Slazem se da je Beogradu potreban vise teski metro,uostalom to i kazu strucnjaci sa Gradjevinskog fakulteta.A Bogdanovic...nesto nije strucan.Prvo,logicno je da ce saobracaj biti rastereceniji,ipak je sve pod zemljom.Laki metro ce samo zauzimati povrsinu,drugo sto ti kazes sporiji je laki metro.Dalje,izgradnjom teskog metroa nece biti potreban UMP.Znaci kostace manje,sto je isto tako bitno.A i kroz vreme,kako se grad bude sirio,a hoce,opet ce se pojaviti potreba za teskim metroom,ako se ne izgradi.

DSS METRO!

Predsednik Skupštine grada Milorad Perović juče počeo "kampanju" za izgradnju klasičnog metroa u Beogradu

Beograd će možda, ipak, da dobije klasičan metro kakav ima najveći broj velikih svetskih gradova. Naime, predsednik Skupštine grada Milorad Perović juče je počeo "kampanju" za izgradnju klasičnog metroa u Beogradu i pozvao stručnu javnost, kao i građane da se uključe u tu priču, uprkos tome što je zvaničan stav gradonačelnika Bogdanovića da se gradi "laki metro".
Kako je Perović objasnio na skupu "Metro Beograd", koji su organizovali njegov kabinet i Akademija arhitekture, klasični metro je najbolji način da problem saobraćaja u Beogradu bude trajno rešen.
- Smatramo da je neophodno da se javnost uključi dok još ima vremena da se utiče na konačnu odluku. Ideja je da Beograd dobije klasičan metro, koji je isplativiji od takozvanog lakog i rešava problem saobraćaja. Za gradnju metroa nije potrebno izmeniti celokupan Generalni urbanistički plan, koji je nedavno usvojen, i on nije u suprotnosti sa aktuelnom politikom grada. Izgradnja metroa je veoma skupa, ali višestruko isplativa, jer ne samo da bi rasteretio saobraćaj, nego bi i povoljno uticao na razvoj gradske privrede i očuvanje životne sredine - objasnio je Perović.
Predsednik Gradske skupštine smatra da Beograđani, kao poreski obveznici koji ulažu novac u gradski budžet, imaju pravo da sami odluče kakav metro im je potreban. Međutim, neobično je da predsednik skupštine saziva javni skup kome su prisustvovale uglavnom njegove kolege iz DSS-a, uprkos tome što je zvaničan stav gradskih čelnika da Beograd treba da dobije laki metro. Perović negira da su u pitanju nesuglasice između "partnera" u gradskoj vlasti.
- Nikakve svađe nema, mi samo želimo da se uključi javnost. Gradonačelnik je obavešten o skupu, a pozvan je i gradski arhitekta Đorđe Bobić. U slučaju da projekat bude prihvaćen, gradnja bi mogla da počne za otprilike dve godine. Beograd nije u mogućnosti da sam finansira izgradnju metroa i sigurno je da bi se u projekat uključila i država, što dokazuje i prisustvo zamenika ministra za kapitalne investicije - objašnjava Perović.
On kaže da su novi mostovi Beogradu potrebni, ali i da je najavljena izgradnja unutrašnjeg poluprstena nepotrebna ukoliko se grad odluči za klasični metro.
Projekat "Metro Beograd" izradili su stručnjaci Akademije arhitekture još 1976. godine, u skladu sa tadašnjim generalnim urbanističkim planom Beograda, ali je on 1982. godine povučen.
U međuvremenu, u zavisnosti od toga ko se nalazio na čelu gradskih vlasti, bilo je nekoliko pokušaja da se ponovo pokrene projekat izgradnje metroa, ali ideja nije realizovana, najčešće uz izgovor da je veoma skupo.
Članovi Akademije zatražili su juče suspendovanje Generalnog urbanističkog plana do 2021. godine, koji je izrađen u skladu s automobilsko-tramvajskim sistemom grada i predviđa izgradnju lakog metroa.
A. ERAKOVIĆ

Milijardu evra

Prema projektu "Metro Beograd", izgradnja nezavisnog šinskog sistema koštala bi oko milijardu evra, ali bi posao bio izveden u etapama. Najskuplja bi bila prva etapa, oko 115 miliona evra godišnje, koja bi obuhvatila izgradnju šinskog sistema od "Merkatora" na Novom Beogradu do Terazija.
- Izgradnja prve etape trajala bi oko devet godina, s prosečnim ritmom od 1,7 kilometara godišnje. Metro sistem u centru Beograda činile bi stanice: Kalemegdan, Trg Republike, Terazijska terasa, Skupština, Slavija, Tašmajdan i Vukov spomenik. Današnji uskokolosečni tramvaj bio bi integrisan u metro sistem tako što bi na metro stanicama Sava centar, Karađorđeva, Autokomanda i Vukov spomenik putnici presedali u metro vozove - objasnio je Mihajlo Miletin, profesor Beogradskog univerziteta.

A kad dođe Bogdanović?

Komentar gradonačelnika i glavnog gradskog arhitekte na stavove DSS-a juče nismo dobili jer se Bogdanović i Bobić nalaze u dvodnevnoj poseti Minhenu. Međutim, kako je gradonačelnik nedavno objasnio, grad se za laki šinski metro opredelio jer je on jedno od najpovoljnijih rešenja zbog razvoja grada i ograničenosti postojećih kapaciteta i finansija.
- Izgradnja prve trase lakog metroa nema alternativu, i to treba da znaju svi koji godinama kritikuju ovakve namere - naglašavao je svojevremeno gradonačelnik Nenad Bogdanović.

Izvor: Press

JKP „Parking servis”, počeće 23. juna radove na rekonstrukciji parkirališta „Sava centra”, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare u „Medija centru”.


– Predvideli smo da se radovi odvijaju u tri faze i završe do 16. avgusta. Dok budu trajali radovi biće moguć usporen prolaz kroz internu saobraćajnicu „Sava centra”, kao i parkiranje za manji broj vozila. Nameravamo da postavimo automatsku kontrolu, identičnu onoj u garaži „Pionirski park”. Kada 16. avgusta krenemo sa naplatom parkirališta, ovaj novi prostor imaće 411 parking mesta i 68 mesta koja će koristiti zaposleni u JP „Sava centar” sa radnim vremenom od 0 do 24 časa. Zakupcima poslovnog prostora biće omogućeno da se pretplate na jedno od 50 rezervisanih parking mesta – Živorad Anćelković, direktor JKP „Parking servis”.

On je nagovestio i mogućnost daljeg usavršavanja i modernizacije ovog parkirališta kako bi i taj prostor bio adekvatan kongresnom koji postoji u „Sava centru”. Takođe predviđena je i mogućnost da posetioci raznih manifestacija u „Sava centru”, prilikom kupovine karata, dobiju i rezervisano parking mesto.

Parking će plaćati svi korisnici parkirališta, po ceni do 50 dinara za započeti čas, dok će javno parkiralište u ulici Vladimira Popovića biti besplatno. Od 16. avgusta uvođenjem naplate, izmeniće se dosadašnja trasa kojom su se kretala vozila iz pravca autoputa jer će ubuduće interna saobraćajnica „Sava centra” biti zatvorena za javni saobraćaj. Vozila koja se kreću u pravcu Novog Beograda nastavljaće autoputem do dve petlje kod „Beogradske arene”, ulicom Vladimira Popovića koja se kod hotela „Hajat” spaja sa ulicom Milentija Popovića.

Rukovodilac Norveškog instituta za istraživanje voda Fin Melbok izjavio je da su strani donatori zainteresovani za ulaganje u rehabilitaciju Velikog bačkog kanala, ali da je za to potrebna i podrška Vlade Srbije.

Realizacija projekta "Revitalizacija Velikog bačkog kanala" bi koštala oko 13,5 miliona evra, a radovi na izgradnji prve faze centralnog prečistača otpadnih voda, ako bi počeli sledeće godine, bi trajali do 2008.godine.

Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda biće zasnovano na biološkoj obradi i uklanjanju organskih materija, a u kasnijoj fazi biće prošireno na uklanjanje azota, čime će u potpunosti biti poštovana Direktiva za vodu Evropske unije.

Deset odsto industrijskog zagađenja vode u Srbiji je koncentrisano u ovom kanalu, između Crvenke i Vrbasa, zbog čega je izgradnja Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda neophodna. Veliki bački kanal, na potezu od šest kilometara, predstavlja najzagađeniji vodotok u Evropi, jer se u njega slivaju neprerađene industrijske i opštinske otpadne vode.

Projekat "Revitalizacija Velikog bačkog kanala" realizuje Norveški institut za istraživanje voda u saradnji sa lokalnim partnerima u našoj zemlji i traje duže od tri godine.

Britanske kompanije su zainteresovane za što veće učešće na srpskom tržištu, ali još postoje teškoće iz prošlosti koje to otežavaju, izjavio je prvi sekretar ambasade Velike Britanije u Beogradu Dejvid Ver i kazao da Velika Britanija, iako sporo, ipak uviđa prednosti koje Srbija može da ponudi svim budućim investitorima.
Velika Britanija trenutno nije među 10 najvećih investitora u Srbiji jer "ovaj region asocira na ono što se dešavalo poslednjih decenija, ali takva mišljenja polako počinju da se menjaju". Postoji puno interesa britanskih investitora za ovaj region što je već počelo da se primećuje preko nekretnina, a nešto je počelo da se dešava u hemijskoj i u automobilskoj industriji, dok potencijali postoje u poljoprivredi i tekstilnoj industriji, kazao je Ver.

Britanija nije zadovoljna kako su tretirani njeni interesi u sektoru rudarstva i maloprodaje, a to utiče na stvaranje negativnog imidža i dosta može da košta Srbiju.

Ver je rekao da je za Srbiju neophodno da što pre uspostavi vladavinu prava čime bi privukla više britanskih, ali i drugih investicija. "Za nove investicije u zemlju, nije dovoljno samo hvaliti prirodne lepote", kaže on i dodaje da podržava akciju brendiranja zemlje koju vodi srpski ministar za ekonomske odnose sa insostranstvom Milan Parivodić.

Srbija ima kvalitetnu a jeftinu radnu snagu, povoljnu infrastrukturu i lokaciju i mnogi Britanci je vide kao centar jugoistočne Evrope odakle bi mogli da vode posao.

Najveća investicicija Velike Britanije u Srbiju od 2003. godine do danas je u Duvansku industriju Vranje koju je kupila kompanija Britiš ameriken tobako.

Novi Sad - Gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković i predsednik Uprave Poslovnog sistema Merkator d.d. Žiga Debeljak ubacili su juče prvu lopatu betona u temelj budućeg Merkatorovog centra u glavnom gradu Vojvodine, koji se gradi na veoma atraktivnoj lokaciji uz palatu Naftne industrije Srbije. Merkator centar u Novom Sadu imaće 20 hiljada metara kvadratnih prodajnog prostora, a vrednost investicije je oko 33 miliona evra. "Ovo je od izuzetnog značaja za grad, jer su nam važne strane investicije i navijali smo da Merkator ostane pri svojoj odluci da započne izgradnju tržnog centra u Novom Sadu", rekla je Maja Gojković.
Žiga Debeljak je "podsetio da je važno da su radovi počeli i da će Novi Sad u septembru iduće godine dobiti moderan trgovački centar.
- Pridržavaćemo se urbanističkih uslova, što znači da zgrada megamarketa neće nadvisiti palatu NIS, a biće visoka 19 metara - rekao je direktor Merkator S Vladimir Kravčuk. On je podsetio da će hipermarket imati 4.200 kvadrata, a osim hipermarketa biće otvoreno više od 60 lokala koji će biti ponuđeni u zakup. U Merkator centru Novi Sad posao će naći ukupno oko 500 radnika. R. B.

Veliki hidropotencijal Srbije
22. jun 2006. | Danas
I u Srbiji i u Crnoj Gori postoje povoljni uslovi za korišćenje obnovljivih izvora energije i njihovu komercijalnu upotrebu, zaključak je Drugog energetskog samita "Energija budućnost Balkana-Investicije gde i kada", održanog u Beogradu, u organizaciji veb sajta Enerdžiobzerver.


Šef Grupe za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Antonela Solujić podseća da su obnovljivi izvori energije označeni kao treći prioritet u Strategiji razvoja energetskog sektora Srbije do 2015. godine.

„Akcenat je stavljen na korišćenje biomase i hidropotencijala. Planirana je izgradnja malih hidroelektrana i višenamenskih hidroenergetskih objekata, ali i organizovano istraživanje geotermalnih izvora, i potencijala Sunčeve energije. Procenjeno je da za izgradnju minihidroelektrana, na mestima gde za to postoje povoljni uslovi, treba utrošiti 130 miliona dolara”, tvrdi Solujić.

Za realizaciju programa razvoja i primene obnovljivih, energetski efikasnijih tehnologija, u oblasti proizvodnje električne i toplotne energije strategijom su predviđena ulaganja veća od 350 miliona dolara. Te investicije trebalo bi da budu usmerene u izgradnju mini i mikrohidroelektrana, kao i u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih industrijskih postrojenja koja koriste prirodni gas.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da bi deo tih sredstava trebalo da bude upotrebljen i za proizvodnju električne energije korišćenjem otpada, energije vetra i Sunčevog zračenja. Sredstva za te namene bila bi obezbeđena uglavnom iz domaćih izvora, mada takvi programi širom otvaraju vrata stranim investitorima, što znači da je realno očekivati da će, kada je reč o ulaganjima u obnovljive i alternativne energetske projekte, investicije nadmašiti plan.

Jedan od osnovnih ciljeva ovog programa je korišenje postojećeg energetskog potencijala malih rečnih tokova, odnosno izgradnja mini hidroelektrana. Osim toga, program predviđa i intenzivniju upotrebu otpada, biomase i geotermalne energije za proizvodnju električne i toplotne energije, kao i selektivno korišćenje i Sunčeve energije.

Kada je reč o alternativnim izvorima energije u Crnoj Gori, Miodrag Čanović, pomoćnik ministra za energetiku Crne Gore ukazuje na neiskorišćeni hidropotencijal, zatim energiju Sunčevog zračenja i energiju vetra, dok čvrsti otpad i geotermalni izvori ne predstavljaju značajnije obnovljive izvore. "Ukupni hidroenergetski potencijal Crne Gore, objašnjava Čanović, iznosi oko 11 milijardi KWH godišnje, od čega je dosad iskorišćeno 17 odsto. Udeo postojećih malih hidroelektrana u snazi proizvodnih jedinica iznosi 1,1 odsto

Kreću veliki projekti

Tatjana SPALEVIĆ, 22. jun 2006

      SRBIJA je otvorila vrata za velike investicije. Konačno kreću ozbiljni projekti. Pre svih, Prokop, posao vredan više od 200 miliona evra. Širom Srbije do kraja godine u asfalt će biti "ugrađeno" oko 300 miliona, a ugovoriće se poslovi na obnovi i izgradnji puteva vredni oko dve milijarde evra. Naravno, reč je o projektima za čiju je realizaciju potrebno dve i više godina - kaže za "Novosti" Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije.
      - Autoput od Horgoša do Jadrana je moj san. Pre nekoliko dana sam razgovarao sa kolegom iz Crne Gore. Bez obzira na to što više nemamo zajedničku državu, od tog projekta se ne odustaje. I Crnogorci rade na tome, jer su u toku pregovori za pojedine deonice. Zajednički je interes da taj autoput postane krak Koridora 10. Evropa nam je dala šansu i imamo rok od tri godine da kompletiramo Koridor.
     * Da li će se i autoput od Niša do Bugarske granice graditi putem koncesije?
     - U toku su pregovori sa Svetskom bankom i evropskim bankama, tako da postoji mogućnost da se taj projekat finansira iz kredita, ili kombinovano.
     * Šta je sa "Helenik planom"?
     - Grci su veoma zainteresovani, i aktiviraće taj plan. Jer, izgradnjom autoputa od Leskovca do makedonske granice, privukli bi turiste, ne samo iz Srbije, već i iz srednje Evrope.
     * Zašto autoput od Novog Sada do Beške, koji gradi austrijska "Alpina Majreder", još nije završen?
     - Sa radovima se kasni, to je činjenica. Međutim, neki projekti, među kojima i ovaj, stopirani su zbog MMF, jer smo probili granicu investiranja. Ali sada smo dobili "zeleno svetlo", i izgradnja se nastavlja.
     * Da li su nemački DSD i "Alpina" definitivno dobili posao na izgradnji novog i sanaciji postojećeg mosta kod Beške?
     - Još nisam dobio izveštaj tenderske komisije. Ono što je sigurno, Nacionalni konzorcijum neće biti nosilac ovog posla. Srbija za taj projekat nema novca. Evropska banka za obnovu i razvoj diskvalifikovala je naš konzorcijum. Imamo dve mogućnosti. Da ne gradimo taj most, ili da posao dodelimo drugom ponuđaču. Nisu sporne ostale članice konzorcijuma, već samo "Mostogradnja", koja ne ispunjava uslove, jer ima dugovanja.
     * Šta će se desiti ako, zaista, 15.000 naših građevinara otpočne štrajk i sa mehanizacijom izađe na ulice?
     - To nije rešenje. Da li to znači da svi koji ne pobede na tenderu treba da blokiraju puteve. "Mostogradnja" ima generalnog direktora koji hitno mora da bude smenjen. On je jedna svađalica, nema posla koji može da dovede do kraja, ne može da komunicira ni sa investitorima, niti sa nadzorom, ne razume da njegov radnik ima platu od osam hiljada dinara. Evo, ako hoće biću im savetnik, i to besplatno, vratiću im reference, naučiću ih kako se uzima posao.

Izvor:Novosti

MOST KOD BEŠKE OPASAN ZA SAOBRAĆAJ, UPOZORAVAJU STRUČNJACI
Beograd - Još pre tri godine Javnom preduzeću Putevi Srbije prezentovana je dokumentacija da stanje u kome se zbog neadekvatnog održavanja, nalazi postojeći most kod Beške zahteva hitnu rekonstrukciju, u suprotnom preti "kolaps konstrukcije", odnosno mogućnost da se u svakom trenutku most sruši. Zato treba zatražiti odgvornost onih koji dovode u pitanje javnu bezbednost, jer ništa od predloženih radova nije obavljeno, kao što ni godinu dana nakon raspisanog tendera, nije doneta odluka kome će se poveriti rekonstrukcija postojećeg i izgradnja novog mosta kod Beške - konstatovano je na jučerašnjoj tribini u Klubu inženjera i tehničara. Upućene su oštre kritike prethodnoj i sadašnjoj izvršnoj vlasti koja, po oceni učesnika, nije sagledala interese domaćih građevinara. Posebno je ukazano na odugovlačenje sa odlukom kome će biti poverena izgradnja mostova kod Beške. "Iako se u vezi sa izgradnjom mostova kod Beške često pominje Evropska banka za obnovu i razvoj, niko još nije video dokument koji potvrđuje da EBRD ne priznaje rezultate tendera. Pri tom, JP Putevi Srbije ne saopštava ni odluku o izabranom izvođaču, niti komentariše razloge odugovlačenja, a oni su nosioci investicije i zapravo glavna karika u ovom poslu", istakao je Anđelko Kovačević, potpredsednik Privredne komore Srbije i založio se da domaće firme kroz institucije sistema pokušaju da se izbore za respektabilniji odnos države prema građevinskoj industriji. M. N. S.

Izvor:Danas

Vlada Srbije svoju prvu sednicu van sedišta održala juče u Kragujevcu

Privremeni povratak u prvu prestonicu moderne Srbije: Vojislav Koštunica i Ivana Dulić - Marković sa saradnicima u Kragujevcu
Kragujevac - Autoput Kragujevac - Batočina, čija će izgradnja biti okončana do kraja naredne godine, privući će domaće i strane investitore i dodatno podstaći razvoj kragujevačke privrede - ocenio je juče uoči sednice Vlade Srbije održane u Kragujevcu srpski premijer Vojislav Koštunica.
Prilikom obilaska radova na izgradnji dela tog autoputa na ulazu u Kragujevac, Koštunica je rekao da je reč o velikom projektu za privredu Srbije koji će biti i dodatni zamah njenom razvoju. Premijer je posebno ukazao na važnost izgradnje dela autoputa Kragujevac - Batočina jer će na taj način region biti bliži glavnoj saobraćajnici, autoputu Beograd - Niš, a samim tim i privlačan za strane investitore.

Izvor:Danas