Gradjevinarstvo,definicije,veliki objekti u proslosti,dnevne vesti

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Tema: Gradjevinarstvo,definicije,veliki objekti u proslosti,dnevne vesti (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 20. Sep 2025, 08:15:29

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 3 gostiju pregledaju ovu temu.

Stranice:

1 ... 3 4

6 7 ... 58

Tema: Gradjevinarstvo,definicije,veliki objekti u proslosti,dnevne vesti (Pročitano 133442 puta)

goranse

Poruka #40

05. Maj 2006, 12:53:26

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Snaga trajanja

Najveći i najstariji proizvođač u ciglarskoj industriji TOZA MARKOVIĆ iz Kikinde predstavio se na Sajmu građevinarstva 2006. pod sloganom "Snaga trajanja". Ovaj proizvođač traje već 140 godina. Poznati "TOZA" crep postao je brend još 1900. godine. Osim šest modela crepa, TOZA MARKOVIĆ proizvodi keramičke podne i zidne pločice, blokove i opeku. Svi proizvodi su pronašli kupce i van granica Srbije.

Kreativni tim ovog proizvođača svoje rezultate uvek promoviše na Sajmu građevinarstva. Za ovu jubilarnu godinu, predstavili su prvi put nove kolekcije podnih i zidnih keramičkih pločica urađene od vitro mase i postupkom suve aplikacije.

Poznata kikindska glina i ostali prirodni materijali svim proizvodima TOZE MARKOVIĆA daju izuzetan kvalitet i svrstavaju ga u grupu ekoloških proizvođača. Potvrdu toga prate certifikat za sistem kvaliteta po standardu ISO 9001:2000 i certifikat za ekološki standard ISO 14001.

Izvor:BG sajam

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #41

05. Maj 2006, 12:55:29

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Mocart crep

Promocijom crepa "continental plus" POTISJE iz Kanjiže- član grupe TONDACH, potvrdio je još jednom da se inovativnost i nove tehnologije uvek isplate. Interesovanje za crep koji se prvi put promoviše tržištu na Sajmu građevinarstva je veliko i ukazuje da je pred ovim proizvodom POTISJA lepa perspektiva.

Ono što crep "continental plus" razlikuje od drugih je dimenzija, veći je od standardnih i u kvadratni metar staje 12, umesto 14 komada. Mogućnost pomičnog letvisanja u rasponu od osam centimetara svrstava ga u kategoriju idealnih za zamenu već postojećih krovnih pokrivača, nezavisno od tipa i proizvođača crepa. Od standardnih crepova lakši je za pola kilograma. Sve to pojevtinjuje proizvodnju i čini ga dostupnijim kupcima.

Obeležavanju 250. godišnjice rođenja Mocarta, pridružilo se i POTISJE – nastupom na Sajmu građevinarstva. Od crepa sa specijalnom glazurom "Amadeus", koja je razvijena i proizvedena u austrijskom koncernu TONDACH, napravljen je profil ovog muzičkog velikana. Istovremeno, na ovaj način tržištu Srbije predstavlja se nova vrsta glaziranog i engobiranog crepa.

Izvor:BG sajam

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #42

06. Maj 2006, 18:08:11

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Izuzetno uspešan sajam

Izuzetan uspeh – ocena je ovogodišnjeg 32. međunarodnog sajma građevinarstva koju je 5. maja, na Danu saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije i inženjerske komore na Beogardskom sajmu, dao dr Slobodan Otović, predsednik Saveza.

Ove godine na Sajmu građevinarstva su se pojavile tri grupe izlagača – vodeće inostrane firme, uspešna domaća akcionarska preduzeća i domaće privatne kompanije lideri u građevinskoj oblasti koje su prikazale najsavremenija dostignuća. Zbog toga je teško izdvojiti najbolje, ali pažnju stručnjaka, po mišljenju dr Otovića, privukli su proizvođači građevinskih mašina, među kojima prednjače Caterpillar, GCB, švedska mašina za čišćenje autoputeva i ulica, predstavljena pre minhenske Baume, pokretna fabrika betona danskog proizvođača...

Posle dugog zastoja u predstavljanju, na Sajmu su se pojavila tri najpoznatija svetska proizvođača oplate, koji će svakako uticati na kvalitet budućih radova u građevinarstvu.. Domaći proizvođači hemijskih materijala u građevinarstvu su, prema oceni Otovića, svojom prezentacijom pokazali da su se približili svetskim, dok su proizvođači u ciglarstvu dostigli evropski nivo. Mnogo domaćih proizvođača zaslužuje pohvale, a među takvima je EUROPOLIS, proizvođač čeličnih žica i armature.

Najavljeno je da će se Sajam građevinarstva naredne godine organizovati od 11. do 15. aprila.

Izvor: BG Sajam

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #43

06. Maj 2006, 18:17:39

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Generalni plan Beograda do 2021 mozete pogledati na sledecim stranicama
http://www.yu-build.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=715

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #44

06. Maj 2006, 18:31:44

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Gradjevinarstvo-Istorija

Kada je, nakon sloma Karađorđeve Srbije, u jesen 1813. godine, turska konjička prethodnica ušla u Beograd, u njemu je zatekla jednog jedinog srpskog žitelja – ludog Nastu koji je, u svoj bezazlenosti duševne bolesti, vodao po varoši čopor pasa kojima je nadenuo turska imena, nesvestan opasnosti koja mu preti.
Nepunih dve decenije nakon tog događaja, pod zaštitom garancija Hatišerifa iz 1830.godine, Beograd postaje razvojno težište koje ohrabruje doseljavanje srpskih porodica iz unutrašnjosti zemlje, kao i stručnjaka "iz preka", srpske ili neke od drugih nacionalnosti koje je sadržavao tadašnji austrougarski etnički konglomerat.
G-magazin, br. 6, 09.1997. 053-055
Aleksandar Crkvenjakov
U sve sređenijim političkim prilikama uvećava se i značaj Beograda kao trgovačkog i saobraćajnog središta. Kada je, 1829. godine, pruski oficir i radoznali putnik, Oto Dubislav plemeniti Pirh, posetio Beograd, beleži da se na prostoru Limana, današnjeg Savskog pristaništa, razvija srpski trgovački kvart. Racionalni Pirh odmah uočava i problem – lošu saobraćajnu vezu sa prostorom oko Saborne crkve, kulturnim i političkim jezgrom srpskog Beograda. To je zamerka koja bi se beogradskom saobraćaju mogla uputiti i danas. Sto i sedamdeset godina nam nije bilo dovoljno da rešimo ovo pitanje...
U toj, prvoj trećini, devetnaestog veka, izgradnja gradskih objekata još uvek je bila isključivo u rukama domaćih, tradicionalnih, majstora. Knez Miloš je investicije vodio preko dva predstavnika: jedan je bio tehničko lice (najčešće Hadži Nikola Živković), a drugi nadzornik, administrativno lice, takozvani "bina – emin" (najčešće Toma Vučić–Perišić). Pravi "građevinski bum" u Beogradu tog doba nagnao je kneza Miloša da 1834. godine izda i pravilnik od sedam tačaka, kojim je regulisao prava i dužnosti nadzornika državne gradnje. Sa aspekta današnjih interesovanja, sklonih istorijskim bizarnostima, puno pažnje privukla bi obaveza da se na nekom od stubova gradilišta postave čengele, kako bi se obesio majstor "ako gradnja rđavo ispadne".
Sve do dolaska stranih inženjera, koji su u svom obrazovanju i formiranom ukusu doneli i uticaj zapadnjačkih eklektičkih i "neo–stilova", preovlađivali su autohtoni arhitektonski elementi tipični za celo Balkansko poluostrvo u periodu turske vladavine: bondručna konstrukcija; gradnja u dva nivoa, gde je prizemlje imalo malo otvora, a sprat više; erkeri na fasadi; krovovi malih nagiba pokriveni ćeramidom... Dok su se objekti od državnog značaja gradili od tvrdog materijala, uglavnom opstavši i do naših dana, dotle je novodoseljeno srpsko stanovništvo moralo da gradi skromnije – bondruk je bio ispunjen ćerpičem; česta je i pletara nabijena blatom; a mnoge su zgrade građene bez temelja... Dovoljno efemernosti, dovoljno razloga da se saznanja o stambenoj arhitekturi tog vremena svode na pisana dokumenta, odnosno svedočenja očevidaca.
Tamo gde se gradilo s većim ambicijama, upotrebljavani su kamen i opeka. Kamen je nabavljan iz kamenoloma na Tašmajdanu i u Rakovici, na mestima odakle su ga vadili i Rimljani, ali je s opekom išlo teže – dovožena je iz Šapca i Požarevca, a po nekad i uvožena iz Austrije. U Beogradu tog vremena bilo je sedam zidarskih "tajfi", udruženja "dunđera".
Važno je zvati se Franc
Hadži Nikola Živković, koji se smatra prvim arhitektom obnovljene Srbije, u domenu tradicionalnog graditeljstva sasvim se lepo snalazio s pravljenjem nacrta i predračuna. Mada nepismen, knez je zahtevao da ih vidi uoči izgradnje svakog objekta. Vrlo brzo se zainteresovao i za dolazak stranih inženjera. Slučaj je hteo da tri prve laste imaju isto ime – Franc. Prvi od njih bio je Franc Janke, Slovak, koji je, 1834. godine, došao iz Beča. Doveo ga je Cvetko Rajović, "policaj–direktor" i upravnik Beograda, kojem se odužio planovima za porodičnu kuću na uglu današnjih ulica Uzun Mirkove i Tadeuša Košćuška (docnije Realka, pa Prosvetni muzej). Janke je projektovao i carinarnicu ("Đumrukanu") u Savamali; licej u tadašnjoj Čaršiji (današnjoj Ulici sedmog jula/kralja Petra), a učestvovao je i u obnovi Saborne crkve. Inače, prvi zvanični arhitekta kneževine zvao se Franc Dobi i došao je, 1835. godine, iz Pančeva. Nije imao sreće s glavnim investitorom... Nezadovoljan planom za bolnicu u Paliluli knez Miloš mu je, nakon godinu dana državne službe i isplaćenih 600 talira, dao otkaz. Iste godine u Beograd je stigao i treći strani inženjer, opet Franc, Baron Kordon, koji je u poslu opstao do svoje smrti, 1844. godine, sve vreme se baveći niskogradnjom i hidrotehnikom.
Kako su Turci i dalje bili prisutni u tvrđavi, a Srbi u obavezi da poštuju zatečena fortifikacijska rešenja, narasli grad se gušio u tesnim okvirima "šanca". Knez je smatrao da je obala Save najpogodnija za razvoj novog, srpskog Beograda. Tamo je već bilo stotinak kuća, ali vrlo nekvalitetnih, pa je 1835. izdata naredba da se, u roku od godinu dana, one poruše, a Savamalci presele u Palilulu, tada takođe srpsko "prigradsko" naselje. Prek, kakav je bio, nakon godinu dana je, došavši iz tadašnje prestonice, Kragujevca, i videvši stanje nepromenjeno, izdao naredbu da se u jednom danu stanovništvo iseli, a kuće popale i poruše.
Sve u svemu, za istoriju i današnje stanovnike grada, koji se često nadmeću oko toga čiji je kraj "urbaniji" i više "in", ostaje podatak da su Savamalci i Palilulci – "pedigrirani" Beograđani.
Kao što je o svemu u svojoj maloj kneževini voleo sam da odlučuje, Miloš se mešao i u radove na regulaciji Savamale. Izgleda da je to, i iz rakursa našeg vremena, radio uspešno... Naime, tvrdi se da je lično odredio pravce Savamalske (danas Gavrila Principa) i Abadžijske ulice (danas Narodnog fronta/kraljice Natalije). Bolje to ni neki inženjer ne bi učinio. U stvari, prvobitno je trasa Abadžijske trebalo da leži nešto niže, ka današnjoj Lominoj, ali je pomerena, jer bi u tom slučaju izlazila tačno na veliku baru, koja se nalazila na poziciji današnje pijace. Ulica je kaldrmisana, kao i njen nastavak koji, u vidu današnje Kosmajske/Maršala Birjuzova, vodi na Varoš–kapiju. Svaki doseljeni abadžija dobio je dovoljno zemljišta da, osim dućana, "...može sebi i kuću za sedenje načiniti".
U isto vreme, isušivana je i naseljavana jedna druga bara – Terazije, mesto na kojem je tada jedino bila dozvoljena trgovina svinjama, budući da su bile daleko od netrpeljivih Turaka, koncentrisanih u tvrđavi i dunavskom delu varoši. Za razliku od današnje situacije, način na koji su prvi stanovnici Terazija tu zasnivali svoje domove daleko je bio od sreće i dobrovoljnosti. Knez – apsolutista je rešio da iz tadašnjeg varoškog jezgra iseli zanatlije koje su pravile buku. Zato su preteče današnjih stanovnika Terazija, prvi poslovni ljudi koji su stigli na mesto savremenog "sitija" – kovači i kazandžije. Svaki je dobio po besplatni plac, uz obavezu da ga, za početak, ogradi, a zatim i izgradi... Ko se opirao – čekalo ga je dvadeset i pet batina. Nešto kasnije, placeve su, opet besplatno, dobijali i viđeniji Beograđani. Tako se i dogodilo da u kolima preko Terazija prođu knez i Hadži Nikola Živković. Kada se Miloš zainteresovao za vlasnika placa koji nije bio ograđen, a prvi srpski neimar priznao da je njegov, usledila je lakonska kneževa konstatacija: "Nije više tvoj!".
U to vreme je komunalne radove na Limanu izvodio već pominjani Franc Janke. Nasipane su velike količine zemlje kako bi se regulisao tok reke i dobio privredni prostor za izgradnju skladišta i pretovarnih instalacija. Savsko pristanište polako je dobijalo izgled minijaturne "Marseljske luke", s malim poprečnim ulicama, kafanama punim pijanih lađara, javnim kućama... nasuprot kojih je polako, na trasi Šabačkog druma, formirana Karađorđeva ulica, buduće mesto koncentracije privrednih aktivnosti, kapitala i najsjajnijih objekata koje će Beogradu dati smena 19. i 20. veka.
Kada je, 1839. godine, knez Miloš otišao s vlasti, Franc Janke uspeva da se još tri godine održi u službi. Dolaskom kneza Aleksandra Karađorđevića na čelo države, on dobija otkaz i, uvređeno, odlazi iz Beograda. Građevinarski polet malo gubi na zamahu, tradicionalno neimarstvo uzmiče pred zapadnjačkim ukusom, a u grad stiže sve više stranih inženjera, naših ljudi iz "preka", kao i Beograđana koji su završili škole u inostranstvu.
Uterivanje u red
Među prvima, već 1839. godine, Atanasije Nikolić, koji, kao "potvrđeni indžinir", počinje sa sađenjem drvoreda ( prva aleja, duga pet kilometara, vodila je do Topčidera) i uređivanjem Beograda (uradio je i plan parcelisanja Vračara). Jan Nevola, arhitekta iz Praga, budući projektant Kapetan–Mišinog zdanja, najlepše beogradske zgrade devetnaestog veka, dolazi u Beograd 1846. godine. Zanimljivo je da građevinarstvo u tom trenutku ima status po važnosti jako blizak vojnim i policijskim poslovima utemeljivanja i očuvanja države, pa je Građevinsko odeljenje, u kojem je Nevola imao zvanje glavnog inženjera, bilo deo Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zanimljiva istorija vezana je za delatnost italijanskog arhitekte Josifa Kasana, koji se u Beogradu pojavio 1852. godine. Povereno mu je projektovanje i nadzor nad izgradnjom prve stalne pozorišne zgrade, na Zelenom vencu. U iskopane temelje konstantno se slivala voda s Terazija, dopunjena drugim podzemnim izvorima, pa je Kasano, uporno, valjda ohrabren velikim iskustvom Venecije, ulagao prikupljeni novac u nabavku i pobijanje drvenih šipova. Kada je Odbor za izgradnju pozorišne zgrade, na čelu s knezom, uvideo zaludnost celog posla, zahvalio se arhitekti, a temelji započetog "pozorišnog hrama" još su decenijama predstavljali spomenik jednoj nesrećnoj inicijativi. Međutim, Beograđani su bili realni ljudi koji nisu arhitektu optužili za propast ovog "preduzeća" – Kasano je ostao u državnoj službi.
Razvija se i građevinsko zakonodavstvo – po rešenju iz 1856. godine nalaže se "pravitelstvenim indžinirima" da, nakon odobrenja, planove građevina ne smeju svojevoljno menjati. 1865. godine donesen je i prvi Zakon o podizanju javnih građevina u Srbiji, koji reguliše sve "...o predlaganju, proektiranju i vršenju državni građevina".
Inače, prva veća građevina nakon Miloševog odlaska s vlasti opet je vezana za njegovu suprugu, kneginju Ljubicu, i njegovog omiljenog projektanta – Hadži Nikolu Živkovića. Na uglu današnjih ulica Balkanske i Admirala Geprata izgradili su takozvanu Veliku pivaru, koja je, osim industrijskog, imala i kulturni i politički značaj. Jedno vreme su u njoj priređivane pozorišne predstave, a očevici beleže da je jedne zime, u sali koja se nije grejala, publika sedela na temperaturi od minus šesnaest stepeni. U istom prostoru bilo je i političkih premijera: 1858. godine je tu održana čuvena Svetoandrejska skupština, jedan knez je zbačen a drugi je doveden na vlast.
Očevidac
Knez Mihailo, kao investitor, 1843. godine, u Glavnoj čaršiji, dovršava prvi beogradski hotel nazvan "Kod jelena", koji je docnije među beogradskim stanovništvom ostao poznat kao "Staro zdanje". Zanimljiv je opis kojeg, 1850. godine, daje Sigfrid Kaper, Vukov prijatelj... Nakon opisa dvočasovnog putovanja brodom između Zemuna i Beograda; angažovanja nosača – crnca, oslobođenog roba; susreta s dva besna psa i neljubaznom gazdaricom; svog razočarenja "najboljom sobom u Beogradu" koja je, osim parketa i dvokrilnih vrata, imala još samo rasklimatani krevet; Kaper nastavlja:
"Bio sam usamljen u praznoj i prostranoj sobi, pa sam stao uz prozor. Pogled je unekoliko naknadio ono primitivno stanje koje zbog nedostatka nameštaja vladaše u sobi. Pred mojim očima širio se Beograd, čineći neku, ne toliko impozantnu koliko šarenu, čudno grupisanu panoramu. Uzvišenje oko Zdanja, čiju najvišu tačku zaprema upravo ta građevina, prekriljeno je kućama starijeg i novijeg načina građenja. Mahovinom obrasli krovovi od klisa i crveni krovovi od crepa, zeleni kapci i mušebaci turskih kuća, kameni zidovi i čitavi spratovi od drveta, stvarali su ovde šarenu, žbunovima od zove i drvetima od oraha isprepletanu okolinu. Tesne krivudave ulice probijale su se između kuća i baštenskih ograda. Prema istoku strče trošni bedemi stare tvrđave, a iza njih mestimice su se nazirali grubi zidovi turskih gradina i šiljaste mali kule od džamija. Prema zapadu i jugu prostirao se onaj deo Beograda koji nije stariji od istorije borbe za oslobođenje srpskoga naroda. Tamo su kuće većinom nove i dobro građene, leže razasuto i razdaleko jedna od druge na zelenim glavicama i na zelenoj poljani pored Save. Ulice su tamo većinom prave i široke, naročito u blizini kapija i bedema, koji odvajaju novu varoš od njenih starijih delova. U toj novoj varoši sve ukazuje na neki početak i počinjanje, sve je tu tek u zasnivanju. Varoš po sebi ne možemo za što drugo smatrati, nego za već obeleženu osnovu neke buduće velike varoši, neke buduće prestonice Južnih Slovena."
Šezdesete godine prošlog veka donose novi građevinski polet, u kojem Beograd dobija i dva zdanja koja će preživeti burnu gradsku istoriju i postati spomenici kulture: Kapetan– Mišino zdanje i Voznesensku crkvu. To je doba u kojem počinje i građenje Gradske bolnice u današnjoj Ulici Džordža Vašingtona, kao i Hotela "Srpska kruna" u Knez Mihajlovoj ulici.
Veliki priliv stanovništva doneo je i nestašicu stambenog prostora, koju Beograd nije uspeo da savlada ni do današnjih dana. U jednoj belešci iz "Novina srpskih" iz 1841. godine, kolumnista skriven iza pseudonima "Dobrorad" konstatuje da u Beogradu "... ponajskuplje staju osim kvartira, sluge i evropske zanatlije. Kvartitri su otprilike pošto i u Pešti, dve sobe i kujna, na primer, 66 talira na godinu." Pošto je u to doba Jan Nevola, kao vodeći inženjer u državi, imao godišnju platu od 800 talira, zaključujemo da je tadašnja, retka titula "ing", bila mnogo isplativija nego današnja... Zlonamerno bi bilo tražiti nekakvu vezu sa pravilom da je retkost upravo srazmerna vrednosti, ali je činjenica da prva "Inžinjerska škola", koja je u Beogradu radila od 1846. do 1849. godine, uprkos predavanjima tada vodećih inženjera, nije uspela da "izbaci" ni jedno poznato inženjersko ime...
Nakon definitivnog odlaska Turaka iz varoši, u proleće 1867. godine, za Beograd nastupa nova građevinarska era: omogućeno je i uređivanje takozvane "varoši u šancu", fortifikacije se ruše i rovovi zatrpavaju, Emilijan Josimović objavljuje svoj urbanistički plan, a Beograđani počinju da spekulišu građevinskim zemljištem – zahvata ih novi, preduzetnički duh... Grad se naglo "prekrcava" iz zaparloženog feudalizma u sirovi, ultra–preduzimljivi kapitalizam. Čak je i tribina na Kalemegdanu, s koje je, na svečanosti, pročitan ferman o predaji ključeva gradova knezu Mihailu, odmah zatim iznajmljena za – poslastičarnicu...

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #45

06. Maj 2006, 18:37:07

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Seoska-Ruralna Teritorija

Seosku teritoriju čine površine koje se koriste za primarnu i šumsku privredu - proizvodnju i na kojima žive i rade stanovnici seoskih naselja.

SEOSKI ATAR

Osnovni prostorni elemenat seoske teritorije je seoski atar (K.O., hatar, međa, sinor).

Seoski atar je teritorija sa tačno utvrđenim granicama koja pripada jednom selu. Atar obuhvata sva seoska zemljišta, poljoprivredna, šumska, neplodna, pod naseljem, vodotocima i putevima, kao i sve objekte i ostali inventar koji se nalazi na tom prostoru.

Čitav članak sa skicama,primerima i tabelama mozete pogledati ovde

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #46

06. Maj 2006, 18:39:05

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Beton na početku 21. veka

U radu se prikazuju novi trendovi u razvoju i primeni betona koji se karakteriše svojom funk-cionalnošću i povećanom trajnošću. To se, pre svega, odnosi na visokovredne betone koji obezbeđuju vek trajanja konstrukcije nekoliko puta duži od veka dosadašnjih betona. U tome smislu posebno se analiziraju dostignuća u teoriji i praksi, koja su ostvarena u svetu, u primeni tzv. samougrađujućeg betona - Self-Compacting Concrete (SCC). Ovaj beton ima niz prednosti u odnosu na do sada kla-sičan način spravljanja i ugrađivanja (vibriranjem) betona, jer se eliminiše ljudski faktor pri ugradnji betona i dobija se beton projektovanih svojstava. To je beton i naše bliske budućnosti pa ga treba što pre uvesti i u našu inženjersku praksu. Osim toga, u radu se analiziraju tendencije u svetu u proizvodnji tzv. ekološkog (zelenog) betona, koja se zasniva na redukciji čistog cementa radi smanje-nja zagađenja životne sredine, a vezivna svojstva cementa se nadoknađuju i pojačavaju korišćenjem industrijskog štetnog otpada, kao što su leteći pepeo, zgura, silikatna prašina i dr.

Ključne reči: visokovredni, funkcionalni betoni, trajnost, samougrađujući beton, zeleni beton, dodaci, superplastifikator

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #47

06. Maj 2006, 18:53:31

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

--------------------------------------------------------------------------------

(SCG) Postavljen most tezak 125 tona na pruzi Nis â€“ Dimitrovgrad
(Vibilia Tanjug 655, 05.05.2006)
Strucnjaci "Zeleznica Srbije" ( www.yurail.co.yu ) i niskog "Minmonta" postavili su, metalnu konstrukciju mosta teskog 125 tona, kod mesta Stanicenje, na pruzi Nis-Dimitrovgrad cime je zavrsen projekat izgradnje osam i rekonstrukcije 11 zeleznickih mostova na toj pruzi. Most je postavljen uz pomoc najvece dizalice u zemlji nosivosti 280 tona, betonske radove na ovom najduzem mostu na ovoj pruzi radila je "Mostogradnja" ( www.mostogradnja.co.yu ), dok je metalna konstrukcija delo ''MIN Oprema''. Rekonstrukcija ovog mosta pocela pocela je marta prosle godine, a poslovi vredni 270 miliona dinara finasirani su iz kredita Evropske investicione banke ( www.eib.org ).

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #48

06. Maj 2006, 18:56:14

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

Vlada Srbije procenila je da stete od poplava i klizista iznose oko 11 miliona EUR i vec smo ulozili 500 miliona dinara kao hitnu intervenciju i za avans za pocetak gradnje, izjavio je ministar za kapitalne investicije (www.mki.sr.gov.yu) Velimir Ilic. On je rekao da procenjena steta od klizista i odrona samo na putevima sirom Srbije iznosi 3 milijarde dinara, a ocekuje se da ce steta na poljoprivrednom zemljistu biti od milijardu i po do 2 milijarde dinara.

Izvor:Faraon

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

goranse

Poruka #49

07. Maj 2006, 16:25:14

Prijatelj foruma

Krajnje beznadezan

Zodijak
Pol
Poruke	13241
Zastava

	Windows XP
	Avant Browser Nepoznat
	Sony

(SCG) Betonjerka u Leskovcu prodata za 900.000 dinara
Gradjevinsko-industrijsko preduzece "Graditelj" u Leskovcu prodalo je na licitaciji svoju fabriku za izradu betonskih elemenata za svega 900.000 dinara iako, po misljenju mnogih strucnjaka, ona vredi najmanje desetostruko vise. Fabrika betonskih elemenata je prodata zbog duga "Graditelja" poveriocima, koji odavno kucaju na vrata te firme. Prema nekim podacima, koji nisu konacni, to preduzece duguje po raznim osnovama 70 do 80 miliona dinara, dok s druge strane potrazuje na ime obavljenih, a nenaplacenih poslova desetostruko veci iznos.

Izvor:Faraon

IP sačuvana

Sreca ne postoji u zivotu... postoje samo momenti srece just strawberry

Gde volite da letujete/zimujete,putujete uopste?...posetite novi pod forum

Zatvori

Stranice:

1 ... 3 4

6 7 ... 58

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Tema: Gradjevinarstvo,definicije,veliki objekti u proslosti,dnevne vesti (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 20. Sep 2025, 08:15:29

Prebaci se na:

Oznake: granice tavanicu strabag vencanice srbiju prezentacija kondor arhitektura prosirenje republicka
kulture materijala sekulica tramvajskoj invest sistem plato iskop oblaganje detaljan

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.