SAOPŠTENJE

Nakon upućivanja dopisa Ministarstvu za kapitalne investicije u kojem je navela svoju spremnost da pomogne u sanaciji štete nastaloj nakon pojave velikog broja klizišta i poplava širom Srbije i predlaganja da se otvori poseban račun za finansijsku pomoć najugroženijima, Inženjerska komora Srbije je, na sednici Upravnog odbora održanoj 12. maja 2006. godine, donela Odluku o odobravanju novčanih sredstava na ime pomoći najugroženijim područjima.

Novčana pomoć u ukupnom iznosu od 1.900.000,00 dinara uplaćena je na poseban račun koji je Vlada Republike Srbije otvorila za pomoć ugroženima od poplava na teritoriji Republike Srbije. Svaka od matičnih sekcija Komore doprinela je u skladu sa svojim mogućnostima, a dodatnih 500.000,00 dinara izdvojeno je ispred Komore u celini:

   1. matična sekcija planera - 200.000,00 dinara
   2. matična sekcija urbanista - 200.000,00 dinara
   3. matična sekcija projektanata - 500.000,00 dinara
   4. matična sekcija izvođača radova - 500.000,00 dinara

Inženjerska komora Srbije upućuje apel svim privrednim subjektima, institucijama i pojedincima da se odazovu akciji Vlade Republike Srbije i u skladu sa svojim mogućnostima pomognu obnovu ugroženih područja.


Predsednik Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije
Milan Vuković, dipl.građ.inž.s.r.

Izvor:Inzenjerska Komora Srbije

Ja sam cuo da neki Belgijanci hoce da prave neboder u Bg. Da li je to istina? Ako je, gde bi ga pravili i ako moze neki link. Ako ima ovo pitanje vec postavljeno, zamolio bih link. Procitao sam do sada sve strane ovog threada, mada postoji mogucnost da sam ga slucajno preskocio.

Pogledaj ovde

Hvala!

Pocetna cena "Neimara" 145,5 miliona
U organizaciji Agencije za privatizaciju (www.priv.yu) danas ce se u Novom Sadu odrzati aukcija na kojoj ce biti ponudjen kapital 12 drustvenih preduzeca. Po najvisoj pocetnoj ceni od 145,5 miliona dinara i uz minimalnu predvidjenu investiciju od 32,5 miliona pred kupcima ce se naci novosadsko gradjevinsko preduzece "Neimar" sa 554 radnika.
Na danasnjoj aukciji u Novom Sadu, u organizaciji Agencije za privatizaciju, prodato je 10 od 12 ponudjenih firmi za nesto vise od 370 miliona dinara. Najvise novca dato je za gradjevinsko preduzece "Neimar" iz Novog Sada, koje je, po pocetnoj ceni od 45,5 miliona dinara, kupio novosadski "Heroj Pinki"
Izvor:Faraon


Za restauraciju stepeništa na Beogradskoj tvrđavi – 41 milion dinara

Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” dobiće iz gradskog budžeta 41.000.000 dinara za restauraciju Velikog stepeništa silaza jugozapadnog fronta i za restauraciju Velikog stepeništa Savskog šetališta, rekla je na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru Radmila Hrustanović, zamenik gradonačelnika Beograda.

Restauracijom Velikog stepeništnog silaza jugozapadnog fronta, koja će koštati oko 38.000.000 dinara, obnoviće se komunikacija na ovom delu Beogradske tvrđave i uspostaviće se direktna veza Gornjeg grada i Savskog putničkog pristaništa. Restauracijom se postojeće stepenište zadržava, s tim što će se osposobiti za savremenu funkciju. Radovi obuhvataju pripremne, zemljane, zidarske, kamenorezačke, armirano-betonske i druge radove.

– Vreme je da se ova stepeništa detaljno renoviraju. Grad ovim nastavlja brigu o Beogradskoj tvrđavi. To je naša obaveza kako prema potomcima, tako i prema precima – rekla je Radmila Hrustanović.

Restauracija Velikog stepeništa Savskog šetališta koštaće oko tri miliona dinara. Ono predstavlja najmonumentalniji parkovski motiv Kalemegdana. Glavni projekat stepeništa i ograde vidikovca urađen je još 1928. godine. Tokom Drugog svetskog rata ograda ovog stepeništa je porušena i ono je ostalo u jako lošem stanju. U međuvremenu je urađen Projekat sanacije i rekonstrukcije Velikog stepeništa, koji će biti osnov za sve pripremne, zemljane i zidarske radove na restauraciji tog objekta.

Izvor:Grad Beograd

   

Pre deset godina otvorena stanica 'Vukov spomenik'

12. juna, pre deset godina otvorena stanica "Vukov spomenik"

Stanica je izgrađena 43 metra ispod zemlje i po tome je jedna od najdubljih u Evropi. Ima pet nivoa na kojima se nalaze poslovni prostori, peroni i garaža sa 92 parking mesta

Stanica je uistinu bila jedna od najlepših, gotovo potpuno u mermeru, ali su sva ostala stajališta podzemne železnice bila daleko od osnovne pristojnosti. Za njenu izgradnju vezana je i afera sa učešćem "Dafiment banke" u kreditiranju posla.

Za ovih deset godina, koliko je stanica "Vukov spomenik" u upotrebi kroz nju je prošlo oko 350.000 vozova i 45 miliona putnika.

- Dnevno danas kroz stanicu prođe oko 80 vozova "Beovoza" i teretnih kompozicija i oko deset hiljada putnika. Na stanici radi 150 zaposlenih koji se brinu o saobraćajnom, tehničkom i bezbednosnom funkcionisanju "Vukovog spomenika" - kaže Milutin Radovanović, šef ove stanice.

Stanica podzemne železnice "Vukov spomenik" izgrađena je 43 metra ispod zemlje, i po tome je jedna od najdubljih u Evropi. Stanica ima pet nivoa na kojima se nalaze poslovni prostori, peroni i garaža sa 92 parking mesta. Pored saobraćajnog značaja, "Vukov spomenik" je zbog svoje vizuelne atraktivnosti i građevinske izuzetnosti postao prava turistička atrakcija koju su od otvaranja posetile brojne delegacije, ekskurzije i turisti.

Izvor: Glas Javnosti

(Ponovo) Radovi na Prokopu

 Železnička stanica Prokop mogla bi konačno da bude završena u naredne dve i po godine.

To će se dogoditi ako Vlada Srbije na jesen potpiše završni ugovor s kiparskom firmom Trigranit, po kom će ta kompanija uložiti 1,5 milijardi evra u završetak stanice čija je gradnja počela pre 36 godina. Prema danas potpisanom predugovoru, ŽTP će dobiti podzemnu stanicu, a firma Trigranit poslovni prostor.

To će se dogoditi ako Vlada Srbije na jesen potpiše završni ugovor s kiparskom firmom Trigranit, po kom će ta kompanija uložiti 1,5 milijardi evra u završetak stanice čija je gradnja počela pre 36 godina. Prema danas potpisanom predugovoru, ŽTP će dobiti podzemnu stanicu, a firma Trigranit poslovni prostor.

U protekle tri decenije mnoge vlade su obećavale da će završiti stanicu Prokop. Sada je Javno preduzeće Železnice Srbije na pragu da zaključi sporazum s kiparskom kompanijom Trigranit, koja će, kao finansijer, potom raspisati konkurs za izvođača radova. Tot Kauen, menadžer Trigranita, nada se da će to biti prvi posao u Srbiji. "Danas ćemo pristupiti potpisivanju memoranduma o razumevanju i nadamo se da ćemo potpisati završni ugovor ne kasnije od septembra", kaže on.

Preduzeće Trigranit je dalo najbolju ponudu na prošlogodišnjem tenderu i obećalo ulaganje do dve milijarde evra. Za uzvrat, to preduzeće bi od države u nadzemnom delu stanice dobilo 180.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u vlasništvo. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić rekao je da je davanje dela stanice bio jedini način da ona bude završena i da ne propadne. "Domaći interes nije postojao. Da je postojao, Prokop bi bio urađen za sve ove godine. Moramo da premestimo sadašnju Železničku stanicu i da otvorimo Beograd prema Savi", kaže Ilić.

Pretpostavlja se da je od 1970, kada je počela gradnja Prokopa, za radove potrošeno skoro milijardu dolara.

Izvor: b92

Teški udari na laki metro

     LAKI ili teški metro? Polemika koja je od ove dve varijante javnog prevoza potrebna Beogradu ponovo se zahuktava. U Skupštini grada uz podršku njenog predsednika Milorada Perovića promovisan je projekat "Metro Beograd" - izgradnja klasičnog podzemnog metroa. Njegovi glavni zagovornici su profesor sa Građevinskog fakulteta Mihailo Maletin i arhitekta Branislav Jovin, inače žestoki kritičari gotovo svih graditeljskih poteza gradonačelnika Nenada Bogdanovića.
Ovi stručnjaci smatraju da je gradnja lakog šinskog sistema, za koju se zaleže gradonačelnik, bacanje para, jer, kako tvrde, neće u potpunosti rešiti saobraćajne gužve u centru i valjano skratiti vreme putovanja gradom.
Iako se u Gradu uveliko radi na projektu "lakog metroa" - u toku je izbor konsultantske kuće koja će voditi ceo posao, a građevinski radovi se očekuju 2008. godine, DSS kao koalicioni partner u vlasti aktuelizovao je ideju "teškog metroa".
- Beograđani imaju pravo da za novac koji kao poreznici odvajaju u gradski budžet dobiju najbolje rešenje javnog prevoza - kaže Milorad Perović. - Još nije kasno da se za to opredelimo. Projekat izgradnje klasičnog metroa je skup i Beograd teško može sam da ga iznese, ali pomogla bi i Republika. Građani moraju da se upoznaju sa tim šta će da se gradi i da li postoje bolje alternative.
Perović kaže da nije problem promeniti već prihvaćene planove i da bi gradnja klasičnog metroa mogla da počne za dve godine. U tom slučaju Unutrašnji magistralni poluprsten bi bio nepotreban - smanjila bi se automobilska gužva u centru, jer bi se narod vozio podzemnom železnicom. Takođe, izmestiće se tranzitni saobraćaj na obilaznicu koja se gradi. Most preko Ade, kao deo UMP, bi ostao pošto je neophodan za povezivanje Novog Beograda i Čukarice.
- Izgradnja prve etape od 14,5 kilometara klasičnog metroa koštala bi 65 miliona evra po kilometru - objašnjava profesor Mihailo Maletin. - To je oko milijardu evra i manje je nego što bi koštala izgradnja tramvaja sa većom šoferšajbnom (lakog metroa) i Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Glavni efekat metroa je što će se korišćenje automobila svesti na razumnu meru, jer se njim iz najudaljenjih krajeva neće putovati više od pola časa. Projekat postoji, urađen je pre 25 godina i nije zastareo, što su potvrdili i drugi stručnjaci, jer je u skladu sa politikom razvoja saobraćaja.
TRASA
PRVA etapa teškog metroa gradila bi se devet godina, kroz četiri faze i svaka bi po završetku mogla biti puštena u saobraćaj. Prvu fazu čini potez od Starog Merkatora preko Fontane, Bulevarom AVNOJ-a, mostom pored Starog savskog mosta i uz Terazijsku terasu do Savezne skupštine. Drugu fazu činio bi potez od Skupštine do Vukovog spomenika. Treća je od Skupštine preko Slavije, Kliničkog centra i Prokopa do Autokomande i četvrta, najkraća, od Skupštine do Kalemegdana. Kasnije bi se metro granao ka udaljenijim krajevima grada, a ideja je da se gradi i regionalni metro ili brza gradska železnica koji bi povezala Grad sa Batajnicom, Vinčom, Pančevom, Železnikom i južnim prigradskim opštinama.

MIŠA I NEŠA
METRO će očigledno biti klizav kamen za koalicione partnere Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije, kao i predmet novog razmimoilaženja gradonačelnika i predsednika Skupštine. Prvi put su se sukobili pre godinu i po dana kada je Perović naglasio da DSS neće biti dekor u Skupštini, a Bogdanovića nazvao arogantnim čovekom sa kojim ne može ni da se razgovara. Kasnije su se strasti smirile, pa su se dvojica glavnih gradskih funkcionera počeli oslovljavati sa Miša i Neša. Ponovo su postali Perović i Bogdanović pre dva meseca, kada je Milorad Perović odbio da potpiše nagradu za novinarstvo koju dodeljuje grad Beograd.

BROJKE
18 STANICA bi imao metro
25 HILJADA ljudi bi se prevozilo na čas
34 KILOMETRA na čas je brzina kretanja

Ovo ce biti gadan problem za grad.jebena politika opet mesa prste

svaki politicar ima veze sa nekom firmom, tako da svako vuce na svoju stranu da njegov favorit dobije posao na tenderu. a kada ta firma potpise ugovor sa gradom onda pare koje su namjenjene za izgradnju, npr. metroa, prodju kroz budzet firma da bi stigle u dzepove politicara. tako se na "demokratski" nacin krade za razliku od "komunisticke" kradje gdje politicar pravo stavi ruku u fiskus i izvuce koliko mu treba.

ja sam licno za teski metro, iako je investicija puno veca, jer pratim u zadnjih nekoliko godina desavanja u beogradu i djelimicno u srbiji, pa stoga vidim da je grad polako u razvoju, za razliku od vremena prije 5. oktobra 2000, i gledajuci u buducnost, broj stanovnika i saobracaja ce se drasticno povecati, tako da ce biti neophodo da grad dobije nova gradska transportna sredstva koja nece vec posle dvije decenije biti na kraju svojih kapaciteta. teski metro je investicija za otprilike 50 godina, a pored toga pruza i usavrsavanje i modernizovanje linije, ukoliko se trasa nalazi ispod zemlje, jer laki metro, koji je namjenjen jednim, odnosno velikim djelom, da snabdjeva grad na povrsini, ce stvarati velike teskoce u saobracaju i pored toga nece biti efikasan sto se tice brzine i pruzanja putnih mjesta. docice dan kada ce beogradu trebati teski metro i onda ce ljudi vidjeti da je izgradnja lakog metro bio samo veliki promasaj. jednostavno receno - laki metro je jedan malo veci tramvaj.