Za obnovu ulica u Beogradu 7 milijardi

Više od sedam milijardi dinara je ove godine planirano za obnovu ulica i puteva u Beogradu, izjavila je zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović i dodala da je to dvostruko više novca nego prošle godine.

Zamenica gradonačelnika kaže da se po sredstvima koja se ulažu u projekte Direkcije za puteve vidi da je rekonstukcija putne mreže jedan od prioriteta gradskih vlasti.

Direktor Direkcije za puteve Aleksandar Radojčić rekao je da je od januara do avgusta popravljeno skoro 190 kilometara u 206 ulica i da su završeni radovi na 26 gradskih magistralnih pravaca.

"Za 2006. godinu je planirano da se rekonstruiše 714 ulica, što će koštati 5,22 milijarde dinara", rekao je Radojičić.

Član Gradskog veća Dejan Mali izjavio je da se ove godine rekonstruiše gotovo 500 kilometara putne mreže u Beogradu i da je sasvim razumljivo da se to "malo oseti na komforu građana u saobraćaju".

"Tokom avgusta čeka nas izuzetno veliki poduhvat, rekonstrukcija prilazne rampe na 'Autokomandi' ", rekao je član Gradskog veća Dejan Mali i naglasio da ne očekuje veliku saobraćajnu gužvu zbog tih radova. On je naveo da je rekonstrukcija Nemanjine ulice primer da se radovi mogu izvoditi i "u epicentru grada".

Oko 70 odsto svih radova na obnovi ulica u Beogradu obavlja Javno komunalno preduzeće "Beograd-put

Izvor: b92

Works on the Belgrade bypass road have been continued

Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić najavio je nastavak gradnje obilaznice oko Beograda, na sektoru četiri, dužine 7,7 kilometara, čija je vrednost 150 miliona evra.

On je kazao da bi radovi trebalo da budu završeni za dve godine i da je 30 miliona evra obezbeđeno iz Nacionalnog investicionog programa, a 120 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i Evropske agencije za rekostrukciju.

"Radovi će početi odmah", rekao je Ilić objasnivši da će izvođač biti nacionalni konzorcijum na čelu sa "Mostogradnjom" i "Planumom", čime će se realizovati ugovori koji su sklopljeni pre nekoliko godina.

Prva faza sektora četiri, od Ostružnice do Orlovače, odnosno Ibarske magistrale, počeće da se radi odmah, nešto kasnije radiće se i druga faza od Orlovače do Bubanj potoka, paralelno sa radom na mostu na Dunavu kod Vinče.

Ukupna trasa obilaznice koja podrazumeva izgradnju novog mosta preko Dunava kod Vinče i nov auto put do Pančeva biće oko 48 kilometara, a do sada je urađeno 17,3 kilometara. Vredna je oko 400 miliona evra i trebalo bi da bude završena za četiri godine.
Radovi na obilaznici oko Beograda pomoćiće domaćim putarima i građevinarima da zaposle svoje kapacitete, rekao je Ilić i pozvao sve građevinske firme da se dobro organizuju, a neke od njih da završe proces privatizacije do kraja.

On je rekao da je posao oko obilaznice pitanje opstanka domaćih građevinara, jer ako ne budu radili organizovano i budu kasnili "neće imati šanse da se vrate na velika vrata tamo gde su nekad bile".

Direktor "Puteva Srbije" Branko Jocić kazao je da će na sektoru četiri pored izgradnje puta, biti urađeno i sedam mostova i dva tunela - Lipac i Železnik i da je dosadašnja vrednost završenog posla oko obilaznice 48,2 miliona evra.

Izvor:B92

Реконструкција саобраћајног чвора „Аутокоманда” од средине септембра

Управа за инвестиције Секретаријата за финансије закључиће уговор сa компанијaма „Switelsky Baurellschaft” и „Kallinger Bau Gmbh” из Аустрије за испоруку шина и колског прибора, као и за извођење радова на Аутокоманди, рекла је на данашњој  конференцији за новинаре Радмила Хрустановић, заменик градоначелника Београда. За ту јавну набавку град ће издвојити  нешто више од 432 милиона  динара.

– На међународном конкурсу овај конзорцијум дао је убедљиво најнижу цену. Реч је о изузетно познатој и престижној фирми, која први пут наступа на тржишту Београда и Балкана уопште. Ова јавна набавка односи се на реконструкцију трамвајских колосека и коловоза на делу Булевара ослобођења од Ветеринарског факултета до Аутокоманде у оквиру реконструкције  саобраћајног чвора „Аутокоманда”. Радови треба да почну средином септембра, за када је планиран и завршетак реконструкције Савске улице. Рок за завршетак радова на Аутокоманди је 90 дана – рекла је Радмила Хрустановић.

Реконструкција саобраћајног чвора Аутокоманда део је пројекта обнове Београда, односно реконструкције бројних трамвајских деоница у главном граду која се финансира делом из буџета града, а делом из кредита Европске инвестиционе банке. Град Београд и Европска инвестициона банка издвојиће за реализацију читавог пројекта по деведесет милиона евра.

Izvor:Grad Beograd

Beogradski metro: Na početnoj stanici

Ako je neko u aprilu prošle godine, kada je javnosti prikazan promotivni film i predstavljena prethodna studija opravdanosti beogradskog lakog metroa, laički pomislio da će kroz nešto više od godinu dana morati da zaobilazi prve građevinske radove na trasi predviđenoj za ovaj šinski sistem, prevario se, naravno.

Verovatno je tada malo ko, međutim, mogao da pretpostavi da će u leto 2006. godine biti u prilici da sluša raspravu o tome da li je prestonici potrebniji “laki” ili klasičan metro, jer činilo se da je ta dilema apsolvirana tri godine ranije kada je usvojen Generalni urbanističi plan Beograda 2021. godine.

U ovom važnom dokumentu, naime, kao jedan od prioriteta razvoja beogradske saobraćajne infrastrukture predviđen je laki šinski sistem (LŠS). Protivnici lakog metroa, među kojima je i sam predsednik Skupštine grada, nedavno su reaktivirali kritike na račun ovog sistema, uz generalnu tvrdnju da je LŠS “bacanje para” jer neće u potpunosti rešiti saobraćajne gužve u centru niti dovoljno skratiti vreme putovanja gradom.

“Potenciranje klasičnog metroa je legitimno nastojanje jednog kruga ljudi da utiču na projekat i njegov konačan izgled sve dok je on na papiru, ali Beograd se odlučio usvajanjem GUP-a i njegovim izmenama prošle godine. Svaka nova ideja morala bi da prođe istu proceduru”, ocenio je Vladimir Depolo, vođa projekta lakog metroa u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, upozorivši da bi to značilo da se sve aktivnosti odlažu najmanje dve godine, nakon čega bismo opet stigli – na početak.

Naime, dokumentacija koja je odavno rađena za klasičan metro verovatno više nije validna, jer su se i u tim sistemima u međuvremenu desile mnoge promene, tako da bi je trebalo obnoviti, smatra Depolo. Ne treba, pri tome, zaboraviti ni činjenicu da je grad u projekat lakog šinskog sistema već uložio preko milion evra, od čega je najveći deo utrošen za izradu prethodne studije opravdanosti, poverenu španskoj firmi Ineko.

Trasa budućeg lakog metroa

Čelnici grada obećavaju da će gradnja lakog metroa početi 2008. godine, a da će prva linija od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu krenuti 2012. godine. Da bi se bilo koji projekat prostorno aktivirao, mora, međutim, da ga sprati urbanistička i razna druga dokumentacija, čija izrada običnim posmatračima uglavnom ostaje nevidljiva.

“Idemo tempom koji smo zacrtali. Urbanistički zavod trenutno radi program za izradu regulacionog plana. To, istina, traje duže nego što smo očekivali, ali nadamo se da će program najesen biti usvojen. Posle toga krenulo bi se u izradu regulacionog plana za potez od Trga Nikole Pašića do stanice u Tvorničkoj ulici, uključujući i depo”, kaže Depolo.

Regulacioni plan koji se bavi rekonstrukcijom infrastrukture duž Bulevara kralja Aleksandra već je urađen. Budući da je u toku projekat urbane obnove, koji finansira Evropska investiciona banka, a jedan od prioriteta je obnova postojeće tramvajske infrastrukture, u delu Bulevara kralja Aleksandra ta rekonstrukcija biće povezana sa izgradnjom lakog metroa. To znači da bi početak radova na obnovi ovog bulevara, koji je predviđen za sledeću godinu, simbolično mogao da predstavlja i početak izgradnje lakog metroa, jer će tramvajska infrastruktura biti pripremljena za novi sistem na površini.

Statistika 1

Izgradnja prve etape od 14,5 kilometara “teškog” metroa, celom trasom ispod zemlje, koštala bi nešto više od milijardu evra, ali zagovornici ovog rešenja ističu da je to manje od ukupne cene izgradnje “tramvaja sa većom šoferšajbnom”, kako nazivaju laki metro i Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Metro bi imao 18 stanica, mogao bi da preveze preko 25.000 ljudi u jednom satu, uz brzinu 34 kilometra na čas. “Za pravi početak, međutim, postoji delikatan problem na potezu od ulice Gospodara Vučića do Ustaničke, jer ćemo tu dosta objekata morati da rušimo, ne samo zbog lakog metroa, već i zbog saobraćajne regulacije samog bulevara. Na tom delu ćemo eksproprijaciju raditi sukcesivno kako bismo mogli da je finansijski lakše savladamo, ali niko ne može sasvim pouzdano da proceni potrebno vreme za to. Verovatno ćemo, kao i u slučaju mosta preko Ade Ciganlije, angažovati specijalizovane advokatske kancelarije da nam pomognu u nagodbama”, objašnjava Depolo.

Geozavod radi detaljnu geološku studiju trase koja bi trebalo da obezbedi sve relevantne podatke za izradu projektne dokumentacije podzemne deonice i stanica. Posebno se ispituje moguće ponašanje sadašnjih objekata iz okruženja kada bude izgrađena podzemna infrastruktura, da bi se izbegla tutnjava kakva se danas u pojedinoim zgradama može čuti iz tunela beogradskog žeelzničkog čvora.

Konačno, u toku je i obnovljeni postupak za izbor konsultanta koji bi trebalo da pomogne u vođenju kompletnog posla do izgradnje, odnosno specificiranju budućih zadataka. “Istini za volju, nekoliko meseci je izgubljeno pri izboru konsultanta. Ideja o konsultantu prihvaćena je još u aprilu prošle godine, ali smo krajem prošle godine imali neuspeo tender i morali smo da ga ponovimo”, objasnio je Depolo.

Isplativost

Prethodna studija opravdanosti pokazala je da će prva trasa lakog metroa koštati nešto manje od 400 miliona evra, dok bi izgradnja 14,5 kilometara duge linije klasičnog metroa stajala oko milijardu i 200 miliona evra. Zagovornici klasičnog sistema slažu se je to preteška suma za grad, ali očekuju da će se u finansiranje uključiti Republika Srbija.

U direkciji za izgradnju Beograda ističu da je cena gradnje lakog metro maksimalno smanjena tako što se podzemne stanice i tuneli, najskuplji elementi sistema, neće graditi tamo gde ne treba. Biće izgrađeno šest podzemnih stanica, dok klasičan metro predviđa 14 više. U slučaju klasičnog metroa, više bi trebalo izdvojiti i za depo, dok se će depo za laki metro biti dograđen na postojeći tramvajski.

Most koji će se graditi uz postojeći Brankov most, pak, moći će da podnese maksimalno opterećenje tako da će, ako se ikada ukaže potreba da budući laki šinski sistem preraste u klasičan metro, i tada moći da se koristi.

Statistika 2

Prva linija lakog metroa, duga oko 12,5 kilometara od čega četiri ispod zemlje, koštaće oko 400 miliona evra. Prevoziće oko 15.000 putnika u vršnom satu, brzinom 30 kilometara na čas. Budući sistem, prema Depolovim rečima, ima visoku ekonomski izvesnost, jer će grad nastojati da ima potreban broj putnika kao što je i dimenzionirano.

“Na projektovani broj putnika utiče i način na koji je organizovana ostala mrežu saobraćaja Ako se potpuno stavi u funkciju novog sistema, dobiće se jedan rezultat, a ako se delimično prilagodi, potpuno drugi. Na zapadu, posebno u Engleskoj, nema nikakvog prilagođavanja, čak se i novi projekti puštaju u eksploataciju sa minimalno ili nimalo izmenjenom postojećom mrežom. Kod nas neće biti tako jer će sistemom upravljati grad, odnosno Direkcija za javni prevoz.

Prema našim proračunima, najveće opterećenje od oko 12.000 putnika u vršnom satu očekuje se na kritičnoj, ali veoma kratkoj deonici od koja počinje kod Pop Lukine ulice i završava kod stanice Hajat. Na svim ostalim sekcijama je ispod tog nivoa. Čak je unutar saveta projekta bilo mišljenja da smo dobili isuviše visoku projekciju i da ona teško može da se ostvari”.

Direkcija, kao vođa celog projekta, očekuje da će se u finasiranje lakog metroa uključiti Evropska investiciona banka. Njena značajna uloga, prema Depolovim rečima, je i da ohrabri grad da uđe u javno-privatno partnerstvo. U tom slučaju bi se i filozofija projektovanja izmenila.

Ako bi se, primera radi, izabrao model kojim bi privatni partner dobio pravo izgradnje i eksploatacije, najracionalnije bi bilo da on uradi glavne projekte i prema njima izvede radove, jer bi time direktno mogao da opredeli troškove eksploatacije.

Ipak, svi mogući scenariji u domenu su strateške i političke odluke Beograda koja će zavisiti najviše od toga koliko je već sada zadužen. Treba pri tome, imati u vidu da je Beograd već sada ušao u ozbiljne investicije u sektoru saobraćaja, počev od mosta preko Ade Ciganlije, do planirane gradnje mostova na donjem špicu Ade Huje i kod Vinče, kao i kapitalni remont Pančevačkog mosta i Gazele…

Beograđanima ostaje da sačekaju početak gradnje. Tada će, valjda, biti izvesnije i koliko će budući metro biti težak.

Izvor: B92

Радмила Хрустановић сутра отвара нови фаст парк код Главне аутобуске станице

Заменик градоначелника Београда Радмила Хрустановић отвориће сутра нови фаст парк „Симпо” код Главне аутобуске станице. Овај фаст парк налази се на простору између долазног перона Главне железничке станице и Салона намештаја „Симпо”, има 132 паркинг места и највеће је паркиралиште тог ранга у граду.

Реч је о заједничком пројекту Јавног комуналног предузећа „Паркинг сервис” и Компаније „Симпо” којим се решава проблем паркирања у овом делу града. Фаст парк ће растеретити и околне улице, тако да ће станари који имају повлашћене и месечне претплате сада добити више паркинг простора.

Вредност инвестиције износи 30 милиона динара. Тим средствима купљена је фаст парк конструкција и немачка аутоматика која се као стандард поставља на свим гаражама. „Симпо” је урадио доњи ниво, који заправо представља подлогу за постављање фаст парка. Цена паркирања по започетом сату износи 50 динара.

Izvor:Grad Beograd

Током викенда умањен притисак воде у делу центра

Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација” превезиваће нови дуктилни водовод на постојећи челични у Југ Богдановој улици од петка у 12 часова до недеље у 7 часова. Наведени радови условиће умањен притисак и повремене прекиде у водоснабдевању на подручју између Бранкове, Поп Лукине, Кнеза Симе Марковића, Париске, Васине и Дечанске улице.

ЈКП „Београдски водовод и канализација” обезбедио је аутоцистерне са пијаћом водом. Све додатне информације могу да се добију на број телефона: 3606-606. Информације о планираним радовима и кваровима на мрежи могу да се пронађу и на web адреси www.bvk.co.yu.

Izvor:Grad Beograd

Ускоро конкурс за постављање 226 надстрашница на стајалиштима градског превоза

Градска дирекција за јавни превоз ускоро ће расписати конкурс зa израду и постављање 226 надстрешница на 200 стајалишта јавног градског превоза у Београду. Како би свако стајалиште било оптимално покривено и заштићено од атмосферских утицаја, предвиђено је да на овим локацијама буду постављене три врсте надстрешница. У зависности од положаја и врсте стајалишта, надстрашнице ће бити отворене или затворене, дужине између четири и осам  метара. У склопу надстрешница налазиће се и по један киоск.

Предузеће које буде дало најбољу понуду на конкурсу сносиће све трошкове израде и постављања 226 надстрешница, али ће заузврат у  наредних пет година имати право да убире приходе од рекламног простора. Изабрано предузеће биће у обавези да надстрашнице редовно одржава.

– Желимо да се на овај конкурс пријаве успешне фирме са искуством, па ће један од услова бити и да њихов годишњи приход не сме бити мањи од 75.000.000 динара. Зa квaлитет надстрашницa важно је њихово редовно одржавање, па је и то један од разлога што тражимо озбиљног партнера – рекао је за БЕОИНФО  Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз.

Izvor:Grad Beograd

Na ''Zelenjak'' krajem godine

REKONSTRUKCIJA pijace "Zeleni venac" završiće se do kraja godine. Projekat je ušao u treću, poslednju fazu. Do sada je potrošeno oko 450 miliona, a očekuje se da će biti uloženo još 230 miliona dinara. Polovina novca obezbeđena je iz gradskog budžeta, a polovina iz kase JKP "Gradske pijace". Na spisku za doterivanje nalaze se i Kalenić i Đeram pijaca, a zatim i "Skadarlija" i Palilulska pijaca.

- Prioritet je dat centralnim gradskim pijacama. Zadovoljni smo kvalitetom izgradnje "Zelenog venca", kao i rokovima koji će biti ispoštovani - rekla je Radmila Hrustanović, zamenik gradonačelnika Beograda, obilazeći u četvrtak gradilište. - Građani će krajem godine moći ponovo da koriste ovu pijacu.

Po idejnom projektu gradskog arhitekte Đorđa Bobića, na pijačnom platou površine oko 6.600 kvadratnih metara, nalaziće se 400 tezgi isključivo sa poljoprivrednom robom, a u objektu uz Kameničku ulicu biće smeštena mlečna hala. Dva nova objekta, kao i rekonstruisani stari, namenjeni su za mesare, ribarnice i prodavnice mešovite robe. Donja etaža rezervisana je za 125 parking mesta, magacinski prostor, dva javna toaleta, kao i dva teretna lifta. U toku je javni konkurs za izradu idejnog rešenja "Kalenića", a odluka žirija biće doneta do polovine septembra. Posle rekonstrukjcije ova pijaca postaće moderna tržnica sa dva nivoa iznad zemlje i dva ispod terena za garažu. Ukupna površina pijace će biti 12.000 kvadratnih metara, što je tri puta više od postojeće površine.

Đeram će se sređivati po usvajanju plana regulacije Bulevara kralja Aleksandra. Zamisao stručnjaka je da ova pijaca dobije novi izgled. Biće uređena "cvetna pijaca", a Bulevar će na tom mestu dobiti mini trg sa kafeima, lokalima, prodavnicama. Nići će dve šestospratnice od po 3.500 kvadrata. Za prehrambene proizvode predviđeno je 370 tezgi, dok će mlečna hala imati 600 kvadrata. Pod zemljom će biti 1.750 kvadrata magacinskog i parking prostora.

RADOVI KOD "CVETKA"

UREĐENJE platoa ispred Cvetkove pijace je uveliko u toku. Sa ovog prostora nedavno je uklonjeno oko 80 privremenih lokala, a po završetku radova, Zvezdarci će dobiti mini park. Prema najavama Bobića, ova zelena površina ostaće do početka izgradnje lakog metroa, kada će biti proširen Bulevar kralja Aleksandra.

VELETRŽNICE

PIJACI "Zeleni venac" biće vraćen originalan izgled iz 1934. godine, uz neophodno osavremenjavanje primenom novih tehnologija. Takođe se očekuje i gradnja veletržnice, mesta gde se roba prima i pakuje, na prostoru sadašnje Kvantaške pijace. U planu je rekonstrukcija pijace u Krnjači.

Izvor: Novosti

Stanovi za zaposlene u zdravstvu i policiji

Za zaposlene u državnoj upravi i javnim službama tokom ove i sledeće godine biće izgrađeno između 3.500 i 4.000 stanova. Pare za ovu namenu, reč je o 145 miliona evra, predviđene su Nacionalnim investicionim planom.


Pomenute kategorije zaposlenih stanove će moći da kupe po povoljnim uslovima, sa godišnjom kamatom od 0,5 odsto, periodom otplate od 20 godina uz učešće od 20 odsto koje će se uplaćivati po useljenju u stan. Mesečna rata otplate za stan od 60 kvadrata kretaće se od 95 evra u Leskovcu do 180 evra u Beogradu. Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare pojasnio Mlađan Dinkić, ministar finansija, najviše stanova, po 30 odsto, dobiće zaposleni u zdravstvu i obrazovanju, zatim u policiji 15 odsto, Vojsci i Ministarstvu odbrane 10 odsto. Investicionim planom iz oblasti stanogradnje predviđena je adaptacija i rekonstrukcija fasada više zgrada među kojima i zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti.

R. M.

Pospesuje se razvoj skijalisne infrastrukture u Srbiji

Ministar trgovine, turizma i usluga (www.minttu.sr.gov.yu) Bojan Dimitrijevic izjavio je da ce iz rezervnih sredstava republickog budzeta do kraja godine u razvoj srpskih skijalista biti ulozeno 400 miliona dinara. Iz nacionalnog investiciong plana u razvoj skijalisne infrastrukture na Kopaoniku (www.kopaonik.net), Staroj planini (www.staraplanina.org) , Goliji i drugim turistickim centrima bice izdvojeno 12 miliona EUR u narednih godinu i po dana, dodao je Dimitrijevic prilikom zapocinjanja izgradnje novih zicara na Kopaoniku.

Izvor:Faraon