Informator Ministarstva urbanizma i građevina o legalizaciji bespravnih objekata možete pročitati klikom na sledeći link:
Informator - Legalizacija

Kapitalne investicije

Šumadijski rokenrol

Sredstvima iz budžeta predviđenim ove godine za puteve ne može da se završi autoput od Mađarske do Beograda - Za remont železnice u narednih nekoliko godina potrebno oko 800 miliona evra

Od Ministarstva za kapitalne investicije, ako je suditi po resorima za koje je nadležno i budžetskim sredstvima kojima će upravljati, očigledno se očekuje mnogo, delimično i zato jer je infrastruktura jedna od retkih oblasti privrede u kojima ulaganje i uplitanje države donekle ima opravdanje. Prvo "mešanje" resornog ministra Velimira Ilića i najava "kapitalne investicije" od oko pola milijarde evra - koliko bi država, pomenuto ministarstvo i PTT dobili prodajom većinskog paketa akcija "Mobtela" pod uslovom da im Bogoljub Karić prethodno ustupi deo vlasništva - neke njegove kolege, međutim, nisu oberučke prihvatile.


Putevi: Za minimalno održavanja 125 miliona evra godišnje
Ako oko ovog projekta ili bar načina na koji pokušava da se pokrene i postoje nesuglasice, većina članova Vlade u svojim obraćanjima javnosti, baš kao ni ministar za kapitalne investicije, ne propušta priliku da obeća velike radove i ulaganja u domaću infrastrukturu, posebno u nove saobraćajnice, bolje pruge, modernije objekte...

Stari i novi radovi

Prema ranijim najavama, kao najozbiljniji "kandidat" za gradnju kroz koncesiju viđena je deonica od Niša do Dimitrovgrada. Ovim pravcem trenutno dnevno prođe tek oko 4.000 vozila, tako da pojedini stručnjaci sumnjaju da će se za gradnju ove nimalo lake deonice naći zainteresovani koncesionar koji bi uložio potrebnih 450 miliona evra, imajući u vidu kriterijum da je koncesija na 30 do 35 godina isplativa uz dnevni saobraćaj od preko 12.000 vozila. Miodrag Jocić, međutim, podseća da je tom deonicom krajem osamdesetih prolazilo i preko 10.000 vozila na dan. "Kad bi se izgradio put ovaj obim saobraćaja bi se brzo povratio na krak C koridora 10. Da bi se, primera radi, izgradio konkurentski koridor 4 koji prolazi preko Bugarske, Rumunije i Mađarske, a duži je 250 kilometara, potrebna su ogromna sredstva. Ni drugi putni pravac, takozvani Via Ignatia koji ide od Istambula i završava u moru ne može da konkuriše koridoru 10", kategoričan je Jocić.

U svakom slučaju, jedan od prioritetnih zadataka Ministarstva za kapitalne investicije u segmentu saobraćaja biće nastavak izgradnje autoputa duž koridora 10 i magistralnih puteva koji se vezuju na ovu panevropsku transverzalu, kaže naš sagovornik. Ove godine trebalo bi da budu završeni radovi na graničnom prelazu Horgoš, vredni 10 miliona evra, koje najvećim delom finansira Evropska agencija za rekonstrukciju. Jedan od vrhunskih prioriteta, prema Jocićevim rečima, biće i završetak punog autoputskog profila od Horgoša do Beograda koji bi mogao da bude realizovan do kraja 2006. godine uz ulaganja 320 miliona evra. U ovu cenu uračunati su i troškovi gradnje mosta Beška koji bi objektivno mogali da se završe do kraja 2007. godine.

Ekološke kade od dve akrilne ploče uspeli su da konstruišu i proizvedu stručnjaci šabačkog proizvođača kada POLYMIT. Ove kade svetski stručnjaci su nagradili zlatnim i bronzanim medaljama i plaketama na Ženevskom sajmu patenata i inovacija.

Osim ovih kada koje proizvode jedini u svetu, POYMIT je poznat i po proizvodnji kada za hendikepirane osobe u dve varijante, takođe od akrila. U svetu za sada postoji samo još jedan proizvođač kada za invalide u SAD.

Za ove kade promovisane na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva, veliki interes pokazuju najznačajniji svetski proizvođači, a stroge testove prošle su u Francuskoj i Kanadi.

Izvor:Bg Sajam

Jedan od najvećih proizvođača krovnih prozora u Evropi koji snabdeva 17 odsto svetskog tržišta, poljska firma FAKRO, prvi put se predstavila srpskom tržištu, prezentacijom potpunog asortimana krovnih prozora na Sajmu građevinarstva.

Najnovija tehnološka dostignuća u ovoj oblasti su ugrađena u krovne prozore FAKRO, uključujući automatsko otvaranje i zatvaranje sa i bez daljinskih komandi kao i upravljanje senzorima za kišu. Osim toga, svi prozori su izrađeni sa spoljnim kaljenim staklom, što znači da su praktično nesalomljivi, posebno na udar grada.

Interesovanje građevinskih kompanija i posetilaca za krovne prozore FAKRO je veliko, pa se uskoro može očekivati i na našem tržištu preko novosadske firme EKO DOM koja ih je predstavila na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva.

Izvor:BG Sajam

Poznati slovenački proizvođač opreme za kupatilo KOLPA SAN na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva prezentovao je nekoliko noviteta. Atrakciju predstavlja bazen za četiri osobe u kome se voda menja jednom mesečno.

Kade koje su u ravni sa podom su hit, a KOLPA ih je dizajnerski osmislila i proizvela i prvi put ih prikazuje na srpskom tržištu. Među novitetima za 2006. godinu KOLPA je promovisala nove tuš kabine. Zanimljiva je kabina za tuširanje u dvoje dimenzija 90 sa 160 cm i hidromasažna kabina u koju je ugrađena najsavremenija oprema, sauna, radio – sve ono što je potrebno za opuštanje i uživanje.

Antibakterijski materijal kerrock je korišćen u izradi novog KOLPA umivaonika koji je dizajnom, bojom i kvalitetom privukao pažnju. Kvalitet, trajnost i servis KOLPINIH proizvoda i posle 10 ili 15 godina su, uz ostale karakteristike svakako najbolja prednost u odnosu na konkurenciju

Izvor:BG Sajam

Niška fabrika sa najdužom tradicijom i ugledom lidera u proizvodnji i preradi aluminijuma i aluminijumskih legura NISSAL, pored svog velikog asortimana, predstavio je na Sajmu građevinarstva nove sisteme aluminijumskih konstrukcija za građevinarstvo.

Termo light je novi sistem aluminijumskih profila sa termoizolacijom- prekidom termo mosta. Nova tehnička rešenja uz smanjenje dimenzije i težine aluminijumskih profila omogućavaju sistemu široku primenu.

Kvalitet svih NISSAL-ovih proizvoda ispunjava sve propisane procedure, od presovanja aluminijumskih profila, poštovanja odgovarajućih dimenzija do procesa eloksiranja i plastificiranja aluminijumskih profila u skladu sa evropskim standardima QUALICOAT i QUALANOD. Najmodernija fabrika sa postrojenjem za plastifikaciju aluminijuma u ovom delu Evrope omogućava NISSAL-u da značajan deo svojih proizvoda plasira na inostranom tržištu.

Izvor:BG Sajam

--------------------------------------------------------------------------------
 
(SCG) Srbijasume ponudile Italijanima 70.000 m3 drveta

Predstavnici Javnog preduzeca za gazdovanje sumama "Srbijasume" (www.srbijasume.co.yu) ponudili su, u razgovoru s predstavnicima italijanskih gradjevinskih firmi, visak 70.000 m3 ogrevnog i celuloznog drveta koje ne moze da apsorbuje domace trziste.
 
Izvor:Faraon

Gre­je 600 mi­li­o­na evra


NO­VI SAD - Di­rek­to­ri švaj­car­ske kom­pa­ni­je "Men­tor ener­dži", nji­ho­ve kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji "Men­tor ener­dži Sr­bi­ja" i ru­ske dr­žav­ne kom­pa­ni­je "Teh­no­pro­mek­sport", u pri­su­stvu Alek­san­dra Alek­se­je­va, am­ba­sa­do­ra Ru­si­je u na­šoj ze­mlji, kao i Ma­je Goj­ko­vić, gra­do­na­čel­ni­ka No­vog Sa­da, pot­pi­sa­li su ju­če u No­vom Sa­du ugo­vor o iz­grad­nji ter­mo­e­lek­tra­ne "No­vi Sad 2006", ukup­ne vred­no­sti 600 mi­li­o­na evra.
No­va ter­mo­e­lek­tra­na, či­ja bi grad­nja tre­ba­lo da za­poč­ne za naj­vi­še go­di­nu da­na, jed­na je od naj­ve­ćih in­ve­sti­ci­ja u Sr­bi­ji ove go­di­ne, i naj­ve­ća u ener­ge­ti­ci po­sle iz­grad­nje nu­kla­er­ne elek­tra­ne "Kr­ško". Švaj­car­ski in­ve­sti­to­ri su, za iz­grad­nju ter­mo­e­lek­tra­ne, u Rad­noj zo­ni "Se­ver 4", uz već po­sto­je­ću "Ter­mo­e­lek­tra­nu to­pla­nu" ko­ja po­slu­je u sa­sta­vu EPS, od pri­vat­nih vla­sni­ka već ku­pi­li ze­mlji­šte. Ovo ener­get­sko po­stro­je­nje, ko­je će se gra­di­ti po naj­sa­vre­me­ni­joj teh­no­lo­gi­ji, ima­će dva blo­ka, od­no­sno, dve ga­sne i jed­nu par­nu tur­bi­nu, ukup­ne sna­ge dva pu­ta po 450 hi­lja­da me­ga­va­ta, dok će vo­de­nom pa­rom - nus­pro­i­zvo­dom, za­gre­va­ti No­vi Sad.
- Iz­grad­nja ter­mo­e­le­ke­tra­ne tra­ja­će oko tri go­di­ne, i an­ga­žo­va­će naj­ma­nje pet hi­lja­da rad­ni­ka i sva no­vo­sad­ska pred­u­ze­ća ko­ja po­sred­no mo­gu da uče­stvu­ju u nje­noj grad­nji - is­ta­kao je Ser­gej Mo­lo­ža­jev, di­rek­tor "Teh­no­pro­mek­spor­ta". - Već pri­vo­di­mo kra­ju ter­mo­e­lek­tra­nu istog ti­pa u Sankt
Pe­ters­bur­gu, ta­ko da ni sa iz­grad­njom u No­vom Sa­du ne bi tre­ba­lo da bu­de pro­ble­ma.
Mi­ha­el Vurn­ser, di­rek­tor švaj­car­ske kom­pa­ni­je "Men­tor ener­dži" is­ta­kao je da se nje­go­va kom­pa­ni­ja, u vre­me ka­da su se mno­ga pred­u­ze­ća okre­nu­la Da­le­kom Is­to­ku i Ki­ni, oni od­lu­či­li da in­ve­sti­ra­ju u Sr­bi­ji.
- Ve­ru­je­mo da u Sr­bi­ji, da­le­ko bli­že Švaj­car­skoj, ima mo­guć­no­sti za uspe­šnu sa­rad­nju, pa se mo­že re­ći da ovaj pro­je­kat ni­je oba­ve­za sa­mo za No­vi Sad, već i za ce­lu Sr­bi­ju - do­dao je Vurs­ner.
Izvor:Vecernje Novosti

SUMSKI FOND REPUBLIKE SRBIJE
Povrsina Republike Srbije iznosi 8.836.100 hektara. Ukupna povrsina suma i sumskog zemljista je 2.429.642 ha. Sumovitost Srbije iznosi 27.3%, a razlikuje se po pojedinim regionima: Vojvodina 6.8%, Centralna Srbija sa 32.8%, Kosovo i Metohija sa 39.4%.

Od ukupne povrsine suma i sumskog zemljista u drzavnom i drustvenom vlasnistvu se nalazi 50.91%, a u privatnom 49.09%.

Drvna zaliha u sumama Srbije iznosi oko 235 miliona m3, odnosno 101.6 m3/ha, a tekuci (godisnji) zapreminski prirast iznosi oko 6.2 miliona m3, odnosno 2.67 m3/ha.

SUMSKI FOND JP "SRBIJASUME"
UKUPNA DRVNA ZALIHA JP "SRBIJASUME"

UKUPNI ZAPREMINSKI PRIRAST JP "SRBIJASUME"
STRUKTURA ZAPREMINE
PO GLAVNIM VRSTAMA DRVECA
STRUKTURA ZAPREMINSKOG PRIRASTA
PO GLAVNIM VRSTAMA DRVECA

Srbijasume