Višegodišnja priča o izboru graditelja novog mosta preko Dunava kod Beške dobila je novi zaplet. Tenderska komisija, koja je kao najboljeg ponuđača predložila domaći nacionalni konzorcijum na čelu s “Mostogradnjom”, promenila je mišljenje zbog neslaganja s kreditorom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i na sednici u četvrtak predložila novo ime, austrijsko-nemački konzorcijum “Alpina Majreder - DSD Štalbau”.


Kako je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić već duže u javnosti promovisao stav banke koja nije želela da ovaj kapitalni projekat dobiju naši neimari, zbog čega je i tražila dlaku u obimnoj tenderskoj dokumentaciji, on je na zajedničkom sastanku pokušao da ubedi direktore domaćeg konzorcijuma da nastupe zajedno s “Alpinom”. S obzirom na to da je ona predložila betonski most, “Goša” kao član Konzorcijuma ne može da se vidi u toj varijanti, na šta je ministar predložio da se dogovore tako da “Alpina” gradi po projektu domaćeg konzorcijuma!

Izvor dostupan “Dnevniku” kaže da je zamajavanje kod ministra trajalo dva i po sata i dok su domaći neimari gajili nadu da mogu da ubede ministra da ne dozvoli ucenu banke koja daje kredit i da se založi da posao dobije onaj koga je predložila tenderska komisija ( na šta je ministar rekao da će se s EBRD još pregovarati) paralelno je zasedala ista komisija i po nalogu istog ministra promenila odluku. U Javnom preduzeću “Putevi Srbije” juče nisu mogli da nam potvrde ovu odluku, jer je, kako kažu, tender još u toku, ali su najavili službeno saopštenje sledeće nedelje.

Da bi se završili mučni razgovori s EBRD, koja je ostala dosledna u stavu da neće da da saglasnost na predlog Komisije, a kredit za izgradnju mosta je Skupština Srbije već verifikovala, odluka je, očito, promenjena, jer je, kako saznajemo, i zapisnički konstatovana. Kako je banka mesecima ignorisala pobedu naših neimara na tenderu i odbijala da da saglasnost, investitor JP “Putevi Srbije” je već tri puta morao da zahteva od ponuđača da produže važnost svojih ponuda. Da se tako ne bi išlo u beskraj, naši su, najverovatnije, odlučili da popuste i udovolje zahtevu banke, koja je, da podsetimo, kao i svaka druga komercijalna banka našoj zemlji dodelila kredit, a ne donaciju.

Od glavnog igrača do podizvođača
Šta su i gde gradili domaći neimari svima je poznato, jer gotovo da nema mosta u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji koji nije gradila “Mostogradnja”. Da podsetimo, austrijska firma “Alpina” pobedila je na dva tendera za izgradnju autoputa od Novog Sada do Beograda, čija izgradnja još traje, a nemačka kompanija “Dilinger” dobila je posao na rekonstrukciji novosadskog Mosta slobode, koji je završen godinu dana posle očekivanog roka. Ukoliko odluka o diskvalifikaciji naših graditelja bude konačna, oni mogu da se oproste od svih budućih projekata i u zemlji i inostranstvu, jer neće imati neophodne reference. To bi značilo da za pare srpskih obveznika koji moraju da vraćaju kredite u našu zemlju dolaze da rade inostrane kompanije, a domaći neimari bi postali tek anonimni podizvođači.

Neimari kažu da je na kraju ispalo onako kako su mnogi slutili, jer je ministar Ilić mesecima govorio najpogrdnije o “Mostogradnji” i ružio kompletnu srpsku građevinsku operativu, koja je u njegovoj nadležnosti, a ponašao se kao portparol EBRD. I sam je u više navrata rekao da se ne smemo zameriti toj banci i da se most mora graditi. Kada je ministar finansija Mlađan Dinkić predložio da se odbije kredit banke koja se odnosi ucenjivački prema zemlji korisniku kredita, ministar Ilić to nije želeo ni da čuje.

Kako će se stvari dalje razvijati, zavisi od domaćih neimara, čiji su sindikati najavili blokadu svih autoputeva i mostova, a Konzorcijum tužbu kada dobiju službenu informaciju. Kažu, ne može da najbolji ponuđač za izgradnju novog mosta čas bude jedna firma, čas druga. Osim što je ponuda naših ocenjena kao najbolje tehničko rešenje, jer su predložili kombinaciju čelika i betona, i finansijski je najpovoljnija. NJihova cena za novi most iznosi 38,96 miliona evra, a novopredloženog austrijsko-nemačkog konzorcijuma 41,77 miliona evra. Ponuda francuskog “Vinčija”, s kojim se, takođe, tipovalo, iznosi 47,42 miliona evra, a grčke kompanije 60,27 miliona. Hrvatska i ruska firma bile su eliminisane u pretkvalifikacijama.

Investitor projekta, Direkcija za puteve Srbije, sadašnje javno preduzeće, svojevremeno je zadala osnovne smernice za budući most: da izgled mosta bude kao sadašnji, da osovina bude 19 metara nizvodno od postojećeg, odnosno, 4 metra ograda od ograde, a kandidatima je ostavljena mogućnost izbora načina fundiranja i tipa konstrukcije nad vodom i na obali. S obzirom na relativno velik raspon mosta, stručnjaci su ocenili da prednost treba dati čeličnoj konstrukciji, jer je postojeći prelaz zbog preteške betonske konstrukcije otišao nadole. Naši su ponudili čeličnu konstrukciju nad vodom i betonsku nad obalom, a novopredloženi ponuđači baš betonsku.
Izvor:Dnevnik

"Delta" pod Lov?enom
V. RADOJEVI?, 22. jun 2006
PODGORICA - Kompanija "Delta M" investira?e u narednom periodu u Crnu Goru oko 80 miliona evra, zaposli?e više od dve hiljade radnika, najavila je Ivana Veselinovi?, direktor "Delta M" grupe, na ju?erašnjoj prezentaciji u Podgorici, kojoj su, izme?u ostalih prisustvovali predsednik "Delte" Miroslav Miškovi? i crnogorski premijer Milo ?ukanovi?.
U Crnoj Gori "Delta" planira gradnju osam supermarketa "Maksi" - ?etiri u Podgorici, zatim Nikši?u, Baru, Ulcinju i Bijelom Polju. Tako?e, otkupno-distributivnog centra u Podgorici, površine 7,5 hiljada kvadrata za vo?e i povr?e.
Ve? je po?eo da se gradi Tržni centar "Delta siti Montenegro", površine 20 hiljada kvadrata, a puštanje u rad o?ekuje se za godinu dana. U okviru centra nalazi?e se i prodavnice, restorani, kafi?i, bioskop sa šest sala, parking za 700 vozila.
"Delta pauer centar" ima?e površinu od 27 hiljada kvadrata sa prodavnicama robe za opremanje doma?instva, auto salone, izložbene prostore. "Delta" ?e u septembru prijaviti koncesije za pet crnogorskih izvora prirodne vode i po?eti gradnju fabrika za flaširanje.
Crnogorski premijer kazao je da je "Delta", sa svojim dostignu?ima, pre svega u Srbiji i regionu, veoma interesantan partner.

Dozvolama protiv gradjana
M. M. P., 22. jun 2006
FIRMA "Crnotravac" uz asistenciju policije, uprkos velikom otporu gra?ana, po?inje da gradi stambenu zgradu na mestu "Petog parki?a" na Zvezdari. Investitor je ponovio da su njegove dozvole za izgradnju objekta na uglu ulica Stanislava Srem?evi?a i Toneta Tomši?a validne što je i potvr?eno posle višemese?nih provera dokumentacije u Ministarstvu za kapitalne investicije.
- Izgubili smo skoro godinu dana i veliki novac zbog nepo?injanja radova - rekao je Daniel Odi?, predstavnik firme "Crnotravac". - Po?injemo da gradimo u skladu sa zakonom obzirom da je i naša obaveza da to zemljište privedemo nameni. Regulacioni plan ta?no pokazuje gde je predvi?en parki?, a gde gra?evinska parcela. Investitoru je to zemljište regularno dodeljeno na javnom konkursu i besmisleno je što policija mora da pomaže vlasniku da do?e do svog poseda.
U "Crnotravcu" obe?avaju da ?e sagraditi nov košarkaški teren, ali tako?e upozoravaju da ?e, ukoliko gra?ani budu ometali njihov posed tokom izgradnje, tražiti nadoknadu štete sudskim putem.
S druge strane, gra?ani kažu da ne?e odustati od odbrane javnog dobra i da ?e mirnim putem pokušati da spre?e planiranu izgradnju. Javnim pismom u ?etvrtak su obratili i gradona?elniku Nenadu Bogdanovi?u sa molbom da ih primi kako bi zajedni?ki našli rešenje.

Ili most kod Beške, ili staje Srbija     
   

Kada je Tenderska komisija za Bešku promenila svoju prvobitnu odluku i za najboljeg ponuđača za izgradnju novog mosta preko Dunava proglasila austrijsko-nemački konzorcijum, prethodno prvoplasirani domaći nacionalni konzorcijum odlučio je da istraje u borbi za istinu, ne želeći da odustane od posla. Sindikati građevinskih radnika, samostalni i nezavisni, složni su u opredeljenju da se mora poštovati red i zakon i da se ne može tek tako manipulisati domaćom građevinskom operativom, najavljujući blokade svih puteva i mostova ukoliko se izigra prvobitna odluka Tenderske komisije i diskredituju naši neimari.


Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, koji je krajem prošle nedelje pokušao da ubedi naše neimare da baš i nisu sposobni za ovaj kapitalni projekat i da bi bilo bolje da se slože i prihvate da rade uz strane izvođače, očito nije ozbiljno shvatio pretnju i sindikata štrajkovima, i domaćeg konzorcijuma tužbom. On je, kako “Dnevnik” saznaje, za danas pozvao u Beograd na zajednički sastanak predstavnike i austrijsko-nemačkog konzorcijuma, i domaćeg nacionalnog konzorcijuma, i samostalnog i nezavisnog sindikata. Očito da želi naše firme da ubedi da rade kao podizvođači kod “drugoprvoplasiranih”. Pozvao je i sindikat, za svaki slučaj, da obećaju da neće praviti gužvu na putevima i mostovima.

Direktor “Mostogradnje” Branko Knežević izjavio je u ime domaćeg konzorcijuma da nema šanse da odustanu od pobede na tenderu, jer, ako ne bi dobili posao u svojoj zemlji, kako bi mogli da računaju na gradilišta u svetu. Ministar Ilić je toliko otvoreno i pogrdno kritikovao domaće neimare, od toga kako su nesposobni za ozbiljne projekte, koji se “ubrzo posle izgradnje kvare”, do toga da na “siledžijski način žele da dobiju posao”, da je jasno da je on taj koji želi neku drugu raspodelu posla. Postojale su, kaže Knežević, dve opcije koje je ministar zagovarao, prva da posao dobije “Alpina”, a druga da se tender poništi, a da se most gradi putem koncesije i da se taj posao poveri francuskoj kompaniji “Vinči”. Zato je pred svako zasedanje evropske banke ministar kritikovao Nacionalni konzorcijum. U “Mostogradnji” su mišljenja da je za sve kriva firma “Vinči”, koja je pritiskala Evropsku banku za obnovu i razvoj da se njima dodeli ovaj posao.

Direktor Knežević podseća da njihov projekat za izgradnju novog mosta podrazumeva čeličnu konstrukciju, koja je skuplja od betonske (iako je njihova ponuda jeftinija), ali sedam puta lakša, što više odgovara beščanskom terenu. A novopredloženi austrijsko-nemački konzorcijum, iako skuplji za 3 miliona evra, ponudio je upravo betonski (jeftiniji) most. U Nacionalnom konzorcijumu koji predstavlja šest naših najpoznatijih građevinskih firmi kažu da se ministar vara ako misli da će ih ubediti u svoje namere.Isto kažu i u sindikatima građevinara. Ako se donese konačna odluka suprotna prvobitnoj, uslediće blokada Srbije.

Predsednik Republičkog odbora samostalnih sindikata građevinara Duško Vuković izjavio je za “Dnevnik” da neće prihvatiti potcenjivački odnos prema našim neimarima i povešće radnike u borbu za prvo mesto naših graditelja, na koje se nisu stavili svojevoljno, već su pobedili u ravnopravnoj borbi s najvećim svetskim multinacionalnim kompanijama. Ovaj sindikat obavestio je pismeno ministra Ilića o svojim namerama, nakon čega je on pozvao na razgovor i sindikat Nezavisnost. Predsednik Granskog sindikata građevinara Nezavisnost Ranko Drljević rekao je juče za naš list da se radnici neće deliti po tome kom sindikatu pripadaju i neće dozvoliti da naš konzorcijum bude diskvalifikovan, već će biti jedinstveni za odbranu prvog mesta i neimarskog obraza.

Izvor:Dvevnik/R.Dautovic
      

U zgradi Gradske uprave na Trgu Nikole Pašića broj 6 počeo je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije za dve benzinske stanice, sa motelom, na koridoru autoputa e-70 (kompleski „Dobanovci – sever” i „Dobanovci – jug”). Zajedno sa tim dokumentom moći će da se razgleda i Izveštaj o strateškoj proceni upicaja ovog plana na životnu sredinu.

Javni uvid može da se obavi sve do 4. jula, radnim danima od 9 do 15 časova. Do tog roka na adresu Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, 27. marta 43-45, treba dostaviti i sve eventualne primedbe na predložena rešenja, i to u pisanoj formi.

Tako dostavljene primedbe moći će i javno da se obrazlože na javnoj sednici, koja je zakazana za 18. jul u 13 časova, u istim prostorijama u kojima je održan i javni uvid

Izvor: beograd.org.yu

Sanacija ulica u prigrađu recikliranim asfaltom

Grad će izdvojiti 200 miliona dinara za sanaciju ulica recikliranim asfaltom. Na tenderu koji će uskoro raspisati Sekretarijat za saobraćaj učestvovaće ponuđači koji imaju postrojenja za proizvodnju novog asfalta od recikliranog asfalta.

– Ovo je dokaz da je grad dobar domaćin, pa ćemo ono što se nekad bacalo korisno upotrebiti u sanaciji ulica. Prerađeni asfalt će biti upotrebljen prevashodno za obnovu ulica u prigradskim naseljima, ne zato što su ona manje važna od centra grada, već zato što je tamo manji saobraćaj – rekla je Radmila Hrustanović.

Direkcija za puteve ove godine prvi put planira uvođenje tehnologije reciklaže asfalta. Prethodno skinuti sloj asfalta do sada se deponovao i koristio za nasipanje ili se uopšte nije koristio. Uvođenjem nove tehnologije postići će se dva efekta: zaštita životne sredine i ušteda u proizvodnji asfalta do 30 procenata.

Izvor: beograd.org.yu

Рампа за инвалиде у холу Општинске управе Палилуле

У холу зграде Oпштинске управе Палилула ускоро ће бити постављена и рампа за инвалиде. За адаптацију овог простора Градска управа Београда издвојила је око осам милиона динара.

Пре три месеца у приземљу ове зграде пуштен је у рад савремени Услужни центар тако да ће завршетком радова простор који највише посећују грађани бити и приступачнији и функционалнији.
izvor:Grad Beograd

Од почетка године очишћено 51.940 сливника

Екипе Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” очистиле су од 1. јануара до данас 51.940 сливника и 37.405 сливничких веза, као и 150 километара цевне мреже и 4.285 кубних метара колектора. Радници овог предузећа у протеклих седам дана су очистили и 47 ревизионих силаза, заменили шест сливних решетки и обавили 60 интервентних одгушења.

ЈКП „Београдски водовод и канализација” ове године би требало да очисти више од 130.000 сливника, односно просечно сваки сливник по четири пута. Ово предузеће располаже са 14 специјалних возила за чишћење сливника, шест за колекторе, 18 за цевну мрежу и један џамбо чистач за колекторе.

izvor:Grad Beograd

Blic” intervju sa direktorom Rankovićem

Beograd je mesto za koje se, poslednjih godina, strani investitori sve više opredeljuju. Istraživanja pokazuju da će jugoistočna Evropa, time i Srbija, imati privredni rast od oko pet odsto, što je, pored odličnog geografskog položaja, glavni razlog za sve veći broj investicija. Takođe, investitori žele da u našoj prestonici otvore regionalna predstavništva, kaže za "Blic" Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada.

Slađana Gavrić


- Politički rizici su uvek prisutni kod nas i oko toga se prvo raspituju svi strani investitori. Međutim, Beograd je i pored rizika interesantan i tu šansu ne treba prokockati. Direkcija može, u administrativnom smislu, da omogući investitoru da što lakše realizuje svoju investiciju.

Koji su najčešći problemi sa kojima se susreću investitori?

- Kada se zainteresuje za određenu lokaciju, dešava se da na tom mestu postoji nekoliko ljudi koji su vlasnici objekata i da su pokrenuli postupak za legalizaciju. Postoji mogućnost i da je u pitanju eksproprisano zemljište, što dodatno otežava situaciju. Pored svega toga, investitor dobija zemljište u zakup na 99 godina i niko nema odgovor na pitanje šta se dešava posle. On je obavezan da plaća zakup svih 99 godina, kao i nadoknadu korišćenja građevinskog zemljišta. Investitor, posle toga, ostaje prilično zbunjen, ne znajući da li je vlasnik, korisnik ili zakupac zemljišta. Ne žele da posluju pod tim uslovima, a posebno su to komentari investitora iz anglosaksonskih zemalja, kod kojih su ovakvi odnosi strogo uređeni.

Mnoge strane firme uveliko grade po Beogradu, kako ste ih ipak privoleli da to učine?

- Direkcija svaku lokaciju dobro proveri, čak i pitanje "starih vlasnika", iako to nije naša zakonska obaveza i investitoru objasnimo kakva je situacija. Ukažemo i na pravne načine prevazilaženja svega toga. Investitori koji su duže prisutni na našem tržištu pristanu na sve uslove.

Postoji li način da se ova oblast pravno reguliše?

- Pojavljuju se brojne inicijative, pre svega za privatizaciju građevinskog zemljišta, koju je pokrenuo ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Ideja je da građevinsko zemljište, koje se sada daje na korišćenje, postane privatna svojina, kako bi aktuelni korisnici postali vlasnici. To bi sigurno pokrenulo investicioni ciklus i ubrzalo promet neizgrađenog građevinskog zemljišta.

Da li je to moguće već sada promeniti?

- Prvo treba rešiti problem restitucije i ustanoviti imovinu lokalnih samouprava. Osnovni preduslov privatizacije je povraćaj oduzete imovine. Sa druge strane, kada bi institucije lokalne samouprave raspolagale nepokretnostima, imale bi jače kreditne potencijale i mogle da se zadužuju. Grad Beograd sada jedino može kreditno da garantuje svojim budžetom, koji je time dodatno opterećen. Privatizacija zemljišta ne bi išla na štetu države, jer bi se pokrenuo promet zemljišta i naknade Direkciji bi se uvećale, što bi ubrzalo investiranje.

Šta su naše najveće mane, a šta prednosti u odnosu na konkurentske gradove?

- Slovenija je donela dobre zakone o prostornom planiranju i građenju objekata, a Bosna i Hercegovina je privatizovala neizgrađeno građevinsko zemljište. Na svu sreću, iako to još nismo učinili, još uvek predstavljamo zanimljivije tržište za strane investitore. U najlošijoj smo poziciji kada je reč o administrativnim taksama, koje su i 150 do 200 puta veće nego u Češkoj ili Poljskoj. Kod nas je i čekanje na dozvole znatno duže. U drugim državama je prosek oko godinu dana, a kod nas i nekoliko godina.



Marina "Dorćol" uspešan primer

Odličan primer za saradnju državnog i privatnog sektora i "dovlačenje" investitora je Marina "Dorćol". Investitor ima obavezu, koju uračunava u svoj profit, da nešto izgradi i preda Gradu na korišćenje. Ovde je investitor obavezan da napravi obalo-utvrdu, uredi Marinu, rekonstruiše crpnu stanicu i pumpu za vodu, pa u drugoj fazi može da počne stanogradnju, od koje će da profitira. Ovo je primer usklađivanja privatnog i javnog interesa, uređena Marina i izgrađeni stanovi. Posao je dobila izraelska firma, "Engel Marina Dorćol”, a gradnja će početi na proleće 2007. godine.

Izvor:Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda

Real Vienna

U Beču je, u periodu od 31. maja do 02. juna 2006. godine, održan međunarodni sajam investicija u nekretnine – REAL VIENNA 2006.
Reč je o internacionalnom skupu koji je okupio relevantne kompanije i stručnjake međunarodnih razmera iz oblasti tržišta nekretnina. REAL VIENA će postati jedan od najvažnijih datuma u evropskom sajamskom kalendaru. Privukao je kompanije koje se bave razvojnim projektima, predstavnike građevinske industrije, konsultante za investiranje u nekretnine, izvođače, predstavnike gradova i regiona, investitore, arhitekte i urbaniste.

Grad Beograd nije propustio da se preko Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda predstavi na ovako značajnoj manifestaciji, jedinstvenoj po tome što za cilj ima povezivanje zapadne i istočne Evrope. Tokom ovog trodnevnog skupa Beograd je bio u prilici da skrene pažnju međunarodne javnosti na investicioni potencijal prestonice i regiona, prati trendove, ostvari nove kontakte, predstavi svoje projekte i pregovara sa potencijalnim investitorima.

Direkcija je na sajmu nastupila sa domaćim i stranim partnerima, predstavljajući potencijale našeg grada kroz ponudu atraktivnih lokacija i projekata iz Generalnog plana Beograda do 2021. godine. Novi hoteli, poslovne zgrade, nove rezidencijalne zone, pobudili su veliku pažnju investitora. U Srbiji je porez na dobit korporacija najniži u Evropi što je dodatni stimulans za ulaganja u Srbiju.

Intenzivna kampanja koju je Direkcija vodila u prethodnih pet godina doprinela je da Beograd ove godine u Kanu dobije nagradu „Financial times“-a za „Grad budućnosti južne Evrope“ i tako se pridruži Parizu, Londonu, Brnu i Bakuu, pobednicima drugih regiona. Nagrada je omogućila da i u Beču Beograd bude u centu pažnje i jedan od retkih gradova, pored domaćina održi prezentaciju o mogućnostima ulaganja u našu prestonicu. Pored održane prezentacije gradski menadžer, Bojan Stanojević održao je i konferenciju za štampu.

Direktor Sektora za marketing i informatiku Direkcije za građevinsko zemljište, Marko Nikčević, učestvovao je u panel diskusiji na temu „Razvojni projekti u Srbiji i Crnoj gori“.


Izvor:Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda