Svetska banka obavila treću supervizorsku misiju

Svetska banka obavila treću supervizorsku misiju u Republičkom geodetskom zavodu od 5. - 9. juna 2006. godine

Svetska banka iz Vašingtona dva puta godišnje kontroliše realizaciju Projekta katastra nepokretnosti i upisa prava u Srbiji od 2005. – 2010. godine, koji se kreditira sredstvima ove banke.

Na tržištu nekretnina ima pomaka, za sada samo u poslovanju banaka u Srbiji. Kamate za stambene kredite, smanjene su, od januara do sada sa 11,9 % na 4,5 -8 % u proseku kod svih inostranih i domaćih banaka koje posluju u Srbiji. Intersovanje za hipotekarne kredite i promet nepokretnosti prisutno je samo u Beogradu i Vojvodini, dok su ostali gradovi i regioni u iščekivanju novih zakona i propisa. Uprkos velikom interesovanju, broj odobrenih hipoterkarnih kredita nije veliki zbog komplikovane procedure, ali pre svega zbog niskog standarda građana, stav je stručnjaka iz Svetske banke.

Suština uočenih problema je: nedovoljno gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu i drugim većim gradovima, veliki broj nelegalnih objekta koji su van evidencije nepokretnosti, kao i vezivanje hipotekarnih kredita za švajcarski franak i euro. Najavljeni zakon o povraćaju imovine rešiće probleme vezane za vlasništvo zemlje i objekta pa će oživeti i ovo tržište, procene su predstavnika Svetske banke. U Republičkom geodetskom zavodu biće sve više posla, potreba za informacijama iz katastra nepokretnosti, registra hipoteka i novih upisa, što znači da nema vremena za čekanje.

Sve što je do sada urađeno dobro je i pozitivno. Postignut je veliki napredak u izradi digitalnih katastarskih planova i drugim poslovima. Razvoj informativnih tehnologija je najizazovniji deo projekta koji nadgleda Svetska banka, a ostvareni rezultati su zaista dobri jer Republički geodetski zavod prati tehnološke inovacije u svetu. Supervizori će svakodnevno tražiti rezultate ali i pomagati u razvoju i primeni projekata u ICT sektoru.

Realizacija Projekta katastra nepokretnosti i upisa prava do sada ide dobro, strategija rada tima za primenu Projekta takođe je dobro ocenjena. Predstavnici Svetske banke su posebno zadovoljni što će ovog meseca biti završena ,,server sala,, za ICT i LAN mrežu u sedištu Republičkog geodetskog zavoda. Partnerski, twining, program odvija se po planu. Ukoliko bude potrebno doći će međunarodni pravni eksperti i pomoći u daljoj realizaciji.

Problem legalizacije planiramo da rešimo ove jeseni primenom pilot projekta koji za Srbiju radi grupa austrijskih pravnih eksperata po nalogu Svetske banke. Republički geodetski zavod veoma dobro napreduje u realizaciji Projekta, ocena je treće misije Svetske banke.

Izvor:Republički geodetski zavod

U Zubinom Potoku u toku izgradnja sportske hale

Predsednik opstine Zubin Potok Slavisa Ristic potvrdio je da je pocela izgradnja sportske hale vredne 85 miliona dinara, za koju su dve trecine sredstava obezbedili Ministarstvo za prosvetu (www.min.edu.yu) i sport i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju. Ristic je izrazio nadu da ce hala s kapacitetom od 1.000 mesta u publici, biti zavrsena do kraja gradjevinske sezone i da ce na prolece naredne godine biti u funkciji. On je dodao i da ce ovih dana javno preduzece "Putevi Srbije" (www.dzp.co.yu) raspisati tender za pocetak asfaltiranja 26 km puta Zubin Potok - Dren - Crkolez, kao projekat od vitalnog interesa za Srbe u metohijskim enklavama. Nakon propisane procedure, radovi bi trebalo da pocnu u drugoj polovini avgusta.
Izvor:Faraon

(SER) Uradjen put za industrijsku zonu u Donjem Neradovcu
(Vibilia Tanjug 6628, 29.06.2006)

U Donjem Neradovcu, u opstini Vranje, pusten je u saobracaj put za industrijsku zonu u tom selu, dug 3.200 m, ciju su izgradnju finansirali opstina Vranje, americka Agencija za pomoc nerazvijenim podrucjima jugoistocne Evrope i mestani Mesne zajednice "Neradovac".
Izvor:Vibilia

(SER) U Leskovcu pocinje gradnja fabrike "sendvic-panela"
(Vibilia Tanjug 6627, 27.06.2006)

U krugu Leskovackog preduzeca "Interlenind", koje proizvodi plastificirane limove, bice danas zapoceta izgradnja specijalizovane fabrike za izradu "sendvic-panela", koji se koriste u gradjevinarstvu, industriji bele tehnike, vagonogradnji i u jos nekim oblastima. Za gradnju tog kapaciteta, koji ce godisnje isporucivati domacem i stranom trzistu oko 25.000 tona "sendvic-panela", bice ulozeno oko sedam miliona evra.

Izvor:Vibilia

(SER) Izgradnja deonice autoputa Beograd-Novi Sad startuje u septembru
(Vibilia Danas 6629, 29.06.2006)

Radovi na projektovanju i izgradnji nove deonice putnog pravca E-75 autoputa Beograd-Novi Sad trebalo bi da pocnu pocetkom septembra, a rok za zavrsetak radova je dve godine. Planirana je izgradnja pratecih servisnih saobracajnica i dve nove denivelisane raskrsnice (Novi Sad Sever i Novi Sad Centar)

Izvor:Vibilia

Radovi počinju krajem septembra


Generalni direktori "Železnica Srbije" Milanko Šarančić i TriGranit korporacije Tod Kovan (Todd Cowan) su u Beogradu potpisali ugovor o izgradnji železničke stanice Prokop. Reč je o generalnom ugovoru, nakon kojeg sledi potpisivanje finalnog ugovora. Početak radova na izgradnji železničke stanice Prokop očekuje se krajem septembra. Potpisivanju ugovora prisustvovali su republički ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, ambasadori Mađarske i Kanade Šandor Pap i Robert MekDugal, kanadski privredni savetnik Đurđevka Ćerimilac, predsedavajući TriGranit korporacije Šandor Demjan, potpredsednik za međunarodne poslove TriGranit korporacije Peter Lerinc, predsednik Upravnog odbora "Železnica Srbije" dr. Pavle Popović, generalni direktor CIP-a Milutin Ignjatović i mnogobrojni predstavnici medija.

"Ovo je značajan trenutak za srpske železnice. Uz ulaganje u vozna sredstva i infrastrukturu, projekat "Prokop" je svakako najznačajniji u ovom delu jugoistočne Evrope" - ocenio je Šarančić i naglasio da se stanica Prokop nalazi na međunarodnom koridoru. "Izmeštanjem stanice Beograd sa sadašnje lokacije biće završena prva faza, posle čega pristupamo pripremi za drugu – uređenju kompletnog kompleksa oko železničke stanice Prokop", kazao je generalni direktor srpskih železnica i procenio da je realno očekivati da dobijemo najmoderniju, u ovom delu Evrope, železničku stanicu, a da TriGranit na ploči železničke stanice dobije sadržaje koje može da komercijalizuje i na taj način ostvari profit. On je naglasio da posebno raduje spremnost ino-investitora da ulažu u infrastrukturu Srbije i najavio da se vrlo brzo očekuje potpisivanje ugovora sa Evropskom investicionom bankom i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj koji se odnose na ulaganja u infrastrukturu kao i u vozna sredstva.

Generalni direktor TriGranit korporacije Tod Koven je istakao da je projekat Prokop prva investicija ove kompanije u Srbiji . "Mi verujemo u ovu zemlju, njene ljude i očekujemo da je ovo samo jedna u nizu budućih investicija u Srbiji. Kompanija TriGranit u jugoistočnoj Evropi radi već 10 godina i ima veliko iskustvo sa izgradnjom stanica u jugoistočnoj Evropi", naveo je Koven i dodao da se projekat Prokop gradi tri decenije. Naša obaveza je da izgradimo železničku stanicu a da za uzvrat dobijemo 128 hiljada kvadrata iznad ploče. Vrednost ove investicije je između 150 i 170 miliona evra – kazao je Koven i ocenio da će ovaj projekat pobuditi interesovanje i drugih investitora kao i da će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i zaposlenje više desetina hiljada ljudi. Prema njegovim rečima Prokop bi trebalo da bude katalizator za strane firme i velike međunarodne brendove.

Republički ministar Velimir Ilić rekao je da je ovo prva faza investicije, druga faza je sređivanje kompleksa oko stanice a treća faza je oslobađanje Savskog amfiteatra, koji se nalazi na prostoru sadašnje stanice. "Reč je o 80 hektara najbolje lokacije u gradu", rekao je Ilić i izrazio nadu da će se ministarstvo, "Železnice Srbije" i Grad Beograd uključiti u čitav projekat i da će naći zajedničko rešenje kako bi krajem septembra počeli radovi. "Drago mi je da u našu zemlju dolaze investitori kakav je i firma TriGranit i druge svetski priznate kompanije" - rekao je Ilić.

Izvor: Železnice Srbije

Gradnja Univerzitetskog sela počeće u septembru

Gradnja Univerzitetskog sela počeće u septembru. Doduše za tada su planirani pripremni radovi, postavljanje ograde, zamena zemljišta, dok će podizanje prvih zgrada početi na proleće. Trenutno je u toku izbor projektantske kuće, referišu iz investitorskog preduzeća "Blok '67 asosijatee". Da će sve biti završeno na vreme, do januara 2009. godine, sa 55 miliona evra garantuje "Hipo Alpe Adrija banka". Oni su najavili i da će građanima za kupovinu univerzvtetskih stanova ponuditi povoljne kredite.

- Još je rano za konkretizaciju uslova, ali krediti će biti dugoročni i sigurno sa nižom kamatnom stopom od one koja će tada biti na tržištu najavio je Vladimir Čupić iz "Hipo Alpe Adrija banke". - Mislim i da će cena kvadrata biti pristojna, jer će se na tržšitu odjednom naći više od 2.000 stanova.

Inače prodaja stanova počeće 2008. godine. Njihova struktura se za sada ne zna jer se rade projekti, ali direktor "Bloka 67" Vuk Mrvić napominje, da su "ciljani" za srednju klasu i da što se tiče kvaliteta neće biti "Potemkinova sela za tri nedelje koliko traje Uiiverzijada".

U sportskom kompleksu biće 2.100 stanova, za smeštaj 4.200 sportista. Gradiće se i 22 hiljade kvadrata poslovnog prostora, koji će se takođe prodavati posle Univerzijade. Tokom takmičenja ti lokali služiće za kancelarije i organizovanje konferencija.

S. JANjIĆ

GRADILIŠTE

- Univerzitetsko selo će biti najveće gradilište u zemlji i mnogo građevinskih firmi će biti uključeno u projekat - kaže Dejan Racić, direktor "Delta investa". - Obaveza je da u januaru 2009. godine predamo kompleks Univerzitetskom preduzeću, kako bi do maja bio potpuno opremljen i spreman da primi sportiste. Posle Univerzijade trebaće nešto vremena da se apartmani vrate u funkciju stanova i želja je da se kupci već u septembru useljavaju. Kvalitet Bloka sa maloprodajnim lokalima, restoranima i zabavnim sadržajem podićiće i tržni centar "Delta siti" koji se gradi u istom kraju.

Izvor: Novosti

Ovde mozete pogledati najnoviji projekat,koji ce biti izveden u Novobeogradskom bloku 20 uskoro

Niče " Savograd " u Bloku 20

U Novom Beogradu u Bloku 20 biće izgrađen još jedan moderan, poslovno - apartmanski kompleks, sa simboličnim nazivom "Savograd". Radovi na ovom kompleksu počeli su u subotu, a njihova vrednost iznosi 50 miliona evra. Početku radova, pored zamenice gradonačelnika Radmile Hrustanović i gradskog arhitekte Đorđa Bobića, prisustvovalo je oko 160 studenata prve godine Arhitektonskog fakulteta koji su oslikali ogradu gradilišta.

- Ovo je velika investicija za grad i nadam se da će to biti podsticaj svima da ulažu u našu prestonicu. To što je Beograd proglašen za grad budućnosti i na ovom primeru pokazuje puno opravdanje - rekla je Hrustanovićeva.

Gradski arhitekta Đorđe Bobić napomenuo je da je "Savograd" još jedan u nizu atraktivnih objekata sagrađenih poslednjih godina na teritoriji opštine Novi Beograd.
- Očekujem da se gradnjom ovog ekskluzivnog poslovno-stambenog kompleksa dobije novi impuls za gradnju. Verujem da ćemo u narednih godinu-dve imati mesto obojeno novim duhom, što će pomoći da ova opština postane novi centar grada - rekao je Bobić.

Novi kompleks imaće površinu oko 50.000 metara kvadratnih, od čega je za poslovanje namenjeno 20.000 kvadratnih metara, za poslovne apartmane 15, a za podzemne etaže oko 15.000 kvadrata. Izvođač radova je preduzeće "Neimar V", a završetak izgradnje planiran je za kraj sledeće godine.

Izvor:Glas Javnosti/I.Z

 Петак, 30. јун 2006.
Почело решавање проблема канализације у Крњачи

Градоначелник Ненад Богдановић и директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Борис Ранковић посетили су данас градилиште Зрењанинског магистралног колектора. У првој фази изградње овог објекта биће постављено 1.050 метара полиестер цеви, пречника 1,5 метара. Завршетак радова очекује се за око годину дана. Вредност радова је 275 милиона динара. Посао је поверен предузећу „Новкол”.

– Градња овог колектора представља почетак решавања проблема канализације у Крњачи. Сада се ради на магистралној канализацији, а после тога мора почети и изградња примарне и секундарне мреже. Ради се о специфичној ситуацији јер је ниво овдашњих кућа знатно нижи од нивоа Дунава. Читав овај крај је пре градње морао бити издигнут за око метар и по, међутим, нелегални градитељи то нису испоштовали и сада имамо великих проблема. Ова врста канализационог система је због тога три пута скупља него када се ради у уобичајеним условима – рекао је Ненад Богдановић.

Градоначелник је позвао житеље овог дела Палилуле да легализују своје објекте и на тај начин допринесу развоју инфраструктуре. Он је подсетио да од легализације највише користи имају управо власници и упозорио да ће новчане накнаде морати да се плате без обзира ко у општини или граду био на власти.

– Свако ко каже да ће легализација бити бесплатна не говори истину. Желимо да нелегална градња буде прошлост у Београду и Србији и због тога позивамо градитеље да поштују урбанистичке планове јер ће тако и себи и нама олакшати живот – рекао је Богдановић.

Подсетивши да је Зрењанински колектор део Банатског канализационог система, директор Борис Ранковић најавио је да ће у оквиру овој пројекта бити изграђен још један колектор – од Овче до Панчевачког пута, затим канализационе црпне станице Крњача 1 и 2, као и постројење за прераду отпадних вода. У Београду треба изградити још пет оваквих постројења, рекао је Ранковић, а на то нас, између осталог, обавезује и Конвенција о Дунаву. Дирекција за грађевинско земљиште убрзано припрема техничку документацију за реализацију ових послова.

Председник општине Палилула Данило Башић рекао је да су се кроз анкету „Учешће грађана у буџету” житељи Крњаче изјаснили да је проблем канализације најургентнији и изразио задовољство што ће он коначно бити решен.

Izvor:Grad Beograd