sa modernistički oblikovanom fasadom. Objekat predstavlja karakterističan primer kasnih modernističkih tendencija u međuratnoj arhitekturi Beograda i zauzima značajno mesto u stvaralačkom opusu inženjera Maksimovića. Ovaj objekat uživa status prethodne zaštite u okviru celine „Stari Beograd”.

Beograd

Drugo lice Kopaonika
Opština Brus obezbedila investitore koji će graditi nove kapaciteta na Srebrncu i Jarmu


Bruska strana Kopaonika – Brzeće

Brus – Siromašna potkopaonička opština Brus okončala je višegodišnji spor s Javnim preduzećem „Nacionalni park Kopaonik” u svoju korist, što joj je omogućilo da aktivira projekte izgradnje turističkih centara na lokacijama Srebrnac i Jaram. Rukovodstvo „Nacionalnog parka” zalagalo se da bruska strana, odnosno područje katastarske opštine Brzeće, ostane „područje prirodnih vrednosti” kao „dobro od opšteg interesa”. Istovremeno, opština Brus dokazivala je da ta područja nikako ne mogu imati prvi stepen zaštite, u kojem i „drvo kad istruli mora da ostane netaknuto”, što je nemoguće s obzirom na postojanje regionalnih saobraćajnica i potrebu da se planski podignu odgovarajući turistički centri koji će omogućiti da stanovništvo ostane u ovoj, u odnosnu na Kosovo, rubnoj opštini Srbije.

– Na području oko Brzeća, a posebno u prelepim oblastima Jaram i Srebrnac, ozbiljnije se nije gradilo 20 godina, što je bitno uticalo na zaostajanje razvoja ovog kraja i siromašenje stanovništva. Mi smo brusku stranu Kopaonika sačuvali od divlje gradnje i sada želimo da izgradimo turističke centre, a da ne narušimo prirodne vrednosti Kopaonika. Naše ukazivanje da se zapostavlja naša strana traje već dvadesetak godina, a  „Nacionalni park” navodno štiti neke leptire i skakavce. To stvarno nema smisla ako se zna koliko je građeno na raškoj strani, gde postoji čak između trideset i četrdeset hiljada ležajeva. Tamo ne važe pravila „Nacionalnog parka”. Oni sa gradnjom dođoše do samog Pančićevog vrha, a pravila prirode važe samo za našu teritoriju. Ja razumem ljude iz Raškog okruga koji se bore da se tamo gradi jer je to njihov interes, ali mi nije jasno zašto čelnici Rasinskog okruga nisu više angažovani da nam pomognu. Mi nismo nikakvi terminatori, jer možemo da se pohvalimo da smo ostvarili mnogo veći stepen zaštite prirode od druge strane. Ovaj narod može da živi samo od turizma i poljoprivrede. U protivnom, ovde neće biti stanovništva – izjavio je na konferenciji za novinare Milutin Jeličić, predsednik Opštine Brus.

Spor između Opštine Brus i „Nacionalnog parka Kopaonik” okončan je rešenjem Ministarstva finansija kojim je odbijena žalba „Nacionalnog parka” na rešenje Odseka za urbanizam, građevinarstvo i pravno-imovinske poslove SO Brus, kojim se odgovarajuće zemljišne parcele na Jarmu i Srebrncu „privode nameni”, odnosno ustupaju investitorima za gradnju hotelskih kapaciteta i turističkih objekata. Ministarstvo finansija, naime, smatra da su planovi detaljne regulacije ovih lokacije urađeni prema važećim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, da je po zakonu sprovedena javna rasprava i da su druga nadležna ministarstva dala pozitivno mišljenje, s obzirom na to da su rešenja urađena prema smernicama iz Prostornog plana Republike Srbije.

Opština Brus je već obezbedila investitore. Na lokaciji Jaram, na prostoru od 2,5 hektara, eko-etno naselje izgradiće preduzeće KBM iz Beograda. Od raspoloživih 2,5 hektara, jedan hektar je pripadao „Nacionalnom parku”, dok vlasništvo nad 1,5 hektara ima Opština Brus.

Zamenik direktora Direkcije za urbanizam Brusa Milomir Miljković tvrdi da će to biti najlepše etno-naselje u Srbiji.

Na Srebrncu, na površini od oko dva hektara, turističke objekte će graditi preduzeće „Silver-kop development” iz Novog Sada.

U samom Brzeću, gde je najpoznatiji hotel „Junior”, sada vlasništvo jedne grčke firme, gradnju svojih objekata nastavlja „Parking servis – Beograd”. Brus planira opsežnije povezivanje žičarama i gondolama s vrhom Kopaonika, što će ovoj opštini omogućiti znatno više turista, naročito sportista, koji tokom dana mogu vreme provoditi na planini, a večeri i noći u samom gradu. To će, po mišljenju predsednika Opštine Milutina Jeličića, omogućiti više stotina zaposlenih, a to upravo i jeste način da mladi ostanu u ovoj potkopaoničkoj opštini.

POLITIKA

Beogradska nedelja
Divljačka gradnja



Normalno je da grad raste i da se menja, ali nije normalno da ljudi više ne prepoznaju svoj grad. Beograd danas više liči na nekakvog mahnitog pubertetliju, negoli na ono umilno međurečje iz strofa Duška Jakšića i pera Mome Kapora. Nije ovo nostalgija, već fakat da je sećanje življe od svakodnevice i da se zaista ima za čim žaliti...
Mislim na sve ono čega više nema, a što čoveku i sada prvo padne na pamet kada kaže: Beograd. Mislim i na ono čega ima previše, a što sili pamet da se prvo pomene kada čovek pomisli na Beograd - građevinska hiperprodukcija.

Kranovi su umnogome nadvisili i nadbrojali krošnje kestena i lipa na koje je Beograd, nekada, divno mirisao. Sav je u skelama kao da se više ni za šta drugo nema pridržati. Stotine kamiona svakodnevno nekud odnose silnu zemlju, ostavljajući mu korenje golo, da truli. Aman bre, pa nije ovo vreme postanja Beograda, niti su obale Save i Dunava surove pustahije koje treba što hitnije i bilo kako pripitomiti i civilizovati. Ne vrebaju iz šuma mračne sile i divlje zveri... Star je i umoran ovo gospodin, sporog koraka. Greh je i od Boga i od ljudi terati ga u trk i govoriti mu da je to za njegovo dobro.

Neka se gradi, sevap je. Ali i u haosu postoji nekakav red, pa ne bi bilo zgoreg da ga i u neimarstvu ima. Zajahale zgrade jedna drugu, udarili prozori u prozore, podvukli se dimnjaci pod nozdrve...

Pa pobogu, nije cilj potovariti, nego useliti što više ljudi, valjda?! Uslovi i standardi stanovanja više nikoga ne zanimaju. Na žalost, ni stanare. U muci, za bolje više i ne pitaju, niti znaju.

Grad nam sve više liči na diplomski rad pijanih umetnika koji su otelotvorili svoje najluđe nadrealističke snove. Lepo je to što toliko njih ima viziju Beograda budućnosti, ali je problem što im se dozvoljava da ih realizuju... Ima li takozvani Urbanistički plan još neku svrhu osim da se nad njim ljušti krompir i luk?!

Među stare fasade se ugurale neke nove, vrišteće legure. Nad prizemljušama se istegle višespratnice, pa stanari ovih prvih nebo mogu da vide još jedino na vremenskoj prognozi. Na krovovima solitera baškare se vikendice. Po parkovima hiper-mega-gigamarketi. Po trotoarima nešto što je prvobitno bila trafika, ali je geometrijskom progresijom naraslo do dimenzija porodične kuće...

I ljudi su narasli u ljute, isfrustrirane i besne grimase. Od sećanja se možda i može živeti, ali se ne može živeti u njemu.

Poznate staze vode kroz nepoznati grad. Teško je to sebi objasniti. Još teže prihvatiti.

Rečju, u Beogradu ne pije vodu ona formalna definicija: nelegalna gradnja. Imamo mi za to daleko bolji i rečitiji naziv: „divlja”, možda čak i pravilnije „divljačka” gradnja.

Ovaj termin je zapravo zajednički imenitelj i za legalno i za ono nelegalno trudbeništvo. Jer (slava i čast onim malobrojnima) u nas se legalno razlikuje samo po tome što je prošlo kroz nekakve papire. U „divljaštvu” nema baš nikakve razlike...

Zapravo, možda su to ljudi divlji, a ne gradnja. Kao da se za nešto svete Beogradu. Kao da mu šta zameraju, pa ga kinje.

Nadziđujući ga, nadziđuju svoju svest. Dižu spratove besmislu...

Problem je što njihove greške ne možemo ispraviti. Oročene su na stoleće. To je armirana glupost, a protiv nje nema leka.

Evo, za kraj dozvolite da sugerišem, ako me već neko ne osujeti u ideji: primetio sam da krov Akademije nauka i umetnosti zaludno zvrji prazan, a čini mi se da tu ima i prostora i kapaciteta za još jedno tri sprata, što ono danas kažu, stambeno-poslovnog prostora.

Onoliki Trg Republike zvrji prazan?! U Studentskom parku četiri solitera da se skuće. Čemu Tašmajdan, čemu Kalemegdan?

More daj da srušimo sve, pa da krenemo iznova. Beton, staklo, pleksiglas, beton, staklo...

I ovako je ovom Beogradu istekao rok trajanja. Vučemo ga na grbači toliko vekova. Vreme je za promene. Korenite, divlje, divljačke...

POLITIKA

Utorak, 27. novembar 2007.

Rekonstrukcija glavne ulice u Mladenovcu



Asfaltiranje dela glavne mladenovačke ulice Kralja Petra Prvog, od nadvožnjaka do ulice Janka Katića, biće završeno do petka, kada će ovaj potez biti otvoren za saobraćaj, saopšteno je danas iz Direkcije za izgradnju i planiranje Mladenovca.

 –  Prilikom obnove ulice odlučili smo da zamenimo i vodovodne, elektro i telefonske instalacije, a ugradićemo  i nove behaton ploče. Na raskrsnici ulica Nikole Pašića i Mome Stevanovića biće postavljena i nova semaforska signalizacija. Kompletna obnova ulice Kralja Petra Prvog biće završena do kraja godine – rekao je Branislav Jovanović, direktor Direkcije za izgradnju i planiranje Mladenovca.

Umesto lipa koje su donedavno krasile glavnu mladenovačku ulicu posađene su sadnice kuglastog javora.

Beograd

Trka za “Gazelu”
27. novembar 2007

OTVARANjE ponuda na tenderu za izbor izvođača radova na obnovi mosta Gazela zakazano je za 18. decembar, navode u "Putevima Srbije". U trci za ovaj posao, vredan 77 miliona evra, je šest ponuđača, koji su prošli pretkvalifikaciju i kupili tendersku dokumentaciju.
Sa pobednikom, međutim, ugovor ne može da se potpiše sve dok kredit, ugovoren sa EIB još 16. jula ove godine, ne bude ratifikovan u Skupštini Srbije. Na "zeleno svetlo" poslanika čekaju i krediti za popravku sto mostova u Srbiji, kao i zajam EIB i EBRD u ukupnom iznosu od 115 miliona evra za obilaznicu oko Beograda.
Projekat sanacije mosta Gazela uradio je beogradski "Mostprojekt". Prema rečima inženjera Danila Dragojevića, projekat sanacije je preobiman, a ključni radovi će biti na odvodnjavanju sa prečišćavanjem otpadnih voda sa 80.000 kvadrata, kolika je površina Gazele sa prilazima. Radiće se i kompletan saobraćajni profil, dakle kolovoz, parapeti, hidroizolacija...Infrastruktura komunalnih preduzeća koja ide kroz sanduk mosta takođe će biti doterana. Na samim stubovima neće biti mnogo posla. Naravno da deo radova zahteva zatvaranje mosta za saobraćaj, ali dobrom organizacijom ne bi trebalo da bude velikih problema, navodi Dragojević.
- Gazela je završena 1970. godine, ali redovnog održavanja nije bilo - navodi Dragojević. - Beogradski mostovi su, na našu sreću, građeni kvalitetno. Bezbedni su, ali ne smeju da se zloupotrebljavaju. Realno opterećenje na tim mostovima je mnogo manje od projektovanog. Ali to je rezerva, koja produžava vek trajanja mosta.
Obilaznica će u određenom trenutku, tvrdi Dragojević, biti od koristi kada krenu radovi na Gazeli, ali samo zbog prinudnog usmeravanja saobraćaja. Treba imati u vidu da na tranzitni saobraćaj odlazi svega 10-12 odsto vozila i da je Gazela, pre svega, gradska saobraćajnica.
Još 2002. godine "Mostprojekt" je uradio kompletnu analizu stanja Gazele i zaključeno je da je sanacija hitna i neophodna. Radovi je trebalo da počnu pre tri godine, ali je posao na izradi projekta sanacije dodeljen slovenačkoj projektantskoj kući koja nije ispunila ugovorene obaveze, raskinut je ugovor i izrada projekta dodeljena je beogradskoj firmi.
Gazelom dnevno prođe oko 165.000 vozila. Radovi još nisu počeli, a u Beogradu je svakodnevno saobraćajni kolaps. Uzrok je, kaže Dragojević, pre svega nedisciplina vozača.


KOMUNALCI I PROBLEMI
MNOGOBROJNE probleme na mostovima izazivaju komunalci sa svojim kablovima i cevima - navodi Dragojević. - Na Gazeli smo tako sprečili havarijsko oštećenje, jer konstrukcija nije mogla da radi. Na Brankovom mostu više niko ništa ne može da popravlja dok ne dobije saglasnost Gradske direkcije za puteve u čijoj je nadležnosti ovaj most. Nadam se da će posle sanacije Gazele i JP "Putevi Srbije" isto to zahtevati od komunalaca.

Novosti

Ulica kraljice Natalije još raskopana
Snežne padavine i loše vreme usporili izvođenje radova – kažu u „Beogradskim elektranama”. Neizvesno kada će posao biti završen


Radovi nisu završeni

Postavljanje novog trotoara i ploča na pešačkom delu Ulice kraljice Natalije, koje je koštalo više od 35 miliona dinara, završeno je pre mesec dana, a radovi u ovoj ulici i dalje traju. Ekipe „Beograd puta” su još letos započele uklanjanje asfalta sa trotoara i postavljanje betonskih ploča, a rok za završetak posla je nekoliko puta pomeran. Tako je tek krajem prošlog meseca ova ulica postala prohodna za pešake, ali je nedavno jedna kolovozna traka bila zatvorena za saobraćaj zbog radova na toplovodnoj mreži koje je započelo Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane”. Juče nije bilo većih gužvi u ovom delu grada, iako su pojedini delovi Ulice kraljice Natalije raskopani.

Vlada Mitić, zamenik direktora Sektora građevinske operative „Beograd puta”, kaže da aktivnosti „Beogradskih elektrana” spadaju u vanredne intervencije i da nisu bile predviđene u letnjem periodu kada je preuređenje ulice započeto.

– Zbog povećanja obima radova, mi smo sa zakašnjenjem obavili svoj deo posla. Postavljanje ploča je specifično zato što zahteva poseban malter koji se pravi na licu mesta, kao i specijalni čekić za ukucavanje ploča. Morali smo da slažemo ploču po ploču, što je vrlo težak posao – objašnjava Mitić.

Prema rečima Aleksandra Radojičića, direktora Direkcije za puteve, „Beograd put” je, za sada, završio s preuređenjem Ulice kraljice Natalije.

– Svi radovi koji se trenutno izvode u nadležnosti su „Beogradskih elektrana”, koje na ovoj lokaciji grade novi toplovod. Dok ne privedu radove kraju i o tome ne obaveste „Beograd put”, ova ulica neće biti u potpunosti završena – kaže Radojičić.

Po okončanju radova, „Beogradske elektrane” su dužne da „Beograd putu” pošalju odjavu, kako bi ovo komunalno preduzeće moglo da asfaltira delove ulica koje su raskopane. Međutim, neizvesno je kada će do toga doći. Prvobitnim planom, izgradnja celokupne deonice toplovoda na ovoj lokaciji trebalo je da bude završena 22. novembra, ali, kako navode u Službi za informisanje i komunikacije „Beogradskih elektrana”, „obilne snežne padavine i loše vremenske prilike uticale su na produžetak radova”. Kako saopštavaju, čim ovaj projekat bude završen, biće poboljšan kvalitet snabdevanja toplotnom energijom.

– Pored toga, steći će se uslovi da se, odmah po izgradnji toplovoda, na toplovodnu mrežu priključi oko pet hiljada kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora, dok će se po završetku grejne sezone steći uslovi za priključenje dodatnih 10-15 hiljada kvadratnih metara prostora – navode u „Elektranama”.
Kako ne bi došlo do potpunog obustavljanja saobraćaja u ovoj ulici, „Beogradske elektrane” su tehnologiju izvođenja radova morale da prilagode kako uslovima terena tako i nepovoljnom vremenu.

POLITIKA