'Nikola Tesla' gradi u Bodrumu

Beograd -- Aerodrom Nikola Tesla pobedio je na tenderu za izgradnju i upravljanje aerodromskim terminalom u Bodrumu.
 Tenderska komisija u Ankari, u Turskoj, odlučila je da Aerodrom Nikola Tesla, sa svojim turskim partnerima iz kompanije Teknotes tehnolodžikal plants, u Bodrumu izgradi terminal od 100.000 kvadratnih metara. Generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla Nebojša Nedeljković za B92 kaže da je značajnije što su pobedili na tenderu, nego što je to posao od 60 miliona evra.

"Prvi put jedno javno preduzeće izvozi znanje. To ćemo lepo naplatiti. Konkurencija je bila žestoka i tim sam više ponosan jer je u takvoj konkurenciji Aerodrom pobedio i pokazao koliko zna i ume. Svako navija za domaćeg ponuđača i u takvim smo uslovima uspeli da pobedimo", kaže on.

Ugovorom o zajedničkom učešću na tenderu predviđeno je da tursko preduzeće gradi terminal, a da Aerodrom Nikola Tesla njim upravlja pet godina, što bi Aerodromu Nikola Tesla donelo prihod od oko četiri miliona evra. Prema Nedeljkovićevim rečima, Aerodrom Nikola Tesla će upravljati celim kompleksom, sastaviti lokalni menadžment novog putničkog terminala i učestvovati u širenju i poslovanju terminala u Bodrumu.

Izgradnja će početi 2007. i trajaće dve godine.

Ivor:B92

Реконструкција пијаце „Зелени венац” биће завршена до краја године

Град Београд задовољан је радовима на Зеленом венцу – квалитетом израде, роковима и пројектом који ће пијацу, саграђену 1924. године, очувати у изворном облику, рекла је на данашњој редовној конференцији за новинаре, одржаној на градилишту, заменица  градоначелника Радмила Хрустановић. Она је изразила наду да ће реконструкција пијаце „Зелени венац” бити завршена до краја ове године.

 – У Београду постоје 33 пијаце, од тога 29 отворених, кванташка пијаца и три тржна центра. У последњих пет година град је дао приоритет реконструкцији пијаца у центру, међу којима су „Зелени венац”, „Каленић”, „Ђерам”, „Скадарлија” и Палилулска пијаца. То не значи да се о осталима не води рачуна јер су многе од њих, попут пијаца у Блоку 44, на Видиковцу и Бањици, знатно модернизоване.

Пијаца на Зеленом венцу налази се у трећој, последњој фази изградње и имаће око 6.600 квадратних метара, од чега више од 4.000 квадрата затвореног простора, и око 140 места за паркирање. До сада је за ову  пијацу издвојено око 600 милиона динара, а трошкове равноправно сносе Град Београд и ЈКП „Градске пијаце”. Исти начин финансирања биће примењен и приликом реновирања осталих пијаца, међу којима  и пијаце „Каленић”, за коју је у току конкурс за идејно решење, док жири свој део посла треба да заврши средином септембра. Према предвиђањима, та пијаца биће три пута већа од „Зеленог венца”. После тога радиће се и потпуна реконструкција  пијаце „Ђерам” – рекла је Радмила Хрустановић.

Ђорђе Бобић, главни архитекта  града, рекао је да пијаца „Зелени венац”, као споменик културе, представља једну од најупечатљивијих слика града и да је зато пројекат њене реконструкције урађен у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе.
– Овим радовима поправиће се све што је током година било девастирано. Пијаци ће бити враћен оригинални изглед из 1934. године, уз неопходно осавремењавање  применом нових технологија.
Изградњом подземног нивоа, који ће задовољити све техничке захтеве једне савремене пијаце, ослободићемо све околне улице од камиона који допремају робу на овај простор. Роба ће се дистрибуирати са два теретна лифта, а пошто ће слична технологија бити примењена и приликом реконструкције осталих пијаца, ови простори биће враћени пешацима, због којих пијаце и постоје – рекао је Ђорђе Бобић.

Гордана Матијашевић, директор ЈКП „Градске пијаце”, рекла је да је овај пројекат добар пример сарадње и да ће и у идућим пројектима градска помоћ бити неопходна.

 – Направили смо добар план и Београд ће ускоро добити још две потпуно реконстрисане пијаце, „Каленић” и „Ђерам”. Очекујемо и градњу велетржнице, места где се роба прима и пакује, која ће нићи на простору садашње Кванташке пијаце. Роба ће ту бити складиштена и дистрибуирана на најсавременији начин, а у плану је и реконструкција велетржнице у Крњачи – најавила је Гордана Матијашевић.

Izvor:Grad Beograd

Цевовод испод Бранковог моста биће завршен до краја августа

Заменик градоначелника Београда Радмила Хрустановић, главни градски архитекта Ђорђе Бобић и директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Борис Ранковић обишли су данас градилиште новог цевовода испод Бранковог моста. Овај посао, вредан 216 милиона динара, обавља предузеће „Фербилд”, а финансирање је обезбеђено из средстава од накнаде за уређивање грађевинског земљишта.

– Извођач радова се придржава уговорених рокова, па ће посао, који је започет у јануару, бити завршен до краја августа. Постављање цевовода побољшаће снабдевање потрошача на Зеленом венцу, Теразијском платоу и делу града ка Калемегдану за наредних 50 година. Бранков мост, који дневно пређе више од 90.000 возила, у добром је стању јер се у протеклих неколико година град о њему добро брине. Тако је само прошле године за његово одржавање инвестирано око 100 милиона динара – рекла је Радмила Хрустановић.

Замена старог цевовода, постављеног 1976. године, била је неопходна да би се добио максималан степен експлоатације. Његове пратеће арматуре и систем за вешање нису адекватно одржавани, чиме је доведена у питање стабилност моста. Новопројектовани систем вешања допринеће повећању стабилности моста, а радови ће се изводити без прекида у водоснабдевању јер ће једна цев бити у функцији док се друга мења.

Дужина цевовода биће 440 метара у две магистрале, чиме ће се омогућити стално снабдевање и током редовног одржавања. Нове водоводне цеви биће урађене од челика, пречника 700 милиметара, и гарантоваће добар биолошко-хемијски квалитет воде. Први пут код нас биће примењена најсавременија технологија заваривања оваквих цеви керамичким плочицама. Водоводне цеви се, иначе, спајају на платформи под самим мостом, па се затим превлаче на другу обалу, тако да се не прекидају ни друмски ни речни саобраћај.

Паралелно са овим радовима реконструишу се и шахтови на левој и десној обали. Постављањем нових додатних вентила и испуста у шахтовима добиће се максимална искоришћеност цевовода на Бранковом мосту, који се напаја из резервоара „Бежанија”.

Град се не брине само о Бранковом мосту, једном од најфреквентнијих у читавом региону, већ припрема и пројектну документацију за замену цевовода испод моста „Газела”, која ће бити обављена идуће године, рекла је Радмила Хрустановић. Из градске касе ће бити издвојено и 600.000 евра за израду пројектне документације санације Панчевачког моста, који је у надлежности Железнице Србије.

Izvor:Grad Beograd

Наставља се израда катастра зелених површина у Београду

Из буџета града издвојено је 5,7 милиона динара за наставак пројекта заштите и развоја градских зелених површина „Зелена регулатива Београда” и завршетак израде документа „Картирање и вредновање градских биотопа Београда”, који ће урадити Урбанистички завод Београда.

 – Ради се о једној врсти катастра свих зелених површина у граду. Пројекат траје већ три године и ово је трећа фаза, предвиђена да отпочне у овој години. Подаци ће бити презентовани у електронској форми, у географском информационом систему, где ће бити представљена не само зелена површина као целина већ и свако дрво појединачно, са својим карактеристикама. На тај начин биће могуће планско управљање свим градским зеленим површинама – рекла је за БЕОИНФО Елизабет Паунковић, заменик градског секретара за заштиту животне средине.

Izvor:Grad Beograd

Котеж, Борча, Црвенка и Зрењанински пут у петак увече без воде

Због радова Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” на водоводној мрежи, у петак од 19 часова до суботе у 4 часа  воду неће имати потрошачи у Котежу, Борчи, насељу Црвенки и на Зрењанинском путу.

ЈКП „Београдски водовод и канализација” обезбедио је аутоцистерне са пијаћом водом. Све додатне информације могу да се добију на број телефона 3606-606. Информације о планираним радовима и кваровима на мрежи могу да се пронађу и на web адреси www.bvk.co.yu.

Izvor:Grad Beograd

Renovoranje starih gradjevina u Beogradu

Crnogorska 2-prewar(WW II) building


Decanska 23-academist style prewar building


Kralja Milana 24


Kralja Milutina 5-XIX century


Knez Mihailova 17-Leon Talvi prewar project


Knez Mihailova 24 - Argentina embassy 1939.


Knez Mihailova 28


Knez Mihailova 47-prewar-Nikola Spasic

Renoviranje starih gradjevina u Beogradu

Knez Mihailova 49-1906.


Knez Mihailova 52-XIX century


Nebojsina 53-protected area Kotez Neimar built between two wars in the most simple style

Njegoseva 51 - built 1904.

Obilicev venac 16-1912.

Palmoticeva 2 - prewar building


Patrijarsija-Building of Serbian Partiarchy


Svetosavska 22-Zemun-1907-9

Renoviranje starih gradjevina u Beogradu

Svetozara Markovica 2-prewar


Svetozara Markovica 6-prewar, built for Bozic engineer, in Stari Grad protected area


Terazije 39, built in 1912. for Smederevska Banka


Vuka Karadzica 9,three stories built in 1923, one more added in 1925.


Zmaj Jovina 5, academism with elements of art deco


Zmaj Jovina 7-House of Savka Maksimovic


Zmaj Jovina 9, analogy to Openhajm Gotfrid Semper Palace built in XIX century


Zmaj Jovina 15-built in 1928., exceptional marble hall inside of this building


Izvor:SkyscraperCity

"Henkel" kupio zemljiste za izgradnju fabrike gradjevinskih lepkova

U Indjiji je potpisan i ugovor kojim je nemacka kompanija Henkel kupila gradjevinsko zemljiste za izgradnju fabrike gradjevinskih lepkova.

Direkcija za izgradnju opstine Indjija ce lokaciju kompletno infrastrukturno opremiti, a investitor ce poceti izgradnju kompleksa 15. avgusta na dva hektara. Kako je receno prilikom potpisivanja ugovora, samo u izgradnju fabrike, ne racunajuci njeno opremanje, bice ulozeno 4,7 miliona evra. Pocetak proizvodnje lepka je predvidjen za mart 2007. godine, a fabrika ce, kako je naveo direktor Henkel Jugoslavije Nenad Vucinic, zaposliti 70 radnika

Izvor:Faraon

Данас рађена дренажа трамвајске конструкције

У оквиру реконструкције Савске улице, данас је прављена подлога од дробљеног агрегата и постављан је полипиленски неткани термички везани геотекстил, док је на конструкцији горњег слоја постављана жилава хартија и израђивана микроармирана цементно-бетонска плоча. Радници су правили и дренажу трамвајске конструкције, а ваљан је и дробљени агрегат за тротоар.

Данас је монтиран  и возни вод са контактним проводником од тврдо вученог бакра.

Izvor:Grad Beograd