Ljubljana -- Ruske kompanije će učestvovati u postupku privatizacije "barem jednog" od 15 slovenačkih preduzeća koja su u većinskom vlasništvu države, najavljuju zvaničnici.

Prodaju državnih preduzeća je najavila vlada premijerke Alenke Bratušek, želeći da privuče strane investicije.

Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec razgovarao je sa ruskim ministrom za veze i masovne komunikacije Nikolajom Nikiforovim, a mediji prenose da su Rusima posebno zanimljivi Telekom Slovenije, aerodrom Ljubljana kao i banke.

Erjavec i Nikiforov vode mešovito rusko-slovenački komesarijat za privrednu i naučnu-tehničku saradnju, a deseto zasedanje komesara biće održano ove godine u Moskvi.

U okviru saradnje trenutno se odvija 37 značajnih projekata koji su u različitim fazama realizacije, rekao je Erjavec nakon sastanka s Nikiforovim u dvorcu Strmol kod Ljubljane.

"Postojećim projektima sada je dodata i gradnja tekstilne fabrike u Rusiji, a reč je o projektu vrednom 124 miliona evra, koji bi morao biti završen do kraja 2015", rekao je Erjavec.

On je naveo da je početkom ove godine robna razmena između Slovenije i Rusije povećana za više od dvadeset posto, a za više od trećinu je porastao i prihod slovenačkog turizma od ruskih gostiju u odnosu na 2012.

Ruske investicije su česte na Balkanu, a ubedljivo najvidljivije su u Crnoj Gori u kojoj je prema zvaničnim podacima samo u periodu od 2009. do 2011. godine uloženo oko 270 miliona evra.

Izvor: B92

Peking -- Kineska centralna banka ubrizgala 17 milijardi juana (2,8 milijardi dolara) u domaći bankarski sistem, nakon što je Kina prošlog meseca zauzdala kreditiranje.

Narodna banka Kine upumpala je sredstva u domaće međubankarsko tržište nudeći reverzne repo transakcije, s rokom dospeća transakcije od jedne nedelje, prenosi Frans pres.

Centralna banka Kine redovno sprovodi operacije na otvorenom tržištu kako bi prilagodila nivo likvidnosti na međubankarskom tržištu, ali od kraja juna, banka nije održala nijednu operaciju na otvorenom tržištu, "isušujući" tako likvidnost na tržištu, usled kreditne krize koja je uzrokovala skok međubankarskih kamatnih stopa na rekordne nivoe.

To je podstaklo zabrinutost da bi banke mogle pooštriti uslove kreditiranja, što bi naštetilo "posrnuloj" kineskoj ekonomiji.

Prema rečima analitičra, najnovija akcija centralne banke ukazuje na spremnost da se ublaže uslovi likvidnosti u bankarskom sistemu.

Izvor: B92

Manila -- Zbog duga za struju od 93 miliona dolara čitava provincija na Filipinima je ostala bez električne energije jer je elektrodistribucija prekinula isporuku struje.

Prekid isporuke struje, do kojeg je došlo sinoć, iznenadio je stanovnike provincije Albaj u centralnom delu Filipina, u kojoj živi 1,2 miliona ljudi, prenela je agencija AP.

Stanovnici navode da se prodavnice u toj provinciji sada zatvaraju ranije, a bolnice i kancelarije funkcionišu uz pomoć generatora.

ilipinsko Ministarstvo energetike je saopštilo da je električna energija isključena kompaniji "Albaj ilektrik kooperativ", zato što nije podmirila dug od gotovo četiri milijarde pesosa (93 miliona dolara) za proteklih više od 15 godina.

Guverner Albaja Džoi Salseda je izjavio kako radi na rešenju problema i obećao da će snabdevanje električnom energijom biti ponovo uspostavljeno za dva dana.

Izvor: B92

Daka -- Stotine radnika u tekstilnoj industriji u Bangladešu zapalilo je danas fabriku u kojoj rade, zahtevajući veću novčanu pomoć uoči proslave muslimanskog praznika.

Vatrogasne službe su, posle duge bitke s plamenom, uspele da stave pod kontrolu požar u kome je izgorelo skladište u prizemlju petospratne fabrike "Libas tekstil" u mestu Mučak, oko 40 kilometara severno od Dake.

"Radnici su žestoko protestovali zbog visine novčanog dodatka koji im je dodeljen uoči praznika Eid al-Fitr", rekao je šef lokalne policije Omar Faruk.

"U jednom trenutku, radnici su izašli iz fabrike i zapalili skladište u prizemlju", rekao je Faruk agenciji Frans pres.

Radnici u tekstilnoj industriji u Bangladešu često protestuju zbog malih primanja, naročito od aprila, kada se fabrički kompleks za proizvodnju odeće srušio, pri čemu je poginulo 1.100 ljudi.

Ta teška nesreća skrenula je pažnju na loše uslove pod kojima radi 4.500 fabrika odeće u Bangladešu, gde radnici, koji rade izmedju 10 i 12 sati dnevno, dobijaju mesečno oko 40 dolara.

Uoči praznika Eid al-Fitr, vlada je zatražila od vlasnika fabrika da ranije isplate plate i stimulacije.

Ovim praznikom, 10. avgusta, obeležava se kraj svetog muslimanskog meseca Ramazana, u zemlji u kojoj je 90 odsto stanovništva muslimanske veroispovesti.

Izvor: B92

Jedanaest zemalja Latinske Amerike odbilo je da podrži odluku Međunarodnog monetarnog fonda za dalje pružanje pomoći Grčkoj, jer smatraju da postoji rizik da novac nikad ne bude vraćen.

Uzdržanost latinoameričkih država od odluke MMF-a u javnost je izneo predstavnik Brazila u svetskoj finansijskoj instituciji Paulo Noguera Batista.
 
"Nedavni događaji u Grčkoj potvrdili su neke od najgorih strahovanja. Provođenje programa reformi, skoro na svim nivoima, nije na zadovoljavajućem nivou u Grčkoj", naglasio je Batista, koji je kritikovao odluku MMF da odobri tranšu pomoći Grčkoj u iznosu od 1,7 milijardi evra.
 
On je istakao da je taj iznos dio ukupne sume od 28,4 milijardi evra, koje je Grčka do sada dobila od MMF-a, a koji Atina neće moći vratiti, ukoliko izostane podrška ostalih članica evrozone.
 
Batista je pri tom ukazivao na odvojeni izvještaj, koji je ranije objavio MMF i u kojem se navodi da ukoliko reforme u Grčkoj ne budu provedene i evropske vlade povuku svoju podršku, onda kapacitet Atine za povratak sredstava Fondu, najvjerovatnije, neće biti dovoljan.
 
"U tom izveštaju samo nije otvoreno izneta mogućnost bankrota ili odlaganja isplate obaveza koje Grčka ima prema MMF", dodao je Batista.
 
Nakon prvog plana pomoći 2010. godine, Grčka je u proljeće 2012. godine dobila kredit od oko 173 milijarde evra koji je dogovoren sa međunarodnom trojkom povjerilaca – MMF-om, EU i Evropskom centralnom bankom, u zamenu za drastične mere štednje.
 
Ministri finansija evrozone su 26. jula dali zeleno svetlo za konačnu isplatu pomoći Grčkoj iz kriznog fonda.
 
Poslanici u grčkom parlamentu su usvojili novi nacrt zakona u koji je uključen amandman sa detaljima kontroverznog plana,prema kojem će, više hiljada radnika javnog sektora biti uključeno u "preraspodelu radnog mesta".
 
Usvajanje nacrta zakona znači da će 4.200 radnika ući u program do kraja ovog meseca.

Izvor: Blic

Op op cup cup...prc prc

Beograd -- Mađarska pre vremena vraća dug Međunarodnom monetarnom fondu i traži da ta finansijska institucija zatvori kancelariju u Budimpešti.

Istovremeno Rumunija, Međunarodni monetarni fond i Evropska unija postigli su dogovor o novom, dvogodišnjem sporazumu, koji će Rumuniji staviti raspolaganje kreditnu liniju od četiri milijarde evra, izjavio je danas jedan zvaničnik MMF-a.

Mađarska je jedna od prvih zemalja koja se od ekonomske krize 2008. godine spasavala novcem MMF-a i evropskih partnera, sada namerava da ekonomiju vodi bez tuđih uslova i kontrole.

Premijer Mađarske Viktor Orban u Briselu i svetskim finansijskim prestonicam uglavnom važi za nepredvidivog populistu čija je politika često suprotna onoj koja se očekuje od evropskog lidera. Upravo mu to, međutim, kod mnogih sunarodnika stvara oreol odvažnog branioca nacionalnog suvereniteta.

Vlada to podstiče na svoj način. U novinama je oglasila da je kraj posebnog fiskalnog nadzora, posle smanjenja manjka u budžetu, pobeda Mađarske nad svima koji su joj želeli neuspeh. Vlada u Budimpešti sada kida i veze sa MMF-om.

"Novac za raniju otplatu duga je na raspolaganju, jer su se tokom protekle tri godine Mađari posvetili tome da ga skupe. Vratićemo dug MMF-u i tako stati čisti pred Boga", kaže premijer Orban.

Rumuni potpisali sporazum
Iako su potpisoali sporazum sa MMF-om Rumuni radije ne bi uzimali novac iz ovog fonda.

Šef misije MMF-a u Rumuniji, Andrea Šehter na konferenciji za novinare je rakao da će vlasti ovaj aranžman tretirati kao aranžman iz predostrožnosti, iz kojeg neće povlačiti sredstva.

Ovaj stenbaj aranžman, koji mora da bude odobren od strane odbora MMF-a, dolazi nekoliko nedelja nakon okončanja prethodnog dvogodišnjeg aranžmana.

Kako navodi Šehterova, Rumunija se sada mora fokusirati na reforme energetskog i transportnog sektora.

"Strukturne reforme mogu pomoći da se odblokira potencijalni rast rumunske ekonomije", istakla je ona.

MMF je podigao prognozu rasta rumunske ekonomije za 2013. sa 1,6 na dva odsto, uz rast privrede od 2,25 odsto u 2014. godini.

Šehterova je pozvala rumunske vlasti da nastave sa fiskalnom konsolidacijom zarad dostizanja zacrtanog deficita od 2,3 odsto u 2013. i ne većeg od jedan odsto u 2015. godini.

Zbog teške recesije u kojoj se nalazila, Rumunija je 2009. godine sa MMF-om i EU dogovorila paket pomoći od 20 milijardi evra u zamenu za sprovodjenje oštrih mera štednje, a u martu 2011. potpisala je novi, pet milijardi evra vredan, stendbaj aranžman.

Tokom trajanja ovih aranžmana, Rumunija je značajno smanjila javnu potrošnju, prodala akcije u velikim energetskim kompanijama i pokrenula privatizaciju teretne železnice.

Izvor: B92

Op op cup cup...prc prc²

Podgorica -- Skupština Crne Gore trebalo bi da se izjasni o vladinom predlogu rebalansa budžeta za ovu godinu. Još je neizvesno da li će taj akt imati većinu na plenumu,

Vladinim predlogom rebalansa budžeta predvidjeno je da se iz državne kase plati 61 milion evra duga Kombinata aluminijuma Podgorica prema Elektroprivredi Crne Gore, kao i dodatno zaduživanje od 102 miliona evra po osnovu pada garancija kod madjarske OTP i ruske VTB banke.

Rebalans budžeta podržava Demokratska partija socijalista (DPS), dok se manji partner u vladajućoj koaliciji - Socijaldemokratska partija (SDP) oštro protivi tom činu.

Eventualno neizglasavanje rebalansa budžeta na plenumu ne znači automatski pad Vlade Crne Gore, ali bi se tim činom produbila kriza unutar vladajuće koalicije, pošto bi bila upućena jasna poruka kabinetu premijera Mila Djukanovića da nema većinu u parlamentu za jedan od najvažnijih akata za funkcionisanje države.

Izvor: B92

Berlin -- EU i Kina su se složile u sporu oko damping cena kineskih solarnih modula. Političari i ekolozi pozdravljaju dogovor, ali je zato solarna industrija ogorčena.

Kako piše Dojče vele evropska inicijativa ProSun najavljuje tužbu.

Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht delovao je srećno na konferenciji za novinare, 29. jula u Briselu, kada je posle mnogo natezanja saopštio, kako su se EU i Kina složile u sporu oko jeftinog uvoza iz fotovoltaike Kine. Više informacije De Guht nije izneo.

Ali, dodatne informacije se mogu dobiti od diplomatskih krugova, a oni kažu: Kineski solarni moduli ubuduće će koštati najmanje 56 centi po vatu, i godišnje, Kina može da izveze u Evropu module kapaciteta od ukupno sedam gigavata. Prošle 2012, u EU su instalirani kineski solarni moduli sa ukupnim kapacitetom od 13 gigavata.

Šteta će biti eliminisana?

De Guht je rekao da je uveren da će se sporazumom stabilizovati evropsko tržište solarnih ćelija, da će se zaustaviti pad cena solarnih modula i "da će biti eliminisana šteta, koja je zbog dampinga nastala u evropskoj industriji.“

On je naveo da je 70 odsto kineskih proizvođača prihvatilo sporazum. Za preostalih 30 odsto od 6. avgusta će početi da se primenjuju privremene anti-damping carine od 47,6 procenata. Ta dobrovoljno preuzeta obaveza kineskih proizvođača za sada važi do kraja 2015. O postignutom kompromisu razgovaraće se sa državama članicama EU i mora (naknadno) da ga odobri Evropska komisija.

Vlada u Pekingu pozdravlja sporazum koji je postignut kao rezultat "pragmatičnog i fleksibilnog stava" obe strane. I nemački ministar ekonomije Filip Resler (FDP) je zadovoljan. "Dogovor je uvek bolji od sukoba", rekao je u Berlinu.

Oštre kritike protiv sporazuma stižu direktno iz solarne industrije. Alijansa za pristupačne solarne energije (AFASE), u kojoj su mnogi evropski instalateri, poziva članice EU da ne prihvate dogovoreno, jer „bilo kakvo povećanje cena evropski instalateri ne mogu da podnesu". Prema podacima ovog udruženja, već posle izricanja privremenih carina u junu, solarno tržište je značajno opalo. "Rast cena će se još ubrzati negativan trend u poslednjih nekoliko meseci", kaže Torsten Projgšas, direktor Soventik GmbH i predsednik AFASE.

Firma ProSun je ogorčena, podnela je žalbu u Briselu pre godinu dana. Milan Ničke, portparol kompanije SolarVorld i predsednik evropske inicijative ProSun kaže da je kompromis nezakonit i da će inicijativa da pokrene postupak pred Sudom pravde u Luksemburgu. "Evropska komisija je otišla predaleko prema Kini da je napustila evropsko trgovinsko pravo", rekao je Ničke. On je optužio EU da je dozvolila sebi da bude ucenjena. "U toku je borba za vlast, a kineska vlada se ponaša kao Al Kapone svetske trgovine“, kaže Ničke.


Izvor: B92

Zagreb -- Mađarska naftna kompanija MOL ne isključuje mogućnost da proda svoj udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji Ina, prenosi austrijska novinska agencija APA.

MOL će pokušati još jednom da podstakne hrvatsku stranu na saradnju Ine, a ukoliko ne uspe, MOL želi da proda svoj udio u Ini, rekao je agenciji APA visokopozicionirani zvaničnik MOL-a, prenosi hrvatski portal Business.hr.

"Ako i nakon toga budu sprečavane odluke, na primer o velikim ulaganjima, MOL namerava da proda svoj udeo od 49 posto u Ini", rekao je zvaničnik koji je želio da ostane neimenovan. Međutim, ni preuzimanje većinskog udela u Ini nije isključeno, rekao je on.

Hrvatska država trenutno ima 44 posto udela u Ini.

Mada MOL nema većinski udeo deonica u Ini, mađarska kompanija ipak prema ugovoru iz 2009. godine kontroliše tu hrvatsku naftnu kompaniju, piše austrijska agencija.

Mnogi u Hrvatskoj takav sporazum smatraju nepravednim, a taj sporazum dobio je i sudski epilog. Bivši premijer Ivo Sanader nepravosnažno je osuđen na višegodišnju kaznu zatvora, jer mu je navodno šef MOL-a Zolt Hernadi dao mito od 10 miliona evra.

Hernadi i MOL odbacuju optužbe, ali hrvatsko državno tužilaštvo i dalje istražuje taj slučaj, te je zapretilo da će za Hernadija izdati evropski nalog za hapšenje jer odbija saradnju, piše ta agencija.

Hrvatska vlada je 2010. godine sprečila pokušaj MOL-a da stekne natpolovični udeo deonica u Ini, a sadašnja vlada je nezadovoljna MOL-om. Ministar finansija Slavko Linić zamera MOL-u da ne ulaže u Inu, primera radi u rafineriju Sisak, i smatra da želi da je pretvori u beznačajni ogranak MOL-a, piše APA. Hrvatska vlada namerava da izmini ugovor s MOL-om i da za to formira pregovarački tim političara i stručnjaka, dodaje se dalje u tekstu.

Prema rečima zvaničnika MOL-a, rafinerija Sisak je "ekonomska i ekološka katastrofa", koja godišnje pravi višemilionske gubitke. Održava se u životu jer je važna za Sisak.

Neimenovani zvaničnik kaže kako MOL planira da uloži 200 miliona evra u rafineriju Rijeka, ali da se to, kako tvrdi, blokira na političkom nivou. Dok saradnja na nivou menadžmenta dobro funkcioniše, na najvišem nivou je sve "kao u vrtiću", kaže zvaničnik. On, međutim, priznaje kako je i MOL ranije činio greške.

Ukoliko Hrvatska ne bude spremna na kompromis, MOL će morati da proda svoj udeo, ako bude morao i Rusima, čijim naftnim kompanijama sada ne želi da prepusti naftno tržište jugoistočne Europe, piše APA.

Izvor: B92

Vašington -- Predsednik SAD Barak Obama razgovarao s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom o obnovi mirovnih pregovora.

Bela kuća je saopštila da se Obama u odvojenim telefonskim razgovorima čuo sa palestinskim predsednikom i izraelskim premijerom.

Palestinsmka novinska agencija Wafa je javila da je Obama apelovao na Abasa da iskoristi mogućnost da se postigne sporazum s Izraelom.

Abasov savetnik je rekao da se on nada da bi sporazum mogao biti postignut za šest do devet meseci, prenela ja agencija Asošijejted pres.

Dve strane dogovorile su se u ponedeljak u Vašingtonu da okončaju zastoj i obnove pregovore s ciljem da postignu sporazum o uslovima stvaranja palestinske države uz Izrael, podseća Asošiejted pres.

Obnovi pregovora najviše je doprineo američki državni sekretar Džon Keri koji je šest puta od februara putovao u region da bi to postigao.

Izvor: B92